Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je poslanički klub SRS svestan činjenica da Vlada i ministar prosvete neće prihvatiti naš amandman koji smo predložili da se iz ovog predloga zakona isključi osnivanje Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih kao posebnog tela van Nacionalnog prosvetnog saveta, mi smo na član 16. podneli amandman.
Član 16. odnosi se na nadležnost Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. U stavu 1. tačka 3) podtačka (1) kaže se da ovaj savet predlaže ministru listu obrazovnih profila. Našim amandmanom predviđeno je da se to čini uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola.
Prema ovom novom zakonskom rešenju, nastavne planove i programe neće više samostalno donositi Nacionalni prosvetni savet, već će to činiti na predlog ministra prosvete, a lista obrazovnih profila date je u ruke novom savetu za stručno obrazovanje, koji će odlučivati o obrazovnim profilima, ali opet uz saglasnost ministra.
Poslanički klub SRS, uvažavajući činjenicu da zajednice srednjih stručnih škola Republike Srbije obuhvata više od 300 srednjih stručnih škola, što u strukturi upisa unutar srednjeg obrazovanja predstavlja oko 75% učenika, podneo je ovaj amandman, jer smo sigurni da konsultacije sa onima koji neposredno učestvuju u procesu izvođenja nastave mogu pružiti neizmernu korist pri definisanju obrazovnih profila.
Samo ću u prilog ovome reći još da se u praksi desilo to da je prilikom upisa u srednje stručne škole prošle i ove godine bilo ogromno interesovanje svršenih osnovaca za ogledne obrazovne profile. Savremene tokove života moraju da prate određene izmene u obrazovanju, pa pretpostavljam da je to uzrok ovako velikog interesovanja za pomenute profile.
Smatram da je to razlog više da bude uvaženo mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola prilikom utvrđivanja liste obrazovnih profila.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ću ponoviti da generalno gledano poslanički klub SRS se protivi osnivanju ovih novih zavoda o kojima govorimo i centara unutar njih. Razlog je već pomenut, previše administracije.
Međutim, shvatajući da će Vlada i Ministarstvo prosvete istrajati u svojim namerama, jer imaju većinu, i da će ipak doći do njihovog formiranja, naša je namera da svojim smislenim amandmanima, onoliko koliko je to moguće, kao opozicija, unapredimo tekst ovog zakona.
Tako smo na član 20. podneli amandmane. Ovaj se član odnosi na stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. U stavu 1. tačka 4) definiše to da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za stručno obrazovanje odraslih, obavlja stručne poslove koji se odnose na pripremu programa majstorskog i specijalističkog obrazovanja i njihovih ispita. Predložili smo amandmanom da se na kraju teksta dodaju reči – uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola.
Govoreći o prethodnom amandmanu koji sam podnela na ovaj predlog zakona, već sam istakla potrebu konsultovanja zajednica srednjih stručnih škola.
Da sada ne ponavljam ono što sam već rekla i ono o čemu su i moje kolege već govorile, ovoga puta samo naglašavam da su zaista neophodne ove konsultacije i prilikom pripreme programa majstorskog i specijalističkog obrazovanja i njihovih ispita, uzimajući u obzir potrebu stručnog usavršavanja nakon završenog srednjeg obrazovanja.

Amandman koji smo podneli na član 22. svakako je trebalo da bude prihvaćen. Ovaj član odnosi se na Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Stav 3. ovog člana Predloga zakona definiše da pomenuti zavod ima u svom sastavu tri organizacione jedinice, i to: centar za standarde, centar za ispite i centar za vrednovanje i istraživanja. Podnetim amandmanom predložili smo da zavod bude organizovan kao jedinstvena organizaciona celina umesto da ima tri organizacione jedinice.
Amandman je podnet s ciljem da se koliko-toliko smanji broj onih koji su predviđeni da u zavodu rade. Ponavljam da je stav SRS da ulaganje u obrazovanje zaista treba da bude veliko. Međutim, smatramo da je ovoliko usložnjavanje administracije iz sasvim drugih razloga, a ne zbog unapređivanje kvaliteta obrazovanja.
Ovim predlogom zakona predviđena su dva saveta, dva zavoda, svaki sa po tri centra, s tim što je u stavu 4. člana 22. predviđeno da zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja može imati druge organizacione jedinice. Takođe je i kod definisanja zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja predviđeno da i on može, pored tri centra, imati i druge organizacione jedinice, stav 3. član 18. Smatramo da je ovo previše i zbog toga je ovaj amandman podnet.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da se ne može održati nijedna sednica Narodne skupštine Republike Srbije, a da se na dnevnom redu ne nađe nekoliko predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora ili nekog sporazuma o zajmu. Skoro svaki projekat koji započne ova vlast bazira se na zaduživanju, na uzimanju kredita koje će buduće generacije morati da vrate.
Evo, na ovoj sednici na dnevnom redu se nalaze tri predloga zakona kojima Srbija sebi stvara kreditne obaveze, i to u iznosu od 350 miliona i 500 hiljada evra. Prva dva predloga zakona odnose se jedan na projekta u vezi sa malim i srednjim preduzećima, a drugi na dodatno finansiranje projekata zdravstva. Treći predlog zakona odnosi se na zaduživanje Republike Srbije i to za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga Republike Srbije u iznosu od 90 miliona evra.
U aprilu je usvojen rebalans budžeta i tada je predviđen budžetski deficit za 20,517 milijardi dinara, veći od prvobitno planiranog iznosa s kraja prošle godine, tako da je sada planirani deficit 70,5 milijardi dinara.
Pri tome je planirano da deficit konsolidovane javne potrošnje, u koju su uračunati i fondovi obaveznog socijalnog osiguranja, budžeti lokalnih samouprava i AP Vojvodine, bude 90 milijardi dinara.
Tom prilikom srpska vlast je dogovorila i novi aranžman sa MMF. Radi se o kreditu od tri milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i povoljniju poziciju kod inokreditora.
Prilikom rebalansa budžeta usvojeni su i zakoni koje je vlast predstavila kao mere koje preduzima radi ublažavanja negativnih efekata svetske ekonomske krize. Predviđeno je smanjenje izdataka za 65,4 milijarde dinara uštedama koje treba ostvariti smanjenjem diskrecionih rashoda, kao što su stalni troškovi, usluge po ugovoru, troškovi održavanja materijala, subvencije, kapitalni rashodi, budžetske pozajmice, smanjenje transfera lokalnim samoupravama, kao i zamrzavanje visine penzija u ovoj godini i privremeno smanjenje plata zaposlenima u javnim preduzećima i državnoj upravi.
Što se tiče prihodne strane, ako bi se povećalo otežano punjenje budžeta, povećane su akcize na naftne derivate i duvanske prerađevine, uveden poseban porez na impulse u mobilnoj telefoniji, povećane takse za registraciju motornih vozila snage preko 2.000 kubika i to do tri i po puta.
Evidentno je da su problemi sa prilivom sredstava u budžet veliki. Ova vlast, kojoj inače nije nikakav problem da se zadužuje prekomerno, odlučila je da se zaduži i za finansiranje budžetskog deficita, kao što sam već rekla, za 90 miliona evra.
Smatram da je ovaj potez izraz licemerja i na najbolji način pokazuje da ova vlast ne radi u interesu građana. Nikada ne govorim nešto bez argumenta. Argumente za ovo pruža sama vlast. Takođe, na skoro svim sednicama Narodne skupštine, tako što se redovno usvajaju zakoni kojima se osnivaju novi organi, razne agencije i razna regulatorna tela.
Umesto racionalizacije državnog aparata, masovno se vrše nova zapošljavanja. Pomenuću samo neke od mnogobrojnih organa osnovanih poslednjih nekoliko meseci - Agencija za bezbednost saobraćaja, Agencija za hemikalije, komunalna policija. Usvajanje zakona o regionalnom razvoju povlači za sobom osnivanje nacionalne i regionalnih agencija, saveta, oblasnih asocijacija, što sve čini jedno ogromno usložavanje činovničkog aparata.
Apsurd se ogleda u tome što predstavnici srpske vlasti neprekidno govore da će zaustaviti nova zapošljavanja u državnoj upravi i javnim preduzećima, a sa druge strane neprekidno se donose zakoni kojima se formiraju paradržavni organi koji služe isključivo za zbrinjavanje zaslužnih partijskih kadrova.
To kažem jer postoje već legalni državni organi koji obavljaju svoju delatnost. Vlast napravi neki novi paradržavni organ - agenciju, savet ili nešto drugo i on se bavi istim poslovima kao i regularni državni organ.
Sve priče o namerama vlasti da smanji javnu potrošnju padaju u vodu. Građani Srbije imaju prava da znaju kuda ide njihov novac, ali ne znam da li će neko od građana čuti ovo o čemu mi sada govorimo, jer će ovo biti emitovano noćas oko tri-četiri sata, kada većina građana, što je i normalno, spava.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je to Zakonodavni odbor sve amandmane podnete od strane Poslaničkog kluba SRS odbio i da o njima ne možemo govoriti, sada ću govoriti u okviru vremena koje je na raspolaganju našoj poslaničkoj grupi.
Generalni stav Poslaničkog kluba SRS jeste da u ovakvom obliku pripremljen Predlog zakona o budžetskom sistemu nije u interesu građana Srbije i predloženo je brisanje svih njegovih članova pa tako i člana 7. Ovim članom, predlagač je definisao odgovornost za izvršenje budžetskog i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Mi smo predložili brisanje čitavog člana 7, samim tim i stava 5, koji kaže ( inače je to naredni amandman, ali sam se sada javila): "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obavezama Republike Srbije, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i o tome odmah obaveštava Vladu."
Ovde se radi o jako osetljivom pitanju, u ovom trenutku. Svi smo svesni o prenosu sredstava lokalnim samoupravama, kao nižim nivoima vlasti, od strane Republike. To je jedna od mera štednje Vlade, čijom primenom Vlada smatra da će ublažiti negativne efekte svetske ekonomske krize. Mislim da Vlada nije svesna da je tim potezom većinu lokalnih samouprava dovela u pozicije iz kojih se izlaz ne vidi, jer su mnoge opštine i gradovi ionako imali velikih problema u funkcionisanju a možemo da pretpostavimo kako će, tek, sa smanjenjem transfera biti.
U manjim opštinama na jugu Srbije, kao što su, na primer, opštine Vlasotince, Lebane, Bojnik, već se duže vreme govori, da smanjenje transfera od Republike ozbiljno preti da izazove potpuno kolaps u funkcionisanju lokalnih samouprava. Vlada je govorila da će teret ekonomske krize biti jednako raspoređen, da će razvijenijim opštinama i gradovima biti više umanjenja, dok će nerazvijenim umanjenja biti manja. To je bila priča za jedan dan, a u stvarnosti se pokazalo da nerazvijene opštine i gradovi i ovog puta neće biti sagledani. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo poslanici, evo danas u objedinjenoj raspravi od četiri tačke dnevnog reda, pred nama je i predlog zakona kojim je srpska vlast odlučila da pojedine republičke administrativne takse promeni. Neke će smanjiti, dok će druge povećati.
Ono što treba istaći kod izmena ovog zakona, jeste smanjenje republičkih administrativnih taksi za 50%, u slučajevima zaštite intelektualne svojine, onda kada je podnosilac prijave fizičko lice. Mislim da je Vlada ipak trebalo da razmisli pri donošenju ovakve odluke, tačnije, da se ovo smanjenje ne odnosi samo na fizička lica, već da se i pravnim licima omogući ovakva pogodnost. Jer, ako se neprekidno govori o tome da su mala i srednja preduzeća ta čije poslovanje treba unapređivati, jer takva preduzeća treba da budu glavni nosioci privredne aktivnosti, kako bi se stvarala nova radna mesta, tačnije, u ovim uslovima ekonomske krize, sačuvala postojeća radna mesta, onda bi trebalo i njima, na neki način, izaći u susret i, ponavljam, pružiti im na ovaj način određene povlastice.
Ovako će smanjenje republičkih administrativnih taksi za prijavu za priznanje patenta, malog patenta, za zaštitu topografije, integrisanog kola, za priznavanje prava za dizajn, za priznanje žiga, kolektivnog žiga, odnosno garancije, za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake, potom, za potvrde, izvode iz registra i uverenja o podacima u vezi sa intelektualnom svojinom o kojima se vodi službena evidencija i sve ostalo što se menja ovim predlogom zakona, a odnosi se na zaštitu prava intelektualne svojine, primenjivati samo kada su u pitanju preduzetnici, vlasnici radnji, a ne i vlasnici preduzeća.
Ako uzmemo u obzir činjenicu, da su u Srbiji prava intelektualne svojine prilično ugrožena, onda bi rešavanju jednog ovakvog problema trebalo pristupiti sa mnogo više ozbiljnosti. S obzirom na to, da pravna država ne funkcioniše, svi zajedno svedoci smo da piraterija cveta na svim poljima. Međutim, sa ovim problemom se ne suočava samo Srbija, već je ovo mnogo širi problem.
Citiraću zaključak sa seminara održanog u Privrednoj komori Srbiji, početkom juna ove godine: ''Carinski organi EU su samo u prošloj godini zaplenili 70 miliona artikala koji su bili falsifikovani, a procenjuje se, da ukupni promet krivotvorenom robom dostiže sumu od neverovatnih 200 milijardi evra.
To su samo neki od pokazatelja ekonomskog značaja prava intelektualne svojine, a na opasnosti sa kojima se susreću potrošači, najbolje ukazuje činjenica, da je falsifikovano više od 60% farmaceutskih proizvoda koji se prodaju preko interneta, što predstavlja ogroman rizik za zdravlje građana.
Zato je zaštita intelektualne svojine neophodna radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Ona podstiče proizvodnju, širenju znanja i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga, a potrošačima daje garanciju za kvalitet i poreklo robe.''
Što se Srbije tiče, rečeno je, da je pravo intelektualne svojine osnov slobodnog kretanja robe i kulturnih dobara, čija zloupotreba nanosi veliku štetu, pa je zbog toga zaštiti intelektualne svojine jedan od prioriteta.
Najvažniji podaci Privredne komore Srbije na ovom polju, biće izraženi kroz aktivnosti, partnerstvo sa državnim organima u donošenju nacionalne strategije u oblasti prava intelektualne svojine, zatim, edukaciji menadžera malih i srednjih preduzeća i podsticanju inovativnosti i razvoja novih tehnologija.
Dalje je istaknuto, da mala i srednja preduzeća u Srbiji mogu da postanu izvanredan izvor inovacija, ali pod uslovom da im država pomogne u rešavanju finansijskih problema.
EU je odlučila da malim i srednjim kompanijama smanji naknade za registracije evropskog žiga, pa bi ovaj model bio i jedan od metoda koji bi Srbija trebalo da primeni u cilju razvoja inovacije u malim i srednjim preduzećima.
Moram da priznam da sam vrlo iznenađena da srpska Vlada pri izmeni ovog zakona ne uvažava preporuku EU da budu sagledani i interesi malih i srednjih preduzeća, već samo fizičkih lica. Obično je ono što EU naloži za srpsku demokratsku vlast Božija zapovest, zato ovo predstavlja malo iznenađenje.
Inače, prema podacima Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Srbija se pozicionira vrlo slabo u pogledu patentiranja i to delom zbog malih ulaganja u istraživanje i razvoj, a delom i zbog enormnih troškova za međunarodnu zaštitu koji se kreću od 14 do 50 hiljada evra, pa i više. Srbija, svi pokazatelji to dokazuju, dovoljno ne ulaže u inovacije, jer je stopa izdataka preduzeća na istraživanje i razvoj niska. Takođe, veza između obrazovanja, istraživačkih instituta i komercijalnih sektora je veoma slaba.
Na kraju želim da kažem da je jasno da smanjenje bilo kojih taksi za sobom povlači smanjenje prihoda u budžetu i da bi to mogao da bude odgovor zbog čega se taksa za zaštitu prava intelektualne svojine smanjuje za 50% samo fizičkim, a ne i pravnim licima. Samo po sebi nameće se i pitanje kako će se i ova smanjenja takse nadoknaditi, jer nam je svima dobro poznato koliki problem predstavlja nedostatak novca u budžetu. Međutim, krajnje je vreme da bi ova vlast, koja je poslednjih godina u postupku privatizacije uništila srpsku privredu, trebalo da shvati da počne da radi nešto što je u interesu privrednika. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Republike Srbije koji prate ovo zasedanje Narodne skupštine želim da istaknem da je Poslanički klub SRS sa velikom pažnjom i ozbiljnošću podneo amandmane na Predlog zakona o elektronskom dokumentu, a na osnovu konsultacija sa stručnim ljudima iz ove oblasti.
Time smo iskazali iskrene namere da ovaj predlog zakona bude usvojen u obliku koji će biti u interesu građana Srbije.
Ispred Poslaničkog kluba SRS sam podnela amandman na član 6. stav 1. koji glasi: „Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu formu prikaza.“ Amandmanom je predloženo da član 6. stav 1. glasi: „Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu i tonsku formu prikaza.“
Vlada je odlučila da predloženi amandman odbije uz obrazloženje: „Amandman se ne prihvata iz razloga što spoljna forma prikaza elektronskog dokumenta obuhvata i tonsku formu.“
Moram da istaknem da je cilj podnošenja ovog amandmana jasnije definisanje forme, da se naglasi tonska forma kao deo spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta. Takođe, SRS smatra da se ovakvim preciznijim definisanjem štite interesi producenata muzičkih i drugih zvučnih zapisa.
U stavu 3. člana 6. kaže se: „Spoljna forma prikaza sastoji se od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog uređaja.“ Smatramo da nije na odmet da stvari koje bi se mogle podrazumevati same po sebi ipak budu u zakonu precizno definisane. S druge strane, zbog ovog amandmana odredbe člana 6. ne bi bile ničim pogoršane, naprotiv, samo bi bile konkretnije.
Kratko ću se zadržati na nečemu što smatram vrlo važnim kod ovog predloga zakona. U obrazloženju razloga za donošenje zakona napisano je: „Osnovni cilj zakonskog uređivanja jeste da se u našoj zemlji podstakne šira upotreba elektronskih dokumenata od strane građana, pravnih lica i organa vlasti. Korišćenje i razmena elektronskih dokumenata između ovih subjekata doprinela bi podizanju ukupne efikasnosti rada, znatnoj materijalnoj uštedi i poboljšanju kvaliteta života građana.“
Ovo, između ostalog, podrazumeva dostavljanje dokumenata elektronskim putem, bez dolaska na šalter organa. Slične priče ispričane su bezbroj puta. Zvuči odlično, ali opet je problem u tome što zbog neusklađenosti zakona nije moguće ideju sprovesti u delo. Neretko se događa u praksi da šalteri na kojima se vrši prijem akata vode jednu evidenciju putem automatske obrade podataka, putem računara, a drugu pisanjem ručno, kroz internu dostavnu knjigu i druge knjige. To predstavlja dodatnu složenost postupaka prijema akata i duplira posao onome ko vrši prijem, a stranci koja je došla da preda neki akt duplira vreme čekanja.
Donošenje ovog zakona o elektronskom dokumentu podrazumeva izmene Zakona o opštem upravnom postupku i propisa o kancelarijskom poslovanju. Bilo bi dobro izvršiti što pre usklađivanje svih ovih zakona i propisa. U suprotnom, biće opet problema, gubljenja vremena u redovima ispred šaltera, vike i ljutnje na šalterske radnike koji od dupliranja posla ne znaju gde im je glava, a moraju da budu ljubazni i nasmejani jer je stranka koja je došla da im se obrati uvek u pravu. Izbegnite to i uskladite propise i zakone i onda ćemo videti da li ćete postići ono što ste postavili sebi kao jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, a to je poboljšanje kvaliteta života građana. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS je svojim amandmanima predložio da se iz Predloga zakona o udruženjima brišu sve odredbe koje se odnose na strana udruženja. Naš je stav da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog zakona.
Podnela sam amandman kojim je predloženo brisanje člana 60. stava 1. koji kaže da predstavništvo stranog udruženja može da deluje na teritoriji Republike Srbije nakon upisa u registar stranih udruženja koji vodi Agencija, kao povereni posao.
Vlada je odlučila da odbije ovaj moj amandman, kao i sve ostale amandmane podnete na članove od 59. do 68. koji se odnose na strana udruženja. Obrazloženje je kod svih je isto – pozivanje na preporuke Saveta Evrope, na Evropsku konvenciju o priznavanju pravnog subjektiviteta međunarodnim nevladinim organizacijama, a na kraju se kaže da postoji opravdani interes da se ovo pitanje uredi na način koji će nadležnim državnim organima, kroz urednu evidenciju o svim predstavništvima stranih udruženja i njihovom delovanju, omogućiti pravi uvid u rad i delovanje i pravo nadzora, kao i u slučaju domaćih udruženja.
Ovaj prvi deo obrazloženja nekako je i moguće prihvatiti. Eto, mora se, preporuka je Saveta Evrope, u Evropskoj konvenciji tako piše, a sve to treba ugraditi u naše zakonodavstvo, jer o ulasku u Evropu srpska vlast sanja otvorenih očiju. Ali, kada je u pitanju ovaj drugi deo u kome se kaže da će se na ovaj način omogućiti pravo nadzora, zaista ne znam ko bi mogao da poveruje u to. Narodni poslanici SRS sigurno ne.
Kako je moj kolega srpski radikal gospodin Mijaljević u raspravi u načelu rekao, strane nevladine organizacije dođu, negde okreče školu, donesu nekoliko kompjutera, pa postave ispred tablu da su to oni uradili. To je njihov mehanizam da se zaštite od nadzora. Kada uspeju novcem nekoga da kupe, sve priče o nadzoru padaju u vodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije koji prate ovo zasedanje Narodne skupštine najpre želim da kažem da ćemo mi sada voditi raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije, bez mišljenja nadležnog skupštinskog odbora, jer se na sednici Odbora za trgovinu i turizam nije pojavio niko od članova iz vladajuće koalicije.
Što se tiče amandmana, zakon čiji je cilj sprečavanje monopola na tržištu mora, pre svega, biti jasno napisan. Podnela sam amandman na član 1. kojim se definiše predmet zakona i predložila sam da se iz definicije predmeta zakona izuzmu pojedine reči. Dobro je što ste u odnosu na prethodni zakon o zaštiti konkurencije iz definicije predmeta i cilja zakona uklonili reči „blagostanja društva u celini“, ali smatram da nije dobro što su ove reči u ovom novom predlogu zakona, u stvari, samo zamenjene rečima „dobrobiti društva“.
U redu, tako je napisan ovaj deo, da se ovim zakonom uređuje zaštita konkurencije na tržištu Republike Srbije u cilju ekonomskog napretka, koristi potrošača, ali „dobrobit društva“ mi nekako više zvuči kao nekakvo predizborno obećanje, a ne odredba jednog ozbiljnog zakona.
Odlučili ste da ovaj moj amandman odbijete, uz obrazloženje da je nepotrebno suzio opseg definicije predmeta zakona. U redu, iskreno se nadam da kroz koju godinu nećete biti u prilici da opet pišete neki nov zakon o zaštiti konkurencije i da opet kažete, kao što ste sada napisali u obrazloženju ovoga predloga zakona, da je zakon koji je trenutno na snazi nedorečen i da ima nedostatke i da izmenama i dopunama nije bilo moguće rešiti problem, pa se mora propisati čitav novi zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav 2. člana 13. glasi: „Restriktivni sporazumi koji ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana ne podnose se Komisiji radi izuzeća.“
Uslovi su utvrđeni u članu 11. ovog predloga zakona, koji kaže: „Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog i ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi, pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.“
Srpska radikalna stranka smatra da je potrebno Komisiji za zaštitu konkurenciji podnositi sve restriktivne sporazume, jer su to, u stvari, monopolistički sporazumi. Zato je i podnet amandman na ovaj član 13.
Odlučili ste da odbijete ovaj amandman, uz obrazloženje: „Amandman se ne prihvata iz razloga što smisao odredbe člana 13. stav 2. jeste smanjenje administrativnog tereta za privredne subjekte, kao i smanjenje opterećenja Komisije predmetima manjeg značaja.“
Smatram da restriktivni tj. monopolistički sporazumi nikako ne mogu biti predmeti manjeg značaja za Komisiju za zaštitu konkurencije, naprotiv, jer od takvih ugovora sve i počinje, to je temelj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 16. Predloga zakona o zaštiti konkurencije odnosi se na zabranu zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu. Složićemo se svi da se radi o jako bitnim odredbama zakona.
U prvom stavu piše da je zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena, a u drugom stavu šta se naročito smatra zloupotrebom dominantnog položaja, pa tako u tački 2) piše – ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja. Amandmanom sam predložila da se nakon ovog dodaju reči „na štetu potrošača“, jer u zakonu koji je trenutno na snazi piše upravo tako.
Pročitaću obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana: „Amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa relevantnim pravnim standardom prava EU koji se preuzima ovom odredbom, kojim je predviđeno pravilo de minimis.“
Posle ovakvog obrazloženja neću komentarisati ništa, neka potrošači u Srbiji sami procene da li je ovakav zakon u njihovom interesu i da li je zaista antimonopolski. Hvala.

Hvala. S obzirom na to da ovaj amandman nije prihvaćen, nekako se stiče utisak da ovaj zakon nije antimonopolski. Na izuzetno fin način ste ovim novim predlogom zakona izgladili obavezu izdavanja odobrenja za koncentraciju učesnika na tržištu od strane Komisije za zaštitu konkurencije.
Cilj podnošenja ovog amandmana jeste da se definiše ova obaveza Komisije.
U zakonu koji je trenutno na snazi jasno je definisano da se koncentracija sprovodi po pribavljenom odobrenju koje, na zahtev učesnika na tržištu, izdaje Komisija.
U novom predlogu zakona piše: „Koncentracije učesnika na tržištu su dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.“
Ovde je ostavljeno prostora učesnicima na tržištu da sami procene da li njihova koncentracija ograničava, narušava ili sprečava koncentraciju na tržištu. Smatram da je ipak neophodno da Komisija izdaje odobrenje. Zbog toga sam i podnela ovaj amandman.
Amandman nije prihvaćen, uz obrazloženje da se amandman ne prihvata imajući u vidu da je koncept zakona zasnovan na principu slobode tržišta i tržišnog delovanja, uključujući i zakonsku pretpostavku dozvoljenosti koncentracije kao oblika poslovanja. Suviše je slobodan ovakav koncept zakona, tako da s pravom mogu reći da to može predstavljati dobru osnovu za zloupotrebe i nepravilnosti na tržištu. Hvala.

Hvala vama, gospodine predsedavajući. Podnela sam ispred Poslaničke grupe SRS amandman na član 21. stav 1. tačka 2). Član 21. odnosi se na nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije i kaže da je Komisija nadležna da, u stavu 1. tačka 2), određuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom. Amandmanom sam predložila brisanje ove tačke 2), jer smatram da ovo ne treba opredeliti kao nadležnost Komisije.
U obrazloženju Predloga zakona napisali ste da su „u proteklom periodu, u smislu relevantne prakse, uočeni nedostaci u pogledu adekvatnog sankcionisanja utvrđenih povreda konkurencije, prevashodno usled postojanja dva konsekutivna postupka, postupka pred Komisijom, u kojem se razmatra i utvrđuje povreda konkurencije, i prekršajnog postupka pred nadležnim organom za prekršaje, radi izricanja kazni zbog povrede konkurencije utvrđene u prvom postupku.“ Sada ovim predlogom zakona predlažete da Komisija ispituje i utvrđuje postojanje i povrede konkurencije i u istom postupku izriče propisane upravne mere.
Srpska radikalna stranka smatra da se na ovaj način daju prevelika ovlašćenja Komisiji tako što se u nadležnost Komisije stavlja ono što je do sada bilo u nadležnosti organa za prekršaje. Jedni te isti ljudi će utvrđivati postojanje povrede konkurencije i vršiti sankcionisanje umesto organa za prekršaje. Odlučili ste da odbijete ovaj amandman, jer ste čvrsto rešili da Komisiji date veća ovlašćenja i tako ste i napisali u obrazloženju za odbijanje ovog mog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podnela sam amandman na član 7. stav 1. Predloga zakona o kontroli državne pomoći.
U Predlogu zakona piše: „Sredstva za rad komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.“ Amandmanom sam predložila brisanje stava 1. člana 7. Time sam iskazala stav SRS prema komisiji za kontrolu državne pomoći.
Kako ne bi došlo do nesporazuma, napominjem da SRS nema ništa protiv kontrole državne pomoći, naprotiv, ali smatramo da su se ovi poslovi mogli organizovati u okviru resornog ministarstva. U okviru postojećeg sektora mogla se izvršiti reorganizacija, a ne da se osniva nova organizacija.
Smatramo da je to način da se zbrinu novi kadrovi, a time se umnožava ionako obimna administracija.
Podsetiću da Vlada Republike Srbije svakodnevno govori o smanjenju javne potrošnje, o prestanku novih zapošljavanja, a svedoci smo da na svakoj novoodržanoj sednici Narodne skupštine imamo usvajanje nekog novog zakona koji predviđa osnivanje neke nove agencije, saveta, komisije, u kojima se zapošljavaju novi ljudi. Time Vlada demantuje samu sebe da ima nameru da smanji javnu potrošnju. Time iritira sve zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kojima se svakodnevno govori da su prekobrojni i da će ostati bez posla jer je neophodno sprovesti racionalizaciju broja zaposlenih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS-a iskazuje svoje neslaganje ovakvim predlogom  zakona o regionalnom razvoju i to pokazuje i način na koji smo podneli amandmane. Svesni činjenice da se suština jednog ovakvog zakona ne može bitno popraviti podnošenjem amandmana, mi smo rešenje videli u brisanju svih članova, brisanju svega onoga što u ovom predlogu zakona piše.
Amandmanom koji sam podnela na član 35. predloženo je brisanje stava 2. ovog člana. Član 35. odnosi se na regionalne razvojne agencije, tačnije, na to koje poslove one obavljaju. Mi iz SRS-a smatramo da osnivanje svih ovih saveta, nacionalnih i regionalnih, silnih agencija, predstavlja samo gomilanje administracije i izmišljanje radnih mesta, kako bi se zbrinuli stranački kadrovi.
Sada samo želim da podsetim na neka dešavanja od pre nekoliko meseci, na ono što se dešavalo u Leskovcu, u gradu u kome živim. Naime, pripadnici vladajuće koalicije na republičkom nivou smatrali su da su oni bogom dani da budu na vlasti u čitavoj Srbiji na lokalnom nivou.
U ovoj misli najviše su prednjačili predstavnici DS-a, a odmah za njima i predstavnici stranke G17 plus. Nisu prestajali s pričom o tome kako će Leskovac nazadovati jer vlast vrše predstavnici SRS-a i nisu prestajali s pričom o tome kako će iz sredstava Republike Leskovcu biti odobreno naknadno još dve milijarde dinara mimo onoga što je odobreno za kandidovane projekte iz NIP-a.