Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7325">Lidija Dimitrijević</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom koji sam podnela na član 5. predloženo je da se član 5. izmeni tako da glasi: "Diskriminacija se u društvenom životu Republike Srbije manifestuje u obliku neposredne i posredne diskriminacije, povrede principa jednakih prava, sloboda i dužnosti, pozivanja na odgovornost, udruživanja radi vršenja diskriminacije, govora mržnje i uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja."
Ovako definisan član 5. preciznije objašnjava u kojim se oblicima diskriminacija manifestuje u društvenom životu Republike Srbije. Govoriću o tome kako je kod jedne velike društvene grupe lica, zbog jednog ličnog svojstva, političkog opredeljenja, došlo do povrede principa jednakih prava, sloboda i dužnosti.
Kako u čitavoj Srbiji, tako i u Leskovcu, odbornici gradske skupštine trpeli su neviđeni pritisak, a sve s ciljem da se SRS oduzme odgovornost za vršenje vlasti, a da sa DS na vlasti zavlada anarhija. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, prvi je došao u zvaničnu posetu Leskovcu, pa je iskoristio blizinu da skokne do Kosovske Kamenice.
Odličan marketinški postupak, samo se u jednome prevario – on više nije zvaničnik Srbije. On je gradonačelnik Beograda, i ne može, kada mu se prohte, pa makar bio i u blizini granice sa Kosovom, da ode tamo i pokaže kako misli na kosovske Srbe. Da je mislio na njih, zajedno sa svojim stranačkim kolegama, verovatno bi sada kosovski Srbi živeli u Pokrajini u sastavu Srbije i ne bi bili opkoljeni Euleksom.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. Predloga zakona o zabrani diskriminacije odnosi se na posrednu diskriminaciju i glasi: "Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem, koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna".
Amandmanom koji sam podnela predložila sam brisanje naslova iznad člana 7 – Posredna diskriminacija. Vlada je odlučila da ovaj amandman ne prihvati.
Imamo jedan primer diskriminatorskog ponašanja u odnosu na grupu lica, a to su učesnici rata 1999. godine na Kosovu i Metohiji, pripadnici nekadašnje Treće armijske oblasti.
Juče se navršilo 10 godina od početka NATO agresije. Bivši borci iz Jablaničkog okruga i dan-danas nisu uspeli da ostvare svoje pravo na iznos ratne dnevnice koji je isplaćen drugim borcima.
Nakon mnogih neuspešnih pregovora sa predstavnicima Vlade i štrajkova, i u sedištu Jablaničkog okruga, i ovde u Beogradu, borci su bili prinuđeni da tužbama sudu ostvaruju pravo na isplatu dnevnica.
Ono o čemu ova država nije razmišljala jeste to šta će biti ako nekadašnji pripadnici Treće armijske oblasti tuže Republiku Srbiju za diskriminatorsko postupanje u odnosu na njih, koliko će to Srbiju koštati? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na član 33. predložila sam brisanje ovog člana u celosti. Član 33. odnosi se na nadležnost poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji se ustanovljava ovim zakonom kao samostalni državni organ.
Član 33. kaže da poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnostima pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja. Dalje je pobrojano svih 9 tačaka u kojima su navedene nadležnosti poverenika.
Stav SRS je da u uslovima ekonomske krize ne treba povećavati državnu administraciju, samim tim izazivati povećanje javne potrošnje, naročito ako se radi o izmišljanju novih državnih organa koji su, pored svega, i protivustavna kategorija, tj. nisu predviđeni Ustavom. Ustanovljavanjem poverenika za zaštitu ravnopravnosti dolazi do dupliranja nadležnosti, jer sve što se ovim predlogom zakona stavlja u nadležnost povereniku, treba da bude u nadležnosti pravosudnih organa, a pored toga postoji i zaštitnik građana.
Mislim da su naslovi u štampi, koje smo ovih dana bili u prilici da vidimo, o smanjenju broja ministarstava, samo prazne priče. Istinsko rešenje za ublažavanje posledica ekonomske krize ova vlada nema.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što se može videti, narodni poslanici poslaničkog kluba SRS podneli su veliki broj amandmana na Predlog zakona o zabrani diskriminacije.
Podnela sam amandman na član 1. stav 1. i predložila da se posle reči ''zabrana'' reč ''diskriminacije'' briše.
Po ko zna koji put ponoviću naš stav da je SRS protiv svakog vida diskriminacije, a za izričito poštovanje ljudskih prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom. Srpski radikali ne opravdavaju pravljenje bilo kakve razlike i nejednako postupanje s ljudima.
Naprotiv, smatramo da, pored toga što je potrebno poštovati Ustav kao najviši pravni akt, potrebno je i ponašati se u skladu sa moralnim principima i vrednostima. Protiv smo svakog postupanja koje može povrediti ljudsko dostojanstvo, uznemiriti i poniziti neko lice, izazvati mržnju, neravnopravnost ili netrpeljivost po bilo kom osnovu.
Želim da napomenem da SRS, ukazujući na negativnosti u ovom predlogu zakona, nikako time ne pruža otpor prema garantovanju nečijih prava. Više puta smo istakli da prioritet u ovom društvu u pogledu ostvarivanja svih svojih prava moraju imati osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, deca, stara lica. Njima se mora obezbediti zaštita svih opštepriznatih ljudskih prava i u odnosu na njih mora se postupati na način kojim se poštuje načelo jednakosti.
S druge strane, kada govorimo o odredbama ovog predloga zakona koje se odnose na zabranu verske diskriminacije i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, i dalje kod ovih oblasti postoje neprecizne formulacije... (Predsedavajuća: Dva minuta.) Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kako čitavom Predlogu zakona, tako i članu 2, narodni poslanici SRS posvetili su puno pažnje i podneli dosta amandmana.
Član 2. stav 1. tačka 1) Predloga zakona, na koji sam podnela amandman, glasi: ''izrazi ''diskriminacija'' i ''diskriminatorsko postupanje'' označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoreni ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima''.
Amandmanom koji sam podnela na član 2. stav 1. tačka 1) predložila sam da se brišu reči ''imovnom stanju''. U Ustavu Republike Srbije, član 21, već je jasno definisana zabrana diskriminacije. U stavu 3. već piše da je zabranjena svaka diskriminacija, između ostalog i po osnovu imovnog stanja. Imovno stanje, kao lično svojstvo, ni u kom slučaju ne sme predstavljati osnov za diskriminisanje ljudskih bića. Licima lošeg imovnog stanja mora biti garantovano da će sva svoja prava moći da ostvare pod istovetnim uslovima pod kojima ih ostvaruju oni koji su dobrog materijalnog stanja. Činjenica je da je siromaštvo sve prisutnije i da imamo pojavu sve izraženijeg raslojavanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo kolega mr Marko Milenković na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji veoma je sličan prethodnom amandmanu i predlaže isto rešenje, a odnosi se na član 24, novi član 169g, kojim se reguliše način popunjavanja izvršilačkih radnih mesta, izborni postupak, lista za izbor kandidata, gde je predloženo da se lista kandidata sa najboljim rezultatom u postupku izbora dostavi direktoru poreske uprave, koji treba da donese rešenje o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme.
Naravno da ovaj tekst nije u duhu obezbeđivanja decentralizacije u administrativnom aparatu i smisao ovog amandmana je da prijem kandidata u radni odnos vrše direktori, ali organizacionih jedinica za područja na koja se konkurs odnosi. Na primer, ne može u Beogradu da se određuje ko će da radi u poreskoj upravi u Prokuplju, Kuršumliji, Blacu, Žitorađi, već konkurs treba da sprovodi direktor organizacione jedinice u Nišu.
Ovde neke suštinske razlike nema, jer su na svim tim rukovodećim mestima kadrovi iz te stranke, ali u jednom tehničkom i praktičnom smislu prihvatanje amandmana bi predstavljalo vid administrativne decentralizacije.
Deo Predloga zakona kojim se uređuje postupak naplate poreza i organa poreske uprave koja sprovodi taj postupak, sa malo tehničkih dorada, nije toliko sporan, koliko je sporna namera Vlade, odnosno jedne stranke, da kroz zakon predvidi i definiše konkurs za nove stručno osposobljene radnike, a sve u funkciji zapošljavanja stranačkih kadrova.
Predlagač će verovatno uspeti u svojoj nameri da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i time će stvoriti mogućnost da poveća broj poreskih službenika i da obezbedi motivacione faktore kojima će zaustaviti odliv obučenih kadrova sa visokom stručnom spremom.
Činjenica je da, u cilju poboljšanja poslovne klime u jednom ozbiljnom organu kakav je poreska uprava, treba raditi na obezbeđivanju motivacionih faktora, ali je činjenica i to da za jednu oblast ne mogu biti stručni isključivo pripadnici jedne stranke i samo njima biti pružena mogućnost da dođu do zaposlenja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i o još dva predloga zakona, danas imamo zajednički pretres u pojedinostima. Nadam se da sam ispravno izgovorila ovaj novi naziv iz novog poslovnika o radu Narodne skupštine.
Na član 99. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sam podnela amandman kojim sam predložila njegovo brisanje, kao što su i svi ostali narodni poslanici SRS-a podneli amandmane na sve ostale članove Predloga zakona i predložili njihovo brisanje, samim tim i neprihvatanje čitavog Predloga zakona. To je naš generalni stav prema ovom zakonu.
Član 99. ovog predloga glasi: "Izuzetno od odredbe člana 11. ovog zakona, od države molilje može se zahtevati naknada troškova koji su nastali povodom veštačenja i privremene predaje lica".
Vlada Republike Srbije je odlučila da ne prihvati ovaj moj amandman, uz obrazloženje koje je istovetno za neprihvatanje svih amandmana.
Ovo obrazloženje je prepisano, od reči do reči, iz obrazloženja razloga za donošenje zakona. Tu se, između ostalog, kaže da, pored toga što je neophodno da ispunimo obavezu implementiranja potvrđenih evropskih konvencija i konvencija UN-a u svoj pravni sistem, postoje i neka sporna pitanja u Zakoniku o krivičnom postupku i da je njime delimično regulisana materija međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.
Umesto da izvrši usklađivanje novih odredaba, koje bi bile utemeljene na Ustavu Republike Srbije, predlagač želi da donese novi zakon.
Možda glavni problem leži u tome što je odredbama Zakonika o krivičnom postupku definisano da izdvanje građana Republike Srbije nije dozvoljeno, a ovoj vlasti je, izgleda, baš to bitno. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. novoizmenjenog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ispred Poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, i to na član 27, koji se odnosi na način vođenja matičnih knjiga.
U članu 27. stav 1. kaže se: "Ako matičnu knjigu u koju treba uneti zabelešku o promeni podatka o ličnom stanju građana vodi drugi matičar, matičar koji je izvršio upis dužan je da odmah, a najkasnije sledećeg radnog dana od dana upisa, dostavi o tome izveštaj matičaru koji vodi matičnu knjigu u koju treba uneti naknadnu zabelešku".
Amandmanom sam predložila da se u članu 27, posle stava 1, doda stav 2, koji glasi: "Izveštaj matičaru koji vodi matičnu knjigu dostavlja se po propisima o ličnoj dostavi". Ovaj amandman podnet je u cilju postizanja maksimalne ažurnosti u vođenju matičnih knjiga.
Ovom prilikom, moram da istaknem prevelike probleme sa kojima se u poslednjih godinu dana suočavaju građani Republike Srbije koji su rođeni u selu Dol u opštini Bela Palanka. U selu Dol odavno nema žitelja, pre nekoliko godina postalo je vikend naselje, a matične knjige prenete su odatle.
Kada neko ko je rođen u Dolu želi da uzme biometrijsku ličnu kartu ili pasoš, mora da priloži izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu. U ovim dokumentima sada piše: mesto rođenja – Dolac. To je mesto na teritoriji iste opštine, ali nema nikakve veze s mestom Dol. S neispravnom dokumentacijom nije moguće dobiti lična dokumenta, a neistinite podatke prijaviti kao tačne – to ne ide. Građani su više puta intervenisali u MUP-u, u Skupštini opštine, ali problem nije rešen.
Isteklo je vreme za obrazlaganje mog amandmana. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da u vremenu od dva minuta, ili 120 sekundi, koje je novim poslovnikom određeno, građanima Srbije obrazložim zbog čega sam podnela amandman, ispred Poslaničke grupe SRS-a, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, na član 37, koji se odnosi na predaju okrivljenog ili osuđenog, koji glasi: "Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove izvršava rešenje kojim se dozvoljava izručenje.
Ministarstvo iz stava 1. ovog člana dogovara s nadležnim organom države molilje mesto, vreme i način predaje okrivljenog ili osuđenog. Predaja se izvršava u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja iz člana 32. ovog zakona. Ako država molilja, bez opravdanog razloga, ne preuzme okrivljenog ili osuđenog dogovorenog dana predaje, on se pušta na slobodu. Na obrazloženi zahtev države molilje može biti određen drugi dan predaje.".
Amandmanom sam predložila brisanje člana 37, jer ovaj član treba brisati, kao i sve ostale članove ovog predloga zakona i ne treba ga usvojiti.
U našem pravnom sistemu postoji Zakonik o krivičnom postupku i njegovim odredbama je regulisana međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima, kao i odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih ugovora.
Kao razloge za donošenje ovog zakona, predlagač navodi da je Republika Srbija preuzela obavezu implementiranja u svoj pravni sistem dokumenata koje je potvrdila, a to su Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropska konvencija o ekstradiciji i Konvencija UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, s dodatnim protokolima.
Uskoro ističe Poslovnikom predviđeno vreme od dva minuta. Izvinjavam se građanima Srbije što nisam uspela da obrazložim svoj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama danas imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kome bi kada se dobro pogleda više odgovara naziv samo o poreskoj administraciji, jer se predlagač ovim predlogom bavi mogućnošću da se poveća broj poreskih službenika, kao i njihove zarade.
Predlagač želi da nas ubedi da će se time što će doći do povećanja broja poreskih službenika automatski obezbediti stabilnost javnih finansija, a da će sistem plata zaposlenih u poreskoj upravi biti osnovni motivacioni faktor koji bi zaustavio odliv obučenih kadrova sa visokom stručnom spremom. Umesto što se ova pojava vezuje za nerazvijenu poresku kulturu i nedovoljnu poresku disciplinu poreskih obveznika trebalo bi pogledati istini u oči i napraviti poređenje između zarada zaposlenih u poreskoj upravi i astronomskih zarada pojedinih direktora javnih preduzeća i naknada članova upravnih odbora. O visini njihovih naknada i zarada već se puno govorilo, pa ovog puta neću ponavljati te iznose. Oni su toliko visoki da je nemoguće da ne iritiraju javnost. Verovatno da zaposleni u poreskoj upravi na odgovornim mestima smatraju da i njima pripadaju visoke zarade, pa pošto ne mogu tu da ih ostvare onda bi tamo gde se može.
Što se tiče nerazvijene poreske kulture i nedovoljne poreske discipline krajnje je vreme da se tu dese korenite promene, jer su gubici koji nastaju po tom osnovu ogromni. Podaci govore da je samo u toku prošle godine država oštećena za više od 18 milijardi dinara, zbog čega je zvanično od strane poreske policije podneto 1.836 prijava. To su zvanični podaci, a sigurno da je istina mnogo surovija, tj. da je iznos utajenog novca mnogo viši, ali je to ostalo neotkriveno jer i u ovoj oblasti ima mnogo korupcije.
Pored toga, ima mnogo nedorečenosti u zakonu. Krivični postupak je neefikasan, a kaznena politika blaga. Sve to je razlog što su poreske utaje u Srbiji sve brojnije.
Prema izveštaju mnogih opštinskih tužilaštava za prošlu godinu ove utaje čine više od 60% krivičnih dela u privredi. U prethodnih pet godina tužilaštvima je podneto oko 7.300 prijava na osnovu kojih se može videti da je država oštećena za skoro 70 milijardi dinara.
U strukturi poreskog kriminala dominira utaja poreza na dodatu vrednost i po ovom osnovu u prethodne dve godine šteta naneta državi iznosi 6,4 milijarde dinara. Ukoliko dođe do toga, kako je ministar finansija najavljivala, da stopa PDV bude viša za 2,5% u odnosu na sadašnju može se očekivati da će sve veći broj obveznika pokušati da na razne načine izbegne plaćanje poreza.
Pored ovog problema, zbog svetske ekonomske krize, može se očekivati da će se država suočiti sa manjim brojem poreskih obveznika jer imamo svakodnevno otpuštanje radnika s posla i zatvaranje preduzeća. Na taj način prihodna strana budžeta će zabeležiti pad. Već u prva dva meseca ove godine naplata prihoda bila je oko 10 do 15% realno manja od prihoda projektovanih budžetom.
Pojedini članovi Vlade kažu da Srbija ima prostora za zaduživanje, bez obzira na to što dobar deo ekonomista ističe da nova zaduživanja nisu dobro rešenje. Vlada planira da od MMF zatraži stend baj aranžman u vrednosti od 2 milijarde dolara, a pored toga da se zaduži kod inostranih banaka i na domaćem tržištu kapitala.
Srbiji nedostaje 500 miliona evra za otplatu ovogodišnjih dugova, što znači da nema sposobnost da se otplaćuju ni postojeći, a kako će tek biti sa otplatom novih kada se zna da će naredna godina biti teška, verovatno teža od ove.
Kratko ću prokomentarisati još ono što je gospođa ministar rekla, da se ovim predlogom zakona želi postići bolji kvalitet rada i da poreska uprava bude orijentisana prema klijentima? To bi bilo dobro kada bi bilo istinito. Neretko na šalterima poreske uprave možemo videti scene u kojima privatni preduzetnici kada traže informaciju prilikom predaje poreskih prijava budu ignorisani i šikanirani od strane poreskog radnika.
Protiv toga se morate boriti jer taj poreski službenik prima platu upravo od novca tog poreskog obveznika koji je došao na šalter i obratio se za informaciju. Hvala. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na članove 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojima je regulisano pravo poslanika na dobijanje obaveštenja. Potrebno mi je obaveštenje od ministra finansija, a u vezi sa pravima vojnih rezervista nekadašnje Treće armijske oblasti.
Vlast u Srbiji još jednom je pokazala da nimalo ne vodi računa o svojim građanima i njihovim interesima. Juče su rezervisti iz Jablaničkog okruga morali da se za ostvarenje svojih prava obrate Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Posle niza poniženja koja su doživeli od Vlade države čiji su integritet branili 1999. godine u ratu, kada je NATO napao našu državu, bivši borci su prinuđeni da tužbom sudu pokušaju da ostvare svoja prava.
U više navrata rezervisti nekadašnje Treće armijske oblasti obraćali su se Vladi Republike Srbije sa zahtevom da dobiju isti tretman kao i ostali učesnici rata 1999. godine i da se i njima isplate ratne dnevnice u punom iznosu, koje su isplaćene najpre nekim pojedincima, a zatim i rezervistima iz Topličkog okruga.
Na poslednjem sastanku sa jedinstvenim štrajkačkim odborom radna grupa Vlade iznela je predlog o isplati novčane pomoći, za koji su nekadašnji borci istakli da je više nego sraman. Inače, to je bio prvi put da radna grupa Vlade uopšte iznese bilo kakvu ponudu. Ona je, naravno, za bivše borce bila neprihvatljiva i ponižavajuća. Naime, radna grupa Vlade ponudila je da samo oni rezervisti čiji porodična primanje ne prelaze 13.500 dinara mogu ostvariti pravo na pomoć u iznosu od 70.000 dinara na 12 mesečnih rata.
Nekadašnji učesnici rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine ne žele nikakvu novčanu pomoć. Oni samo traže da ostvare svoje pravo na visinu ratnih dnevnica koje su isplaćene ostalim vojnim rezervistima.
Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji bili su spremni da razgovaraju o dinamici i načinu isplate, tako što bi se povećao broj rata isplate, pa čak i da se pronađe drugi modus za isplatu. Dat je predlog da jedan deo sredstava bude u hartijama od vrednosti, kojima bi platili račune za struju i ostala komunalna davanja, a da deo duga bude isplaćen u novcu.
Pošto Vlada nije imala razumevanja i nije pronađeno zajedničko rešenje, pripadnici rezervnog sastava prinuđeni su da na sudu ostvaruju svoja prava tako što će tužiti državu za čije su interese ratovali 1999. godine protiv NATO snaga. Želim sada samo da iznesem jednu od neprijatnosti na koje su naišli ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine predsedavajući, javiću se još jednom da bih završila ovo, jer se tiče 12.000 građana Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine, jer mi je potrebno obaveštenje od ministra finansija. U prethodnom javljanju, kako ne bih prekoračila Poslovnikom dozvoljeno vreme, nisam stigla da kažem koja su mi sve obaveštenja potrebna od pomenutog ministra.
Govorila sam o nerazumevanju članova Vlade Srbije, a posebno ministra finansija za probleme koje su u više navrata pred njih iznosili vojni rezervisti nekadašnje Treće armijske oblasti. Prošlo je deset godina od ratnih dešavanja, a uslovi u kojima živi većina srpskih ratnih veterana poražavajući su i za njih i za državu koja ih je slala u rat. Mnogi od njih nemaju rešeno stambeno pitanje, rade teške fizičke poslove za nisku platu. Istraživanja ukazuju na opštu zdravstvenu ugroženost ovih ljudi. Najčešća oboljenja od kojih pate su povišen krvni pritisak, bolest zglobova mišića, čir na želucu, poremećaj vida, kao i posttraumatski stresni poremećaj.
Želim da iznesem jednu od neprijatnosti na koje su naišli borci u ranijim pregovorima sa ministrom finansija. Na koliko su razumevanja naišli kod gospođe Diane Dragutinović govori njena izjava da je bolje da joj izvade zdrav zub, nego da od nje traže novac.
Podsetiću samo još da je Akcioni tim Vlade Republike Srbije za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom raspisao nagradu od milion evra u dinarskoj protivvrednosti za informaciju koja će dovesti do lociranja i hapšenja Ratka Mladića, a za informaciju o Goranu Hadžiću 250.000 evra.
Na pitanje narodnog poslanika SRS gospođe Vjerice Radete gde su u budžetu predviđena sredstva od 1.250.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, za informaciju o Mladiću i Hadžiću, iz Ministarstva finansija je stigao odgovor da se za neplanirane svrhe za koje nisu izvršene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da nisu bile dovoljne sredstva obezbeđuju iz tekuće budžetske rezerve.
Od ministra finansija zahtevam obaveštenje kako to da se za cinkaroše koji bi izdali srpske junake uvek može naći novca, a za rezerviste koji su se odazvali pozivu svog vojnog odseka i branili interese svoje države na Kosovu i Metohiji 1999. godine novca nema, pa moraju da na sudu pokrenu spor protiv sopstvene države? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, govorim o Predlogu odluke o izmeni stalnog sastava RIK-a.
Predlagač je u obrazloženju Predloga odluke, kao razloge za njeno donošenje, naveo sledeće: ''Posle konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije i obrazovanja poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, u međusobnim konsultacijama između poslaničkih grupa, postignut je dogovor da je neophodno pristupiti izmeni sastava Republičke izborne komisije, kako bi njen sastav odražavao proporcionalni sastav poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Na osnovu pojedinačno podnetih predloga poslaničkih grupa za stalni sastav RIK-a, sačinjen je Predlog odluke, koji se dostavlja na razmatranje i usvajanje.''
Predlog odluke koji je dostavljen i trenutno se razmatra ni u kom slučaju ne može da bude usvojen, jer ne predstavlja sastav RIK-a koji odražava proporcionalni sastav poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.
Zakonom o izboru narodnih poslanika, članom 33, utvrđeno je da RIK u stalnom sastavu imenuje Narodna skupština Republike Srbije, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Pravo da daju predlog za imenovanje članova RIK-a imaju parlamentarne stranke koje su učestvovale na izborima. Stranke koje nisu učestvovale na izborima ne mogu prisvajati pravo da i one predlažu kandidate za članove RIK-a.
Dana 11. maja 2008. godine, održani su izbori za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na ovim izborima je učestvovala, sa svojom izbornom listom, SRS.
Na osnovu njenih rezultata, pripalo joj je 78 mandata. Za izbornu listu SRS - dr Vojislav Šešelj glasalo je milion 219 hiljada i 436 građana Srbije. Oni su svoje poverenje ukazali listi SRS - dr Vojislav Šešelj i, na osnovu njihovih glasova, u sastavu Narodne skupštine Republike Srbije našlo se 78 narodnih poslanika.
Sada, kada je sačinjen Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK-a, ovaj predlog ne odražava proporcionalni sastav poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Predlog članova nije srazmeran broju od 78 narodnih poslanika SRS-a. S druge strane, za članove i zamenike članova RIK-a predloženi su kandidati koji to ne mogu postati. Oni su predloženi od nekoga ko na izborima 11. maja 2008. godine nije učestvovao, pa, prema tome, nemaju legitimno pravo niti da budu narodni poslanici, niti da formiraju poslaničku grupu, niti da predlažu nekoga za negde.
U Izveštaju o sprovedenim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji je utvrđen na sednici RIK-a od 5. juna 2008. godine, a koji je RIK dostavio Narodnoj skupštini, stoji, pod rednim brojem osam, broj glasova i broj mandata koje su dobile pojedine izborne liste.
Na prvom mestu je lista Za evropsku Srbiju - Boris Tadić, sa brojem osvojenih glasova – milion 590 hiljada i 200 glasača, i brojem mandata – 102. Na drugom mestu je SRS - Vojislav Šešelj, s osvojenih milion 219 hiljada i 436 glasova i 78 mandata. Zatim su pobrojane stranke koje su osvojile mandate, među njima su DSS - NS - Vojislav Koštunica, SPS - PUPS - JS, zatim LDP - Čedomir Jovanović, Mađarska koalicija - Ištvan Pastor, Bošnjačka lista za evropski Sandžak - dr Sulejman Ugljanin i Koalicija Albanaca Preševske doline.
Potom sledi spisak stranaka koje nisu osvojile mandate. Među njima su Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić, Da se selo pita - Narodna seljačka stranka - Marijan Rističević, Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić, Romska partija - Srđan Šajn, Pokret moja Srbija - Branislav Lečić, Ujedinjeni Vlasi Srbije - dr Predrag Balašević, Građanska inicijativa Goranaca, Romi za Roma - Miloš Paunković, Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić, Vojvođanska partija - mr Igor Kurjački, Narodni pokret Srbije - Milan Paroški, Crnogorska partija - Nenad Stevović, Savez bačkih Bunjevaca - Mirko Bajić i Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinković.
Kao što se iz ovog zvaničnog dokumenta može videti, niti među strankama koje su osvojile mandate, niti među strankama koje nisu osvojile mandate nema naziva izborne liste koja je za članove i zamenike članova stalnog sastava RIK-a predložila Marinu Đukanović, Dejana Đurđevića i Smiljanu Stojiljković.
Dame i gospodo narodni poslanici, RIK nije mesto na koje se ide da se igra, peva, pleše, nije diskoteka, niti bioskop, niti pozorište, pa da neko tamo ide zbog zabave. RIK je stručan državni organ koji sprovodi izbore, za koji je naš predsednik dr Vojislav Šešelj rekao da je
najvažniji organ kada se raspišu izbori. Zakon o izboru narodnih poslanika, u članu 28. stavu 3, kaže da su svi državni i drugi organi i organizacije dužni da pružaju pomoć organima za sprovođenje izbora i da im dostavljaju podatke potrebne za rad. Zato u jednom ovakvom organu ne mogu u stalnom sastavu biti ljudi predloženi od strane nekoga ko sa svojom izbornom listom nije učestvovao na izborima.
Građani Srbije su jasno izrazili svoju volju i na osnovu te izražene volje, 11. maja 2008. godine, 78 mandata u Skupštini Republike Srbije pripalo je SRS-u. To što se ta činjenica ne sviđa Borisu Tadiću i DS-u, to je njihov problem, ali oni taj svoj problem žele da reše tako što pokušavaju da legalizuju diktaturu u Srbiji, ne obazirući se na to što su građani Srbije rekli svojim glasovima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. kojima je regulisano pravo narodnog poslanika na obaveštenje.
Ovih dana mi se više roditelja učenika osmog razreda osnovnih škola obratilo telefonom tražeći od mene da zahtevam obaveštenje od Ministarstva prosvete da li će testovi na kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole ove godine biti teži i šta se iza toga krije.
Naime, gospodin Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra za srednjoškolsko obrazovanje, najavio je u medijima da će test na kvalifikacionom ispitu za upis u srednje škole osim zadataka iz zbirki iz matematike i srpskog jezika sadržati i nepoznate zadatke, odnosno zadatke kojih nema u zbirkama. Ove najave potvrdio je ministar prosvete.
Drugo polugođe počelo je prošle srede, a prosvetnim radnicima u školama nije stigao nikakav zvanični dopis, niti saopštenje o novim pravilima polaganja kvalifikacionog ispita. Do polaganja kvalifikacionog ispita ostalo je nešto manje od pet meseci. Zbirke po kojima osmaci spremaju ovaj ispit sadržaće zadatke iz gradiva od šestog do osmog razreda, a još uvek nisu odštampane.
S obzirom na to da na početku školske godine nije bilo obaveštenja o promeni uslova polaganja ispita, ukoliko će promena zaista biti, smatram da je neophodno barem obavestiti zvanično škole, kako bi učenici mogli da se pripremaju po novim pravilima.
Pored ovoga, najavljena je još jedna novina. Polaganje kvalifikacionog ispita do sada je bilo pred nastavnicima osnovnih škola, a sada će polaganje biti pred profesorima srednjih škola koje učenici upisuju.
Još jedno pitanje – da li će Ministarstvo prosvete održati obećanje da neće biti otpuštanja prosvetnih radnika, s obzirom na to da se iz godine u godinu smanjuje broj đaka, a socijalnog programa neće biti, jer sredstava za to nema­? Molim Ministarstvo prosvete da mi što pre dostavi obaveštenje o ovome.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini na usvajanje Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, za koji kaže da ga je usvojila na svojoj sednici u novembru 2008. godine u okviru paketa mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na srpsko ekonomsko i finansijsko tržište.
Ovim predlogom zakona Vlada predlaže da se ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i druge depozite građana koja je ostvarena od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine; zatim, ne utvrđuje se i ne plaća porez na kapitalne dobitke na prihod koji je ostvaren po osnovu prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine, za prenose koji su izvršeni u tom periodu; ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu.
Narodni poslanici poslaničkog kluba SRS podneli su amandmane na ovaj predlog zakona kojima su predložili da se produži rok primene ove mere i to do 31. decembra 2010. godine, jer smatramo da će se negativni efekti krize manifestovati kako u ovoj tako i u narednoj godini.
Podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona, a član 4. glasi: "Ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu." Amandmanom sam predložila da se u članu 4. stav 1. reči "i 2009. godinu" zamene rečima "2009. i 2010. godinu".
Vlada je odlučila da ne prihvati moj amandman i za to dala obrazloženje: "Amandman se ne prihvata s obzirom na to da je izuzimanje od oporezivanja prihoda od poljoprivrede na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu pravilno odmeren i odražava kontinuitet dosadašnjih zakonskih rešenja – izuzimanje od oporezivanja za 2004. i 2005. godinu, pa zatim i za 2006. i 2007. godinu."
Jedna vlada koja sebe naziva odgovornom morala bi da prihvati rešenje koje je predloženo ovim amandmanom, jer se odnosi na one koji su tokom više godina na svojim leđima izneli sve teškoće koje su zadesile naše društvo, na poljoprivredne proizvođače.
Srpski poljoprivrednici se trenutno nalaze u jako nepovoljnom položaju, s pravom se može reći u nikad lošijem; njihov rad obezvređen je sasvim, a rizik da neće povratiti uložena sredstva je sve veći.
U ovoj godini će se negativni efekti ekonomske krize odraziti na sve, a poljoprivrednici će opet biti ti koji će biti na gubitku.
Čak i kad bi 2010. godine stvari krenule nabolje, a male su šanse da tako bude, oslobađanje plaćanja poreza od prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihode za 2008, 2009. i 2010. godinu bilo bi od pomoći poljoprivrednim proizvođačima, ako ni zbog čega drugog onda bar zato što neće imati poreskih obaveza prema državi, koja je u uslovima ekonomske krize uradila mnogo toga na njihovu štetu.
Najgora stvar koju je Vlada Srbije uradila i koja će poljoprivrednike umnogome pogoditi jeste jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. U uslovima u kojima se mnoge porodice u Srbiji trenutno nalaze, kada imamo svakodnevna otpuštanja radnika, svakodnevna povećanja cena, kupci neće biti u prilici da kupuju proizvode koji su proizvedeni u Srbiji, već proizvode koji su jeftiniji. Poljoprivredni proizvodi koji su uvezeni iz zemalja članica EU će biti jeftiniji iz logičnih razloga. Prvo, u Srbiju će biti uvezeni bez carinskih opterećenja. Drugi razlog od velikog značaja je taj da je zbog velikih subvencija u državama u kojima su proizvedeni cena ovih proizvoda daleko niža nego kod nas.
Naša vlada je odlučila da u 2009. godini u budžetu smanji iznos sredstava za subvencije u poljoprivredi u odnosu na prethodnu 2008. godinu. U 2008. godini za ovu svrhu iz budžeta je dato 24.986.506.666 dinara, za 2009. godinu predviđeno je 18.269.000.000, što je za 6.717.506.666 dinara manje ili za 26,9% manje.
U 2008. godini poljoprivredni proizvođači se nisu mnogo okoristili od svog rada. Podsetiću na nekoliko stvari koje potvrđuju ovu moju konstataciju. Zbog niske cene kupusa mnogi poljoprivrednici su poorali svoje njive, zajedno sa kupusom, jer nisu mogli da ga prodaju. Zbog niske cene kukuruza i nemogućnosti prodaje mnoga domaćinstva su odlučila da kukuruz koriste za ogrev.
Poskupljenje derivata nafte uslovljeno povećanjem akciza direktno će uticati na povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. Pad kupovne moći stanovništva usled efekata ekonomske krize negativno će se odraziti na poljoprivrednike, jer pored toga što država nije obezbedila plasman naših poljoprivrednih proizvoda, nije ni zaštitila domaće tržište od inostranih proizvoda. Naprotiv, država je omogućila konkurenciji iz inostranstva da na našem tržištu njihovi proizvodi budu konkurenti, što znači da će biti prodavaniji.
Sada kada je vreme ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju poljoprivrednicima nije nimalo lako. Cene semena su previsoke, jer je seme iz uvoza. Ništa povoljnije nisu ni cene veštačkog đubriva i pesticida.
Ako svemu dodamo rizik koji postoji od poremećaja klimatskih uslova, tj. suše, grada i ostalih vremenskih faktora, videćemo da se poljoprivrednici nalaze u jako nezavidnoj situaciji.
Svedoci smo u proteklih nekoliko meseci nerealno niske cene otkupa mleka. Postoji još jedan veliki problem sa kojim se suočavaju stočari. Neki od njih su na kredit uzeli krave, a treba da ih otplaćuju putem prodaje mleka i teladi. Kada su potpisivali ugovore o kreditima cena mleka je bila daleko viša; sada kada je cena mleka niža našli su se u čudu, jer ne mogu redovno da otplaćuju rate kredita.
Ovo je mali deo velikih problema sa kojima su suočeni oni koji u Srbiji žive baveći se poljoprivredom. Zbog svega toga smatram da Vlada treba da prihvati moj amandman i da treba da pruži garancije poljoprivrednicima da u ovim teškim uslovima neće morati i naredne, 2010. godine da plaćaju porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod. Hvala.