Dame i gospodo narodni poslanici, vodimo spojenu raspravu o 10 tačaka dnevnog reda, među kojima su Predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih konvencija, sporazuma i ugovora u oblasti odbrane, ekonomije, zaštite životne sredine, vazdušnom saobraćaju i drugim oblastima. Nas ova skupštinska mućkalica ne iznenađuje preterano jer smo navikli da bude dovoljno to da neko napiše da su predlozi zakona međusobno usvojeni i rešenja o njima međusobno uslovljena i da skupštinska većina to izglasa kao da to zaista jeste tako. Ponavljam, ovim smo najmanje iznenađeni jer znamo u kakvim se uslovima nalazi srpski narod na severu Kosova i Metohije, tamo se napadaju Srbi, a videli smo kako se skupštinska većina ponaša sve vreme.
Za predstavnike vlasti, u ovom trenutku, najbitnije je da se u Narodnoj skupštini formira radna grupa koja će izraditi kodeks ponašanja. Naročito se javnost zamajava onim delom koji se odnosi na to da li srpski radikali na sednicama treba da nose majice sa likom predsednika stranke dr Vojislava Šešelja. Svaki put kada nosimo te majice iskazujemo naš otpor prema haškoj tiraniji koja se sprovodi zbog zahteva iz Beograda – vodite ga i ne vraćajte. Predstavnici vladajuće koalicije trebali bi da to imaju u vidu, naročito kada troše pare prilikom izrade kodeksa.

U ovoj skupini zakona koja čini današnji dnevni red, kao što sam već na početku rekla, obuhvaćeno je više oblasti. Imamo potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja. Ovde je najvažnije istaći da Republika Indonezija nije priznala samoproklamovanu nezavisnost Kosova.
Što se ekonomske saradnje tiče, prema podacima Privredne komore, Srbija ima mali obim razmene sa Indonezijom koji se karakteriše izraženim deficitom na strani izvoza Srbije. U 2010. godini ta razmena je iznosila 51,1 milion dolara, a izvoz iz Srbije bio je samo 500.000 dolara. U ovoj godini naš izvoz je u prvih devet meseci bio oko 600.000 dolara dok je, sa druge strane, uvoz iz Indonezije u Srbiju povećan na 57,6 miliona. Ove sam podatke navela, a pročitaću i šta je napisano kao razlog zašto se potvrđuje, između ostalog, ovaj međunarodni ugovor: "Razlozi su sadržani u želji strana ugovornica da se ustanovi pravni okvir u kome će se obezbediti dodatno privlačenje investitora iz te zemlje."
Naravno, svaki investitor je potreban, ali da to bude investitor u pravom smislu te reči. Dosta je priča o investitorima koji dođu ovde samo kako bi imali koristi od novca koji dobiju iz budžeta Srbije, pa posle nekog vremena najave svoj odlazak. Neki odu i nenajavljeno. Govorila sam ovde više puta o jednom primeru koji se dogodio u Leskovcu.
Zamerka SRS koju upućujemo predstavnicima vlasti jeste da se nije činilo dovoljno kako bi se izvoz iz Srbije u Indoneziju povećao, kao što se nije činilo dovoljno da bi se povećao i u bilo koju drugu državu. Mnogo puta smo ponavljali da se ne koristi u dovoljnoj meri Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije iz 2000. godine. Predstavnici SRS su i ovde u Narodnoj skupštini i na mnogim drugim mestima iznosili svoje sumnje da tu postoje neke skrivene namere predstavnika vlasti kada ne koriste mogućnosti u obimu koji im pruža taj ugovor.
Imali smo prilike da u ovoj predizbornoj godini čujemo od predsednika države čak kako bi bilo dobro da Srbija sa nekim državama iz okruženja zajednički nastupa na tržištu Rusije. Svestan je i on koliko Srbija gubi žrtvujući se u nameri da bez pogovora sluša naloge EU i koliko je to pogubno za našu ekonomiju, umesto kompletnog zaokreta ka ekonomskoj i svim drugim vrstama saradnje sa državama gde bi Srbija imala koristi.
Kada govorimo o ugovoru između Republike Srbije i Crne Gore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, karakteristično za ovaj ugovor je da je sačinjen na srpskom jeziku i crnogorskom jeziku. Sa strane Crne Gore potpisao je ministar finansija ali sa srpske strane ovaj ugovor nije potpisao ministar finansija već državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Nikezić, koga je Vlada ovlastila svojim zaključkom. Inače, pomenuti državni sekretar, član je družine iz "Ces Mekona", dobro poznate konsultantske kuće koja je radila procene za Agenciju za privatizaciju. On je sin vlasnika ove kuće koja je od 2002. godine do januara 2010. godine od agencije inkasirala preko 535 milion dinara za 14 ugovora.
Sadašnji premijer Mirko Cvetković, kako je svima dobro poznato bio je izvršni direktor "Ces Mekona" i direktor Agencije za privatizaciju. Dušan Nikezić bio je Cvetkovićev zamenik u Agenciji za privatizaciju. Više od "Ces Mekona" i radeći sa Agencijom zaradila je samo konsultantska kuća "Morgan i Stenli" koja je za posredovanje u prodaji duvanske industrije samo tokom 2003. godine zaradila 677 miliona dinara. "Ces Mekon"je u svakoj godini bio u među onima koji najviše zarađuju. Godine 2009. zaradio je nešto manje od 60 miliona dinara. Za razliku od Morgan i Stenli koji je bio angažovan samo jednom "Ces Mekon" je stalni, višegodišnji konsultant koji je najviše novca zaradio baš 2003. godine u vreme kada je Cvetković uporedo sa funkcijom izvršnog direktora "Ces Mekona" bio direktor Agencije za privatizaciju. U to vreme "Ces Mekon" je radio na privatizacijama beogradskog semena …

SRS je baš iznenađena da jedan ovakav sporazum potpisuje državni sekretar u ministarstvu. Ipak je trebalo imati malo više dostojanstva pa da taj ugovor potpiše onako kako je sa jedne strane potpisao ministar finansija da se udostoji i neko ko kod nas vrši funkciju ministra finansija, pa da i on to potpiše.
Inače, ovakvim stručnjacima koji su doveli do toga da nakon privatizacije imamo armiju nezaposlenih, njima nisu bitni nacionalni interesi to što neko napada Srbe na severu Kosova, oni poznaju jedino govor novca. I ovo govorim jer je važno da čuju svi oni čiji je život postao tragedija posle privatizovanja preduzeća u kojima su radili pa ostali na ulici. Danas je problem da ti ljudi prežive i da školuju svoju decu, a oni koji su delili savete Agenciji za privatizaciju i za to uzeli basnoslovne sume novca…

Još jedan sporazum koji je pred nama jeste Sporazum između Srbije i BiH o privremenom zapošljavanju državljana Srbije u Bih i državljana Bih u Srbiji. I ovde je predlagač naveo da se planira organizovano privremeno zapošljavanje na teritoriji druge strane ugovornice. Stav SRS-a jeste da u nekom većem organizovanom zapošljavanju neće biti ništa već će biti možda  pojedinih slučajeva. Nezaposlenost u Srbiji je ogromna i Republički zavod za statistiku sproveo je anketu o radnoj snazi i podaci su poražavajući jer se ispostavilo da je u 2007. godini 375 hiljada zaposlenih dobilo otkaze da bi u 2008. godini taj broj bio povećan na 540 hiljada. Povremeno čujemo neku priču o nekim novim radnim mestima ali njih je toliko malo da zaista ovu armiju nezaposlenih iz godinu u godinu samo povećavaju.
Setimo se na kom principu je formirana ova Vlada – na socijalnoj odgovornosti. Armija ne zaposlenih govori da Vlada svoj osnovni princip nije ispoštovala. To isto govore i sve veći redovi ispred narodnih kuhinja. Državni integritet i suverenitet se narušavaju. Svakim danom je dramatičnije na KiM, danas posebno. Sve su to karakteristike Vlade koja jedino sama sebi može izneti koju pohvalu, ali činjenično stanje pohvale demantuje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo danas o Predlogu zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao u junu 2010. godine. Dakle, pre nekih godinu i po dana. Ovo je jedan od retkih zakona koji se toliko zadržao u proceduri, što bi mogao da bude signal da nije bilo sigurnosti da li treba izaći sa ovakvim izmenama. Mi u poslaničkom klubu SRS smo pažljivo analizirali predložene izmene i primetili da se odredbe kojima su predložene izmene ne podudaraju sa vrlo lepo napisanim obrazloženjem za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama.
U obrazloženju sa onako fino provlači ideja o nekoj pravednosti, pravednoj raspodeli, o nagrađivanju prema radu tj. prema radnom učinku. Ono što možemo reći jeste da je ovo primer one izreke – da hartija trpi sve, pa se može pisati svašta. Kada bi predložene izmene i dopune zakona bile usvojene to bi izazvalo pravi haos u sistemu zdravstvene zaštite, naročito u delu primarne zdravstvene zaštite, jer se ove izmene odnose na njih i na novi način isplate zarada. Ako je neko mislio da će na ovakav način unaprediti kvalitet zdravstvenih usluga ili se grdno prevario ili ima neki skriveni cilj.
Za ovo vreme od godinu i po dana, koliko se predmet izmena nalazi u skupštinskoj proceduri, sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti više puta se obraćao institucijama sa zahtevom da se pomenuti Predlog zakona povuče iz procedure. To su ljude koje ove izmene dotiču i oni su detaljno analizirali novi način obračuna i izračunali da će ovim načinom doći do smanjenja plata. Sada bi neko mogao reći da se na taj način smanjuje samo osnovna plata, ali da se može nadomestiti ostalim elementima koji zavise od radnog učinka, pa primenom tog metoda neko će imati mogućnosti i za viši iznos plate.
Ova rešenja možda nisu problem za lekare i medicinsko osoblje u gradskim sredinama i u mestima u kojima živi veći broj stanovnika. Oni će verovatno nekako moći da nadoknade tu razliku zahvaljujući brojnosti pacijenata, ako će to biti kriterijum koji će određivati onog dela plata koji se odnosi na radni učinak koji je sada predložen kao novi element obračuna zarada.
Vidimo da je članom 2. predložen novi član 4a, kojim se definiše da procentualno uvećanje osnovne plate izražava priznati radni učinak po osnovu obima rada, kvaliteta izvršenog posla, broja i strukture opredeljenih osiguranih lica, kao i drugih kriterijuma i merila utvrđenih aktom iz stava 3. ovog člana. O stavu 3. ću kasnije nešto malo reći.
Stav 2. koji sam pročitala mogao je da predloži samo neko ko ne živi u Srbiji ili ako živi onda je zamišlja kao savršeno društvo. Mada je predlog zakona pisan u junu prošle godine, dakle godinu i po dana pre sprovođenja i objavljivanja rezultata popisa, pa je neko mogao da drži zatvorene oči pred stvarnošću. Kolika je surova stvarnost pokazali su rezultati popisa sprovedenog pre mesec dana.
Da li je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona o izmenama razmislio ukoliko nejednak položaj stavlja lekare i medicinsko osoblje koji rade u samim domovima zdravlja i zdravstvenim stanicama u gradovima i u ambulantama u selima koja su kilometrima udaljena od gradova u kojima živi neuporedivo manji broj stanovnika? U mnogim mestima je sve manje stanovnika i mnogo sela izumire. Hoću da istaknem da prvi podaci popisa u Jablaničkom okrugu iz koga ja dolazim govore da je u odnosu na popis iz 2002. godine u Leskovcu manje 7.782 lica, u Bojniku 2.000 lica, u Vlasotincu 3.073 lica, Lebanu 2.409, Medveđi 2.869 i Crnoj Travi 870 ljudi manje. U svim opštinama registrovan je pad stanovništva, niti u jednoj porast niti stagnacija broja stanovništva. Primetan je pad nataliteta i porast mortaliteta. Od zvaničnika u Leskovcu dobili smo podatke da se godišnje rodi oko 1.200 beba, a umre oko 2.200 ljudi. Značajne su i migracije prema severu zemlje.
Popis je takođe pokazao da na teritoriji Republike Srbije ima 377.335 stanovnika manje u odnosu na prethodni, mada je to broj koji se odnosi na popis bez podataka sa KiM. U jedanaest mesta nema više nijednog stanovnika dok u 975 sela ima manje od stotinu stanovnika.
Ovi podaci izgleda nisu nikakvo merilo za ovu vladu prilikom donošenja bilo kakvih odluka. Ako u vreme kada je pisan ovaj predlog zakona nije bilo rezultata popisa. Sada kada je stavljen na dnevni red Skupštinskog zasedanja bilo je rezultata popisa i dostupni su svima. Na ovaj način se stavljaju nejednak položaj lekari u urbanim sredinama i lekari u ambulantama u selima sa malim brojem stanovnika.
Popis je takođe pokazao i porast stanovnika u velikim gradovima. Sada hoću da podsetim da je članom 68. Ustava zagarantovano da svako ima prava na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Ali kako se stvari odvijaju uskoro će se dovesti u pitanje dostupnost zdravstvene zaštite mnogim stanovnicima. I do sada je ovaj problem bio prisutan u velikoj meri. Navešću samo jedan primer iz svog okruženja, pretpostavljam da je prisutni predstavnici Vlade znaju za neka mesta na jugu Srbije, a evo i prilike da se čuje kakve probleme ti stanovnici u tim mestima imaju sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
Od pre nekoliko godina u Leskovcu se počelo sa praksom da se ukida druga smena rada ambulanti u udaljenijim mestima ili se ukida rad određenim danima. Tim povodom su i odbornici SRS u Skupštini grada Leskovca imali inicijativu za normalizovanje rada i zaključkom skupštine i dopisima Ministarstva zdravlja u jednom periodu je koliko toliko normalizovan rad jedne od ambulanti. Radi se o ambulanti u Predejanu u kojoj se leče meštani 11 okolnih sela. Kako sada stoje stvari, a o nekom poboljšanju nakon usvajanja ovih izmena ne možemo sigurno da govorimo.
Ovim predlogom zakona pored toga što se lekari i medicinsko osoblje stavljaju na jednak položaj, krši se i Zakon o radu, član 104. koji garantuje da se za isti rad ili rad iste vrednosti garantuje jednaka zarada. Malo čast smo imali prilike da od uvaženog doktora Paje Momčilova čujemo, on je citirao taj stav 3. koji govori o tome.
Sada dolazim u situaciju da Vlada uredbom utvrđuje korektivne koeficijente, najviše procentualno uvećanje osnovne plate, kriterijume i merila za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog učinka kao i način obračuna plate. Vladina uredba će biti ta koja će se primenjivati, a ne Zakon o radu i član koji je malo čas pomenut.
Dalje članom 3. menja se član 5. osnovnog zakona tako što se umesto obračuna dodatka na platu prema Opštem kolektivnom ugovoru obračun vrši prema Propisima o radu. Ono što se jasno prepoznaje kao namera predlagača ovih izmena jeste da se u okviru primarne zdravstvene zaštite želi da se napravi političke haos. Lekari i medicinsko osoblje će bukvalno biti zainteresovani da rade tamo gde ima najviše pacijenata, a to će biti raspoređeno u tim domovima zdravlja i ambulantama jasno je da će se oko toga voditi politički rat, jer svakome je bitna veća plata, ma koliko ona bila veća.
Umesto unapređenja kvaliteta usluga pacijentima imaćemo premeštanje lekara i osoblja po kriterijumu političke podobnosti ili nepodobnosti. Imaćemo borbu kog lekara će izabrati pacijent koji nije izabrao svog lekara opšte prakse ili stomatologa, jer to su novi uslovi koje je pred nas sve postavio Zakon o zdravstvenom osiguranju. Bez tog izbora nema overe zdravstvene knjižice.
Kakav je problem kada je izaberete lekara koji u vreme godišnjeg odmora ode na svoj zasluženi odmor, što je najnormalnije ili slavi krsnu slavu, a vi iznenada dobijete temperaturu 40 stepeni. Može svako od nas redom da govori jer su administrativne procedure toliko komplikovane da ne dozvoljavaju drugom lekaru da vas primi pre pacijenata kojima je on izabrani, a koji su zakazali pregled.
Dok dođete na red, temperatura će otići preko 40, jer niste zakazali, niste mogli da pretpostavite da će vam se odjednom zadesiti to da se razbolite i da dobijete visoku temperaturu, ali ovim putem zaista moram da istaknem da je u Srbiji još uvek humanost lekara i ispred svih tih administrativnih barijera koja ova Vlada pred njih postavila.
Na kraju, posle mnogobrojnih upozorenja predstavnika SRS i iznošenje podataka o previsokim platama u javnim agencijama i javnim preduzećima, očekivali smo izmene zakona koje bi se odnosile na njih. Umesto toga, pred nama su izmene koje se odnose na samo jedan deo zdravstvenih radnika i to izmene koje iako je predlagač se potrudio da ih predstavi kao pozitivnu novinu, zaista to za njih ne možemo reći.
Pitanja koje se neminovno nameću jesu – zašto se, na primer, rad u agencijama i nekim drugim institucijama ne plaća po učinku? Imali smo prilike da se u 2009. godini plate bile i do 466.939 dinara.
Imali smo prilike da čujemo insistiranje predlagača ovih izmena na nagrađivanju prema radu i vrednovanju rezultata rada. Zašto, recimo, Vlada Republike Srbije ovaj princip ne primenjuje na rad mnogobrojnih agencija? Verovatno zbog toga što se kada bi se ovaj princip primenio, npr. kod Agencije za privatizaciju, svi od njenog postojanja pa do današnjeg dana ne da ne bi trebali da prime bilo kakvu platu, već da bi nadoknadili štetu koju su naneli građanima Srbije, morali bi da se mnogo zaduže i da za života ne otplate kredite, makar krediti bili i oni povoljni kod banaka, a kako se to neki trude da predstave da je bankarski sistem kod nas uspešan i mnogim kreditima govori kao povoljnim. Takvi koji su uništili privredu Srbije, samim tim i živote mnogih ljudi, primaju više od tri lekarske plate, dok se lekarima koji su često u prilici da se bore da spasu ljudske živote, jer u mestima koja su prilično udaljena od gradova lekari primarne zdravstvene zaštite su često u prilici da spašavaju živote onih koji nemaju privilegiju da žive u centru velikog grada. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom poslaničkog kluba SRS predloženo je brisanje člana 21. Pomenuti član 21. odnosi se na izmenu člana 48. osnovnog zakona, tako što je predloženo da se doda novi član 48a. kojim bi bile ustanovljene određene kaznene odredbe za lica kod kojih se u zahtevu za dozvolu upišu pogrešni podaci.
Poslanički klub SRS ne vidi rešenje u visokim kaznama, zato smo i podneli amandmane, kolega Vladan Jeremić, kolega Buha i ja, na članove koji o tome govore i kojima predlagač ustanovljava neke nove kazne i povećava iznos postojećih.
Inače, u ovom predlogu zakona dominiraju dve stvari - viši iznosi kazni i insistiranje na preimenovanju reči "zemlja" u "država" ili "carinska teritorija". Šta to u praksi treba da znači? Jasno je u raspravi u načelu i sada u ovoj raspravi u pojedinostima rekao i objasnio gospodin Zoran Krasić.
Poznato nam je šta opšti sporazum o carinskoj trgovini GAT podrazumeva pod carinskom teritorijom. Sigurna sam i da predlagač ovog zakona to i te kako dobro zna. Zna za institut carinskih unija i slobodnih carinskih zona. Znamo za slučaj sa slobodnom zonom u Solunu, koja je postala sporazumom između ranije države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke, o stvaranju lokalne zone u Solunu. Ta slobodna zona je ustupljena na period od 50 godina Sporazumom iz 1923. godine, gde je državna teritorija Grčke - Solun predstavljala u ekonomskom smislu reči teritoriju naše države, gde su se primenjivale ekonomska i carinska vlast, odnosno suverenitet naše države. Međutim, u slobodnoj zoni primenjivala se grčka vlast, tj. policijska, sudska i upravna vlast države Grčke. To je jedna stvar.
Sasvim je suprotno ovo što mi sada imamo na teritoriji Srbije u južnoj pokrajini KiM. Imali smo prilike da čujemo da zvaničnici EU se pozivaju na to da je KiM carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom 1244 i još kažu da neki entitet može biti carinska teritorija, iako ga nisu priznale sve države, niti je član UN. Jedino što su zaboravili jeste da nadležnost ima UNMIK i da nije predviđeno da kosovski carinici budu na carinskim prelazima i da se upotrebljava carinski pečat na kome se toliko insistira. Euleks je zamenio UNMIK tako kako je zamenio. Kada smo govorili da to nije dobro, da nije u interesu Srbije, srpska vlast nije htela da čuje. Sada slušamo priče o integrisanom upravljanju po ugledu na evropske standarde, a iz dana u dan sve je veći broj građana Srbije čije opredeljenje je takvo da je protiv ulaska Srbije u EU. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman poslaničkog kluba SRS na član 3. Vlada je prihvatila, a mi smo njime predložili da se u stavu 1. tačka 2. pravilnije odredi jedna od komunalnih delatnosti i to prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda tako što će se umesto uređaja za prečišćavanje napisati postrojenje za prečišćavanje.
Vlada je u ovom amandmanu SRS prepoznala ispravnije rešenje, što je rezultiralo njegovim prihvatanjem. Međutim, neka praktična rešenja SRS koja neprekidno predlažemo predstavnicima vlasti oni ne prepoznaju kao svoj interes, naročito kada se radi o obavljanju komunalnih delatnosti.
Zakonom koji je još uvek na snazi propisano je da komunalne delatnosti mogu da obavljaju javna komunalna preduzeća i privredna društva kojima je to povereno. U ovom predlogu zakona koji će se sada usvojiti malo je proširen krug onih koji će obavljati komunalne delatnosti, tako što je napisano da će to moći i drugi privredni subjekti.
Već dugi niz godina građani su u prilici da budu svedoci pojave, da do juče nepoznati preduzetnici ili privredna društva kojima bude povereno obavljanje neke komunalne delatnosti vrlo brzo postanu bogati, da cene komunalnih usluga koje pružaju budu previsoke, iznad ekonomskih cena na kojima ovaj predlog zakona insistira.
Nedavno smo imali prilike da vidimo da su poskupeli gas, grejanje, prevoz. Za većinu građana to znači nemogućnost da preživi, jer i do sada se teško živelo, naročito u porodicama u kojima niko nije zaposlen, nijedan član ne radi, ili se porodica izdržava od penzije ili male plate.
Druga pojava o kojoj SRS stalno govori, što je često predmet kojim se bavi pravosuđe i organi istrage, jeste ponašanje rukovodilaca javnih preduzeća. S jedne strane imamo velike gubitke javnih preduzeća, a sa druge, u pravom smislu te reči, rasipništvo njihovih rukovodilaca. Gubici se nadomešćuju iz budžeta i to tako što se uzimaju krediti i neprekidno u krug. Kroz ovaj zakon se više puta prepliću izrazi: korisnik plaća i zagađivač plaća. Jasno je da, ukoliko nešto koristite, to morate i da platite, ali i cene komunalnih usluga su sve više, građanima je namet sve veći, a rasipništvo i neodgovornost čelnika javnih preduzeća sve veća.
Još jedna stvar koja je nedopustiva jeste odnos i neodgovornost nove vlade prema svojoj južnoj pokrajini, prema delu svoje teritorije, tj. prema delu KiM. Čuli smo da je noćas od dva sever Kosova odsečen od ostatka Srbije, a Vlada Srbije priprema jedan dokument, pa priprema drugi. Narodnim poslanicima ostaje samo da budu informisani iz medija da će navodno u subotu biti sednica, ali SRS smatra da je potrebno da predstavnici Vlade koji su prisutni ovde daju neko konkretno obaveštenje, da li će Vlada imati dokument i hoće li sednice biti u subotu, jer se dogodilo da smo već očekivali sednicu, upozoravali na to, pitali više puta, a još uvek nikakvih konkretnih obaveštenja nema. Zahvaljujem.

Gospođo Đukić-Dejanović, mi se očigledno nismo razumeli. Govorite o tome da očekujemo, to sam čula da ste rekli, ali vi niste čuli mene. Rekla sam da prisutni predstavnici Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 4. stav 2. je Vlada Republike Srbije prihvatila. Mi u poslaničkom klubu SRS smo sigurni da će tekst Zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja u njihovom uništavanju biti poboljšan, naročito ako uzmemo u obzir da su na ovaj član prihvaćena dva amandmana SRS, ovaj i amandman kolege Srete Perića na prethodni stav 1.
Član 4. definiše u koje je svrhe dozvoljeno usavršavanje, proizvodnja, korišćenje, stvaranje zaliha, sticanje, posedovanje i promet bioloških agenasa i toksina. Dobro je ponoviti da je dozvoljeno u cilju suzbijanja, odnosno lečenja bolesti, u zaštitne, dijagnostičke i preventivne miroljubive svrhe.
Predlagač se pozivao na konvenciju UN za usvajanje ovog zakona, o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičkog oružja u njihovom uništavanju. Objašnjava da se privrženost Republike Srbije, da se onemogući zloupotreba korišćenja ovog oružja za aktivnosti koje su u suprotnosti sa konvencijom i rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1540, kao i drugih međunarodnih ugovora.
Kada govorimo o mogućnosti da se biološko i toksičko oružje koristi isključivo u mirnodopske svrhe, a da na to obavezuju i pomenuta konvencija i rezolucija Saveta bezbednosti, dobro je da se prisetimo naše bliske prošlosti, kako smo i mi u samoj Srbiji, a kako su i naši ljudi u okruženju prošli.
Pre dva dana smo bili u prilici da vidimo da je bivši kanadski vojnik Paskal Lakost koji je bio u BiH, planira da štrajkuje glađu ispred kancelarije kanadskog ministra za boračka pitanja dok ne dobije medicinsko lečenje ili dok ne umre. Kao razlog za tu svoju odluke je naveo da je otrovan osiromašenim uranijumom dok je bio u BiH.
Ovakvih primera u kojima strani vojnici iznose istinu o tome šta su njihove zemlje koristile od oružja na našim prostorima, sve su brojniji.
Bez obzira, što vlast u Srbiji uporno ćuti i ne donosi zakone u oblasti zdravstva koji bi išli u korist građana, surova svakodnevnica nam jasno govori kakve su posledice svega onoga što su nam lažni evropski prijatelji, NATO pakt i SAD uradili.
Dovoljno je samo pogledati koliko je porasla smrtnost odojčadi u Srbiji i broj obolelih od malignih bolesti. To sve govori i izgleda da ove lažne prijatelje proevropskih snaga u Srbiji ne interesuje niti konvencija, niti rezolucija. Njima su bitni poligoni na kojima će se otarasiti svog oružja i bitan im je profit njihovih vojnih industrija. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je u obavezi da potvrdi finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti i da da saglasnost na njen statut. Inače, ova komisija je zajedno sa Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Ministarstvom finansija odigrala ključnu ulogu u procesu privatizacije u Srbiji ili, drugim rečima rečeno, u procesu čerupanja društvene imovine, stradanju države i velike većine građana, nekih direktno, a nekih, kao što su, recimo, članovi njihovih porodica, indirektno.
Najpre, kada govorimo o finansijskom planu, važno je istaći da Narodna skupština, pored toga što je najviše zakonodavno telo, ima i nadzornu funkciju. Naime, za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Komisija je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada imamo sledeću situaciju. Najviše zakonodavno telo, koje usvaja zakone koji bi trebalo da budu obavezujući za sve, krši te zakone. Stavićemo na stranu to što kada pogledamo zvanične podatke vidimo među izveštajima da poslednji izveštaj koji je usvojen jeste finansijski izveštaj Komisije za 2008. godinu. Na prvoj strani finansijskog plana za 2011. godinu, koji je Komisija dostavila Narodnoj skupštini, napisano je da je tadašnji predsednik Komisije slobodan da podseti predsednika Skupštine da Narodna skupština Republike Srbije nije usvojila izveštaje o poslovanju i finansijske planove Komisije već nekoliko godina unazad.
U novembru prošle godine tadašnji predsednik Komisije zamolio je da Narodna skupština razmatra i usvoji finansijski plan za 2011. godinu, jer je to jedini način da Komisija obezbedi obavljanje poslova iz svoje nadležnosti na zakonit i efikasan način. Evo, danas, prvog dana novembra, kada je ostalo još dva meseca do isteka godine, na dnevnom redu je rasprava o finansijskom izveštaju, koji je predat u novembru prošle godine. Ovde se nameće još jedno bitno pitanje, međutim, u sali nema izvestioca Odbora za finansije, koji je predlagač, da nam da odgovor zašto je Narodna skupština svih ovih godina kršila zakon? Razumljivo je, s obzirom na to da je ova komisija jedna od najomraženijih organizacija u Srbiji, jer je ravnopravno učestvovala u uništavanju privrede u privatizaciji, da je bilo potrebno izbegavati rasprave u Skupštini o njoj. Međutim, imali smo u ovoj godini određene izmene članova Komisije, bilo je tu nekih ostavki, pa se, izgleda, odlučilo da, kada se već govori o ovoj organizaciji, se plan usvoji i nekako ispoštuje zakon.
Inače, u planu je napisano da od osnivanja Komisija posluje pozitivno, da višak prihoda nad rashodima predstavlja prihod budžeta Republike, da ukoliko bi bilo suprotno, da ima više rashoda no prihoda, onda bi se to pokrilo sredstvima rezervi. Ako to ne bude dovoljno, onda iz Republičkog budžeta. Zatim, da svoje prihode ostvaruje po osnovu raznih naknada za svoj rad itd.
Smatram da je potrebno da citiram jedan deo koji je napisan u obrazloženju, a odnosi se na troškove bruto zarada. Piše sledeće – jedan od osnovnih preduslova za nepristrasan i samostalan rad Komisije, kao ključnog regulatora na tržištu hartija od vrednosti, je održanje nivoa zarada na visini zarada zaposlenih na berzi, u brokerskim kućama i ovlašćenim i kastodi bankama, kojima Komisija daje dozvolu za rad i vrši nadzor nad zakonitošću njihovog poslovanja.
Ako je iko i sumnjao da u Srbiji na svakom koraku cveta korupcija, kud ćete bolji dokaz o njenom postojanju od ovog nedvosmislenog priznanja? Ova stavka – zarade u Komisiji je u ovom trenutku možda i bitna, jer je ostalo tako malo toga što se može privatizovati, ako ne uzmemo u obzir javna preduzeća. U vreme kada je uveliko sprovođen proces privatizacije, njima uopšte nije bila potrebna plata. Većina bi sigurno radila iz ljubavi prema svojoj zemlji i njenim prirodnim i društvenim bogatstvima. O tome svedoče i krivične prijave koje je podneo Savet za borbu protiv korupcije u 2010. godini.
Što se tiče Statuta Komisije, na koji Narodna skupština treba da da saglasnost, on je posledica Zakona o tržištu kapitala. Posle te potrebne saglasnosti prestaće da važi prethodni statut, što se i podrazumeva. Nekoliko stvari iz Statuta ću prokomentarisati. Interesantan je član 23. u kome piše – predsednik i član Komisije, zaposleni ili lice angažovano od strane Komisije ne može biti lično odgovorno za bilo koju radnju ili propust koji se dogodi u toku vršenja službene dužnosti, u skladu sa nadležnostima koje Komisija ima po propisima iz svoje nadležnosti i aktima Komisije, izuzev ako se radi o zloj nameri i namernoj zloupotrebi položaja.
Ovde je ostavljeno puno prostora za propuste i razne radnje u toku vršenja službene dužnosti, jer nema odgovornosti. Zlu nameru i namernu zloupotrebu položaja u Srbiji je jako teško dokazati, naročito ako uzmemo u obzir kakvo sudstvo imamo. Da bih to malo bliže ilustrovala, navešću jedan primer u kome je jedan od glavnih aktera Komisija za hartije od vrednosti.
Dokaze koje je posedovao Savet za borbu protiv korupcije pretočio je u krivične prijave protiv 17 lica, od kojih su četvorica iz Komisije za hartije od vrednosti. Gospođa Barać, direktora Saveta, posedovala je detaljnu dokumentaciju koja nedvosmisleno pokazuje da su državne institucije sarađivale sa tajkunima, prevarile male akcionare i omogućili firmi Milana Beka da ispod cene postane većinski vlasnik Luke Beograd. Za Savet je to tipičan primer sprege krupnog kapitala, politike i državnih institucija u cilju pribavljanja protiv-pravne koristi, jer, kako kažu, radilo se o fantomskoj firmi, što su nadležne državne institucije znale, a ipak su odlučile da obmanu male akcionare.
Firma "World fine" nije imala upravu, prethodne poslove, niti novac na računu, a u njenom statutu stajalo je da nema prava da se bavi trgovinom ili bilo kakvim komercijalnim poslovima. Takođe, nije imala ni svoju bankarsku garanciju, već se poslužila tuđom. O svemu tome Savet poseduje dokumentaciju i prema njihovoj oceni u pitanju je tipična fantomska firma, o čemu su državne institucije, a naročito Komisija za hartije od vrednosti, morale da vode računa. U trenutku preuzimanja većinskog paketa akcija, ova firma imala je na računu 31 hiljadu dolara, a kupila je firmu koja je vredela 45 miliona evra. Upravo je tu, slučajno ili namerno, zakazala Komisija za hartije od vrednosti, čiji je posao bio da proveri da li potencijalni kupac, koji želi da preuzme neku firmu, ima dovoljno novca da je preuzme, odnosno da li je otvorio namenski račun, na kome se nalazi iznos jednak ukupnoj vrednosti svih akcija.
Osim Komisije za hartije od vrednosti, u obmani malih akcionara učestvovali su tadašnje rukovodstvo Luke Beograd, Agencija za privatizaciju i Akcijski fond. U trenutku privatizacije, knjigovodstvena cena akcije iznosila je svega 497 dinara, onako kako je procenjena još 1998. godine.
Rukovodstvo Luke je za novu procenu angažovalo Institut za ekonomska istraživanja. Ubrzo je Institut obavestio rukovodstvo da je realna cena tri i po puta viša, a da će konačnu ocenu dati za nekoliko meseci. Međutim, rukovodstvo je o predstojećoj promeni vrednosti firme obavestilo Ministarstvo privrede, Agenciju za privatizaciju, Akcijski fond i Komisiju za hartije od vrednosti, što znači da su svi bili upoznati sa realnom cenom akcije Luka "Beograd".
Međutim, na Skupštini akcionara Upravni odbor obavestio je akcionare da predstoji korekcija vrednosti kapitala. Međutim, finansijski izveštaji su usvojeni bez tih promena, tako da su akcionari stekli utisak da je vrednost jedne akcije i dalje 497 dinara. Prema podacima koje ima Savet za borbu protiv korupcije, Nadzorni odbor takođe je propustio da upozori članove Skupštine da usvajanjem finansijskih izveštaja zapravo nije korigovana vrednost kapitala. Tog istog dana, kada je održana Skupština preduzeća, Komisija za hartije od vrednosti dala je saglasnost na ponudu luksemburške firme "Vrld fajn" da plati 800 dinara za akciju, iako je, po mišljenju Instituta za ekonomska istraživanja, bila obaveštena o novoj, koja je bila veća.
Ponuda koja je važila do 27. septembra dostavljena je preko brokersko-dilerskog društva "MMV investment", koje je, inače, posredovalo i u preuzimanju
"C marketa". Upravni odbor je savetovao akcionarima da sačekaju do 23. septembra, to je bio rok u kome je mogla da se pojavi i kontra ponuda, a da potom odluče da li će deponovati svoje akcije. Kako nije bilo drugih zainteresovanih firmi, akcionari su deponovali svoje akcije, Agencija za privatizaciju je dala nalog Akcijskom fondu da proda akcije iz svog portfelja i ponuda za preuzimanje je uspela. Istog dana Institut za ekonomska istraživanja dostavio je računicu iz koje je proizilazilo da je vrednost jedne akcije 1774 dinara. Pri tom, u obzir nije uzeta atraktivnost zemljišta na kome se Luka "Beograd" nalazi, koja je bila uvećana zbog izmene urbanističkog plana.
Šteta za koju Savet za borbu protiv korupcije smatra da je naneta državnom budžetu prilikom ove transakcije procenjena je na 21 milion evra. Godine 2008. oko hiljadu malih akcionara je podnelo krivične prijave protiv odgovornih u Luci zbog prevare. Do 2010. godine nije bilo ni jedne reakcije suda, ali kada je Savet podneo krivične prijave, Milan Beko je odreagovao i podneo tužbu za navodnu klevetu. Za tri meseca sud je zakazao četiri ročišta. Ovo govori u prilog onome što sam maločas rekla, kada sam komentarisala član 23. Statuta, da je zbog sudstva u Srbiji zaista teško dokazati zlu nameru i namernu zloupotrebu položaja lica koja su na funkciji ili zaposlena u nekoj državnoj organizaciji.
Značajnu ulogu Komisija za hartije od vrednosti imala je i kada je u pitanju još jednom ista ličnost, Milan Beko, a to je u slučaju "Novosti". Pre nekih desetak dana smo imali prilike da čujemo epilog, pa su sećanja sveža. Samo ću ponoviti da je Komisija odbila zahtev nemačkog "Vaca" da preuzme "Novosti". Toliko o tajkunima i komisiji. Takođe, značajnu ulogu Komisija je odigrala i u postupku transformacije "Metals banke" u Razvojnu banku Vojvodine, o čemu smo imali prilike da maločas čujemo od gospodina Krasića, tako što je dala odobrenje za izdavanje akcija unapred poznatim kupcima.
Još nekoliko reči o Statutu komisije. U članu 2. piše da je to nezavisna i samostalna organizacija. Interesantno je pogledati sastav Komisije: sadašnji predsednik, bivši pomoćnik ministra finansija, tu su i nekadašnji predsednik Komisije, koji je sada član, još jedan član i nekadašnji direktor poreske uprave, o kome je u prethodnoj raspravi već bilo reči. Toliko o nezavisnosti i samostalnosti Komisije.
U Srbiji je sve kako ne treba, a pre nego što o tome kažem nekoliko reči, reći ću još jednu stvar koja se odnosi na član 33. Statuta. Da li je to zbog žurbe ili nekih drugih razloga, u delu koji se odnosi na čuvanje poslovne tajne, napisano je ovako: "prošli i sadašnji predsednik". Ovo je neozbiljno. Statut jedne organizacije ne bi smeo da se piše na ovako neozbiljan način.
Kao što rekoh, mnogo toga je kod nas u Srbiji kako ne treba. Vratiću se na ono čime sam počela, da je Komisija za hartije od vrednosti organizacija koja je sa Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Ministarstvom finansija učestvovala u uništavanju privrede kroz proces privatizacije. Nakon toga, veliki kapital slio se u ruke pojedinaca a, sa druge strane, ostalo je mnogo ljudi koji svaki novi dan dočekuju misleći kako će preživeti.
Imali smo prilike da vidimo da su od danas skuplji prehrambeni proizvodi, gas, grejanje i kućna hemija. Ova prva grupacija ljudi, koja ima mnogo, ne opterećuje se time, ali ova druga, sve siromašnija, zaista ne vidi izlaz. To je rezultat vlasti u proteklih deset godina, koja nije vodila računa o tome da svi imaju prava na jednake šanse, kako je obećavala.
U ovom trenutku vlast ne vodi računa o tome kako je ljudima na severu KiM. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa razlogom sam ovu svoju diskusiju podelila u dva dela, jer sam u prvom delu rekla da od izvestioca Odbora za finansije, koji je predlagač ovih tačaka dnevnog reda, o kojima danas govorimo, da mi iz opozicije očekujemo konkretan odgovor zbog čega se Narodna skupština nije držala zakona kada je u pitanju potvrđivanje finansijskih planova Komisije za hartije od vrednosti.

U ovom trenutku, dok vodimo raspravu, u sali opet nema izvestioca Odbora. Odgovor predsednika Skupštine da nismo uzalud sedeli, ne priznajemo. Očekivali smo jedan konkretan odgovor, a takav odgovor smo mogli dobiti samo od izvestioca Odbora za finansije, kao predlagača ovih tačaka.

Nama iz opozicije ne preostaje ništa drugo no da razlog ne vidimo u nameri da se izbegne rasprava u Skupštini o Komisiji za hartije od vrednosti i o onome što je ona radila i ulozi koju je imala u privatizaciji kapitala Republike Srbije.

U toku ove godine došlo je do izvesnih kadrovskih promena u sastavu Komisije. Promenjen je predsednik Komisije, govorili smo o ostavkama pojedinih članova. Kada već o tome mora da se govori, Narodna skupština odlučila je da usput potvrdi i finansijski plan i da potvrdi Statut Komisije za hartije od vrednosti.

Pomenula sam promenu predsednika Komisije. Važno je ponoviti da je sadašnji predsednik Komisije, nekadašnji pomoćnik ministra finansija, izabran u julu ove godine. Da li je bio pomoćnik ministra finansija Mirka Cvetkovića ili ministra Diane Dragutinović, sasvim je svejedno, jer su i gospodin Cvetković i gospođa Dragutinović članovi družine iz "Ces mekona", konsultantske kuće koja je vršila procene imovine u procesu privatizacije. Samo da napomenem da je član te družine bio i član porodice vlasnika "Ces mekona", koji je bio značajna ličnost u Agenciji za privatizaciju. Pomenuta družina iz "Ces mekona" zauzela je većinu značajnih pozicija u oblasti finansija u Srbiji. Oni koji su zajedno učestvovali u uništavanju srpske privrede, iz konsultantske kuće raspodelili su se svuda redom i uništavaju sve ono što je preostalo.

Naš je stav između ostalog da i zbog toga nije Narodna skupština želela raspravu, da se ne bi govorilo o rezultatima družine iz "CES Mekona" i još nekih konsultantskih kuća o Komisiji za hartije od vrednosti, o Agenciji za privatizaciju, o Akcijskom fondu, Ministarstvu finansija, a rezultate njihovog rada kao i čitave ove vlasti građani svakodnevno osećaju na svojoj koži.

Pad životnog standarda je sve veći, teritorijalna celovitost Republike Srbije koja je garantovana Ustavom dovedena je u pitanje, nad jednim građaninom Srbije, dr Vojislavom Šešeljem, u Hagu se sprovodi ono što do sada čitav svet nije video. Ništa ne ide na ponos ovoj vladi, ali na odgovornost ide mnogo toga, a kad tad bićete pozvani na odgovornost. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo objedinjenu raspravu o tri predloga zakona, što znači da je vladajuća većina oštetila narodne poslanike koji su zainteresovani da govore o njima za dve trećine vremena. Bilo je slučajeva u ovom parlamentu kada smo govorili i o 36 spojenih tačaka dnevnog reda.
Mnogo strašnije od toga je što ta ista većina pritiskom dugmadi za glasanje usvaja zakone koji direktno nanose štetu građanima. Od ova tri o kojima danas govorimo, dva su takva, što znači da samo u jednom navratu dve trećine štetnih zakona. To se dešava ovde u Narodnoj skupštini, a tamo na jugu naše zemlje neko hoće da nam otme teritoriju. Sve bolje od boljeg.
Prvi od ova tri zakona je zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima. Njegovim usvajanjem biće oslobođeni obaveza prema državi dužnici koji duguju 654,8 miliona evra, 59 miliona dolara i 627,3 hiljada švajcarskih franaka. Znači, sve zajedno negde oko 700 miliona evra. Sedmoro je dužnika, a najveći među njima su "Železnica Srbije" i "Putevi Srbije", dva javna preduzeća koja su među najvećim gubitašima u okviru javnih preduzeća. Železnicama će se otpisati 181,8 miliona evra i 15,1 milion dolara, a putevima 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara.
Jedan deo obrazloženja koji se odnosi na razloge za donošenje ovog zakona predstavlja veliki apsurd i citiraću taj deo: "Imajući u vidu da se redi o preduzećima čije funkcionisanje je od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, Republika Srbija, pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu". Država čini to što čini, onda preuzima kao garant obaveze na sebe, a šta se radi u ovim i drugim javnim preduzećima, javnost ima prilike svakodnevno da se informiše i, nažalost, sve su to informacije od kojih se diže kosa na glavi.
Da se podsetimo da je na insistiranje poslaničke grupe SRS Vlada bila primorana da u martu 2009. godine obelodani kolike su bile plate rukovodioca u javnim preduzećima i agencijama i kolike su bile plate predsednicima i članovima upravnih i nadzornih odbora. O drugim preduzećima i agencijama sada neću govoriti, trajalo bi prilično dugo, izneću samo podatke koji se odnose na ova dva preduzeća. Generalni direktor "Železnica Srbija" u februaru 2009. godine primio je neto platu od 202.383 dinara, njegovi zamenici, njih trojica po 128.800, mesečna nego plata pomoćnika generalnog direktora, njih šestorica, u februaru 2009. godine iznosila je po 95.852 dinara, dok su direktori direkcija u februaru 2009. godine primili po 103.627 dinara, direktori sektora po 82.197 dinara. Prema podacima sa internet sajta "Železnica Srbije" generalni direktor je imao tada tri zamenika i šest pomoćnika, dok je tada to preduzeće imalo dve direkcije i 22 sektora. Predsednik upravnog odbora imao je platu 54.554 dinara, a članovi po 36.369 dinara.
Imali smo prilike da putem pojedinih medija u avgustu ove godine saznamo da su zaposlenima u "Železnici Srbije" plaćane školarine da bi ljudi mogli da studiraju i usavršavaju se na jednoj višoj školi i da je u ove svrhe u 2008. godini otišlo oko 8.000.000 dinara. Kada ovo ne bi bilo tačno, verovatno bi do sada na osnovu Zakona o informisanju, koji inače predstavlja još jednu grupu ove vlasti, mediji koji su ovo objavili bili kažnjeni.
S obzirom na to da nema kazne, ne postoji ni jedan razlog da u istinitost ove tvrdnje ne verujemo, ali sada je prisutan u Skupštini i predsednik Vlade, pa nam on može reći da li možda ima informacije da je o trošku Javnog preduzeća "Železnica Srbije" izvršeno plaćanje studiranja zaposlenima na višoj školi u pomenutom iznosu?
Svima koji su predložili ovaj zakon da se danas raspravlja o njemu na Narodnoj skupštini, upućujem pitanje – da li mislite da su roditelji, čija deca studiraju na višim školama i plaćaju školarine od 80 hiljada dinara koliko je u Ćupriji na Visokoj medicinskoj strukovnih studija, 49 hiljada na Visokoj poslovnoj u Leskovcu, 60 hiljada na Visokoj poslovnoj u Novom Sadu, Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti školarina je 88,5 hiljada, itd.
Da li mislite da su ti ljudi ludi što plaćaju porez i pune budžet, da bi se iz tog budžeta pokrivali dugovi javnih preduzeća u kojima se zaposlenima plaća studiranje o trošku preduzeća, a o kvalitetu usluga koje pruža Javno preduzeće "Železnica Srbije", nedavno smo imali prilike da se naslušamo ovde u Narodnoj skupštini, kada se raspravljalo o Zakonu o železnici. Zbog vremena neću ponavljati, samo ću reći još jedna bruka, naravno, za one koji znaju šta je to bruka.
U drugom velikom gubitašu "Putevi Srbije" direktor je u februaru 2009. godine imao platu 159.583 dinara, dok je krajem 2008. godine bila 144.000, a u tom trenutku ovo preduzeće je imalo gubitak, višegodišnji dug od 30 milijardi dinara.
Što se tiče drugog predloga zakona koji se nalazi na današnjem dnevnom redu, njegovim usvajanjem postaćemo zaduženiji za 100 miliona evra. Da ne morate da pokrivate dugove ovih koji troše novac kako ga troše, ne biste morali da se iznova zadužujete. Imali biste sedam puta više sredstava za sedam puta više projekata i u oblasti energetske efikasnosti i za programe opštinske infrastrukture.
Analizirajući efekte zakona, predlagač je naveo da ne očekuje da primena ovog akta izazove dodatne troškove građanima i privredi. Odreći se zoo miliona evra, znači nemati taj novac i znači da se za finansiranje nekih drugih projekata morate zadužiti. Ako to zaduživanje dodatni trošak za građane i privredu, molim vas objasnite šta je onda?
Još jedna važna stvar kada su u pitanju ovi zajmovi od Nemačke razvojne banke. U članu 1. tačka 1), 2), isto tako piše: "Zajmoprimac koga predstavlja agent, usmerava ukupni iznos pojedinih zajmova odabranim partnerskim bankama itd.". To znači da će Narodna banka Srbije odobrenim bankama dati novac kako bi se preko njih finansirali određeni projekti. U vezi sa tim, moje pitanje je, kako će se odabirati te partnerske banke? To pitam jer su ovi iz banka "Inteze" već stigli da se pohvale kako će preko njihove banke ići 90% sredstava, što znači 90 miliona evra preko banke "Inteza", a ostalih 10% preko drugih banaka.
Početkom meseca potpisan je i Ugovor o trećoj kreditnoj liniji između "Inteze" i Nemačke razvojne banke, pa poslanički klub SRS, interesuje da li su kada su ovo rekli gospoda iz banka "Inteze" mislili na ove zajmove o kojima danas govorimo, ili i na neke druge? Takođe, Čačanska banka je pominjana i govorilo se da će nekih pet miliona biti realizovano preko nje.
Dakle, država će osloboditi svoje dužnike obaveza u iznosu od 700 miliona evra, zadužiće se 100 miliona evra plus kamata, plus troškovi kredita, što je normalno za kredit. To su prioriteti ove vladajuće većine.
O Zakonu o igrama na sreću, čuli smo stav SRS, od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, gospodina Jeremića, kasnije će više govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba SRS. Samo ću reći to, da je većina građana Srbije dovedena u situaciju da bezuslovno veruje u to da će sreća sama po sebi pogledati baš njega i da će preko noći postati bogat učestvujući u nekoj igri na sreću.
Sa druge strane, žalosno je to što ljudi u Srbiji gube veru da mogu da se zaposle, da žive od svog rada, izdržavaju svoje porodice, podižu i školuju svoju decu. Svi vi koji ste preuzeli obavezu za vršenje vlasti i odgovornost, imajte to u vidu kada god nešto potpisujete i kada pritiskajući dugmad za glasanje o nekom zakonu direktno odlučujete o sudbini građana.
Sudbina ljudi na KiM i danas je ista kao i juče. Njima je i ova hladna noć bila ista kao i sve prethodne. Mislite malo i o tome. Pozive da se povinuju državnoj politici, oni nisu prihvatili jer znaju da nije u njihovom interesu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je da smo u današnjoj raspravi čuli od predstavnika vlasti i vladajuće većine mnogo argumenata koji govore o važnosti zakona o kojima se raspravlja, ali ni jednu jedinu reč o onome što se dešava na KiM. Kao da to nije pitanje o kome treba govoriti pre svih ostalih, kao da niko ne vidi da Srbi provode dane i hladne noći na barikadama i izgleda da to vide samo predstavnici opozicije.
Vlada je prema Deklaraciji koju je usvojila Narodna skupština 31. jula…
(Predsedavajući: Svi mi to vidimo i svi mi to sve znamo, ali mene Poslovnik obavezuje da vas upozorim na temu dnevnog reda, a Deklaracija, sve ovo ostalo, nije na dnevnom redu. Izvolite.)
Hvala, gospodine predsedavajući. Mi ćemo samo podsećati, jer je ostalo još pet dana do tog roka, u kome je Vlada bila dužna da podnese svoj prvi izveštaj nakon 31. jula. Rok još uvek nije istekao, znači, ima još svega pet dana, a mi ćemo svakog dana podsećati i očekivati taj izveštaj.
Sada ću nešto reći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Mi u poslaničkom klubu SRS, kada smo videli ovaj predlog zakona, očekivali smo da vidimo da se u njemu brišu članovi 42, 43. i 46. a da se menjaju članovi 44. i 45. Naravno, govorimo o članovima Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji se odnose na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Dakle, očekivali smo da Vlada predloži da se brišu članovi koji definišu postojanje agencije i da se izmene članovi koji govore o promociji stranog ulaganja i promociji izvoza, tako što će predložiti da to bude u nadležnosti Ministarstva ekonomije i da se ti poslovi odvijaju u okviru određenog sektora. Smatramo da je to mnogo isplativije, jer nema direktora Agencije i ostalih troškova.
S obzirom na to da je u maju 2009. godine usvojen novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, znači pre nešto više od dve godine, računali smo, bila je ista Vlada sa istim ciljevima. Tada je ovaj zakon, kao i svi ostali, predstavljen kao najbolji mogući, u najboljem interesu građana i nema šta da se menja, sem da se započne polako sa ukidanjem jedne po jedne agencije i da će prva među njima biti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, koja postoji od 2001. godine.
Međutim, danas su pred nama izmene i dopune Zakona usvojenog pre dve godine i to s obrazloženjem da se to čini zbog sugestije Evropske komisije koja je dala sugestije u okviru procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Takođe, sugestije su stigle i iz SAD i to u svojstvu člana Svetske trgovinske organizacija.
Kada vam jedna toliko prijateljska zemlja da toliko dobronamernu sugestiju, kako odmah ne pristupiti izmenama Zakona? To su nam toliki prijatelji, da kada bi se oni pitali, Srba ne bi trebalo da bude nigde u Srbiji, niti u Beogradu, niti na KiM.
Da bismo se ispravno razumeli, stav SRS je da svakako treba mnogo više raditi na povećanju izvoza, takođe i na privlačenju ulaganja, ali ne mora baš da postoji agencija za te poslove.
Kao što sam rekla, u okviru ministarstva se sve to može dobro organizovati. Jeste to veliki izdatak, ali nije najstrašnija stvar trošak koji se stvara za zaposlene u agencijama, stvar je u tome, što postajanjem jedne moćne institucije, koju uzgred, Ustav Republike Srbije ne priznaje, jedna stranka dobija preveliku moć u rukama, da preko te institucije kanališe novčana sredstva ka privrednicima.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, sve su to institucije koje u svojim rukama drži jedna stranka, i priznaćete, to pruža i te kako veliku moć. Moć nije mag, da novčana sredstva iz budžeta kojeg pune svi građani putem poreza, taksi, kazni i na druge načine, ide odabranima.
Ovom prilikom kada raspravljamo o naporima Vlade da unapredi spoljno-trgovinsko poslovanje, treba pomenuti da je prošle, 2010. godine, spoljno-trgovinski deficit u Srbiji iznosio 5,2 milijarde evra. Hvalila se tada vlast, da je za 5,7% manji nego u 2009. godini. Ukupna razmena bila je u vrednosti 20 milijardi evra, što je povećanje od 14,6% u poređenju sa 2009. godinom. Izvoz je bio 7,4 milijarde, što znači, da je veći za 24%, dok je uvoz iznosio 12,6 milijardi, a to je više za 9,7% nego u 2009. godini. Pokrivenost uvozom je bila 58,5% dok je u 2009. godini bila 52%.
Ovi podaci zaista nisu nešto čime se treba hvaliti, jer su posledica smanjenja kupovne moći građana. Već napočetku ove godine, u periodu od januara do aprila, prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, spoljnotrgovinski deficit iznosi je 2,6 milijarde dolara i bio je veći za 10, 3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je povećan za 32,5%, dostigao je vrednost i od 3,7 milijardi, a uvoz je bio veći za 22,4% i iznosio je 6,3 milijardi dolara..
Republički Zavod za statistiku je dao i prikaz kako izgleda struktura uvoza i izvoza. U strukturi izvoza preovlađuju proizvodi za reprodukciju 70,1%. Potom roba za široku potrošnju 23,1% i oprema 6,8%. U strukturi uvoza su najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju, sledi roba za široku potrošnju i oprema.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su bili Italija, gde je izvezena roba za 471 miliona dolara, zatim, Nemačka i BiH. U uvozu su glavni partneri bili Rusija, odakle je uvezeno robe u vrednosti 825,6 miliona dolara, Nemačka 625,8 miliona i Italija sa 503,3 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama u kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Kada pogledamo ovu strukturu, vidimo jednu nelogičnost. SRS je više puta ukazivala na mnogo veće mogućnosti izvoza u Rusiju, naročito zbog Ugovora o slobodnoj trgovini. Nekoliko puta smo izrazili sumnju da vlast u Srbiji namerno ne želi da koristi benefite koje pruža taj ugovor. Mišljenja smo da zbog politike koju vlast vodi u svom opredeljenju ka EU namerno zapostavlja druge zemlje kod kojih postoji interesovanje za našim proizvodima, pogotovo Rusiju. Podaci govore da se najviši deficit javlja uprava u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Time se direktno nanosi šteta ekonomiji Srbije.
Pomenula sam već da je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju definisano postojanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, tako je zvanično u njenim rukama moć da odlučuje o podršci privrednicima u Srbiji, koji su izvozno orjentisani. Kada pogledamo poslove Sektora za promociju izvoza ove agencije, vidimo kako je tu lepo napisano na koje vrste podrške mogu da računaju domaća mala i srednja preduzeća, u cilju povećanja njihovog izvoza.
Evo, ovih dana je raspisan konkurs za nagradu - izvoznik godine 2011. i biće dodeljene nagrade u četiri kategorije i jedna specijalna nagrada. Ono što se u konkursu može videti jeste da su u dve kategorije predviđene nagrade u vrednosti od po 10 hiljada evra. Sve ovo govorim jer želim da napravim poređenje kako se Agencija odnosi prema domaćim malim i srednjim preduzećima, a kako prema velikim investitorima, pogotovo stranim.
Evo šta piše na sajtu Agencije u delu - podrška investitorima. Promovisanje mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu ili prošire poslovanje u Srbiji, SIEPA aktivno radi na razvoju domaće privrede, kroz otvaranje novih radnih mesta, transfer tehnologija i znanja, unapređenje poslovnog upravljanja i druge koristi od stranih direktnih investicija.
Ono što je najznačajnije, ova agencija dodeljuje bespovratna novčana sredstva i to u zavisnosti od broja novih radnih mesta. U uredbi iz 2010. godine vidimo četiri grupe. Investicije u proizvodnom sektoru, realizovanje u devastirana područja i područja od posebnog interesa. Sredstva su u rasponu od četiri do 10 hiljada evra po novom radnom mestu. Uslovi su minimalni, a vrednost ulaganja 500 hiljada evra, a minimalni broj novih radnih mesta je 50. Zatim je kategorija investicija u automobilsku, elektronsku ili ICT industriju. Zatim, u proizvodnom sektoru realizovanje u ostala područja Republike Srbije i investicije u sektoru usluga. Tu je raspon od dve do 10 hiljada evra.
Samo ću kratko još podsetiti na dešavanja u Leskovcu od pre nekoliko godina. Država je u vreme predizborne kampanje dala podsticajna sredstva firmi "Kloting", koja je najavljena kao fabrika u kojoj će se zaposliti tri hiljade ljudi, bilo je zaposleno 274 radnika, vlasnik je pobegao, a među poveriocima ostala je i SIEPA, Agencija za promociju stranih ulaganja i izvoza, i to za milion i 200 hiljada evra.
Koliko je građane Srbije koštao novi investitor Fijat, poznato je svima i neću ponavljati, dosta se proteklih godina o tome pričalo. To su samo neki primeri kako se vlast ponaša kada je u pitanju novac iz budžeta, otvara fabrike u vreme predizbornih kampanja, a kako će se sve te priče završiti, o tome ne brine mnogo. Takođe, ne mari ni o ljudima koji na KiM provede ove hladne noći na barikadama. Bila je Vlada dužna da podnese izveštaj, na to je obavezuje Deklaracija Narodne skupštine, međutim, izveštaja nema, ali ima obećanja da će biti izveštaja. Nadamo se samo da neće čekati poslednji dan, 31. oktobar. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, vi ste po drugi put povredili Poslovnik, član 27. – dostojanstvo Narodne skupštine, rekavši da sam ja narodni poslanik koji u diskusiji može da zaluta. Zaista ste povredili i to ste teško povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko amandmana poslaničkog kluba SRS odnose se na smanjenje iznosa pojedinih rashoda kod pojedinih budžetskih korisnika, a za pojedine korisnike smo čak predložili brisanje, jer smo ih smatrali nepotrebnim, sa namerom da se ta sredstva koja su njima opredeljena iskoriste za smanjenje duga države koju ona ima prema privredi, prema domaćim proizvođačima roba i usluga.
Ovim konkretnim amandmanom na član 4. predložili smo da se smanji iznos opredeljen za usluge po ugovoru za 10 miliona dinara budžetskom korisniku Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Smatramo da svuda gde god je to moguće treba smanjiti rashode i kada govorimo o pomenutom korisniku, predloženo smanjenje se ne bi odrazilo na njegovo funkcionisanje, naročito ako uzmemo u obzir da je u odnosu na budžet ovim rebalansom opredeljen viši iznos sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 463, i to umesto 253 miliona opredeljeno je 260 miliona i 500 hiljada.
Inače, Medveđa je opština u jablaničkom okrugu, iz koga ja dolazim, i i te kako dobro znam koliko teško se tamo živi i druge dve pomenute opštine dele istu sudbinu. Ovu priliku hoću da iskoristim da napomenem da rudnik Lece opet radi godinu i po dana već, ali uslovi u kojima rudari rade su odavno trebali da budu predmet kontrole više inspekcijskih organa. Međutim, kada su takve stvari u pitanju, država zatvara oči, a oni ljudi koji moraju da hrane svoju porodicu odlaze da rade u rudnik, a kako izlaze, ponavljam, to je već posao za razne inspekcije.
Da se vratim konkretno ovom predlogu. Sredstva o kojima sam govorila trebalo bi preusmeriti na pozicije sa kojih će budžet izmiriti deo obaveza prema realnom sektoru, što će delom uticati na smanjenje nelikvidnosti u ove tri opštine na jugu Srbije.
Inače, u obrazloženju zašto je ovaj amandman odbijen stoji da su potrebna sredstva za usluge po ugovoru u priloženom iznosu zbog specifične političke situacije na području tri opštine ja jugu Srbije. Godine 2001. oformljeno je Koordinaciono telo baš iz tog razloga i vreme je da se sada podnese račun o doprinosu Koordinacionog tela, političkoj situaciji u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i o poštovanju zakona Republike Srbije na toj teritoriji. Zahvaljujem.