Htela sam nekoliko stvari da kažem budući da ste počeli u prethodnom izlaganju oko "Rio Tinta".
Dve stvari. Prvo, da se malo vratimo u prošlost, a onda da damo i poruku građanima i građankama Srbije, ali pre svega ljudima koji žive u Jadru, Loznici, pre svega Mačvanskom Okrugu.
Dakle, prvo istraživanje, ali da ih baš lepo pobrojimo po godinama kada je to bilo. Dakle, prvo rešenje o istraživanju litijuma na teritoriji Jadra dato je prvo 2004. godine, pa je zatim dato 2005. godine, pa onda još jedanput krajem 2005. godine, pa potom 2007. godine, 2008. godine. To su sve godine kada Srpska napredna stranka nije bila na vlasti, niti Vučić, niti Brnabić, niti svi mi. Dakle, ponovo 2008, 2009. zatim april 2011, zatim decembar 2013. godine kada je potvrđeno rešenje kada više, prosto je to moralo da se uradi.
Sad, šta je važno? To jesu rešenja o istraživanju, nisu ni prva ni poslednja i dešavaju se na teritoriji Republike Srbije, ne samo za litijum nego i za neke druge vrlo važne kritične minerale koji jesu važni u našoj zemlji, ali poruka ove Vlade i poruka predsednika, i pre svega poruka Vlade Republike Srbije jeste da Vlada Republike Srbije prvo nije dala nikakvo rešenje o eksploataciji litijuma na teritoriji Jadra.
Drugo, Vlada Republike Srbije nije potpisala nijedan ugovor sa kompanijom "Rio Tinto", apsolutno nijedan. Bez obzira što svaki dan slušamo na nekim medijima ili na nekim televizijama da mora ipak da je neki ugovor negde potpisan. Ne, ništa nije potpisano, zato što kako mi radimo jeste pregledno i transparentno.
Onda kada budemo i ako budemo bilo šta od toga radili javnost Srbije će biti upoznata sa svim onim šta znači uopšte eksploatacija litijuma, kako to izgleda i kakav je uticaj na životnu sredinu, pa ako građani budu odlučili da to radimo, onda ćemo raditi, opet javno i opet transparentno.
Poruka građanima, pošto svaki dan slušamo, nije važno sad da li su samo protesti ili su to određene televizije, određene emisije, određene novine koje nam stavljaju svakojake slike iz nekih delova sveta i koji nam govore da će tako izgledati Jadar i tako izgledati Srbija, neki nadri ekolozi, nadri stručnjaci koji nam objašnjavaju kako će nestati Jadar, kako će presušiti Drina, kako će se uništiti Drina, pa će ta voda, odnosno loša voda, nekvalitetna voda, zagađena voda doći do Beograda, pa Beograd neće imati vodu, itd.
To su sve neke apokaliptične priče koje mi slušamo svaki dan. Ali, tamo ljudi žive i slušaju to, to ništa nije tačno. Svako danas u Srbiji ko izlazi u javnost i govori ove stvari govori laži zato što niko danas u ovom trenutku ne zna kako će izgledati uticaj na životnu sredinu zato što studije o proceni uticaja na životnu sredinu potencijalno eksploatacije litijuma na teritoriji Jadrana nisu završene.
Dakle, sve drugo jeste nadi priča, sve drugo je teorija. Prema tome, šta god da čujete, da će nestati Jadar, da će svi nestati iz Jadra, da mi kao država nećemo postojati su laž. Kada budu studije bile gotove onda ćemo svi da ih gledamo i svi ćemo o njima da pričamo, pa kad studije budu završene i kad ljudi budu znali tačno kako to utiče na njihov voćnjak, na vodu, na njihovu kuću, na buduće generacije, onda ćemo donositi odluke.
Prema tome, verujete u svoju državu i u svoju Vladu, to je poruka građanima. Dakle, kada studije budu gotove informacije će biti dostupne svima.
Hvala.

Što se tiče gasovoda ka Prijepolju, za sada je potpuno sigurno da krajem februara radovi počinju. Vlada Republike Srbije je pre nešto malo više od mesec dana usvojila izveštaj o ovom projektu.
Dakle, radovi će početi u februaru. Po planu bi trebalo da se završe za godinu i dva meseca i veruje da tu neće biti nikakvih odstupanja, imajući u vidu koliko je taj gasovod značajan.
Kada govorimo inače o visokonaponskoj, uopšte distributivnoj mreži i visokonaponskoj distributivnoj u tom delu Srbije, moram da priznam da je veliki novac izdvojen i u budžetu ove godine i „Elektromreže Srbije“, ali i novo preduzeće, distributivno preduzeće Srbije. Nama treba sigurno nekoliko godina da u određenim delovima Srbije učinimo, odnosno napravimo, stvorimo uslove za pravu energetsku bezbednost kada govorimo o napajanju električnom energijom. To ljudi koji žive u određenim delovima Srbije jako dobro znaju, pogotovo kada dođe zima ili dođe rano proleće, onda stalno imamo probleme sa ispadima.
U svakom slučaju, novac je obezbeđen, projekti se rade, tako da narednih godinu ili dve verujem da nećemo uopšte više pričati o tome da li je sve spremno u distributivnoj mreži.
Što se tiče rudarstva, moram da se nadovežem na pitanje prethodnog poslanika. Mislim, prvo moramo da budemo svesni da je Srbija zaista i rudarska država i da smo mi danas u ovom svetu ogromnih globalnih promena, borbe protiv klimatskih promena, moramo biti svesni da je Srbija između ostalog zemlja koja je bogata kritičnim mineralima.
Dakle, to su oni minerali koji će biti potrebni ili koji jesu potrebni za sprovođenje zelene tranzicije, odnosno zelene agende. To nije samo litijum, litijum je samo jedan od njih, ali to je bakar, to je zlato, to je antimon. Svega toga ima na teritoriji Republike Srbije i to ne u malim količinama.
Srbija je zemlja koja je nedavno otvorila rudnik „Čukaru Peki“ u Boru, koji će sasvim sigurno svojom proizvodnjom učiniti da Srbija bude druga u Evropi ne samo po proizvodnji bakra, nego i po proizvodnji zlata i to samo eksploatacijom donjeg ležišta, dakle donje zone tog rudnika.
Kreće se takođe u istraživanje gornje zone rudnika i mi verujemo da ćemo biti prvi u Evropi. Hoću da kažem, dakle, da ne treba da se stidimo toga šta sve imamo na teritoriji Republike Srbije i da mislimo da je rudarstvo nešto što nije dobro. Jeste dobro ukoliko se sprovodi po svim principima i standardima ekološkim i energetskim.
Što se tiče kontrola i rudarskih inspektora, njih u Ministarstvu rudarstva i energetike ima dovoljno, što pokazuje da je u ovoj godini napravljeno 230 inspekcijskih nalaza samo u oblasti rudarstva, da je prošle godine načinjeno negde oko 160 inspekcijskih nalaza, da kada bi smo statistički to posmatrali na kraju ove godine, to je 30% više nego nekih prethodnih godina.
Dakle, nemojte da brinete o kontroli. Ono što je važno, to je da budemo svesni da nije strašno kada se vrše istraživanja u rudarstvu, da ta istraživanja mogu da traju godinama, da kroz ta istraživanja mi saznajemo prvo šta imamo uopšte na našoj teritoriji.
Treba da znamo da na teritoriji Republike Srbije vrednost dokazanih mineralnih resursa, dakle dokazanih mineralnih rezervi je 250 milijardi evra. Dakle, to je ono što mi imamo pod zemljom. Da li ćemo, kako ćemo, na koji način, da li će to pomoći našem privrednom razvoju zavisi pre svega od nas samih, odnosno od poštovanja svih evropskih standarda. Hvala.

Vezano za poslodavce, mi smo nedavno usvojili Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Dugo se pričalo o tome, tačnije, usvojili smo jedan moderan Zakon o rodnoj ravnopravnosti i unutar tog zakona postoji jedan čitav odeljak upravo o tome da je zabranjeno, dakle, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, da vas poslodavac pita bilo koje pitanje vezano za vaš status ili za potencijalna pitanja da li jeste ili niste, da li želite da imate porodicu ili ne. Kažem – kažnjivo, to znači da će postojati inspekcije, da se to može prijaviti, da će takvi poslodavci sigurno snositi sankcije.
Znači, mi smo to uredili kroz zakon. Sada u narednih godinu, odnosno dve dana kada se formiraju inspekcije, to će početi i na delu da se dešava, ali prosto moramo da znamo da to više nije dozvoljeno. Nije dozvoljeno da vam traže sliku, nije dozvoljeno da vas pitaju da li imate ili nemate decu, nije dozvoljeno da vas pitaju da li želite da ih imate, nije dozvoljeno da vas pitaju ni jedno jedino pitanje vezano za vaš privatni život. Hvala.

Hvala vam što ste rekli da je danas Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Slažem se sa vama i svi se slažemo u Vladi Republike Srbije i verujem velika većina ovde, odnosno svi poslanici i poslanice, da svaki dan treba da se borimo protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Mislim da je stav Vlade Republike Srbije, i nekoliko puta smo ga izneli, nulta tolerancija na nasilje, nulta tolerancija nasilja nad ženama, nulta tolerancija nasilja nad devojčicama. Normativno i zakonodavno država Srbija je donela sve što je potrebno od zakona, podzakonskih akata, svih strategija akcionih planova.
Ono što je jako važno, jako dobro su povezani i policija i socijalne ustanove i Ministarstvo pravde, i to je jako važno kada uopšte pričamo o borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama.
Ali, pošto ste nas s početka opomenuli, da su ovde uglavnom, naravno predsednica vlade i ministarke, sve je to lepo, ali da bismo se zaista borili protiv nasilja nad ženama i devojčicama, potrebno je da se bore i muškarci i žene to ne mogu samo da rade žene, i ukoliko postoji mogućnost da još doradimo dodatno naše zakone, mi ćemo to raditi.
Mi takođe razmišljamo ukoliko postoji mogućnost da još doradimo dodatno naše zakone, mi ćemo to raditi. Mi takođe razmišljamo i o tome da se nekoliko zakona, od Krivičnog zakona, pa do Porodičnog zakona, dodatno menjaju u delu koji se tiče ranih brakova. Mi smatramo da su rani brakovi, a ima ih jako mnogo, ne samo u romskoj populaciji, oni rastu i u opštoj populaciji, dakle, devojčice koje ulaze u brakove i pre 15, i pre 18 godine, predstavlja jednu vrstu trgovine ljudima. Dakle, to su neke stvari koje su ispred nas koje će se menjati. A da bismo zaista istinski se borili protiv nasilja nad ženama i devojčicama onda to moramo da radimo od malih nogu, onda se to radi iz porodice, obdaništa, škola. Ovih 16 dana aktivizma koji počinju danas u celom svetu, ne samo u Srbiji, 16 dana u decembru se borimo, odnosno pokušavamo da objasnimo koliko je to važno celom svetu, počelo je u Srbiji aktivno da se dešava tek negde od 2014. godine. Od te godine mi obeležavamo svake godine 16 dana aktivizma.
Što se tiče konkretnog slučaja sigurno je da institucije sistema treba da rade svoj posao. Ne znam tačno gde je to zapelo, ali bez obzira na to mislim da je jako važno da su javne ličnosti, političari, upravo ti koji daju svojim primerom kakvi su. Dakle, daju svoj primer celom građanstvu, svim građanima i građankama Srbije kako se ponašaju. U odnosu na to njihovo ponašanje prema svojim najbližim, nije važno da li je neko sa vama sada, ili je vaša bivša žena, govori o tome kako će se onda ponašati na vlasti ukoliko bi došli na vlast.
Javne ličnosti su mnogo odgovornije od svih ostalih u jednom društvu, pogotovo kada govorimo o tome o borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Prema tome, poziv naravno, da se svi zajedno borimo i da omogućimo zdraviji i bolji život svim ženama i devojčicama u našem društvu.

Sami ste rekli, devedesete godine je donet zakon i sve što ste do sada rekli, trajalo je neko vreme, ali to ne znači, da ljudi ne bi ovde pogrešno shvatili, da je sve to tako ostalo i da se ništa nije uradilo na putevima, na problemima koji su postojali, koji se generalno dešavaju kada imamo velike hidroelektrane u pitanju.
Dakle, država je i te kako radila i popravljala. Sami gradovi i lokalne samouprave to nisu mogle da rade. Radila je, pre svega, država i nastavila to da radi.
Nisam sigurna da to sad tako može tek da se vrati, ali ono što mislim da možda bi bilo dobro, ukoliko postoji bilo kakav potreba za dodatnom podrškom od strane "Elektroprivrede Srbije" i Ministarstva rudarstva, molim, obratite se Ministarstvu da vidimo šta je to još ostalo da nije urađeno, a da je problematično u tim opštinama ili nekim njihovim delovima, mesnim zajednicama i mi ćemo to pogledati.
Dakle, nije stanje da se ništa nije uradilo. Nekad je to bilo tako. Država je preuzela na sebe sve one obaveze koje suštinski su bile jednim delom vezane i sam EPS.

Davno je izgrađen Đerdap I i Đerdap II.
Nemam ništa protiv da se vidimo u Ministarstvu, ali isto tako nisam sigurna da je realno da sada se vraćamo unazad i da to što vi sada hoćete isplaćujemo, jer je u pitanju novac, ali sam za to da sednemo da vidimo koji su sada tačno problemi koje vi imate od funkcionisanja hidroelektrana Đerdap I i Đerdap II, zajedno sa "Elektroprivredom Srbije", budući da možda u narednom periodu će biti i izgradnja novog kapaciteta Đerdap III, tako da vrata ministarstva su za vas otvorena, za vas i, naravno, vaše kolege iz Kladova i svih drugih mesta.
Hvala.

Dobar dan svima.
Drago mi je da danas razgovaramo o amandmanima koji su i usvojeni na sednici Vlade Republike Srbije, ali i na Odboru. Zahvaljujem predsedniku Odbora što je organizovao Odbor i što se o njima konstruktivno raspravljalo.
Želela bih samo da prosto dodam nekoliko stvari, budući da su poslanik Birmančević, ali i Veroljub Arsić govorili ne samo o značaju zakona, nego i o ovim amandmanima koji će zaista pomoći da zakon bude još bolji.
Kada kažemo proizvodnja vodonika želim da vas informišem da smo mi danas u Vladi počeli izradu nacionalnog plana za energetiku i klimu. Možda je to trebalo i ranije da se uradi, ali nije i da ne pričamo zašto nije. U svakom slučaju, danas je počela izrada nacionalnog plana. On mora da bude gotov, prvi predlog tog plana mora da bude gotov mnogo pre decembra, ali u isto vreme mi počinjemo izradu strategije razvoja energetike do 2030. godine i 2050. godine.
Dakle, svi ovi zakoni koji se pred vama, koje se nadam i verujem da ćete izglasati, u stvari jesu budućnost Srbije i jesu budućnost i naše dece i svih onih drugih generacija, novih generacija. Neke su sad već u parlamentu, a neke će tek da dođu.
Dakle, to jeste budućnost Srbije u smislu zelene Srbije, novih investicija, još jednog jačeg privrednog razvoja, ali isto tako to nije samo priča i to nije bajka.
Budući da je Srbija u prethodnom periodu i prethodnih godina pokazala da može i pokazala da je snažna i jaka i pokazala da može da se izbori sa ekonomijom i sa finansijama i pokazala da može da se izbori da bude jedna od najboljih kada govorimo o borbi protiv Kovida, pokazala da je jedna od zemalja koja je u vrhu zemalja u delu koji se zove vakcinacija, zemlja koja je ponudila svojim građanima četiri vakcine, dakle u krizi se poznaju junaci. Upravo ta kriza je takođe pokazala da mi možemo sve ovo što je ispred nas, a u energetici i rudarstvu je mnogo ispred nas, u zaštiti životne sredine je mnogo ispred nas. To su velike odluke, to nisu male odluke i te odluke naravno da će biti postepeno realizovane, ali se moraju doneti, a kad se donose takve odluke onda smo zaista svi zajedno.
Dakle, strategije, akcioni planovi, naše zajedništvo u tome da imamo jednu razvijenu zemlju, ali zdravu i čistu životnu sredinu u stvari jeste vizija budućnosti Srbije u narednim godinama.
Isto tako, kada ste pominjali nove investicije, istina je da je pre šest, sedam, osam godina mnogo toga što se govorilo i planiralo u oblasti energetike nije realizovano, ali mi više prosto ne možemo da čekamo i Srbija nema uopšte ni sekund jedan vremena za gubljenje.
Prema tome, sve što je ispred nas, od onog trenutka kada se zakoni budu usvojili, ide se na brzu izradu podzakonskih akata. Ona se već sada rade. U narednih par meseci sva će biti gotova. U narednih par meseci mi ćemo imati zakone koji mogu da se primene. Reći ću vam da dan danas postoji Zakon o rudarstvu koji još uvek nema podzakonske akte iako je donet pre ne znam koliko godina.
To ovde neće biti slučaj. Ovde će se doneti podzakonska akta, zakoni će se realizovati, a mi ćemo zajednički donositi odluke i na javnim raspravama o tome kuda ide Srbija u energetskom sektoru.
Hvala.

Naravno, prihvatamo amandman. Hvala.

Puno puta smo sada pomenuli taj tzv. ekološki, ja bih ih nazvala politički protest, a ne ustanak, zna se šta su ustanci i kad su bili i šta su donosili, ali ekološki protest jeste bio politički i jeste bio licemeran zato što, prvo, ne možemo se deliti u našoj zemlji po tome čiji je vazduh, čija je zemlja i da li neko više brine o tom vazduhu, a neko manje brine o tom vazduhu ili neko više brine o zemlji ili ne i nema se utisak da je njih uopšte zanimao ni vazduh, ni zemlja, a ni voda, ni reke, a reći ću vam i zašto. Mi smo ovim zakonom, istina, predložili, Zakonom o obnovljivim izvorima energije, zabranu izgradnje malih hidroelektrana, odnosno svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ali želim da vam objasnim zašto smo to uradili.
Prvo, male hidroelektrane nisu loš izvor. Hidroelektrane uopšte nisu loš izvor. Naprotiv, ceo svet ih ima i ceo svet ih gradi. Srbija je izgradila u prethodnih šest godina 195 megavata malih hidroelektrana, 33 se nalaze u zaštićenim područjima. Nešto se desilo u tih šest godina što je prouzrokovalo da mi danas to zabranimo u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, a da budemo, takođe, svesni da ne zaboravimo da smo mi nacija koja zna da gradi hidroelektrane i koja je prvu hidroelektranu izgradila još 1900. godine i 1903. godine u Vučju, a pre toga ovu kod Užica.
Dakle, one nisu loš izvor energije, one su zeleni izvor energije, ali neko ko je realizovao te projekte u prethodnog periodu, i nemam nikakav problem da to kažem, da se niko ne ljuti, to je prethodni ministar zaštite životne sredine i još neki ljudi koji su se bavili realizacijom malih hidroelektrana, doveli su nas u situaciju da te male hidroelektrane budu realizovane na načine koji nisu bili adekvatni. Niti su bili u skladu sa zakonom, niti su bili u skladu sa kriterijumima, niti su mogli da donesu ono što su trebale da donesu, a to je zelenu energiju u čistim i normalnim uslovima. Naprotiv, donele su probleme meštanima. To je tačno i mi smo sada na neki način odreagovali i zabranili male hidroelektrane, ali oni koji danas pričaju o tome da ne treba da se grade male hidroelektrane, koji su predvodnici te priče, jedan od njih se zove Aleksandar Janković Ćuta, ako nisam pogrešila prezime, je isti čovek koji je hteo da gradi malu hidroelektranu 2016. godine. Dve godine se bavio time. Čak nije išao ni redovnim procedurama, nego je gledao da nađe određene veze po Vladi kako bi došao i kako bi dobio energetsku dozvolu za svoju malu hidroelektranu, pa je onda sretao predsednika, pa tražio da se hidroelektrana, recimo Zavoj, koja je državna elektrana, da se ne omogući proširenje tog kapaciteta, jer je on želeo da gradi svoju malu hidroelektranu. To je danas isti Ćuta koji danas priča kako treba zabraniti sve hidroelektrane.
Dakle, taj protest i ti ljudi koji su bili tamo, bilo je sigurno i onih koji su bili tu zbog toga što se brinu o životnoj sredini, ali oni koji su predvodili protest jesu bili oni koji su se bavili isključivo i samo politikom.
Dakle, mi ćemo kao Vlada i kao država proveriti sve izgrađene male hidroelektrane. Uradićemo njihovu reviziju i videćemo ko nije radio dobro svoj posao i zašto mi kao jedina država u svetu, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, sada zabranjujemo male hidroelektrane. Dakle, oni koji su bili odgovorni će odgovarati, jer tako radi odgovorna država, ali oni koji se bave politikom zarad svojih sopstvenih interesa, objašnjavajući kako nešto više vole životnu sredinu, nego mi koji ovde sedimo, dakle ti ljudi verujem da kada budu se pojavili na izborima građani će pokazati koliko veruju u njihovu priču, ali sam želela da znate prvo razlog.
Dakle, bilo je problema u jedinicama lokalnih samouprava koje su donosile planske akte, a da nisu proverili da li uopšte imaju tu reku ili nemaju reku. Bilo je problema što Ministarstvo životne sredine gospodina Trivana nije donelo godinama nijedan pravilnik koji je trebalo da donese. Bilo je problema što su investitori izlazili iz svojih dozvola. Bilo je problema u Zavodu za zaštitu prirode koji je donosio uslove, pa je menjao uslove. Zamislite sada, ako krenete nešto da radite i gradite i dobijete uslove od Zavoda za zaštitu prirode i onda oni za godinu dana promene te uslove? Znači, bilo je problema i mi ćemo ih rešiti tako što ćemo uraditi reviziju. Trenutno smo zabranili male hidroelektrane, ali javnost Srbije mora da zna da ćemo mi te probleme da rešimo i da izvor hidroelektrana, dakle voda, nisu loši izvori, nego su izvori koji će jedno vreme svakako da budu zabranjeni, a oni koji to koriste da nam objasne kako jako brinu o vodotokovima Srbije, nemaju nikakve veze sa brigom o životnoj sredini, nego samo svojim sopstvenim imenom i politikanstvom, jer su to isti ljudi koji su hteli da grade male hidroelektrane i smatrali da je to najbolji izvor na svetu. To su te Ćute i svi drugi, tako da želim da znate razloge zašto smo doneli ovakve odluke i zašto ih predlažemo pred parlamentom. Hvala.

Da, prihvatamo amandman, naravno. Hvala.

Hvala.

Prihvatam, naravno, odnosno prihvatamo.

Samo jedna mala dopuna vezano za nešto što je poslanik Jokić rekao, a tiče se privatizacije Resavice, ne razgovara se ni o kakvoj privatizaciji Resavice.

Ono o čemu se razgovara u podzemnoj eksploataciji uglja, jeste činjenica da mi moramo da nađemo način kako da pored subvencija, koje jesu godišnje gotovo 40 miliona evra, kako da u tom kraju obezbedimo da u godinama ispred kako budemo smanjivali proizvodnju iz uglja, kako da obezbedimo da ti ljudi imaju zaposlenje.

Dakle, nijednog jedinog trenutka nije bilo priče o privatizaciji Resavice, Petrohemija da, radi se na tome s Ministarstvom privrede, ali Resavica, ne.

Prihvatamo amandman, hvala.

Prihvatamo amandman, hvala lepo.

Prihvatamo amandman.

Hvala lepo.

Hvala. Prihvatamo amandman.