Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom kojim sam podnela na član 45. predviđeno je da se, kao i čitav predlog zakona, kao i čitav član 45, briše i njegova 7. tačka. Da ne bi došlo do nesporazuma, SRS nema ništa protiv podsticaja za razvoj privrednih društava i preduzetništva i za unapređenje uslova za povećanje zaposlenosti, niti bilo kojih drugih podsticaja. Naprotiv, više puta smo insistirali na tome da ovo mora da bude prioritet kad je u pitanju raspodela novca iz republičkog budžeta.
Živim u Jablaničkom okrugu, u kome je stopa nezaposlenosti prevelika i, što je još gore, evidentan je kontinuiran rast nezaposlenosti. Doduše, u toku aprila, ovaj trend je prekinut, ali razlog tome je angažovanje na privremenim poslovima, jer je počela sezona građevinskih radova, i ti ljudi će po završetku tih privremenih poslova opet biti na evidenciji nezaposlenih.
Više puta smo isticali da su neophodni podsticaji države za razvoj preduzetništva, posebno programa za samozapošljavanje, jer bi to mogao biti način da problem svoje egzistencije reši sve veći broj ljudi koji ostaje bez posla.
Ovih dana, dok mi ovde govorimo o regionalnom razvoju, na stolu gradonačelnika Leskovca, koji je inače iz DS-a, naći će se spiskovi s imenima i prezimenima ljudi koji su zaposleni u gradskoj upravi, javnim preduzećima i javnim institucijama koji će ostati bez posla. Čim su došli na vlast, pripadnici DS-a i G17 plus ponudili su se da u leskovačkoj gradskoj upravi sprovedu pilot projekat, gde će ljudi ostati bez posla u ovo vreme ekonomske krize.
Sad imamo neviđenu kontradiktornost, govorimo o višku zaposlenih na svim nivoima, jedne ljude ostavljate bez posla …
(Predsedavajući: Zahvalio bih vam, dva minuta je prošlo.)
Hvala vama, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 46.  Predloga zakona o regionalnom razvoju odnosi se na korisnike podsticaja. Kao što je u ostalim amandmanima narodnih poslanika SRS-a predloženo da se briše sve što je predviđeno članom 46, tako se i moj amandman odnosi na brisanje tačke 6) stava 1.
Neću ponavljati razlog našeg neslaganja s ovim predlogom zakona, to smo ponovili više puta. Ne donosi se ovaj zakon da bi građanima Srbije bilo bolje. Nema Srbiji boljitka s ovakvom vlašću.
Sada ću se vratiti na jedan događaj iz 2006. godine, inače, dogodio se u Leskovcu. U toku predizborne kampanje za lokalne izbore 2006. godine, podršku zajedničkom kandidatu DS-a i G17 plus za predsednika, tada, opštine Leskovac došao je da svojom posetom pruži i ministar Mlađan Dinkić. More obećanja palo je tom prilikom. Između ostalog, ministar Dinkić je lično uručio ček na 14 miliona dinara za adaptaciju krova zgrade Narodnog pozorišta u Leskovcu. Ministar je tada rekao da je to samo početak i da će nove demokratski orijentisane lokalne vlasti značajan deo budžeta Leskovca usmeriti na programe Narodnog pozorišta.
To je bilo u drugoj polovini 2006. godine, mislim da je bio oktobar, a evo nas sada na sredini 2009. godine. Još malo pa pune tri godine.
Do dana današnjeg nije došlo do realizacije tog svečano uručenog čeka. Građani Leskovca, kao i na mnoga druga obećanja predstavnika DS-a, G17 plus, čekaju, ali nikako da dočekaju. Pitaju se da li je to ta predizborna briga za napredak kulture u Leskovcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 51, tačnije, na Glavu iznad člana 51. Podnet je s namerom da se brišu sve prelazne i završne odredbe koje se odnose na ovaj zakon.
Još jednom ću da istaknem stav SRS-a da se ne slažemo s ovakvim predlogom zakona, da smatramo da će, i ako bude donet, a verovatno hoće, jer većina od 126 može sve, biti neprimenljiv, da je osnovni i najveći problem u tome što je, u suštini, destruktivan i što predstavlja temelj za političko cepanje Srbije, za urušavanje našeg nacionalnog identiteta.
SRS izražava opravdanu sumnju da ovaj zakon može doprineti smanjenju regionalnih i unutarregionalnih nejednakosti u stepenu društveno-ekonomskog razvoja i uslova života, kao i da će ovakav zakon uticati na smanjenje negativnih demografskih kretanja.
Veoma bitna stavka u ovom predlogu zakona jeste stav Vlade prema KiM-u. Među subjektima regionalnog razvoja je AP Vojvodina, ali nije AP KiM. Ako neko tvrdi da je ovaj predlog zakona utemeljen na Ustavu Republike Srbije, kako je moguće da autonomne pokrajine budu definisane kao dva regiona u članu 5, a da subjekt regionalizacije bude samo jedna autonomna pokrajina – Vojvodina, u članu 19?
Zaobilaženje AP KiM ovim zakonom još je jedan od argumenta da zakon ne iskazuje dobru nameru predlagača, već je njegova osnovna namera da dodatno politički destabilizuje Srbiju. Hvala.

S obzirom na to da sam podnela amandman na prethodni član i predložila brisanje svih prelaznih i završnih odredaba, logično je da se i član 52. briše. U ovom članu piše da je dozvoljeno da do osnivanja regionalnih agencija poslove obavlja Nacionalna agencija.
Mogu samo da ponovim stav Poslaničkog kluba SRS-a da smo protiv osnivanja svih ovih agencija, saveta, asocijacija. Smatramo da se Predlogom ovog zakona preteralo s tim.
Kao meru štednje zbog svetske ekonomske krize, Vlada je predvidela smanjenje javne potrošnje, a u okviru toga, prestanak novih zapošljavanja u državnoj upravi.
Svedoci smo da se, s jedne strane, u lokalnim samoupravama za zaposlene spremaju otkazi, da se neprekidno govori o prevelikom broju zaposlenih, a, s druge strane, osnivaju se nove službe i zapošljavaju novi kadrovi.
Kako to radi DS, pokušaću da objasnim na primeru u Leskovcu. Došavši na vlast u martu, novi gradonačelnik je odmah ponudio pilot projekat racionalizacije u gradskoj upravi, a, s druge strane, na mesta direktora u Leskovačkom kulturnom centru i Domu kulture u Brestovcu postavio ljude sa završenom srednjom školom. Takođe je u svom kabinetu angažovao većinu saradnika koji od škole imaju završenu srednju školu.
Pretpostavljam da su završavajući srednju školu stekli veliku stručnost, a drugi ljudi sa završenim fakultetom i višom školom strepe da li će se baš oni naći na listi za odstrel, jer danas kada čoveka ostavite bez posla, to je isto kao da ste ga ubili.

Ovim amandmanom, koji sam podnela ispred Poslaničke grupe SRS-a, predložila sam brisanje člana 53. Predloga zakona o regionalnom razvoju.
Prepiska s Vladom RS izgleda ovako – Vlada predlaže Narodnoj skupštini da odbije amandmane narodnih poslanika, pa je pod br. 362. moj amandman na član 53. Predloga zakona, koji glasi – član 53. briše se itd.
Na prepisku s Vladom povodom ovog amandmana stavljam tačku, ne zato što smatram da moj amandman ne treba da bude prihvaćen, naprotiv.
Maločas sam u jednom dnevnom listu pročitala članak u kome piše da je srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić, svirao na koncertu jedne srpske grupe u Rijeci, u Hrvatskoj. Ministar je na koncertu svirao gitaru čitav koncert, svih 120 minuta.
Ne želim da se ministar, koji nije danas s nama u Narodnoj skupštini, zamara ovim mojim amandmanom, pa da do dana za glasanje razmišlja hoće li možda da prihvati amandman. Ipak su amandmani ozbiljna stvar. Hvala lepo.

Amandmanom na poslednji član ovog predloga zakona, član 56, predloženo je brisanje i ovog poslednjeg člana.  S obzirom na to da ovako napisan zakon nije u interesu građana Republike Srbije, SRS smatra da on ne treba nikad da stupi na snagu, ni narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, niti bilo kada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa mnogim rešenjima koja su predviđena ovim predlogom zakona ne mogu da se složim i zbog toga sam na sednici Odbora za trgovinu i turizam izdvojila mišljenje.

Najpre, što se tiče definisanja relevantnog tržišta, gospodin ministar je govoreći o Predlogu ovog zakona u medijima rekao da je bilo primedaba na ovaj zakon i da se deo njih odnosio na definisanje relevantnog tržišta i da je to osetljiv deo zakona. Mi sada u ovom predlogu zakona imamo drugačiju definiciju relevantnog tržišta u odnosu na definiciju koja je data u zakonu koji je trenutno na snazi. Ovako glasi sada: „Relevantno geografsko tržište predstavlja teritoriju na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudi ili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovi konkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama.“

U odnosu na važeći zakon razlika je samo u dve reči: „ili slični“. Ovo je neprihvatljivo, jer slični uslovi konkurencije su slični, nikako ne mogu biti isti. To predstavlja osnov za stvaranje razlike među učesnicima na tržištu.

Sledeća stvar s kojom ne mogu da se složim jeste predlog novog rešenja koje se tiče perioda na koji se odnosi pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma od zabrane. Predloženo je da period izuzeća ne može biti duži od osam godina.

Smatram da je ovo izuzetno dug rok i da takođe predstavlja način na koji može doći do povrede konkurencije. I period od pet godina, koji je određen zakonom koji je trenutno na snazi, jeste dug, ali je ipak prihvatljiviji od novog rešenja.

Ovim predlogom zakona u članu 19. pokušava se da se izbegne, barem ja to tako shvatam, jer nigde nije napisano, da koncentraciju učesnika na tržištu dozvoljava Komisija.

U zakonu koji je trenutno na snazi jasno je definisano u članu 23. da se koncentracija sprovodi po pribavljenom odobrenju koje, na zahtev učesnika na tržištu, izdaje Komisija. U novom predlogu zakona, namerno ili slučajno, propušteno je da ovo bude precizirano.

Ono što je u ovom predlogu zakona takođe neprihvatljivo jeste rešenje predviđeno članom 68. koje se odnosi na plaćanje kazne. Naime, kada se utvrdi da je učesnik na tržištu učinio povredu konkurencije, i to tako što je zloupotrebio dominantni položaj na tržištu, zaključio restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane, povredio ranije određene zaštitne mere, mere dekoncentracije ili sproveo koncentraciju koja nije odobrena u skladu sa zakonom, tom učesniku određuje se mera zaštite konkurencije u obliku plaćanja novčanog iznosa.

U Predlogu zakona piše da će se učesniku na tržištu odrediti mera zaštite konkurencije u obliku obaveznog plaćanja novčanog iznosi u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda. Apsurd je da je najviši iznos 10% od ukupnog godišnjeg prihoda, a najniži 0%. Smatram da je ovom odredbom omogućeno da neko bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 0% od ukupnog godišnjeg prihoda.

Jedan antimonopolski zakon ni u kom slučaju ne bi smeo da sadrži jednu ovakvu odredbu, jer time demantuje sam sebe. Sigurana sam da ćemo se svi složiti da ako nema adekvatnog sankcionisanja to predstavlja najpogodnije tlo za korupciju i za činjenje povreda. Ova odredba direktno će uticati na učesnike na tržištu da čine povrede konkurencije, jer kada zakonom nešto tako bude omogućeno, šta je onda to što će ih sprečiti da to ne čine? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o porezu na dohodak građana podnela sam, ispred poslaničkog kluba SRS, dva amandmana.
S obzirom na uslove u kojima se nalazimo, na ekonomsku krizu, čiji kraj nije na vidiku, mi u SRS smatramo da u ovom trenutku država treba da pomogne da se sačuva što više radnih mesta, a ne da svojim potezima inicira gubitak posla jer vrši određena opterećenja. Pre mesec dana, kao način da se poveća prihodna strana budžeta Vlada je videla povećanje poreza obveznicima koji plaćaju porez na prihode od autorskih i srodnih prava. Smanjen je procenat u kome se priznaju normirani troškovi i tako povećan oporezivi deo.
Ova mera Vlade izuzetno je pogodila radnike u oblasti kulture, umetnosti, medijske kuće i sve one koji autorskim honorarima obezbeđuju egzistenciju sebi i svojim porodicama, ali je pogodila i nevladine organizacije.
Odmah nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona usledile su oštre reakcije. Unija poslodavaca Srbije upozorila je u svom saopštenju da su izmenama Zakona o porezu na dohodak građana ukupni porezi i doprinosi po autorskom honoraru udvostručeni, što predstavlja težak udarac za mnoge uslužne delatnosti i da će praktično prepoloviti angažovanje lica na autorskim poslovima u mnogim delatnostima.
Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, na mesečnom nivou u našoj zemlji ostvari se prosečno 180.000 autorskih ugovora. Velikom broju nezaposlenih građana ovi ugovori su jedini izvor prihoda.
Udvostručavanjem poreza na autorske honorare i povećanjem opterećenja poslodavaca Vlada Srbije primoraće mnoga preduzeća iz oblasti uslužnih delatnosti da značajno smanje broj osoba angažovanih za autorske poslove, u uslovima opšteg pada prometa i smanjenja obima posla.
Na taj način, rečeno je u saopštenju, država ne podstiče privrednu delatnost, već je zaustavlja i guši time što onemogućava poslodavce da honorarno angažuju radnu snagu, što će se dugoročno loše odraziti na republički budžet i uopšte nivo privredne aktivnosti u toku ekonomske krize. Stručna služba za ekonomiju Unije poslodavaca Srbije iznela je stav da je poslednje povećanje poreza i ukupnog opterećenja poslodavaca na ime autorskih honorara kontraproduktivan potez, koji će mnogim preduzećima zavisnim od angažovanja honoraraca staviti katanac na vrata.
Dalje kažu: dok ministar ekonomije gromoglasno najavljuje da će zaposlenost u ovoj godini ostati na istom nivou kao u 2008, iako imamo preko 30.000 više otpuštenih nego zaposlenih u prva tri meseca 2009. godine, istovremeno se podizanjem nameta države na autorske honorare desetine hiljada nezaposlenih kojima je to jedini izvor prihoda ostavljaju bez posla, jer poslodavci neće moći da plate tolike poreze i doprinose na honorare.
Poreska politika države je takva da u oblasti zapošljavanja postoji apsurd da poslodavac plaća veće poreze i doprinose ako za honorarni posao angažuje nezaposleno lice, nego ako angažuje već zaposlenog. Umesto da spusti poreske stope na autorske honorare nezaposlenima i tako stimuliše poslodavce da ih angažuju, država praktično destimuliše autorsko angažovanje, čime nezaposleni imaju manje šanse od zaposlenih da budu angažovani na autorskom poslu, jer više koštaju poslodavca.
Takve antistimulativne stope sada se još udvostručuju, čime se praktično poslodavci teraju da autorski rad plaćaju na crno, navodi se u saopštenju ove stručne službe i apeluje na Vladu Republike Srbije da suspenduje povećanje opterećenja poslodavaca na autorske honorare.
Medijske kuće okupljene oko Asocijacije medija ocenile su da je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana drastično otežan već izuzetno težak finansijski položaj svih medijskih kuća u zemlji. Učinjeno je to u trenutku kada je, kao jednu od mera za pomoć oporavku medijske industrije, Asocijacija predložila upravo smanjenje i privremeno ukidanje dažbina koje se regulišu ovim zakonom – navodi se u saopštenju ove asocijacije.
Ovim izmenama zakona, kako navodi Asocijacija medija, na informativnom planu najozbiljnije je ugrožena dalja saradnja sa više od 1.500 honorarnih saradnika, dopisnika, slobodnih novinara, fotoreportera iz svih krajeva Srbije, koji su nezaobilazni faktor u uspešnom ispunjavanju društvene uloge medija da kvalitetno i ravnomerno informišu iz svih krajeva zemlje. Usvojene izmene otežavaju dalju saradnju kako novinskih kuća, tako i elektronskih medija na svim ostalim planovima na kojima se ona do sada zasnivala na honorarnoj saradnji, kaže se u saopštenju Asocijacije medija.
NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija nezavisnih medija „Lokal pres“ ocenili su da je nedavno usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana drastično otežan položaj medija u Srbiji. Ove izmene imaju posebno nepovoljan uticaj na medijske kuće koje po prirodi svog posla zaključuju znatan broj autorskih ugovora, ali i na brojne samostalne novinare i druge autore i honorarne saradnike novina, radio i televizijskih stanica i nezavisnih produkcija.
Ono što posebno iznenađuje jeste činjenica da izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje je inicirala Vlada koincidiraju sa akcijama koje Ministarstvo kulture Srbije vodi na usvajanju seta kriznih mera za pomoć medijskom sektoru u prevazilaženju efekata svetske ekonomske krize. Još jednom se pokazalo da odsustvo sveobuhvatne strategije razvoja medijskog sektora rezultira parcijalnim i kontradiktornim merama, od kojih niko neće imati koristi.
Ovakve mere nužno rezultiraju daljim gubitkom poverenja u Vladu i iskrenost njenih namera da položaj medija poboljša. Umanjenjem, odnosno potpunim ukidanjem normiranih troškova kod autorskih ugovora budžet se neće, posebno ne značajno, popuniti, dok će, sa druge strane, realno znatno viša poreska opterećenja obesmisliti sve mere koje su medijske kuće već preduzele u cilju racionalizacije sopstvenog poslovanja kao načina prevazilaženja efekata krize.
U svom saopštenju pomenuta udruženja zahtevala su od Vlade Srbije i Narodne skupštine da bez odlaganja preispitaju negativne efekte poslednjih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i da opterećenja u odnosu na prihode od autorskih naknada vrate na prethodni nivo.
Udruženje književnih prevodilaca Srbije saopštilo je da je ogorčeno novim poreskim opterećenjima na autorske honorare. U toku je konkretna akcija za prikupljanje 15.000 potpisa, koliko je potrebno da bi se ukinuo ovaj zakon. Pozivamo sva umetnička udruženja i celu kulturnu javnost da se pridruže ovoj akciji – reagovalo je Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Ovo udruženje dalje zaključuje da su honorari umetnika ionako mali i neredovni, a da su ovom merom potpuno obezvređeni. Književni prevodioci žive isključivo od autorskih honorara za svoje prevode. Ova mera dovešće do propadanja onih izdavača koji objavljuju vredna umetnička dela od kulturnog značaja. Zahtevamo od Vlade Srbije da smesta ukine ovaj zakon sa nesagledivo štetnim posledicama – saopštilo je Udruženje prevodilaca.
Dobro je čuti mišljenje običnih građana, ako je to nekome u srpskoj vladi bitno, a trebalo bi da bude bitno. Na forumu jednog internet provajdera i portalu jedan običan građanin izneo je svoje mišljenje, evo šta je rekao – najgori porez u vreme Turaka je bio tzv. harač. Plaćali su ga srpski kmetovi, tj. seljaci bez zemlje, turskim agama i begovima kao porez za obrađivanje njihove zemlje. Taj turski harač je iznosio jednu trećinu letine ili 33%. Ovaj Tadićev porez je duplo gori i iznosi skoro 77%.
Oni čija se reč u Srbiji, bez sumnje, sluša otišli su najdalje sa reakcijama. Predstavnici nevladinih organizacija i udruženja građana okupili su se 12. maja na Kalemegdanu da bi izrazili protest zbog povećanja poreza na autorske honorare.
Honorarci Srbije su u letku koji su u subotu delili na beogradskim ulicama napisali da je u trenucima ekonomske krize očekivano da se i za honorarce povećaju porezi i doprinosi, ali da je procenat za koji su ti nameti povećani apsolutno neprihvatljiv i neodrživ.
U letku koji su delili dalje piše – honorarci su vitalna snaga ovog društva, kičma mnogih delatnosti i celog nevladinog sektora. Među honorarcima je ogroman broj mladih bez zaposlenja kojima je honorarni angažman glavni način obezbeđivanja egzistencije i nečuveni je bezobrazluk ovako ih oderati porezima.
Ponoviću ono što sam rekla kada sam govorila u raspravi u načelu. Predstavnici nevladinih organizacija su kritikovali Vladu zbog povećanja poreza, a onda dali prognozu da će, ukoliko ovi poreski propisi ostanu na snazi, Srbija nastaviti da pada na jednom od najvažnijih ispita koje mora položiti kao potencijalni kandidat za članstvo u EU.
Čim se našoj vladi pomene put u Evropsku uniju, ona odmah radi ono što se od nje traži. Takve su bile reakcije i evo opet pred poslanicima Narodne skupštine izmena Zakona o porezu na dohodak građana. Dobro je što je tako, jer je činjenica da je većina onih koji se u Srbiji bave poslovima u oblasti kulture, umetnosti i informisanja u nezavidnom položaju.
Ministarstvo kulture objavilo je pojašnjenje efekata predloga ovih izmena o kojima sada vodimo raspravu, upoređujući ih sa nedavnim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana u aprilu mesecu.
Sada ću zbog javnosti pročitati deo ovog objašnjenja. Stopa normiranih troškova koji se priznaju autoru kod obračuna prihoda, neoporezovani deo bruto iznosa honorara, koja je sa prvobitnih 60% smanjena na 30%, prema novim izmenama povećana je na 50%. Stopa normiranih troškova koja je sa 50% prvobitno smanjena na 20%, prema novim izmenama iznosiće 43%, a stopa priznatih troškova koja je sa 40% prvobitno smanjena na 20% prema novim izmenama iznosiće 34%. Ukupno fiskalno opterećenje zavisi kako od stope priznatih troškova, tako i od statusa autora (nezaposlen, zaposlen ili samostalni umetnik).
Poslodavac prilikom isplate autorskog honorara za nezaposlena lica plaća porez na dohodak građana 20%, doprinose za PIO 22% i zdravstveno osiguranje 12,3%, za zaposlene plaća porez na dohodak i doprinose za PIO, a za samostalne umetnike poslodavac plaća samo porez na dohodak građana.
Samostalni umetnici pri tom sami plaćaju doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje iz neto primljenog honorara, po rešenju poreske uprave. Nove stope smanjenih normiranih troškova imaju za posledicu nove, veće stope ukupnog fiskalnog zahvatanja u odnosu na neto ugovorene honorare.
U okviru kategorije normiranih troškova 60 - 30 - 50, stope poreskog opterećenja za poslodavca su povećane: za nezaposlene – sa prvobitnih 27,7% na 61,3%, odnosno sada na 37,3%; za zaposlene – sa prvobitnih 20,2% na 41,6%, odnosno sada na 26,6%; za samostalne umetnike, deo koji plaća poslodavac – sa prvobitnih 8,7% na 16,3%, odnosno sada na 11,1%; za samostalne umetnike, deo koji sami plaćaju povećan je sa prvobitnih 14,9% na 27,9%, odnosno sada na 19,1%, od primljenog neto honorara.
Na primer, od ugovorene i primljene neto naknade od 100.000 dinara nezaposleni i zaposleni nemaju dodatne odbitke, dok je samostalni umetnik prvobitno izdvajao 14.900 dinara, a sada će izdvajati 19.100 za doprinose, to jest, ostaje mu realno 80.900 dinara. Ukoliko želi da ovaj teret prevali na poslodavca i realno primi 100.000 dinara, potrebno je da ugovori neto naknadu u iznosu od 123.500 dinara, to jest uvećanu za 23,5%.
U okviru kategorije normiranih troškova 50 - 20 - 43, stope poreskog opterećenja za poslodavca su povećane: za nezaposlene – sa prvobitnih 37,3% na 76,8%, odnosno sada na 44,8%; za zaposlene – sa prvobitnih 26,6% na 50,6%, odnosno sada na 31,5%; za samostalne umetnike, deo koji plaća poslodavac – sa prvobitnih 11,1% na 19%, odnosno sada na 12,9%; za samostalne umetnike su povećane sa prvobitnih 19% na 32,7%, odnosno sada na 22,1% od primljenog neto honorara.
Na primer, od ugovorene i primljene neto naknade od 100.000 dinara nezaposleni i zaposleni nemaju dodatne odbitke, dok je samostalni umetnik prvobitno izdvajao 19.000 dinara, a sada će izdvajati 22.100 za doprinose, to jest, ostaje mu realno 77.900 dinara.
Ukoliko želi da ovaj teret prevali na poslodavca i realno primi 100.000 dinara, potrebno je da ugovori neto naknadu u iznosu od 128.300 dinara, to jest uvećanu za 28,3%.
U okviru kategorije normiranih troškova 40 - 20 - 34, stope poreskog opterećenja za poslodavca su povećane: za nezaposlene – sa prvobitnih 48,3% na 76,8%, odnosno sada na 55,9%; za zaposlene – sa prvobitnih 33,7% na 50,6%, odnosno sada na 38,4%; za samostalne umetnike – sa prvobitnih 13,6% na 19%, odnosno sada na 15,2%; za samostalne umetnike su povećane sa prvobitnih 23,4% na 32,7%, odnosno sada na 26,1% od primljenog neto honorara.
Na primer, od ugovorene i primljene neto naknade od 100.000 dinara nezaposleni i zaposleni nemaju dodatne odbitke, dok je samostalni umetnik prvobitno izdvajao 23.400 dinara, a sada će izdvajati 26.100 za doprinose, to jest, ostaje mu realno 73.900 dinara. Ukoliko želi da ovaj teret prevali na poslodavca i realno primi 100.000 dinara, potrebno je da ugovori neto naknadu u iznosu od 135.300 dinara, to jest uvećanu za 35,3%. Ovo je bilo objašnjenje Ministarstva kulture.
Dame i gospodo, shvatajući da je situacija u Srbiji u oblasti kulture, umetnosti i informisanja jako loša, Poslanički klub SRS smatra da je potrebno izvršiti izmene Zakona o porezu na dohodak građana, tako što će iznosi normiranih troškova biti isti kao i pre izmene u aprilu.
Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim sam predložila da se u članu 1. tačka 1) procenat „50“ zamenjuje procentom „60“; u tački 2) procenat „43“ zamenjuje se procentom „50“ i u tački 3) procenat „34“ zamenjuje se procentom „40“.
Moj amandman nećete prihvatiti jer ste odlučili da ovoj grupaciji na koju se ovaj zakon odnosi ipak malo povećate poreze. Najpre ste planirali da im povećate puno, pa sada, kada shvatate da ne možete da ostvarite tu svoju nameru, hajde barem da se poveća malo. Računate da ćete time malo povećati prihodnu stranu budžeta.
Ne znam da li ste razmišljali o tome da ćete možda ovim svojim postupkom mnoge poslodavce i zaposlene, koji su do sada barem sačinjavali ugovore o autorskom honoraru i plaćali poreze i doprinose državi, inspirisati da svoja prava i dužnosti po osnovu rada uređuju na principima sive ekonomije, to jest, da izbegavaju bilo kakve ugovore i plaćanja državi.
Onda bi organi kontrole imali prepune ruke posla, a sa druge strane, to predstavlja pogodno tlo za korupciju, bolest kojoj izgleda nema leka, ili neko u ovoj državi ne želi da ona bude lečena.
Govorila sam već o zapanjujućim podacima o utaji poreza; oko 7.500 građana pokušalo je da sakrije svoja primanja kako bi izbegli plaćanje poreza na dohodak građana. To su najčešće članovi upravnih odbora, direktori privatnih firmi, ili je reč o novcu dobijenom od honorarnog rada. U pitanju je nekoliko milijardi dinara na nivou cele zemlje.
Ovakve stvari su se dešavale i do sada, a sada, kada sa jedne strane ekonomska kriza uzima svoj danak, a sa druge strane, država ne pokazuje razumevanje, već čini suprotno, postoji velika opasnost da dođe do povećanja utaje svih vrsta poreza. Čija će to šteta biti? Pretpostavljam svih – i države, i radnika, a i poslodavaca, ako budu otkriveni.
Poslanički klub SRS smatra da ova vlada ne želi da istinski primeni mere štednje i da ideje koje ima u vezi sa povećanjem naplate budžetskih primanja nisu niti u interesu privrede, niti građana.
Kada bi se Vlada odlučila da štedi najpre bi prestala sa neprekidnim osnivanjem novih agencija i drugih organa koji joj služe isključivo za zbrinjavanje zaslužnih stranačkih kadrova.
Samo da podsetim da je u poslednjih godinu dana osnovan veliki broj agencija, među kojima su Agencija za borbu protiv korupcije, Agencija za hemikalije, Agencija za bezbednost saobraćaja. Pored agencija osnovane su i direkcije i saveti. Da je namera da se štedi, svi poslovi koji su u nadležnosti ovih agencija mogli su da se obavljaju u okviru određenih sektora ministarstva i onda ne bi bilo novih direktora, zamenika i ostalih rukovodećih kadrova.
Na ovaj način se u velikoj meri povećava javna potrošnja, jer, pored zarada zaposlenima, novac ide na prostor za rad, opremu, kancelarijski materijal. Sve to opterećuje rashodnu stranu budžeta i onda vlast ima silne muke da to nadomesti na onoj drugoj, prihodnoj strani. Naravno da će imati, jer što je mnogo, mnogo je.
Uvećanje državne administracije je konstantno. U 2000. godini u državnoj upravi je radilo oko 8.000 zaposlenih, a danas je taj broj oko 28.000. Uporedo sa uništavanjem privrede, otpuštanjem zaposlenih, išlo se sa povećanjem zaposlenih u državnoj upravi, jer je to jedina mogućnost da se neko negde zaposli.
Zbog izuzetno velike ponude radne snage na tržištu rada mnogi su prinuđeni da prihvate bilo kakav posao, samo da bi porodica preživela od 1. do 15. i od 15. do 1. u mesecu. Rad u privatnom sektoru ni za koga nije nešto čemu se teži. Većina poslodavaca ima robovlasnički odnos prema zaposlenima; zarade su niske; radi se prekovremeno bez nadoknade. Mnogi rade na crno, bez plaćenih doprinosa, sve dok ih ne otkrije inspekcija rada i ne naloži poslodavcu da mora da prijavi zaposlenog. Razumljivo je onda što je mesto u državnoj upravi poželjno radno mesto, ali sve ima svoje granice.
Ovo govorim zbog toga što je početkom aprila predsednik Vlade izašao u javnost sa izmenjenim paketom mera za pokrivanje budžetskog deficita. Taj paket je dobio naziv Plan za ekonomsku stabilizaciju Srbije i u njemu su predviđene uštede u javnom sektoru od 89.000.000.000 dinara i dodatni prihod od 16.000.000.000 dinara, kroz uvođenje novih ili povećanje pojedinih poreza.
Što se tiče ovog dela koji se odnosi na uštede u javnom sektoru, rečeno je da će sva ministarstva smanjiti rashod za 26%, što će doneti 40.000.000.000 dinara. Predviđeno je smanjenje troškova za 40% svim budžetskim korisnicima koji imaju sopstvene prihode, što donosi 12.000.000.000 dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama za 15.000.000.000 dinara, smanjenje troškova javnih preduzeća, odnosno uplata 100% njihove dobiti u budžet, što donosi pet milijardi dinara, kao i smanjenje troškova Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za četiri milijarde dinara. Na kraju, planirano je smanjenje troškova zarada na svim nivoima vlasti za trinaest milijardi dinara.
Sve ove priče o uštedama padaju u vodu, jer smo, umesto zaustavljanja novih zapošljavanja u državnoj upravi, svedoci, maltene, svakodnevnog zapošljavanja, i to većeg broja ljudi.
Što se tiče smanjenja zarada, u redu je smanjiti zarade veće od 40.000 dinara, jer onome ko godinama nije primio niti jedan jedini dinar taj novac se čini ogromnim.
Pored toga, mnogi ljudi u unutrašnjosti rade za platu od 12.000 dinara, i to na crno, bez plaćenih poreza i doprinosa. Interesantno je da je u Zakonu o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru u članu 4. regulisano da iznos privremenog smanjenja isplatilac uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda i usmerava se posebnom republičkom budžetskom fondu. Sredstva iz stava 1. ovog člana koristiće se isključivo za rešavanje problema prouzrokovanih negativnim efektima ekonomske krize, prema posebnom aktu Vlade.
Kako Vlada rešava probleme prouzrokovane negativnim efektima ekonomske krize? Da li tako što zapošljava neprekidno u državnoj upravi nove ljude u raznim agencijama i direkcijama? Ili tako što investira u proizvodnju „Fijatovih“ automobila? „Fijat“ je privatizovan i ima svog vlasnika, koji nije srpski državljanin. Ili možda kreditima za kupovinu nameštaja? Ko štedi, on ne menja automobil i nameštaj po kući.
Posao je ono što treba građanima Srbije, subvencije pri zapošljavanju, a posebno pri samozapošljavanju mladih obrazovanih ljudi koji imaju ideje i nešto svog novca. U takve projekte treba investirati, ali ne u njih nekoliko, već sa mnogo više sredstava i u mnogo većem broju. Pametni i obrazovani ljudi će i u ovo teško vreme uspeti da realizuju svoje ideje, da pronađu mogućnost za preživljavanje svojih porodica, pa čak da zaposle i druge, a ne da čekaju neka socijalna davanja od države. Njima je potrebna podrška države na početku, dok posao ne krene. Državu treba posebno da podstakne na ulaganje u ove projekte entuzijazam tih ljudi, jer je ovo vreme prepuno rizika. Njima treba dati što veće poreske olakšice i omogućiti im da razvijaju posao.
Isto tako, sve zloupotrebe koje učine oni koji dobiju sredstva od države za zapošljavanje radnika treba najstrože kazniti. Podsetiću na dešavanja s početka ove godine kada je vlasnik kiparske firme koja je poslovala u Leskovcu u zakupljenim prostorijama nekadašnje fabrike „Inkol“ preko noći izneo mašine iz pogona i nestao bez traga, ostavši dužan radnicima nekoliko neisplaćenih zarada. To je slučaj o kome sam ranije već govorila. To je fabrika u kojoj su dve radnice primile zaradu za oktobar mesec prošle godine u iznosu od 1,93 dinara! Zanimljivo je da je vlasnik unapred od države dobio podsticajna sredstva za zapošljavanje novih radnika, a zaposlio je svega 268 radnika.
Bio je tu jedno kratko vreme po završetku predizborne kampanje, jer je ova fabrika otvorena u vreme predizborne kampanje; otvorio ju je bombastično Boris Tadić, najavljujući skoro 3.000 radnih mesta u njoj. Preko noći, pogon je zatvoren, a mašine prenesene u Rumuniju. Mnogi Leskovčani su se tada pitali da nije možda predizborna kampanja u Rumuniji. Ovakve primere zloupotrebe trebalo bi strogo kažnjavati.
Nažalost, poražavajuće su činjenice da mnoge porodice u Srbiji žive od socijalnih davanja. Iz godine u godinu sve je veći broj korisnika koji preko centra za socijalni rad ostvaruju prava na materijalno obezbeđenje porodice. To je ono što demorališe ljude, a posebno one u najboljim godinama, koji bi mogli mnogo da pruže. Međutim, uglavnom se radi o ljudima sa srednjim obrazovanjem, koji su negde radili pa u postupku privatizacije ostali bez posla. Novi posao nisu mogli da pronađu, jer mnogi poslodavci pri zapošljavanju vode računa da zaposle što mlađe ljude, koji će ćutati i raditi i kada su bolesni, neće pomisliti da odu na bolovanje i ići će na godišnji odmor onoliko koliko je poslodavac dobre volje da im to dopusti, radiće prekovremeno i neće tražiti nadoknadu za to, samo da ne bi ostali bez posla.
Činjenica je da je većini građana Srbije život postao neizdrživ. Ta ogromna grupa ljudi očekuje od ove vlade da pronađe rešenje da se preživi ovaj posebno težak period. Težak period u Srbiji traje već godinama unazad, ali sada dostiže kulminaciju.
Svakog dana imamo neki ekstremni potez očajnih ljudi. To su ljudi koji više ne vide izlaz i čija prava nema ko da zaštiti i da se za njih založi. Nemaju sreće da se za njih zainteresuju nevladine organizacije i izvrše pritisak na Vladu da učini nešto za radnike otpuštene u procesu privatizacije. Njih ti ljudi ne interesuju. Ne bi ih mnogo interesovali ni oni koji plaćaju porez na autorski honorar, ljudi iz oblasti kulture, umetnosti, medija, da ovim zakonom kojim su oštećeni svi ovi koje sam sad pomenula nisu oštećeni i pripadnici nevladinih organizacija.
Javnost mora da zna da se ove izmene sada vrše pod pritiskom nevladinih organizacija, jer bi u suprotnom bilo – reći ćemo mi gazdama na zapadu da Srbija nije na evropskom putu. Zato Vlada sada brže-bolje menja ovaj zakon, a to je srećna okolnost za ljude iz kulture, umetnosti, medija, jer, ponavljam, većini njih se nema na čemu pozavideti.
Još jednom ističem da SRS izuzetno poštuje pripadnike svih ovih profesija, ljude iz kulture, umetnosti, medija, i smatra da zbog dugogodišnjeg zapostavljanja ovih delatnosti, zbog čega su mnogi od njih dovedeni u težak položaj, država treba da ima obzira prema njima i da smanji namete na njihova primanja.
Bilo bi dobro kada bi ovaj moj amandman bio prihvaćen, kada bi iznosi normiranih troškova, od kojih zavisi deo prihoda koji će se oporezivati, bili vraćeni na nivo pre izmena u aprilu, tako da normirani troškovi budu za prvu grupu obveznika 60% od bruto prihoda, za drugu grupu 50% i za treću 40% od bruto prihoda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS uvek se zalaže za poštovanje Ustava Republike Srbije. Zbog toga sam podnela amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Predlogom zakona predviđeno je da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Kako bi ono što u Ustavu piše bilo ispoštovano, amandmanom sam predložila da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Pročitaću član 196. Ustava koji se odnosi na objavljivanje zakona i drugih opštih akata: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.
Da biste sproveli u delo svoju nameru, uvek možete reći da postoje naročito opravdani razlozi. Vidim argument za podnošenje ovog amandmana u članu 196. stav 4, a vi u istom članu, u istom stavu vidite argument da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
U obrazloženju je napisano da je potrebno da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ jer postoje naročito opravdani razlozi fiskalne prirode da se što pre obezbedi primena odredaba kojima se uređuje utvrđivanje visine poreske osnovice kod oporezivanja prihoda od autorskih prava i prava srodnih autorskom pravu.
Pre samo mesec dana ovi naročito opravdani razlozi nisu bili naročito opravdani. Nije sporno da namet koji je stvoren obveznicima koji plaćaju porez na autorski honorar treba smanjiti. Amandmanom koji sam podnela na prvi član ovog predloga zakona predložila sam da se iznosi normiranih troškova vrate na nivo pre izmene u aprilu i tako rasterete ovi poreski obveznici još više no što je sada Predlogom zakona predloženo. Svi se slažemo da položaj ovih obveznika zahteva jedan ovakav, nazovimo to, ustupak države u ovo krizno vreme. Država sada smanjuje poreze koji su pre mesec dana povećani, ali ih ne vraća na nivo pre aprilskih izmena. Ipak mora nešto i da uzme, a pored toga mora i da razmišlja kako da nadomesti to što je planirano, a neće biti ostvareno. Svi smo svesni toga da će biti još većih problema sa naplatom budžetskih prihoda.
Dodatni problem predstavlja i to što na onoj drugoj, rashodnoj strani značajnu stavku predstavljaju rashodi zbog novoosnovanih državnih organa. Interesantno je da u obrazloženju većine predloga zakona kojima se osnivaju ti organi piše da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta. Onda se nameće pitanje iz kojih sredstava se finansira rad tih organa? Naravno, iz budžeta.
Sada ću samo kratko podsetiti na ono što piše u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici od 30. aprila ove godine, a odnosi se na naplatu poreza. U memorandumu je napisano da je ukupni fiskalni rezultat u 2008. godini bio slabiji od očekivanog. Dok je programom predviđeni ukupni fiskalni deficit od 2,5% premašen za relativno mali iznos, indirektni porezi i doprinosi socijalnog osiguranja su znatno podbacili, oko 1% BDP-a, kao posledica oštrog pada trgovine i sve većih problema u naplati poreza.
Poslanički klub SRS smatra da upravo zbog toga što su problemi u naplati poreza sve veći država ni na koji način ne sme da inicira još veće probleme. Već sam rekla da bi visoki porezi na autorske honorare uticali na smanjenje zaključenih ugovora i vodili ka sivoj ekonomiji. Ukoliko želite da to izbegnete, prihvatite amandmane SRS, vratite iznose normiranih troškova na nivo pre izmene u aprilu. Mislim da je to rešenje u interesu građana Srbije koji svoju delatnost obavljaju u kulturi, umetnosti, medijima, a usvajanjem ovog amandmana na član 2. biće ispoštovano ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Petoj sednici Prvog redovnog zasedanja, koja je održana pre mesec dana, tačnije, od 24. do 29. aprila, u velikoj žurbi, da bi se iskoristilo odsustvo većine narodnih poslanika SRS, na dnevnom redu se zajedno sa rebalansom budžeta našao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovaj predlog zakona usvojen je 29. aprila, a njegova primena je počela 8. maja.
Danas je opet na dnevnom redu vanrednog zasedanja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, ali ovog puta izmene se odnose samo na jedan deo već izvršenih izmena.
Radi se o utvrđivanju poreske osnovice obveznika koji plaćaju porez na prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine.
U članu 55. je definisano da oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri osnovanju i očuvanju prihoda, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Dalje, član 56. se odnosi na normirane troškove, a član 57. na stvarne troškove.
Članom 56. utvrđuje se iznos normiranih troškova i bio je u aprilu predmet izmene. Tada je odlučeno da se umesto 60% od bruto prihoda priznaju normirani troškovi u visini od 30% bruto prihoda obvezniku - autoru, odnosno nosiocu srodnog prava, za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila, pri čemu se misli na tkani i štampani tekstil i slično. Kod ovih obveznika, umesto 40%, oporezivi deo prihoda je bio 70% bruto prihoda.
Dalje, umesto prvobitnih 50% od bruto prihoda priznaju se normirani troškovi u visini od 20% od bruto prihoda za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela, restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova, idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kada se ne izvode u materijalu. Oporezivi deo prihoda, umesto 50%, kod ovih obveznika povećan je na 80% bruto prihoda.
Sledeća stavka se odnosi na priznavanje normiranih troškova, umesto prvobitnih 40% od bruto prihoda, na 20% bruto prihoda obveznicima za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisija, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tačkama 1) i 2) ovog člana. Kod ovih obveznika oporezivi deo iznosi 80%, umesto prvobitnih 60% bruto prihoda.
S obzirom na to da je priliv prihoda u budžetu smanjen u prva četiri meseca ove godine, Vlada je uradila rebalans budžeta već u aprilu, a obično se to radi pred kraj godine. Tom prilikom, kako bi Vlada navodno smanjila javnu potrošnju, donet je Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. U cilju povećanja prihoda budžeta povećan je porez na upotrebu motornih vozila, mobilnih telefona, plovnih objekata, vazduhoplova i letelica. Najviše štete od ovoga imaju vlasnici starih dotrajalih automobila velike kubikaže. Zatim su povećane akcize na derivate nafte, iako je to već jednom učinjeno u januaru ove godine.
Usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Od 8. maja se plaća porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koji se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u postupku privatizacije. Do sada se ovaj porez nije plaćao, shodno tadašnjem članu 9. Zakona o porezu na dohodak građana.
U delu koji se odnosi na porez na prihode od kapitala, promena u članu 63. se odnosi na oporezovani prihod od kapitala po osnovu dividendi i udela u dobiti, odnosno po osnovu prava na srazmeran deo prihoda investicione jedinice za rezidenta Republike Srbije. Sada čine 80%, umesto dosadašnjih 50%, bruto dividendi ili udela u dobiti isplaćenih tj. raspodeljenih obvezniku, odnosno prihoda od investicione jedinice po osnovu srazmernog dela. Takođe je povećan oporezivi deo prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, jer je smanjen procenat u kome se priznaju normirani troškovi.
Nakon usvajanja ovakvog predloga zakona usledile su oštre reakcije javnosti, udruženja poslodavaca, direktora ustanova kulture i nevladinih organizacija, koje su se odnosile na ovaj poslednji deo, na povećanje poreza na prihod od autorskih i srodnih prava.
Krizni štab honoraraca Srbije dao je saopštenje u kome je zahtevano momentalno ukidanje člana 6. novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. U saopštenju se navodi da svaka buduća izmena poreskih stopa na honorare nikako ne bi smela da se razmatra bez javne rasprave i konsultacije sa onima kojih se to tiče.
Izuzetno je zanimljiv sledeći deo saopštenja, koji kaže ovako: „Hitnost zbog usklađivanja sa standardima Međunarodnog monetarnog fonda nikada više ne sme da se navodi kao razlog za donošenje ovako nepromišljenih i štetnih rešenja.“ Zatim ističu da oni ostaju otvoreni kao partneri države u osmišljavanju politike postepenog smanjenja poreza na autorske honorare od sledeće godine, koje bi pratilo tempo najavljenog privrednog oporavka Srbije.
Na osnovu ovog poslednjeg dela moglo bi se zaključiti da su oni poverovali Mlađanu Dinkiću da je kriza u Srbiji počela da prolazi.
I Ministarstvo kulture se oglasilo ovim povodom. U saopštenju ovog ministarstva je ocenjeno da izmene i dopune iz aprila mogu dovesti ustanove kulture u poziciju nemogućnosti ispunjavanja umetničkih i finansijskih obaveza prema angažovanim saradnicima. Stav Ministarstva kulture je da će izmene Zakona o porezu na dohodak građana negativno uticati na umetničko stvaralaštvo i sam rad umetnika.
Na sve to Mlađan Dinkić je rekao da ako ne bude drugih rešenja, visina poreza će biti vraćena na ranije utvrđen procenat. Naravno, kada on nešto kaže, svi građani su sigurni da tako neće biti.
Pred poslanicima Narodne skupštine je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Vrše se izmene samo ovog dela koji se odnosi na oporezivanje autorskih i srodnih prava, ali ne onako kako je gospodin Dinkić obećao – visina poreza neće biti vraćena na ranije utvrđeni procenat.
Naime, za prvu grupu obveznika, kojima su prvobitno bili priznati normirani troškovi u iznosu od 60%, pa u aprilu svedeni na 30%, sada se priznaju u visini od 50% bruto prihoda, što znači 10% manje u odnosu na prvobitno rešenje. Za drugu grupu obveznika, kojima je bilo priznato 50% normiranih troškova, u aprilu je smanjeno na 20%, sada se priznaju u visini od 43% bruto prihoda, a to je 7% manje. Za treću grupu obveznika prvobitno je priznavano 40% normiranih troškova. Izvršeno je smanjenje na 20%, a sada se predlaže priznavanje normiranih troškova na iznos od 34%, što je 6% manje u odnosu na prvobitno rešenje.
Na ovaj način biće smanjeno poresko opterećenje umetnika, ali doprinosi na ugovor o autorskom delu će ipak biti veći nego pre izmene Zakona o porezu na dohodak građana.
Verujem da građani Srbije, od kojih se ogromna većina suočava i pokušava da izbori sa negativnim efektima svetske ekonomske krize, stoje na strani ljudi iz kulture i umetnosti i smatraju da je neophodno da država smanji poreska opterećenja koja im je nametnula, jer činjenica je da je niz godina stanje u kulturi i umetnosti u Srbiji jako loše.
Pomenuću samo nekoliko izjava članova Koordinacionog odbora umetničkih udruženja u kojima ukazuju na najznačajnije probleme u ovim oblastima. Izražavaju pesimizam u vezi sa situacijom u kulturi i ukazuju na posebno težak položaj samostalnih umetnika. Samostalni likovni umetnici praktično zavise od dobre volje grada da im uplaćuje doprinose, i to minimalne, a s obzirom na nepostojanje tržišta i mali broj galerija praktično zavise od toga da li će stići na red na jednu izložbu godišnje, za koju mogu da dobiju oko 50.000 dinara, što predstavlja uslov za doprinose. Veliki broj gradova u unutrašnjosti uopšte i ne uplaćuje doprinose.
Sa velikim problemima se susreću i baletski umetnici. Njima zakon garantuje benificirani radni staž, ali im istovremeno zabranjuje odlazak u penziju i po ispunjenju uslova. Takođe, veliki problem predstavlja nedostatak akademija za baletske umetnike, zbog čega ne mogu da konkurišu za rukovodeća radna mesta u institucijama, niti da predaju na fakultetima i u neravnopravnom su položaju u pogledu visine plate u odnosu na glumce.
Umetnici su sa velikom strepnjom dočekali najavu prenošenja nadležnosti Republike na lokalnu samoupravu. Smatraju da to ne treba da se dogodi pre nego što se ta oblast pravno reguliše, da se ne bi dogodilo sa privatizacijom ustanova kulture da posle pet godina novi vlasnici te ustanove pretvore u šoping centre jer se nalaze, po pravilu, na odličnim lokacijama.
Hoću samo kratko da kažem nešto o jednoj pojavi u Leskovcu, gradu iz kojeg dolazim. Više od šest decenija u Leskovcu postoji Škola za tekstil i dizajn. Najpre je to bila Prva tekstilna škola, a uvođenjem u nastavni plan smerova za dizajn tekstila, dizajn grafike, dizajn enterijera i industrijskih proizvoda preimenovana je u Školu za tekstil i dizajn. Ove smerove u školi upisuju najbolji i najtalentovaniji učenici, kako iz Leskovca tako i iz drugih gradova. Međutim, većina njih ne planira da ostane u Srbiji. Njihova je želja i namera da nakon završenih studija odu odavde, upravo zbog toga što je stanje u našoj kulturi i umetnosti godinama unazad loše.
Zbog javnosti, podsetiću da je krajem 2006. godine Mlađan Dinkić posetio Leskovac. Tom prilikom Dinkić je Narodnom pozorištu u Leskovcu uručio ček na 14.000.000 dinara za adaptaciju krova zgrade pozorišta koje postoji od 1896. godine. Ovo je samo početak, rekao je tada. Do današnjeg dana, evo uskoro će pune tri godine, taj ček nije realizovan. Podsetiću i na to da glumci leskovačkog narodnog pozorišta redovno osvajaju nagrade na festivalima u Šapcu, Jagodini i Pirotu.
Želim da verujem da ovo što sada vladajuća većina radi radi u interesu poreskih obveznika koji se pominju u članu 56, a to su obveznici koji plaćaju porez na prihod od autorskih prava, srodnih prava i prava industrijske svojine. Među njima su, da ponovim, vajari, slikari, modni kreatori, književnici, muzičari, glumci, oni koji se bave umetničkom obradom tekstila i ostali.
Rekla sam da želim da verujem da se visina poreza ovim obveznicima smanjuje zbog njih samih i teškog položaja u kojem se nalaze, međutim, sumnju u to izaziva činjenica da su se nakon usvajanja izmena i dopuna u aprilu i stupanjem na snagu zakona nakon nekoliko dana, tačnije 13. maja, oglasile nevladine organizacije. Oni su povećanje stope poreza na prihode od autorskih honorara doživeli kao meru Vlade za obuzdavanje posledica ekonomske krize.
Evo šta kažu, pročitaću jedan deo: „Ukazujemo na ovaj problem sa osećajem duboke zabrinutosti i uznemirenosti, pošto ovakve mere sadrže opasnu pretnju da uguše ne samo tekuće i predstojeće projekte koje finansijski pomažu međunarodni donatori iz javnog i privatnog sektora, nego i samu osnovnu aktivnost nevladinih organizacija, humanitarne i dobrotvorne akcije, naučna i druga istraživanja, delatnost slobodnih novinara, rad u kulturi i umetnosti, svi će biti pogođeni ovom merom.
Nevladine organizacije su više navrata upozoravale da je položaj tih grupa i organizacija u današnjoj Srbiji daleko od onoga što bi trebalo da bude u demokratskom društvu sa vladavinom prava. Pored nepostojanja solidnog pravnog okvira koji bi jasno definisao njihov karakter društveno korisnih i neprofitnih subjekata, nevladinim organizacijama, a posebno onima koji se bore za zaštitu i unapređivanje ljudskih prava, veoma je potrebna osnovna zaštita od napada pojedinaca, grupa, organizacija i stranaka koje ih smatraju izdajicama i stranim plaćenicima.
Već i sama ta okolnost deluje na potencijalne donatore kada razmatraju uslove za dodelu podrške, pošto se dobri odnosi Vlade Srbije i organizacija civilnog društva često pretpostavljaju u savlađivanju gorućih problema u zemlji.
Davno pre usvajanja najnovijih zakonskih propisa i uz zanemarivanje ponavljanih zahteva NVO da se otvori rasprava o izuzimanju nevladinih organizacija kao neprofitnih organizacija iz obaveze plaćanja poreza, asocijacije civilnog društva su bile tretirane na isti način kao bilo koji komercijalni poduhvat, tj. njihovo finansijsko poslovanje je bilo opterećeno visokim porezima, kao da se radi o privrednim subjektima.
Pored toga, finansijsku podršku projektima nevladinih organizacija dodatno otežavaju pravna nesigurnost, opšti i bezbednosni rizici, fluktuacija deviznog kursa, značajan odliv sredstava u svrhe koje nisu povezane sa projektima, visoke provizije banaka itd.
Nadamo se da nema spora da se nevladine organizacije u Srbiji bave projektima vezanim za promovisanje građanskih vrednosti i demokratskih institucija, ne da bi se krpile budžetske rupe i dotirala javna potrošnja, koja je prevazišla sve okvire. Isto tako smo sigurni da poreskim obveznicima u Evropi ili SAD ne bi bilo drago da saznaju da se njihov novac rasipa na izdržavanje birokratije u Srbiji.
Ove drakonske mere će najneposrednije i najbrutalnije pogoditi nevladine organizacije u Srbiji i njihove tekuće projekte, a potencijalne donatore prisiliti da dobro razmisle pre nego što odluče da li da podrže nove projektne poduhvate.
Tim su se razlozima rukovodile nevladine organizacije u Srbiji kada su insistirale na usvajanju modernog i na iskustvima i standardima EU zasnovanog zakonodavstva koje bi nevladine organizacije i druge asocijacije civilnog društva i njihove aktivnosti definisalo kao društveno poželjne i korisne, a za finansijski aspekt njihovog rada uspostavilo jasan sistem kriterijuma koji važi za neprofitne subjekte.
Vlada, koja je izbore dobila jašući na talasu obećanja evropske budućnosti Srbije, danas koristi ekonomsku krizu u svetu kao izgovor za sopstvene promašaje i žrtvuje asocijacije civilnog društva, eksperte, umetnike i kulturne radnike, kao da su oni krivi za te neuspehe. Zbog toga je od suštinske važnosti da Vlada i parlament Republike Srbije preispitaju ove zakonske promene koje se svode na kažnjavanje asocijacije civilnih društava za doprinos koji su pružile zajednici kroz svoje aktivnosti, kao i da ubrzaju donošenje relevantnih zakona kojima bi se najzad definisali uslovi za njihov razvoj i delovanje oslobođeno administrativnih, poreskih i bilo kojih drugih stega koje bi im vlasti nametale.“
Zatim su dali sledeću prognozu: „Ukoliko novi poreski doprinosi ostanu na snazi i vlasti nastave da ignorišu dramatičnu neophodnost da se definišu povoljni pravni, administrativni, fiskalni okviri za nesmetan razvoj fizionomije aktivnosti civilnog društva, Srbija će nastaviti da pada na jednom od najvažnijih ispita koji mora položiti kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, kao i da uspori razvojni hod ka slobodnom i otvorenom društvu zasnovanom na vladavini zakona i delotvornim demokratskim institucijama.“ Kraj citata.
Eto šta je bilo odlučujuće da vlast u Srbiji odluči da ipak smanji porez na prihode od autorskih honorara.
Dovoljno je bilo da im oni koji finansiraju ideju demokratskog društva u Srbiji ukažu da mogu da padnu na ispitima koje moraju da polože kao kandidati za članstvo u EU, i srpski vladari urade kako im je naloženo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog predloga zakona u čijem obrazloženju piše sledeće: „U odnosu na porez na dohodak građana ne postoje obavezujući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno vršiti usaglašavanje.“ Većina, da ne kažem skoro svi predlozi zakona koje je usvojila ova vlast imali su obrazloženje – zakon je potrebno doneti radi usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
Kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku napisano je da bi nedonošenje zakona imalo štetne posledice jer bi došlo do problema u funkcionisanju fiskalnog sistema.
Podsećam da su izmene urađene pre samo mesec dana, a sada se te izmene opet menjaju, ali se ne vraćaju u pređašnje stanje, već su porezi malo viši u odnosu na prvobitne, i viši su doprinosi.
U cilju hitnosti, predviđeno je da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Vratiću se sada na usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana u aprilu mesecu. Usvojen je zajedno sa rebalansom budžeta i tada je namera vlasti bila da na taj način obezbedi povećanje prihodne strane budžeta jer sa tim ima velikih problema. Naime, prihodi u budžetu u prva četiri meseca ove godine manji su za osamnaest milijardi dinara u odnosu na prošlu godinu – 197,5 prema 215,5 milijardi.
Na mnogo načina se pokušalo povećanje prihoda. Vlada je izrazila očekivanje da bi se do avgusta mogli očekivati prvi rezultati mera koje je preuzela: zamrzavanja plata u državnoj upravi i penzija, smanjenja transfera novca lokalnoj samoupravi, kao i povećanja akciza na benzin i takse na razgovor u mobilnoj telefoniji.
Međutim, izvesno je da to neće biti dovoljno, jer o smanjenju javne potrošnje se samo priča prazna priča. Argument za to je neprekidno osnivanje novih agencija i drugih organa, umesto da se poslovi koje je potrebno obaviti rasporede u okviru sektora ministarstava. Svi smo mi ovde svedoci da se na svakoj novoodržanoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije usvoji neki zakon kojim je predviđeno osnivanje novih organa. U poslednje vreme su to uglavnom agencije.
Na pretprošloj, Petoj sednici, usvajanjem Predloga zakona o hemikalijama predviđeno je i osnivanje agencije za hemikalije. To je novi državni organ, paralelan Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Da podsetim da već postoji i Agencija za zaštitu životne sredine.
Takođe, na prethodnoj sednici, usvajanjem Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uvedena je u pravni okvir Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. To je jedna od oko 105 postojećih agencija. Ona postoji već neko vreme, a sada je dobila svoj navodni legitimitet. Napravljen je još jedan organ paralelan Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Na prošloj, Šestoj redovnoj sednici Narodne skupštine na dnevnom redu bio je Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Usvajanjem ovog zakona počinje sa radom još jedna agencija – Agencija za bezbednost saobraćaja. Ona je paralelna Ministarstvu unutrašnjih poslova. Za početak je predviđeno da tu bude uposleno 40 novih radnika.
Usvajanjem Predloga zakona o zvaničnoj statistici osniva se Savet za statistiku, koji će brojati novih 17 članova koji će biti na teret budžeta, tj. poreskih obveznika Srbije.
Još jedan predlog bio je na dnevnom redu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnim poslovima. Njegovim usvajanjem, doduše, nije predviđeno osnivanje neke agencije, ali imamo presedan sa kakvim se retko susrećemo – ministar spoljnih poslova daje sebi za pravo da može bez sprovođenja internog i javnog konkursa primiti u radni odnos do 5% od ukupnog broja zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Tu imamo nova zaposlenja umesto smanjenja broja zaposlenih.
Usvajanjem seta poljoprivrednih zakona takođe se predvidelo osnivanje novih organa. U ovom slučaju je to direkcija.
Umesto smanjenja javne potrošnje, ovo predstavlja direktno uvećanje.
Zato je izvesno da mere koje je Vlada preduzela neće dati očekivane rezultate. Svesna ove činjenice, Vlada je u memorandumu sa MMF-om predvidela i dodatne mere – povećanje poreza na dodatu vrednost, smanjenje nominalnih zarada i produženje zamrzavanja penzija i u 2010. godini.
Što se tiče povećanja stope poreza na dodatu vrednost, kada bi došlo do toga istovremeno bi došlo do smanjenja tražnje i povećanja inflacije.
S obzirom na to da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja rekao da do povećanja PDV neće doći jer će privredna aktivnost početi da se oporavlja i da će to povećati poreske prihode kada kriza u Srbiji već prolazi, to građanima Srbije može biti signal da će doći do povećanja stope PDV, jer se sve desi suprotno onome što izgovori Mlađan Dinkić.
Povećanje stope poreza na dodatu vrednost u sadašnjim uslovima, kada nema ni govora o prolasku ekonomske krize (ako ćemo pogledati istini u oči, onda je tako), značilo bi udar na srpsku privredu, a naročito na male privrednike. Vlada planira i bolju kontrolu naplate poreza i planira osnivanje grupe, u junu, koja će pratiti prikupljanje PDV i analizirati probleme.
Kod kontrole naplate poreza postoji jedan veliki problem, a to je dugogodišnja bolest našeg društva – korupcija. Poznato je da je Srbija država sa visokim stepenom korupcije i da se po stepenu percepcije korupcije nalazi skoro na dnu liste. Posebno ova oblast gde se može mnogo zakinuti državi predstavlja pogodno tlo za korupciju. Upravo je zbog propusta u kontroli u bliskoj prošlosti bilo mnogo slučajeva utaje poreza. Tako su se na račun države pojedinci, maltene preko noći, obogatili, jer je novac umesto u državnoj kasi završio u slamaricama i na računima tih pojedinaca, uz zdušnu pomoć onih kojima je posao bio da to spreče.
Sada ću pročitati podatke koji govore o tome da je utaja poreza u 2008. godini bila veća od 263.000.000 evra. To su podaci Poreske uprave Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije.
Prema rečima direktora ove institucije, poreski obveznici u Srbiji u prvih 11 meseci 2008. godine nisu obračunali i uplatili 22,4 milijarde dinara, što je približno 263,5 miliona evra po tadašnjem kursu.
Direktor je naveo da su obavljene 10.103 kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase i da su izrečene 3.372 privremene mere zabrane obavljanja delatnosti. Rekao je da je nadležnim javnim tužilaštvima u Srbiji podneto 1.650 krivičnih prijava zbog 2.269 dela, pri čemu ukupan iznos izbegnutih poreza samo na ime ovih krivičnih dela iznosi 13,16 milijardi dinara.
Poreska policija je identifikovala tri osnovna modela izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost, a to su: neprijavljivanje činjenica koje su od značaja za utvrđivanje PDV obaveza, davanje lažnih podataka od značaja za obračun i iskazivanje i plaćanje poreza i neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj PDV.
Ključnu ulogu u neplaćanju poreza imaju „fantom preduzeća“, čija se uloga sastoji u sačinjavanju i izdavanju lažnih računa sa iskazanim porezom na dodatu vrednost, iako promet dobara nije izvršen. Protiv 405 odgovornih lica u tim firmama podneto je ukupno 285 krivičnih prijava.
Imamo podatke inspektora poreske policije iz avgusta 2008. godine, gde se navodi da je utajom poreza budžet Srbije u poslednjih pet godina oštećen za 50,8 milijardi dinara. Glavni inspektor je naveo da je u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu u porastu broj utaje PDV i poreza na dohodak građana, dok se beleži pad utaje kod akcizne robe. Glavni razlog za pad utaje je promena zakonskih rešenja, prvenstveno kod poreskih oslobađanja naftnih derivata koji su u mnogim slučajevima pomoću lažne dokumentacije prikazivani kao repromaterijal za hemijsku proizvodnju, a prodavani kao dizel ili benzin.
Istakavši da je najviše uočen trend rasta utaje poreza na dodatu vrednost glavni inspektor tvrdi da je to najopasniji i najsloženiji oblik poreske krađe. Utajivači poreza, prema njegovim rečima, najčešće nisu uspešni privrednici, niti su posebno školovani, a do spekulacija najčešće dolazi u trgovini, a delom i u proizvodnji alkoholnih pića.
Što se tiče 2009. godine, za samo četiri meseca beogradski preduzetnici utajili su porez u iznosu od 806.000.000 dinara. U Poreskoj upravi kažu da ako se nastavi ovakav trend, do kraja godine se može očekivati duplo veća cifra skrivenih para u odnosu na celu prošlogodišnju utaju u prestonici, koja je iznosila 2,5 milijardi dinara.
Ovo je samo deo onoga što su poreznici otkrili. Iznos neprijavljenog poreza je svakako veći. Do kraja aprila protiv vlasnika i direktora gradskih privatnih preduzeća, ali i državnih službenika, podneto je 95 krivičnih prijava, dok je za celu Srbiju taj broj 150. Tako kažu u Poreskoj upravi. Najviše problema ima u oblasti trgovine i usluga, a zatim slede sektor građevinarstva i trgovina nekretninama.
Ogroman deo onoga što se ne prijavi jeste porez na dohodak, a oko 7.500 građana je pokušalo da sakrije svoja primanja kako bi izbegli plaćanje ovog poreza. To su najčešće članovi upravnih odbora, direktori privatnih firmi, ili je reč o novcu dobijenom od honorarnog rada. U pitanju je nekoliko milijardi dinara na nivou čitave zemlje.
Već za avgust ove godine najavljeni su razgovori predstavnika Vlade i Narodne banke Srbije sa misijom MMF-a, koja će tada doći u kontrolu i razgovarati o povećanju poreza na dodatu vrednost i smanjenju plata. Što se tiče smanjenja zarada, opet će ova mera najviše pogoditi one sa najmanjim zaradama, koje su, napominjem, već zamrznute. Umesto da se u red dovedu zarade direktora pojedinih javnih preduzeća i agencija, smanjivaće se zarade od kojih zaposleni već sada ne mogu da sastave kraj sa krajem.
Podsetiću da se na insistiranje Srpske radikalne stranke došlo do podataka da je direktor Javnog preduzeća Aerodrom imao mesečna primanja skoro 23.000 evra, zajedno sa bonusima. Plate direktora u državnim agencijama koje su objavljene na zvaničnom sajtu iznose od 355.000 pa sve do nekih 97.000, a pored toga imali su i bonuse.
Nakon iznošenja ovih podataka od strane SRS i traženja da plate budu javno objavljene, a u cilju ublažavanja negativnih efekata ekonomske krize, Vlada je donela Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru.
Međutim, članom 7. predviđeno je da se mogu isplaćivati dodaci nameštenicima za ostvarene rezultate rada. Ovo je trebalo izostaviti iz Zakona, jer teret ekonomske krize treba da snose i nameštenici koji imaju daleko veća primanja u odnosu na zaposlene. U jedinicama lokalne samouprave taj odnos je 1:3, a u nekim slučajevima i više.
Takođe, ovim zakonom su regulisane naknade članovima i predsednicima i zamenicima predsednika upravnih i nadzornih odbora. Neću sada ponavljati koliki su bili iznosi, kolike su bile naknade u upravnim i nadzornim odborima, samo ću podsetiti da su poslanici Srpske radikalne stranke puno govorili o tome, jer se radilo o abnormalnim naknadama.
Mere štednje koje Vlada najavljuje, zamrzavanje penzija i u 2010. godini na iznose s kraja 2008. godine, za ogromnu većinu penzionera predstavljale bi nemilosrdan udar. Jedan neznatan broj od oko 1.600.000 penzionera prima penzije do 90.000 dinara. Njih ova mera neće pogoditi. Međutim, sada govorim o oko 700.000 penzionera koji mesečno primaju penzije u proseku do 13.000 dinara. Posebno su u lošem položaju korisnici poljoprivrednih penzija. U mnogim porodicama su te penzije jedini izvor prihoda. Penzioneri su u situaciji da moraju svojim penzijama da plaćaju sve kućne troškove, struju, vodu, telefon, i da pored toga školuju unuke, jer roditelji ne mogu da se zaposle. Šta ostaje penzionerima? To je populacija koju, nažalost, prate veliki zdravstveni problemi i dobar deo penzija ode za kupovinu lekova.
Samo da se podsetimo šta je ova vlast obećala penzionerima – da će pored onog jednog povećanja od 10% u 2008. godini biti usklađivanja i u 2009. godini, i to u dva navrata, tako da će od 1. januara 2010. godine penzije u Srbiji biti u visini od 70% od prosečne zarade. Iskreno se nadam da predstavnici penzionera, ali i predstavnici drugih političkih partija neće dozvoliti da ova vlast, kao i većinu građana Srbije, obmane i penzionere, koji su inače godinama unazad u lošem socijalnom i materijalnom položaju.
Socijalna grupacija koju će, bez sumnje, negativni efekti ekonomske krize najviše pogoditi jesu nezaposleni i oni koji ostaju bez posla.
Prema podacima iz mesečnog statističkog biltena Nacionalne službe za zapošljavanje, u aprilu 2009. godine broj nezaposlenih u Srbiji je iznosio 762.674 lica i bio je za 4.287 veći od broja nezaposlenih u martu ove godine i za 45.265 veći od broja nezaposlenih na kraju oktobra prošle godine. Beograd ima drugi mesec uzastopno rast broja nezaposlenih veći od hiljadu lica. U aprilu je najveći rast nezaposlenosti imala Vojvodina, po odbitku Novog Sada, i Beograd, u odnosu na mart ove godine.
Kada se uporedi rast broja nezaposlenih sa brojem zaposlenih u septembru prošle godine dobija se da je ukupan rast broja nezaposlenih 2,3% od broja zaposlenih u Srbiji.
Pri tom, najveći relativni rast je ostvaren u centralnoj Srbiji, bez Beograda, i Vojvodini, bez Novog Sada, dok su Novi Sad i Beograd imali skromni rast nezaposlenosti.
Podaci o nezaposlenosti po okruzima, rangirano prema relativnom rastu broja nezaposlenih u odnosu na broj zaposlenih, pokazuju ogromne razlike u relativnom rastu nezaposlenosti – od 9% od broja zaposlenih u Jablaničkom okrugu, do 0,3% u Beogradu.
Na vrhu liste rasta relativne nezaposlenosti nalaze se opštine južne i istočne Srbije. Gledano po opštinama, ne računajući Beograd i Novi Sad, najveći porast nezaposlenosti, broja nezaposlenih od oktobra prošle godine ima Leskovac. U 24 opštine broj nezaposlenih je smanjen u odnosu na oktobar prošle godine za 3.669 lica. Kada se ove opštine isključe, u prethodnih šest meseci broj nezaposlenih je povećan za 48.000.
Ono što je godinama unazad uticalo na to da ekonomsku krizu dočekamo u ovako lošem stanju svakako je proces nepoštene privatizacije, da ne upotrebim…
(Predsedavajući: Molim vas, gospođo Dimitrijević, da u odnosu prema članu 103. govorite o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Hvala.)
Gospodine predsedavajući, govorim o svim onim merama koje Vlada preduzima. Imam pravo da sve to kažem, jer sve to ima veze sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Zbog smanjenja naplate prihoda budžeta urađen je rebalans već u aprilu, a praksa je da se rebalans, ako već mora, radi pred kraj godine. Za popunjavanje praznine na prihodnoj strani budžeta Srbija je ovom prilikom zadužena za tri milijarde evra.
Tek što je završen rebalans, odmah su krenule priče o novom rebalansu, verovatno u avgustu, kada se očekuje i revizija dosadašnjih mera i pregled stvarnog stanja. Iz Vlade stižu najave da će, ukoliko primenjene mere ne budu dale očekivane rezultate, od MMF-a zatražiti veći budžetski deficit od dogovorenih 3% bruto društvenog proizvoda, i to na 4% BDP.
Opravdanje za ovakav zahtev pronađeno je u prognozi da će samo tri evropske zemlje, Finska, Kipar i Luksemburg, usled ekonomske krize uspeti da ispune zahtev da budžetski deficit ne bude veći od 3% BDP. U 2009. godini očekuje se da većina evropskih zemalja pređe prag od 3%; tako bi Francusko mogla da završi sa deficitom od 5,6% BDP, Španija sa 6%, Rumunija 5%, Grčka sa 4%.
Ukoliko predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda odobre ove namere srpske vlade, pojaviće se problem kako pokriti deficit koji bi bio iznad 1,5 milijardi evra. To bi uslovilo novo zaduživanje. Ostaje otvoreno pitanje kako će se MMF-u vratiti pozajmljeni novac. Stručnjaci su upozorili da bi MMF u avgustu mogao Srbiji odobriti deficit čak od 5% BDP, kako ekonomska nestabilnost ne bi produbljivala dalje političku nestabilnost. Ali, to bi tek stvorilo nove probleme u našoj ekonomiji. Dosadašnji deficiti finansirani su iz kredita međunarodnih institucija, ali dobrim delom i iz privatizacionih prihoda.
Ministar finansija je najavila veliku poresku reformu koju Ministarstvo planira da sprovede do kraja ove i početkom naredne godine i da su prvi na redu Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit, da je osnovna ideja da se komplikovani zakoni učine što jednostavnijim, da poreske stope ostanu konkurentne i da će postojati samo dve. Međutim, mišljenje ministra finansija je da su važeće poreske stope u Srbiji među najnižima u Evropi. Pitanje je da li možda možemo očekivati više poreske stope?
Da se samo malo vratimo unazad. U okviru opsežne fiskalne reforme 2001. godine usvojen je Zakon o porezu na dohodak građana. Zakonom je u Srbiji ustanovljen ceduralni PDG sistem i propisana je nominalna poreska stopa od 20% na praktično sve kategorije dohotka građana, izuzev zarada. Zbog značajnog opterećenja socijalnim doprinosima, na zarade zaposlenih propisana je tada niža poreska stopa od 14%.
Iako bi uvođenje jedinstvene nominalne poreske stope od 20% na prvi pogled moglo izgledati kao implementacija horizontalne pravičnosti, problem predstavlja činjenica da su za različite kategorije prihoda zakonom propisane različite stope neoporezivih normiranih troškova.
Važna odlika progresivnih globalnih sistema jeste zakonsko definisanje neoporezivog tretmana troškova nastalih pri sticanju dohotka. Različite stope normiranih neoporezivih troškova za posledicu imaju značajne razlike u efektivnim poreskim stopama. Efektivna poreska stopa je važna poreskim obveznicima jer ta stopa, a ne nominalna, određuje koliki će iznos poreza morati da plate. Međutim, u medijima se mnogo češće pojavljuju nominalne nego efektivne poreske stope, jer se od šire javnosti teško može očekivati značajan stepen upućenosti u detalje aktuelnih poreskih zakona. Ovo naročito važi za strane investitore, koji nisu u mogućnosti da se detaljno upoznaju sa pojedinostima svake od zemalja u koje ulažu. Jednostavan, transparentan sistem, sa niskom poreskom stopom, bio bi u boljoj poziciji da privuče pažnju stranih investitora.
Zakon o PDG ustanovljava ceduralni sistem, ali je sadržao i globalne elemente, u vidu godišnjeg poreza na dohodak građana. Naime, građani sa visokim godišnjim primanjima, blizu 1% poreskih obveznika, obavezni su da na kraju godine podnesu poresku prijavu i plate dodatni godišnji porez od 10% na ukupni iznos neto prihoda iznad neoporezivog cenzusa.
S obzirom na to da godišnji porez predstavlja dodatni porez povrh ostalih poreza koje građani plaćaju tokom godine, njegovo uvođenje je omogućilo izvestan stepen vertikalne pravičnosti bez narušavanja jednostavnosti ceduralnog sistema u Srbiji. Tokom godina su nominalne efektivne poreske stope pojedinih kategorija prihoda usklađivane sa ostalim poreskim zakonima i ekonomskim prilikama. Najznačajnija promena jeste smanjenje poreza stope na zarade sa 14% na 12%.
Ekonomske prilike uslovile su svetski trend jednostavnijih PDG sistema kako bi se stvorilo konkurentnije poresko okruženje i stimulisao ekonomski rast. Uvođenje jedinstvene niske poreske stope od 10% bi srpski poreski sistem učinilo konkurentnim u odnosu na okruženje.
Dobro je osvrnuti se i na neke primere iz svetske prakse. Najveći broj zapadnih zemalja opredelio se da implementira sisteme koji su u suštini globalni, ali ceduralne elemente uključuju kako bi se olakšala implementacija poreskog sistema i postigli pojedini ekonomski ciljevi.
Većinu starih članica EU odlikuju relativno kompleksni globalni sistemi, sa naglašenim progresivnim poreskim stopama i socijalnim poreskim programima. Karakteristično je da su te stare članice EU uvele veći broj ceduralnih elemenata i neoporezivih censuza u svoje PDG sisteme kako bi smanjile troškove administracije poreskih obveznika.
U većini tih zemalja poreski obveznici koji ostvaruju samo prihode od redovnog zaposlenja i neznatne prihode iz drugih izvora nisu u obavezi da podnose godišnje poreske prijave. Ovo je slučaj u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke i Mađarske. S druge strane, nove članice EU uglavnom imaju jednostavnije sisteme, sa manje progresivnim poreskim stopama.
Pred ministrom stoji težak zadatak u vezi sa najavljenim reformama. S jedne strane, tu je Vlada sa svojim interesima, mnoštvom pogrešnih poteza u vezi sa merama za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, s druge strane su građani Srbije. Nije sporno da obaveze prema državi u vidu poreza moraju da se izmiruju. U ovo teško vreme, jedna socijalno odgovorna vlada morala bi da vodi računa o interesima građana i da se teret krize rasporedi na sve, a ne da čitav teret moraju podneti oni najsiromašniji i oni pošteni. Hvala.

Ne bih da današnju diskusiju završimo nesporazumom. Ja sam vama rekla da ste vi najavljujući reforme najavili dve poreske stope, a ne da sada postoje dve poreske stope.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbor za trgovinu i turizam izdvojila sam mišljenje na sednici ovog odbora. Čitajući Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, na prvi pogled bi se mogao steći utisak da je vlasti u Srbiji stalo da obezbedi jedan viši nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, koji će kupovati proizvode radi finalne upotrebe i drugih korisnika, koji će proizvode koristiti za svoje potrebe, tj. za obavljanje svojih profesionalnih delatnosti.
Nažalost, istinski razlog donošenja ovakvog zakona jeste usaglašavanje našeg sa zakonodavstvom Evropske unije. To je obaveza koju srpska vlast želi da ispuni, jer živi u uverenju da će Evropska unija primiti Srbiju u svoje članstvo. Ne želi da otvori oči pred istinom da u stvari Evropska unija ne želi pridruživanje Srbije Uniji.
Tako će i ovaj predlog zakona kada bude usvojen, kao i mnogi drugi pre njega, postojati reda radi i neće se primenjivati. To je sudbina mnogih zakona u Srbiji, koji se navodno donose u interesu građana. Činjenica je da ovoj vlasti nisu prioritet interesi građana, već sopstveni interesi i interesi onih izuzetno uspešnih privrednika, koji su njima u kumovskim, rodbinskim, drugarskim i ostalim vezama i koji iza njih stoje svim svojim sredstvima.
Kada bi se doneti zakoni primenjivali, slika srpskog tržišta bi morala da bude sasvim drugačija. Prejak uvoznički lobi učinio je da na našem tržištu bukvalno ima svega i svačega.
Prioritet u tim aranžmanima je iznos provizije koju će neko dobiti, a ne karakteristike proizvoda koji će se uvoziti. Ukoliko je iznos provizije odgovarajući, to da li je proizvod bezbedan ili nije, manje je važno.
U uslovima kada je svet zahvatila ekonomska kriza za građane Srbije to nije ništa novo, jer u takvim uslovima građani Srbije žive godinama unazad. Kada nemate novca da kupite proizvod koji želite, kupićete sličan za koji imate novca, bez obzira da li vam on ne odgovara, njegov kvalitet i ostale njegove karakteristike, ali imate potrebu za njime, za bolji nemate novca i onda kupujete kako ne biste ostali bez ičega.
Koristeći ove teške dugogodišnje uslove života građana Srbije, moćnici obezbeđuju prodor svakojakih proizvoda na naše tržište. Ono što je uznemirilo mnoge u prethodnih nekoliko godina, najpre krajem 2007. a zatim i početkom 2008. godine, o čemu je maločas i ministar govorio, jeste prisustvo opasnih dečijih igračaka na naše tržište.
Roditelji su smatrali da je dovoljno to što su igračke bile označene SЄ (si-i) oznakom na deklaraciji koja je garant bezbednosti. Ispostavilo se da to nije tačno. Ova oznaka trebalo bi da garantuje da igračka zadovoljava minimalne zahteve sigurnosti proizvoda. Problem je u tome što ovu oznaku ne dodeljuje zvanična organizacija, već je sam proizvođač postavlja, kako bi označio da je proizvod izrađen u skladu sa primenjivim direktivama. Na taj način proizvođač je obezbedio nesmetano kretanje proizvoda na tržištu.
Mnoge dečije igračke na našem tržištu nose si-i SЄ oznaku, ali ne poseduju ostale potrebne podatke o proizvođaču, poreklu, hemijskom sastavu, rukovanju i ostale, a koje su neophodne da bi se znalo da je igračka bezbedna za upotrebu.
Postojalo je ubeđenje među našim kupcima da su opasne igračke samo one u kineskim prodavnicama. Međutim, proizvodi slični onima koji su povučeni sa tržišta EU zbog toksičnosti pronađene su kod nas i u renomiranim prodavnicama dečijih igračaka, kao i u veletrgovinama velikih distributera i sve su one na sebi imale si-i SЄ oznaku.
Vredan pažnje je podatak da su sve igračke opasne po dečije zdravlje nađene u pet kineskih prodavnica u Zaječaru i Boru, za koje je nadležni Zavod za javno zdravlje utvrdio da se, prema važećim pravilnicima, ne smeju naći u slobodnoj prodaji, imale rešenje granične inspekcije o ispravnosti. Ove igračke prošle su carinsku kontrolu, dobile sertifikat o ispravnosti i bile su dostupne deci.
Rezultat kontrole ispravnosti pokazuju najveći broj primedaba na organoleptička svojstva, izgled i miris, ali su kod pojedinih pronađeni i tragovi hroma i olova, i to u bojama gumenih igračaka za kupanje, glodalica, zvečki ili automobila igračaka. Neke druge hemikalije, kao što je ftalat (DEHP), nalaze se u senkama, karminima i slagalicama.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. i predložila da se u članu 3. stav 3. menja i glasi: "Prava i slobode drugih zajemčena Ustavom ne mogu se ograničavati i uskraćivati vršenjem prava utvrđenih ovim zakonom."
Predlagač ovog predlog zakona je među razlozima za donošenje zakona naveo i poštovanje međunarodnih standarda preuzetih ratifikacijom međunarodnih ugovora. Tu su navedeni dokumenti Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. U nekima od njih, kao na primer u Paktu o građanskim i političkim pravima, piše da će zakon zabraniti svaku diskriminaciju i zajemčiti svim licima podjednaku i efikasnu zaštitu protiv svake diskriminacije, naročito na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog i bilo kog drugog mišljenja itd.
Nešto slično kaže i Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Međutim, u Srbiji smo svedoci velike diskriminacije na osnovu političkog opredeljenja i mišljenja. Naime, nakon održanih izbora u maju 2008. godine, na osnovu postignutih rezultata, formirana je vlast u svim opštinama i gradovima u Srbiji. Međutim, koalicija koja je formirala vlast na republičkom nivou odlučila je da svuda na lokalnom nivou vlast mora vršiti koalicija u istom sastavu kao i na republičkom nivou, tj. da se vlast preslika.
Polako u jednom po jednom gradu, u jednoj po jednoj opštini, uz ogroman pritisak na odbornike, počinje preslikavanje vlasti. Kud ćete bolji primer diskriminacije na osnovu političkih svojstava?

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na član 4. predloženo je da se član 1. menja i glasi: Građani i pravna lica su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.
(Predsednik: Gospodine Avramoviću, ometate, ne možemo da čujemo gospođu.)
Obrazložiću svoj prethodni amandman koji sam podnela na član 3. Govorila sam o diskriminaciji na osnovu političkog mišljenja i opredeljenja, koja je postala svakodnevna pojava u Srbiji. Objasniću to na osnovu nekoliko praktičnih primera. Uz ogroman pritisak na odbornike u Skupštini grada Leskovca, DS je došla na vlast i iz njenih redova na mesto gradonačelnika Leskovca izabrano je lice koje je istovremeno i načelnik Jablaničkog upravnog okruga.
Po zakonu, najpre je trebalo da bude razrešen dužnosti načelnika okruga, potom da to bude objavljeno u Službenom glasniku Republike Srbije, pa da tek onda bude biran na mesto gradonačelnika.
Međutim, DS ne pada na pamet da poštuje zakon. I pored toga što na ovakav način postavlja gradonačelnika, na mesta direktora postavlja i lica bez odgovarajuće školske sprema. Na mesto direktora kulturnog centra postavljena je osoba koja je filolog, a ne diplomirani filolog, znači lice koje ne ispunjava zakonom propisane uslove, jer nema završen fakultet. Na mesto direktora Regionalnog garancijskog fonda postavljeno je lice sa ukupnim radnim stažom od svega 18 dana. DS smatra da je to dovoljno za vršenje funkcije direktora fonda, za koje je inače sadašnji gradonačelnik, do pre samo nekoliko dana, govorio...