Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, u okviru svog raspoloživog vremena ja ću govoriti o ova prva dva zakona iz oblasti zdravstva.

Zdravstvo kao najosetljivija oblast društvenih delatnosti je decenijama bilo na margini, odnosno na samoj margini odnosa države prema ovoj profesiji, pa je donošenje ovih zakona dobar primer da se ta praksa promeni u pozitivnom pravcu, mada sa dosta zakašnjenja, jer je izgubljeno dosta dragocenog vremena.

LJudski život i zdravlje su neprikosnoveno pravo svakog pojedinca, ali država kao da ne prepoznaje činjenicu da je zdravo društvo i samo zdravo društvo zalog za opšti napredak. Znači, zdravlje je najveća vrednost i privilegija svih nas.

Ali kakvo je stanje u našem zdravstvu? Male plate, nemogućnost zaposlenja, slaba opremljenost, nemogućnost rešavanja stambenog problema, pa se zato ova profesija nalazi na vrhu liste onih koji žele da napuste zemlju, a naši zdravstveni radnici su rado prihvaćeni u inostranstvu kao dobri stručnjaci i radnici, pa se država ne bi trebala lako da ih se odrekne. Ali, zdravstvo kao struka ima neke svoje subjektivne probleme i poteškoće, što na žalost osećaju i sami pacijenti.

U pitanju je jako izražena sujeta, surevnjivost, animozitet, karijerno otimanje i slične stvari. Mislim da ima dosta vas u ovoj sali ko je iskusio, ili zna nekoga ko je na svojoj koži osetio neku od ovih lekarskih mana, da je imao neprijatnost izbora lekara, dobijanja uputa, na upućivanje preko veze, na omalovažavanje kolega iz zdravstvenih institucija do preusmeravanja pacijenata sa državne na privatne, najčešće svoje klinike.

Neretko se dešava da pacijent koji traži savet za svoju bolest prvo bude pitan kod koga si bio, ko te lečio, da mu lekar kaže idi od koga si došao, do toga da pacijent dobije od dva lekara vrlo različite dijagnoze i preporuke za lečenje, pa je pacijent takvim odnosom prosto zbunjen. Dobro znamo koliko je čovek narušenog zdravlja ranjiv i preosetljiv.

Većina pacijenata juri lekare na glasu ili zdravstvene ustanove od ugleda, umesto da koristi vreme za lečenje. Ovakav pristup dovodi do gužvi i tamo gde ne bi trebalo da ih bude.

Dame i gospodo, dobro je što su ovi medicinski zakoni na dnevnom redu. U zdravstvu i obrazovanju ne treba da jurimo Evropu, treba da idemo uporedo sa njom.

Zakon o presađivanju ljudskih organa i Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima su kompatibilni. Umesto kaskanja moramo ići događajima u susret, jer su životi ljudi u pitanju. Vrlo je nezavidna ljudska situacija kada je čovek životno ugrožen, a uz to zavisi od nečije dobre volje ili slučajnosti, povoljne slučajnosti.

U pogledu broja članova ova dva zakona su skoro identična, po 58, odnosno 59 članova. Struktura je takođe identična, čak je i organizacija vezana za istu upravu u okviru Ministarstva zdravlja. Prvi zakoni na ovu temu doneti su polovinom minule decenije. Priznajem da ovo nije samo srpska tema, više je evropska, ali je nužna, neophodna i opravdana. Vlada po običaju kasni sa ovom zakonskom inovacijom, sa doterivanjem. Na ovom planu iskustva nisu prevelika. Kod nas se uspešno rade transplantacije organa, ali i transplantacije matičnih ćelija. Mora se povećati broj transplantacionih centara za organe, videli smo da ih ima pet, kao i broj transplantacionih zdravstvenih ustanova za matične ćelije.

Oba ova zakona uređuju pitanja vezana za presađivanje ljudskih organa, odnosno transplantaciju ljudskih ćelija i tkiva. Ispunjeni su zahtevi zakonskog normiranja, precizirano je normiranje, dobijanje, testiranje, obrada, očuvanje, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva od živog ili umrlog lica. Jasno je definisana i ustanova koja će biti banka ljudskih tkiva. Ovo su oblasti u kojima je zaista neophodno da postoji republički registar i republički program za presađivanje organa. Oba ova zakona, tj. još uvek zakonska predloga treba da ispunjavaju uslov da propisuju pojednostavljenu proceduru. Ovo je tako važna tematika da ništa ne sme da se prepusti slučaju ili improvizaciji.

Doduše, lakše je urediti organizacioni sistem za darivanje, testiranje i presađivanje ljudskih organa i uzimanje ljudskih ćelija i tkiva od živog davaoca i sa umrlog lica. Stvari su mnogo složenije kada su u fokusu primalac i davalac ljudskih tkiva, organa. Traže se garancije zdravstvenih ustanova, saglasnosti rodbine i drugih. To je mnogo teže obezbediti od propisivanja međusobne saradnje zdravstvenih ustanova uključenih u procese presađivanja i uzimanja i primene ljudskih ćelija i tkiva.

Šta je mana u celoj ovoj priči, i to velika mana i ne samo mana nego zazor, strepnja? Ova oblast za građane, pa i za pojedine zdravstvene radnike, je stvar potrebe, za druge nužnost, za treće neophodan medicinski standard, a ima i onih koji sve ovo vide kao novotariju, odnosno novu evropsku modu. Može se presađivati samo ono kad se ima šta, organ ili tkivo. Nisu tu dovoljna samo sredstva za promociju. Svest se vrlo i teško menja, menjaju se ukusi, standardi, moda, stilovi, ali preoblikovanje svesti i navike ljudske se menjaju veoma sporo.

Mislim da bi na planu promocije bilo posla i za Ministarstvo obrazovanja. Uvažene kolege, ključna reč za ove zakone je donor, davalac. U našoj svesti i zdravstvenoj kulturi nije dovoljno prisutan značaj ovog fenomena. Solidarnost ljudska i altruizam se mora izgrađivati na delu kroz osećaj za tuđu muku, ali način života uslovljava i način mišljenja, pa prema tome i ponašanja. Citirao bih Alfreda Nobela, neko ga je ovde parafrazirao, da niko ne može izmeriti težinu tuđeg tereta, što u suštini znači da smo u svojoj ekonomski teškoj situaciji povučeni, gubimo osećaj za pripadnost, za zajednicu, da je svakome svoja muka najveća. Treba razvijati svest da niste sami na zemlji, da je delite sa nekim, da delite sebe, da dajete sebe ili deo sebe nekom drugom.

Srpska radikalna stranka smatra da sa edukacijom i kultivisanjem treba početi mnogo rano, još u porodici, u školi, na časovima zdravstvenog vaspitanja. Ne mogu samo rođaci biti davaoci, mada će to biti oni po prirodi stvari. Osnova se mora znatno proširiti i trajno biti u fokusu. Balans našeg zdravstva su liste čekanja.

Ko ima pravo na život, onaj na sedmom mestu ili onaj na 232? Kakva su njihova očekivanja? Nisu u pitanju redovi za fudbalske utakmice ili avionske karte, nego redovi za srčane zaliske, bubrege, srce, jetru, koštanu srž i slično. Svi, apsolutno svi imaju pravo na lečenje. U toj surovoj borbi za život ljudi su prinuđeni da rade mnoge stvari koje inače ne bi da se ne nalaze u takvoj zdravstvenoj situaciji. Nažalost, nije neobično da se pojave i takvi oglasi gde se prodaju ljudski organi.

U moru osetljivih stvari nalazi se obaveza Vlade i ministarstva da odredi relevantne ustanove koje svojim visokim standardima zaslužuju i mogu da obavljaju transplantacione programe. Kriterijumi moraju biti stručnost i opremljenost, a ne voluntarizam, poznanstvo ili sujeta. Videli smo da se transplantacija jetre obavlja u pet kliničkih centara, jetre u tri, a transplantacija srca samo u KCS. Hvala, za sad toliko.

Što se tiče obrazovanja saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i njegovog sastava od sedam članova, mi smatramo da je trebalo da bude više stručnih, a manje članova državne uprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo pri samom smo kraju ove rasprave koja je bila prilično konstruktivna, bez obzira na sve pokušaje onih koji sebe nazivaju opozicijom. Opozicijom da, ali opozicijom u Srbiji.

Bio sam prilično skeptičan kada sam video dnevni red za ovo zasedanje i kada ste odabrali baš ovaj zakon da o njemu raspravljamo u pojedinostima. Ali, sada posle ovoliko rasprave, vidim da je ovo dobro rešenje, a zašto? Mislim da sam i sam, a i dosta vas, kao i dosta građana Srbije, mogli da čuju dosta toga korisnog i da se za trenutak podsetimo naše slavne istorije i visoke cene slobode plaćene stotinama i stotinama hiljada žrtava. Ne treba se podsećati koja su bila najveća srpska stratišta, ali ovo je jedinstvena prilika da kažemo nešto i o onima o kojima se veoma malo zna.

Ja ću spomenuti spomen kapelu Udovo, u varoši Valandovo, opštine Valandovo, na samom jugu Makedonije, pored autoputa Skoplje–Đevđelija–Solun. Spomenik je podigao kralj Aleksandar Karađorđević, posvetivši ga palim srpskim borcima, uglavnom u borbama protiv turskog okupatora. Hvala.

Hvala.

Posle Prvog svetskog rata u Srbiji su se raširili „krajputaši“. Ova pojedinačna sećanja na poginule rođake i prijatelje predstavljaju najjaču vezu sa postradalima i prvi snažniji vid poimanja ratnih događaja iz same istorije.

Lokalna tradicija čini drugi stepen sećanja i obuhvata gradnju spomenika i čuvanje uspomene na pale borce. Komunisti su izgradili kult ratnika, doduše partizanskog ratnika. Redovno su održavane svečanosti, akademije, jubileji, godišnjice. Postajala je jaka boračka organizacija. Širom Jugoslavije bilo je spomen obeležja, bista ratnika, škola i ulica sa imenima poginulih ratnika i heroja. Negovala se tzv. memorijalna kultura.

Dame i gospodo, mislim da je Predlog zakona o ratnim memorijalima prava, bolje reći, jedinstvena prilika da o ratnim memorijalima u svetu, odnosno inostranstvu kažemo nešto više.

Ovde ću reći o jednoj spomen kapeli kosturnici Studenčišta u Ohridu. Tu je sahranjeno 400 Srba izbeglica nadomak Biljaninih izvora u Ohridu. To su bili momci između 15 i 20 godina koji su bežali od bugarskog okupatora 1915. godine. Na graničnom pojasu kod Svetog Nauma zarobili su ih pripadnici komitskih odreda i streljali. Za vreme Drugog svetskog rata bugarski okupatori su minirali i srušili spomenik. Ostao je jedino donji deo spomenika u kome se nalaze posmrtni ostaci srpskih mladica. Zato nam je neophodna evidencija srpskih ratnih memorijala kao naš dug prema svim žrtvama.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, usamljeni ministre Đorđeviću, videli smo da predloge za uređenje ili uklanjanje ratnih memorijala mogu podneti državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, pravna i fizička lica.

Propisani su i uslovi i postupak uređenja, odnosno izgradnja novih ratnih memorijala, ali su ti uslovi takvi kao da se radi o običnom građevinskom objektu. Elementi kojima se definiše kada je i kome dozvoljeno podizanje nekog spomenika, ratnog memorijala moraju biti mnogo kondenzovani sa garancijama određenih organa. Na ovom planu ne mogu da stoje naše i njihove žrtve, kako to lepo juče reče moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, jer ljudski životi su jednako vredni ma kod pojim uslovima bili ugašeni.

Jedno praktično pitanje za Vladu – ko će održavati spomenik bivšem predsedniku i haškom stradalniku, predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću, ako to jedinica lokalne samouprave odbije da čini iz političkih razloga? Kome pripada Slobodan Milošević, gradu Požarevcu, državi Srbiji, SPS ili porodici?

Moram jednu primedbu SRS na ovaj zakon, a to je način vođenja javne rasprave. Smestili ste javnu raspravu u okvirni termin od 31. decembra do 20. januara. Ako znamo da su nekoliko dana Nove godine proslava, pa zatim nekoliko dana proslava Božića, pa Pravoslavna Nova godina, koliko ostaje dana za vođenje ove javne rasprave? Mislim da je sasvim nedovoljno to što ste istakli na sajtu ministarstva.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ratnim memorijalima je verovatno najstariji zakonski predlog koji je došao u ovaj parlament i o kome smo raspravljali, ako znamo da je na snazi skoro pola veka i da je nadživeo tri države.

Za razliku od drugih zakona, koje smo ovde izglasavali, pored razloga za njihovo donošenje zasnovanih na državnim interesima, na potrebama građana, na argumentima, ovaj zakon nosi i nešto veći emotivni naboj, što je ljudski i razumljivo, kada znamo da se dotiče naših osećanja.

Mi smo veoma stradali narod, najviše smo stradali u minulom 20. veku. Pomenuću Prvi i Drugi srpski ustanaka, balkanske ratove, Prvi i Drugi svetski rat do bombardovanja naše zemlje od strane zločinačke NATO alijanse, krajem prošlog milenijuma.

Srpska radikalna stranka podržava inicijativu za donošenje jednog ovakvog zakona, gde bi se na jedan celovit način uredila ova veoma osetljiva oblast, ali ćemo kroz amandmane na ovaj Predlog zakona ukazati na naše primedbe i njegove nedostatke.

Kao razlog za hitan postupak i potreba da se što pre urede pitanja koja se regulišu ovim zakonom, gubi na značaju u svetlu činjenica, kada znamo da je zakon donesen pre 47 godina, a kada se nešto donosi po hitnom postupku, to znači na brzinu. U svesti ljudi uvek postoji sumnja i podozrivost da tu nešto želi da se prikrije, da ne ispliva u javnost, da se sakrije od javnosti. Nastaviću se kroz naredne amandmane

Uvažene kolege narodni poslanici, istorija Srba je nesumnjiv primer slobodarskog duha našeg naroda i stalna želja za sve većom slobodom, a sloboda za Srbe nikada nije bila data kao kod nekih drugih naroda u okruženju, već je uvek bila izvojevana i zaslužena. Ona nije dobijena spolja, ni odozgo. Uvek je sticana borbom i velikim žrtvama.

Slobodarstvo kod Srba je iskušenje čitavih generacija. Danas je na nemilosrdnom udaru slobodarska vertikala Srbije. Kako smo se odnosili u prošlosti prema svojim ratnim žrtvama? Rekao bih bolje i sa više poštovanja. Država je posle Prvog svetskog rata formirala kult Neznanog junaka, preuzela brigu o porodicama poginulih vojnika, sačuvala imena poginulih u ratu i izgradila je masovna vojnička groblja. Spomenici su građeni u gotovo svim selima i varošima Srbije. Oni su sadržali spiskove poginulih u obliku spomen-ploča, spomen-česmi i spomen-kosturnica. Kamen i spomenici u obliku obeliska ili krsta čuvali su sliku vojnika i njegovo ime, tačan datum, a ponekad i okolnosti pod kojima je poginuo.

Srpska radikalna stranka smatra da je nedopustivo licitiranje sa velikim rasponom o broju ratnih memorijala. Kako kažete, 2003. godine bilo ih je evidentirano u Srbiji od četiri do šest hiljada i 1550 u inostranstvu.

Mislim da je nedopustiva ova neprecizna evidencija. Pa, pet ljudi da angažujete u Srbiji da idu do varoši do varoši, od sela do sela i potpisaće tačan broj ovih memorijala.

Potrebna je precizna evidencija o svakom poginulom ratniku, o svakom ratnom memorijalu. To je ne samo obaveza svih nas, već i veliki duh i zahvalnost prema svima onima koji su dali svoj život za našu slobodu.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, već treći dan raspravljamo u pojedinostima a tek smo kod trećeg člana ovog predloga zakona, što je, priznaćete prilično obeshrabrujuće.

Tražio sam brisanje stava 2. ovog člana sa obrazloženjem da jedinice lokalne samouprave nisu u mogućnosti da preko svojih organa prate proces evropskih integracija, pa samim tim i razvijaju administrativne kapacitete.

Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije predlaže zakone a narodni poslanici uređuju jednu po jednu oblast društvenog života. Sve bi mi to pozdravili da su ti zakoni izraz stvarne potrebe za poboljšavanje i unapređenje položaja ljudi i institucija a ne usaglašavanja sa Evropom, da su plod unutrašnje potrebe a ne stranih inspiracija.

Takođe se ovim zakonom predviđa da mesne zajednice ojačaju, da donose svoje finansijske planove, ali kako kada se zna da veliki broj njih nema uslova ni za najosnovnije potrebe građana. Mesne zajednice se ne osećaju. Predlagač računa na veću pomoć opština i to finansijsku, materijalnu, stručno administrativnu, tehničku, kada znamo da pojedince mesne zajednice nemaju ni telefon, a kamoli nešto drugo. O kompjuterima da i ne govorimo.

Predlagač se latio posla da preko jedinica lokalne samouprave prati proces evropskih integracija Republike Srbije, ali i da razvija administrativne kapacitete. Možda ćemo u ovom prvom delu evropskom to i poći za rukom, ali u ovom drugom neće, u šta sam više nego siguran.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, evo, pri kraju smo ove maratonske diskusije i rasprave u pojedinostima o samo nekoliko članova Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

U članu 4. najbitnija izmena se odnosi na koncept utvrđivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave, bilo opština ili grada, na osnovu posebnih sektorskih zakona koji na celovit način uređuju određene oblasti.

Želim da se nadovežem na današnju diskusiju i da kažem naše mišljenje o mogućnostima međuopštinske saradnje u obavljanju izvornih i poverenih poslova. Srpska radikalna stranka smatra da će male jedinice lokalne samouprave i dalje ostati u nezavidnoj situaciji, pa prema tome osnivanje zajedničkog organa za dve ili više opština u praksi će ići veoma teško.

Na samom kraju, postavljam pitanje svima vama koji ste uveli ovu praksu u ovaj parlament, da li smo poboljšali ili unapredili ovu veoma oblast za život građana? Mislim neznatno. Da li smo doprineli njenom poboljšanju ili unapređenju? Isti odgovor. Da i ne pominjem sve one zakone, odnosno predloge zakona koji su išli u paketu sa ovim predlogom zakona, a sedeli smo ovde tri dana i deset sati efektivno raspravljali o amandmanima na samo nekoliko članova. Mislim da od ovakve diskusije neće imati neke posebne koristi niko, a ponajmanje građani Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u uslovima koji su nam nametnuti, u stanju opstrukcije gde u raspravi o pojedinostima možemo da govorimo samo nekoliko članova jednog zakona, bolje reći zakonskog predloga, mi poslanici SRS, nastojimo da maksimalno ozbiljno i posvećeno ukazujemo na sve nedostatke predloženih izmena.

Dobar deo izmena i dopuna koje predlažete spada u red organizacionih doterivanja. Recimo, ono što je ranije stavljeno u nadležnost statuta, sada se poverava Poslovniku o radu organa. Nedopustivi su previdi napravljeni prethodnim zakonom. To je odrađeno bez dovoljno poznavanja hijerarhije propisa, jer složićemo se da Poslovnik o radu i statut nisu akta od istog reda i značaja.

Takođe ste ovim izmenama i dopunama dali mogućnost stalnog radnog odnosa zbog izbora na funkciju opštinskog organa, što će u opštinama biti rado prihvaćeno, jer će biti povećan broj ljudi na platnom spisku, ali je nepotrebna ta mogućnost za zamenike predsednika skupština i za pomoćnike. Zašto? Zato što tu funkciju mogu da obavljaju neki od članova opštinskog ili gradskog veća.

Nedostatak novca za sve ono što je potrebno građanima uslovljava i nedostatak entuzijazma inicijativa, pa, sve u svemu, predložena rešenja će ostati na pola puta zato što su više plod jedne želje nego stvarnog stanja, odnosno sagledavanja mogućnosti lokalnih samouprava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da ovaj naslov Predloga zakona glasi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o funkcionisanju i uređenju lokalnih samouprava.

Ne znam zašto ne spajate srodne zakone, pa tako 11. i 12. tačku ovih predloga niste spojili sa zakonima iz oblasti finansija koji su bili na razmatranju prošle nedelje, nego ste ih, ne znam u čemu je veza između Zakona o nacionalnim manjinama i izborom guvernera NBS, ne vidim vezu osim možda u činjenici da ste predstavnika jedne nacionalne manjine, junaka sramne i tužne priče sa aerodroma u Frankfurtu, da nameravate da kandidujete za neku od funkcija za neku od ovih finansijskih institucija.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je jedan od retkih za koji nije predviđen hitan postupak. Predložene izmene su na nivou 40% u odnosu na zakon koji se menja. Prvi Zakon o lokalnoj samoupravi je donet daleke 2007. godine, pre 11 godina. Vlada je i suviše čekala da interveniše u ovoj oblasti. Nedostaci u praktičnoj primeni zakona su i suviše veliki da bi se ovoliko dugo čekalo da se izađe iz začaranog kruga loših rešenja.

Jedinice lokalne samouprave su najbliže građanima, ali građani nisu blizu građanima zbog otuđenosti, zbog mnogobrojnih lokalnih konflikata i interesa, kao i zbog nedovoljnog i nepreciznog određivanja nadležnosti organa lokalne samouprave.

Sadašnji gradovi i opštine nesporno imaju svoje specifičnosti, ali i znatne razlike. Predlagač, tj. Vlada nastoji da smanji te razlike, ali to ovim predlogom zakona ostaje samo u pokušaju.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz predložene amandmane nastojimo da iznesemo naše mišljenje o ovom Predlogu zakona, s obzirom da smo vremenski limitirani da govorimo i raspravljamo o samo nekoliko njegovih članova.

U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi ugrađena su rešenja iz čak šest sektorskih zakona, što se navodi kao razlog za ovu zakonsku inicijativu. Praktično, sektorski zakoni ažuriraju poslove i nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Mnogo su veći problem nedostaci u praktičnoj primeni važećeg zakona, što i predlagač priznaje, da sadašnja zakonska rešenja u praksi daju vrlo različite rezultate, od toga da su pojedini gradovi i opštine jako priznati i poznati u javnosti, kao takav primer je grad Jagodina, do toga da su mnoge ranije razvijene opštine danas u zapećku. Primer za to je Smederevska Palanka.

Očigledno nisu u pitanju zakonska rešenja nego kadrovski potencijal i motivisanost gradskih i opštinskih timova da unaprede svoje sredine. U opštinama, u jedinicama lokalnih samouprava, nema dovoljno, a u nekima čak ni malo građanske inicijative, novih ideja, entuzijazma i svega onog što vodi napretku. Usvojićemo mi ovde mnoga rešenja, izglasati zakone, ali problemi će i dalje ostajati, jer nema dovoljno stručnih, administrativnih, materijalnih, finansijskih i tehničkih potencijala. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već treći dan raspravljamo o amandmanima na samo četiri člana jednog zakona, što smatram da je klasična opstrukcija. Opstrukciju su ovaj parlament uselili poslanici, sa naše desne strane, koji danas nema u sali, podnošenjem stotina i stotina jednoličnih i besmislenih amandmana, kao i desetinama i desetinama predloga za utvrđivanje dnevnog reda, tako da bi ceo jedan dan utvrđivali dnevni red ovih sednica.

Na opstrukciju poslanici vladajuće koalicije su odgovorili opstrukcijom, tak o što su počeli podnositi stotine i stotine amandmana na predloge zakona koje predlaže Vlada koju su oni birali u ovom slučaju na predloge zakona koje je predložila NBS. Gospodo iz vladajuće koalicije, vi ste najodgovorniji za stanje u ovom domu. Izmenite Poslovnik, uozbiljite rad ovog parlamenta.

Srpska radikalna stranka kritikuje sve ono što nije dobro na jedan konstruktivan način, a prihvata sve što je pozitivno i što je u duhu i za korist našeg naroda, nezavisno sa koje strane ono dolazilo. Nastojimo da budemo maksimalno posvećeni radu ovog doma i onog zbog čega smo birani. Koristiću priliku da izrazim svoje zadovoljstvo jučerašnjom posetom i govorom gospodina Andreja Danka, predsednika parlamenta Republike Slovačke, koji je zaista nadahnuto i sa emocijom pozitivno govorio o srpskom narodu, za razliku od nekih poslanika koji se tada nisu prijatno osećali. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. ovog Predloga zakona definisani su i objašnjeni neki pojmovi sadržani u samom tekstu zakona, pa je možda iz tih razloga ovo jedan, u stvari, najduži i najglomazniji član zakona, od 29, koliko ih zakon ima.

Mojim amandmanom sam tražio brisanje stava 1. tačke 6. ovog Predloga zakona. Videli smo u tekstu zakona da je javna rasprava o ovom zakonu tekla od 7. decembra 2015. do 21. decembra iste godine, gde su i građani i stručna javnosti i finansijske institucije i svi zainteresovani imali priliku da se upoznaju sa nacrtom ovog zakona,što je dobro. Ali, onda ste u obrazloženju donošenja ovog zakona po hitnom postupku naveli ispunjavanje međunarodnih obaveza Republike Srbije prema EU i usaglašavanje sa propisima EU, uređenje zakona, sistema zemlje, uvođenje reda da, ali puko članstvo u EU nikako ne.

Ovde moram da se pridružim svojim kolegama i još jednom u osudi sramnog čina koji je učinio poslanik ovog parlamenta Meho Omerović, krađom parfema, i obrukao Srbiju i posramio sve nas.

Otkud ja s njima, samo mi to nije jasno?

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. ovog predloga zakona uređuje se odnos zakona prema drugim propisima kako ste naveli zbog izbegavanja poteškoća u primeni zakona i radi zaštite svih korisnika finansijskih usluga.

Uzimajući u obzir još uvek nedovoljnu rasprostranjenost kvalifikovanog elektronskog potpisa kod fizičkih lica omogućeno je da se kod ugovora na daljinu u vrednosti do 600.000 dinara korisnik daje saglasnost korišćenjem metode dvofaktorske autentifikacije, složićete se to ne zvuči baš najrazumljivije, bolje bi zvučalo da stoji dva elementa za utvrđivanje identiteta korisnika.

A kada znamo da i pored fizičkih lica u užem smislu reči, zakon se primenjuje i na preduzetnike i na poljoprivrednike, jer i ovi subjekti treba da uživaju isti stepen zaštite prava i interesa kod ugovaranja na daljinu, ali ovde mogu nastati problemi kada znamo da opšti nivo njihovog finansijskog znanja nije na nivou privrednih društava koja poseduju i veća materijalna sredstva i veće stručne kapacitete.

Sve je ovo po meni ishitreno, isforsirano i plod je kuhinje dobro poznatih evropskih nalogodavnih zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od dosadašnje prakse Vlade Republike Srbije u svojstvu predlagača zakona i dostavljanja Narodnoj skupštini na izglasavanje, kada se spajalo nespojivo, danas imamo set zakona, ili tačnije rečeno pet zakona iz oblasti finansije koje je podnela Narodna banka Srbije.

Što se tiče zakona o kojem raspravljamo, ili bolje rečeno samo o prvih nekoliko članova Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, mojim amandmanom na naslov ovog Predloga zakona, tražio sam da on glasi – Predlog zakona o zaštiti osnovnih prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Ovo je jedan prvenstveno tehnički predlog proceduralnog i finansijskog usklađivanja i usaglašavanja sa propisima EU, tako da sve dobre namere predlagača o olakšanom plaćanju i zaštiti korisnika finansijskih usluga, padaju u drugi plan pod teretom moranja nametnutog usaglašavanja, dodvoravanja direktivama koje dolaze iz EU.

Ostalo mi je malo vremena da se pridružim svojim kolegama iz SRS u osudi jednog velikog međunarodnog i diplomatskog skandala koji je uradio poslanik ovog parlamenta kada je uhvaćen u krađi u jednom od fri šopova, na frankfurtskom aerodromu. Narodna skupština treba da bude mesto i svaki narodni poslanik treba da javno osudi i žigoše ovaj visoko nemoralni čin.