Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o jednoj veoma važnoj temi. Mogu slobodno reći jednoj od najvažnijih, jer su i svakome od nas pojedinačno deca i mladi najvažnije osobe u životu. Nažalost, na samom početku moram da izrazim nezadovoljstvo ovakvim predlogom zakona. Ovo je prvi put da se ova oblast definiše zakonom i očekivanja su bila i te kako velika. Međutim, predlagač nije na pravi način odgovorio očekivanjima.
Dobro se sećam posete gospođe ministra Leskovcu 3. septembra prošle godine kada je ovaj zakon najavljen kao veliki nacionalni projekat koji će biti usvojen u toku međunarodne godine mladih koja traje do 12. avgusta ove godine i reči da je bitno da mladi u ovoj godini u Srbiji dobiju svoj zakon. Razočarenje je veliko, jer mi danas pred sobom imamo jedan predlog zakona koji karakterišu dve stvari. Prva stvar jeste prenaglašenost uloge koju će imati udruženje i savezi u koje mladi treba da se učlanjuju. Podsetiću samo da je Zakonom o udruženjima, od pre dve godine, definisano da kada kažemo udruženje to podrazumeva nevladinu organizaciju, član 2. stav 1. pomenutog zakona.
Druga stvar koja je evidentna jeste pokušaj jedne političke partije da pred izbore donoseći ovaj zakon na vrlo vešt način privuče mlade ljude, napravi prve kontakte sa njima, a sve sa krajnjim ciljem da ih uključi u svoje redove. To ću i obrazložiti malo kasnije. S obzirom na to da je kao cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona definisano unapređivanje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koji su od interesa za mlade. Ostaje nam otvoreno pitanje – da li je približavanje mladih jednoj političkoj partiji i članstvo u raznoraznim udruženjima, tj. nevladinim organizacijama, jedini način da se unapredi društveni položaj mladih.
Kada pročitamo to što je napisano u Predlogu zakona o mladima vidimo ove dve stvari i shvatimo koliko je to poražavajuće za mlade ljude koji žive u Srbiji. Za većinu se može reći da živi jako teško, da su mnogobrojni problemi sa kojima se susreću svakodnevno, a predstavnici vlasti nude rešenje u vidu nevladinih organizacija ili članstva u političkim partijama.
Krenuću redom, od početka Predloga zakona. Najpre su definisani predmeti i cilj i objašnjeno šta su omladinska politika i omladinski sektor, šta znače pojedini izrazi, navedena načela. To su te neke uvodne stvari. Kroz tri člana pomenuta je Nacionalna strategija za mlade, kakav je to dokument, ko ga sprovodi i način finansiranja. Želim da istaknem da Strategija, kao dokument, nije loša, da su problemi dosta verno identifikovani ili kako je u Strategiji navedeno prikaz stanja, mada je to nešto toliko očigledno. To je ustvari napisana svakodnevnica. Deo Strategije koja se odnosi na ciljeve i opšte i specifične i mere za njihovo ostvarivanje, takođe, ne može se reći da je nešto loše urađeno. Navedene su institucije koje su nadležne za realizaciju ciljeva. Znači, sve je uglavnom napisano kako treba, samo to treba u praksi i primeniti.
Vratiću se sad Predlogu zakona. Sledi deo koji se odnosi na udruženja i saveze. Kako bih izbegla mogućnost da bilo ko stavove SRS protumači kao zlonamerne, želim da pročitam ono što u našem programu, programu SRS u delu 26 piše. SRS se zalaže za maksimalno ostvarivanje svih vidova organizovanja građana, osim udruženja u cilju ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta srpske države, kao i udruživanja u cilju ograničavanja, suzbijanja i smanjenja prava građana naše države, određene verske sekte i drugo. Udruživanje građana, udruženja i organizacije koje imaju za cilj negovanje hobija, zadovoljavanje parcijalnih i grupnih potreba svojih članova, podrazumevaju obezbeđenje eventualnih finansijskih sredstava potrebnih za život i rad svakog udruženja i organizacije od strane građana u to udruženje. Država prema tim udruženjima ne može imati finansijskih obaveza.
Cilj ovakvog odnosa SRS prema slobodnom udruživanju građana je prevashodno usmeren na odvijanje ovakvih udruživanja parcijalnih interesa, od globalnih interesa građana, kao i prestanak finansiranja od strane države raznih udruženja koja su u osnovi političkog karaktera i čiji je jedini razlog postojanja da u određenom političkom trenutku odigraju ulogu pomoćnika režima. Ovim Predlogom zakona uvodi se u legalne tokove finansiranje nevladinih organizacija sredstvima iz budžeta Republike i jedinica lokalnih samouprava. Tačnije, već je Zakonom o udruženjima koji je usvojen u julu 2009. godine članom 38. izvršena legalizacija odobravanja novca iz budžeta.
Kako bih bila ispravno shvaćena, moram da istaknem da SRS ne vidi nikakav problem u tome ako neki dinar ode kao dotacija Društvu za cerebralnu paralizu, Savezu gluvih i nagluvih, Savezu slepih, Udruženju paraplegičara, Udruženju distrofičara, Centru za samostalni život invalida, naprotiv. Međutim, svi mi prisutni u ovoj sali pre nekoliko meseci imali smo prilike da ovde u Narodnoj skupštini vidimo dokumente koje je kolega Boris Aleksić pročitao za govornicom, a koji govore o iznosima koji su iz budžeta uplaćeni nevladinoj organizaciji Sonje Liht. To je ono čemu se SRS najoštrije suprotstavlja. Sad ću izneti i neke argumente zbog čega.
Finansiranje Nacionalne strategije za mlade, tj. poslovi oko izrade strategije bili su raspoređeni na 47 udruženja građana, tj. nevladinih organizacija koje je ministarstvo izabralo na konkursu i sa kojim su sklopljeni ugovori o finansiranju. Ukupna vrednost ovih ugovora na teret budžeta Srbije iznosila je 85,5 miliona dinara. Od svih državnih institucija, jedino je Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sproveo istraživanje o slobodnom vremenu i svakodnevnici mladih. To istraživanje, zajedno sa istraživanjem CESID o aktivizmu mladih su plaćena 3.016.750,00 dinara. Država je još imala troškove od 5,6 miliona dinara za 12 ugovora o delu tokom 2007/08. godine koji su se odnosili na poslove rada tematskih grupa na izradi prvobitnog predloga strategije. Troškovi kampanje tokom drugog kruga konsultativnog procesa izrade predloga strategije koštali su 213,5 hiljada, a dok su troškovi seminara u banji Kanjiža koštali 199,8 hiljada dinara. Organizacija i realizacija završne konferencije usvajanja Predloga strategije u Beogradu koštala je 2,5 miliona dinara
Kad se sumiraju svi troškovi i kad se podvuče crta, dolazi do cifre od 97.169.271,49 dinara. Više od 85 miliona dinara nevladinom sektoru. U kreiranju omladinske politike u Srbiji o trošku građana dominantan upliv ima nevladina organizacija na čijem je čelu Sonja Liht. Nevladina organizacija je u periodu od 28. septembra 2007. do 15. jula 2009. godine sa ministarstvom zaključila čak četiri pojedinačna ugovora ukupne vrednosti 10. 269.460,50 dinara. Prvi ugovor, 2,7 miliona odnosi se na sprovođenje projekta nevladine organizacije za formiranje koordinacije i praćenje savetodavnih odbora. Drugi ugovor, 3,9 miliona, uloga mladih političkih lidera u formulisanju nacionalnih i lokalnih omladinskih politika. Treći ugovor, 2,2 miliona, projekta Strateški pravci jačanja uloge mladih u Srbiji, omladinska politika u procesu evropskih integracija. Četvrti ugovor, milion i 345 hiljada, efikasna primena Nacionalne strategije za mlade u multietničkim sredinama, mogućnosti i izazovi.
Činjenica je, ponavljam, bilo je dovoljno da sagledate našu svakodnevnicu i napisati to u dokumente, državne institucije imaju dovoljno kapaciteta da predlože mere. Tako da je plaćanje ovolikog novca nevladinim organizacijama zaista je bilo nepotrebno. Predlagač ovog zakona, kao način za unapređenje uslova za društveni razvoj mladih vidi u osnivanju udruženja. Udruženja se zatim udružuju u saveze, a status krovnog saveza stiče se nakon udruživanja 60 udruženja i saveza.
Predviđeno je da krovni savez ima ovlašćenja da predlaže kandidate za savet za mlade i učestvuje u procesu izrade i sprovođenja strategije i drugih dokumenata iz oblasti omladinske politike. Ovo predstavlja način da se fabrikuju neke nove ličnosti, slične onima koje sam malo pre pomenula, po tome što uzela mnogo novca iz budžeta i da takve osobe odlučuju o životima mladih ljudi.
Sledeći deo zakona odnosi se na savet, kancelariju i Agenciju za mlade. To je ono drugo obeležje Predloga zakona koje prikazuje nameru predlagača da se mladi približe i češće stupaju u kontakt sa predstavnicima jedne političke partije. Hoću da istaknem da je poslanički klub SRS predložio svojim amandmanom brisanje člana Predloga zakona koji se odnosi na osnivanje agencije. Smatramo da zakonom ne treba predvideti ni mogućnost da se bilo kada obrazuje agencija, najpre zbog toga što su agencije paradržavni organi, paralelni Ustavom priznatim državnim organima.
Čak i ako bi ste u ovom trenutku samo predvideli mogućnost a ne i osnovali agenciju, sigurno bi to bilo učinjeno u neko skorije vreme, jer predstoje izbori, pa je to odlična prilika da se tu zbrinu određeni kadrovi, direktor, nekoliko rukovodioca sektora, stručna služba, upravni i nadzorni odbor. Dobro nam je poznato kako su se neki kadrovi odnosili prema novcu poreskih obveznika. Nismo zaboravili, a sigurna sam ni građani Srbije, još dugo neće zaboraviti Bojana Krišta i njegove astronomske menadžerske bonuse. On je jedan očit reprezent, a ima ih dosta.
Više puta smo za govornicom čitali redom koliki su bili iznosi plata direktora. Sad to neću činiti da ne bih trošila vreme na to i da se ne bih udaljila od onoga što je danas na dnevnom redu.
Stav je SRS da, ukoliko se istinski želi da unapredi položaj mladih u društvu, to se može učiniti i u okviru legalnih institucija, mada je uglavnom radi institucija podređen interesima stranke koja je u njoj postavila svoje rukovodioce, ali to je činjenica da je državni organ i mora se tako prihvatiti, tako da, ukoliko se zaista istinski želi da popravi položaj mladih, vrlo je jednostavno to učiniti u okviru sektora Ministarstva za omladinu i sport. Ne postoji potreba za osnivanjem nove agencije, ma koliko to bilo u skladu sa programima EU.
SRS apsolutno ne vidi nikakav problem u tome da, ukoliko ministarstvu nedostaju novi stručni kadrovi, oni budu zaposleni, jer zaista ima puno toga, kada su upitanju mladi, što treba rešavati, ali osnivati agenciju zaista je nepotrebno.
Što se tiče Saveta za mlade nismo predložili da se on briše iz Predloga zakona, niti kancelarija za mlade. Savetodavnih tela u Srbiji ima mnogo i nije neki problem ako postoji i savet za mlade. Problem je što generalno saveti gube svoju ulogu i svoju svrhu postojanja, već postaju instrumenti u rukama predstavnika vlasti.
Ovim predlogom zakona predviđeno je da će članovi saveta biti članovi iz reda udruženja iz saveza i to najmanje jedna trećina članova saveta. Zbog argumenata koje sam malo čas navela, a odnose se na ogromne iznose novca iz budžeta transferisane nevladinim organizacijama, SRS se ne slaže sa ovakvim predlogom.
Kancelarija za mlade osmišljena je tako da bude spona između mladih ljudi i jedne političke partije koja u svojim rukama drži kancelariju za mlade, Nacionalnu službu za zapošljavanje, Ministarstvo ekonomije. To je jedna izuzetna koncentracija moći, a kada je tolika moć u nečijim rukama, onda je taj neko u prilici da odlučuje ko će biti zaposlen, čiji će projekti dobiti podršku za samozapošljavanje, za angažovanje mladih u porodičnom biznisu, za samozapošljavanje mladih u ruralnim područjima i za sve ostale projekte.
Ne treba zbog ovog problema koji se odnosi na zapošljavanje da u senci ostane mnogo drugih problema iz ostalih oblasti života mladih, naročito očuvanje zdravlja, obrazovanje i provođenje slobodnog vremena.
Svakodnevno smo svedoci sve veće ugroženosti zdravlja mladih drogom i alkoholom. Visoko obrazovanje sve više postaje privilegija dece bogatih roditelja. Provođenje slobodnog vremena je kvalitetno kod veoma malog broja mladih. Zastrašujuće scene sa javnih mesta, posebno sa tribina sportskih objekata, su takođe svakodnevica. Osnovu svih ovih problema čini egzistencijalni problem.
Čuli smo u uvodnoj reči da ste, prilikom izrade Predloga zakona, pitali mlade – šta je to što oni žele da bude napisano u njihovom zakonu? Želimo da govorimo iskreno. Najveći problem kod mladih je nezaposlenost, tačnije problem – kako se zaposliti. Važno je istaći, kada govorimo o kancelariji za mlade, da je to prostor u kome se kreira omladinska politika na lokalnom nivou i kao jedan od elemenata omladinske politike vrši se izrada projekata iz oblasti omladinskog preduzetništva.
Opet se vraćamo na koncentraciju moći. Ono što predstavlja apsurd, napisano je u članu 22. stav 2. Predloga zakona o mladima kojim je definisano da lokalne samouprave, kao uslov za dobijanje sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekta od javnog interesa u oblasti omladinskog sektora, uslov je da moraju imati osnovanu kancelariju za mlade. Šta ovo znači? Ukoliko o životu mladih negde ne odlučuje jedna politička partija, oni ne treba da dobiju sredstva za mlade koji žive u tom mestu. Ovo predstavlja čistu diskriminaciju.
Završiću onim što je istaknuto na početku obrazloženja zakona. Napisano je, a i vi ste, gospođo ministar, time počeli, da će mladih biti sve manje. Moram da podsetim da je poslanički klub SRS u januaru mesecu podneo Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, kojim smo predložili pozitivne mere za povećanje nataliteta. Jedini odgovor koji smo dobili jeste da naš predlog nije usaglašen sa zakonodavstvom EU, a u obrazloženju zakona, u prvih nekoliko rečenica stoji da je EU dala konstataciju da će mladih ljudi uskoro biti manje. Ako nema dece, nema ni omladine. To je logično.
Poslanički klub SRS je na ovaj predlog zakona podneo 15 amandmana, sa namerom da ovaj deo omladinske politike, koji ste obuhvatili Predlogom zakona, učinimo koliko toliko prikladnijim. Ovo podseća na priču o pismenom zadatku iz srpskog jezika, kada profesor jedan rad oceni jedinicom i napiše – promašena tema. Ovaj predlog zakona je promašena tema, promašena za mlade, jer neće stvoriti preduslove da se poboljša kvalitet njihovog života. Međutim, što se tiče predlagača, kada analiziramo interese predlagača zakona, ovo nije promašena tema, oni su ciljali pravo u središte. Zahvaljujem.