Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8332">Dubravko Bojić</a>

Dubravko Bojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da istaknem jednu našu načelnu primedbu nas poslanika SRS, a to je objedinjavanje rasprave i spajanja u jedinstveni pretres nekoliko desetina zakonskih predloga. Ja ću kroz ove podnete amandmane nastavljati da govorim i iznosim svoje mišljenje o ovom Predlogu zakona.

Oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom iz 2009. godine i izmenama i dopunama tog Zakona 2011. i 2012. godine. Zakon iz 2009. godine nije izdržao probu vremena i iskušenja katastrofalnih majskih poplava 2014. godine.

Nije kriv zakon, kriva je uspavanost organa i institucija. Preventivna norma ne znači ništa ako je ne prati organizacija, budnost i spremnost na blagovremene izazove. Slažem se da niko nije mogao predvideti katastrofalne razmere ovih poplava, ali niko ne može negirati i uticaj ljudskog faktora.

Govori se o odgovornosti pojedinca i zajednice. Odgovornost pojedinca je prvenstveno u jačanju svesti i savesti, ali složićemo se, to nije dovoljno da se bori protiv svih.

Dosadašnji zakon nije trebalo menjati ili ne na ovakav način, uvođenjem smanjenja rizika od katastrofa, kada znamo da je upravljanje vanrednim situacijama mnogo širi pojam i sadrži i dimenziju smanjenja rizika. Nastaviće se.
Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da istaknem da je za sve građane Srbije bilo neuporedivo važnije i korisnije da smo u ovoj raspravi u pojedinostima danas govorili o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji ili o Predlogu zakona o ozakonjenju objekata.

U pokušaju predlagača da potvrdi predmet uređivanja ovog zakona izdvajaju se dva jasno odvojena i veštački spojena segmenta. Prvi je ekonomski ili tržišni i drugi čisto tehnički. Zar nije stavljanje neke robe, proizvoda na tržište više u domenu Ministarstva trgovine, a sve ove tehničke stvari mogle bi da se stave u dopune i izmene već nekog od postojećih zakona iz ove sfere? Ali, da bi se stvar zabašurila dato je i 210 stranica podrške tehničkih priloga kako bi se naglasila sva zakonodavna impozantnost Ministarstva građevine. Pravni osnov za donošenje ovog zakona je takođe tanak i na nivou je neuspelih pravnih odrednica.

Kaže se da nije usklađen sa EU, evropskim zakonodavstvom, što za nas iz SRS nije ni bitno. Pravni osnov ovog zakona ne potvrđuje, ne uvažava specifičnost građevinskih objekata.

Sve u svemu, ovaj Predlog zakona je više stvar nečije ambicije, u konkretnom slučaju Ministarstva građevine nego što je stvarna i realna potreba privrede. Hvala.
Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, ovaj zakon ili tačnije pošto još nije zakonski predlog je još jedno originalno čedo Ministarstva građevine i njegovog ministra, gospođe Mihajlović koja želi da bude prva, da pre svih uđe u Evropu, da se usaglasi sa EU, koja nas još ostavlja da se kiselimo na listi čekanja za ulazak u taj veštački i neprirodni savez.

Moram da istaknem da je ovo čisto tehnički zakon i sve što je dato u ovom zakonu je više stvar podzakonskog akta nego stvarnih zakonskih normi. Znači, ovaj zakon u ovom obliku nije bio neophodan kako to predlagač tvrdi bez obzira na argumentaciju i pozivanje na kompleksnost i specifičnost građevinskih proizvoda. Pa, molim vas, koji su to proizvodi da nemaju svoju specifičnost. Znači, tom zakonodavnom logikom treba doneti jedinstveni zakon na primer na mlečnim proizvodima, o proizvodima od gume ili plastike, drveta, hartije.

Prema tome, bile su dovoljne izmene ili dopune nekog od postojećih zakona iz ove sfere, recimo Zakona o standardizaciji ili Zakona o tržišnom nadzoru ili Zakona o planiranju i izgradnji. A i zašto bi to radili kad je ovako gromoglasnije, bučnije, više se čuje samo nisam uveren da se i dalje vidi. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege, pitanje životne sredine je od izuzetnog nacionalnog značaja oko koga treba sabrati sve svoje potencijale, kadrovske, naučne, stručne, organizacione i svake druge, jer mi nemilosrdno uništavamo svoje prirodne resurse, a veoma malo ih obnavljamo. U nekim zemljama da bi posegli jedno stablo treba vam pet, šest dozvola, a nama Šiptari uništavaju šume duž cele administrativne linije i nastavljaju tamo gde su NATO zlikovci stali.

Moram još jednom da ukažem na katastrofalne i nesagledive posledice zagađenja životne sredine kao posledicu zločinačkog NATO bombardovanja naše zemlje. Pre nekoliko dana vrhovnik NATO koji je sticajem okolnosti pevao „Ringe, ringe, raja“ izjavi da su civile NATO bobama spasavao od Miloševića. Molim vas, pa su onda gađali bolnicu u Nišu, Dragišu Mišović, rafineriju Pančevo u Novom Sadu i tako dalje. Iako se kao izvinio za nevine kao žrtve, uvaženi građani Srbije, želim da vam kažem da je u ovoj izjavi sabrana sva bezdušnost, bezosećajnost i cinizam koji krase ove okrutne belosvetske, hladnokrvne NATO ubice. Ali, nije propustio priliku da nam pripreti, nemojte slučajno da vam padne na pamet da branite građane Kosova, mi ćemo ih zaštiti samo vi zovite.

NATO je znao, a samim tim i odobrio čuvenu posetu Hašima Tačija severu Kosova koja je najveća provokacija ne samo za Srbe na Kosovu i Metohiji, već širom planete. Hvala vam.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Da je čuvanje životne sredine od planetarnog značaja, kako reče i moj uvaženi kolega Sreto Perić, ja ću argumentovati jednim primerom.

Naime, na sednici Generalne skupštine UN, generalni sekretar Antonio Gutereš pre dve nedelje u NJujorku je uputio apel celokupnoj svetskoj javnosti da čovečanstvo ima dve godine da reši pitanje klimatskih promena i životne sredine. Mislim da sam ga doslovice citirao. „Ulaganje u životnu sredinu je investiranje u naše zdravlje, u našu budućnost.“

Ovde su navedeni ili navođeni najveći zagađivači životne sredine, pa se tu pominju rafinerije, termoelektrane, skladištenje otrovnog otpada, divlje deponije, poplave, požari, klizišta, fabrike, zagađenje šuma, reka, zagađenje od automobila, cigareta, plastične kese itd, ali na vrhu same piramide najvećih zagađivača životne okoline je ipak čovek. Čovek nemilosrdno uništava svoju okolinu, a složićemo se da prirodni resursi, nažalost, nisu neograničeni. Ako bi bacili pikavac ili opušak od cigarete u nekoj od evropskih prestonica, prolaznici bi vam prišli i upozorili da to ne činite ili pokupite to što ste uprljali.

Nastaviću se kroz sledeći amandman. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, čulo se ovih dana dosta diskusije na temu zaštite životne sredine, čulo se koji su najveći zagađivači, koji su najveći problemi, čulo se kako će se oni rešavati, ali malo se čulo ili malo se govorilo o jednom zagađenju kao posledici bombardovanja NATO bombardovanja naše zemlje pre skoro 20 godina.

Kao član Komisije, skupštinske Komisije za istragu ovih posledica NATO bombardovanja, posebno onih sa osiromašenim uranijumom poštovaću stav Komisije i neću iznositi na videlo danas podatke do kojih dolazimo na terenu, ali ću vas samo podsetiti da se na devet lokaliteta u užoj Srbiji ispaljivani su projektili sa osiromašenim uranijumom, koji se uglavnom koriste za uništavanje oklopnih transportera i tenkova. Pri udaru ovog projektila razvija se temperatura od preko 3000 stepeni i oslobađaju se nano čestice koje se rasprušuju u vazduhu ili zemlju i koje su otrovne za sve one koji ih uzdišu.

Smo ću vam reći na kakve smo posledice naišli kada smo obišli Pčinjski okrug na potezu Vranje – Bujanovac – Pljačkovica – Relja – Slatkoselce i tako dalje. Stoka je naglo počela da oboljeva od leukemije, raznih drugih deformiteta, opadanje rogova, zuba, krivljenja nogu, rađana je mladunčad sa dve glave. Jagnjad su se recimo rađala potpuno slepa. Znači, ne da imaju oči nego bez očiju i tako dalje.

A gospodine ministre, čuo sam pre neki dan da ste najavili donošenje jednog krovnog zakona o klimatskim promenama, pa verujem da ćete i ovaj problem, odnosno zaslužuje da se nađe u ovom tekstu zakona. Hvala vam.
Hvala gospodine potpredsedniče.

Kao jedan od najvećih problema, odnosno najvećih zagađivača u državi Srbiji su prepoznate divlje deponije. Niko tačno nije utvrdio njihov broj, između pet i po i šest hiljada. I ako država preduzme nešto da ih ukloni, odnosno da ih ukloni, odnosno da ih zabrani, postavljanjem kamera ili straža, one niknu da drugom mestu.

Da nisu divlje deponije jedini problem, ja ću reći i regalne, pod navodnicima, deponije, kako predstavljaju velike smetnje građanima u mestu gde se nalaze. Da je to tako, ilustrovaću vam primerom deponije na magistralnom putu Sopot-Kosmaj u selu Nemenikuće. Svako ko je prolazio ovim putem prema Kosmaju ne može da se čudom načudi da je groblje otpada smešteno baš na tom mestu. To je božji dar prirode, a kazna od ljudi.

Kada u letnjim mesecima idete ovim putem, obavezno morate da podignete stakla na automobilu, da bi taj susret sa tim neprijatnim mirisom bio bezbolniji. Ako pak idete biciklom ili šetate, morate staviti povez preko usta. Što je to tako i ko je to organizovao i legalizovao, ja ne znam.

Gospodine ministre, ja ovde ne bi vrednovao vaš rad ili ministarstava pre vas, ili lokalnih samouprava, ali ovo su stvari i oblasti u kojima mi možemo mnogo više. Znači, možemo da uradimo mnogo više bez podsticaja sa strane. U ovim oblastima, uz naše potencijale, koji nisu skromni, u svakom pogledu treba mnogo više inicijative i akcije.

Pošto mi je isteklo vreme, nastaviću se.
Hvala.

Moj amandman se odnosi na brisanje stava 2. člana 2. ovog predlog zakona. Dobro je što ukidate ovaj zakon o privremenom umanjenju penzija, ali ja imam jednu rezervu koja nije samo moja lična dilema, a to je da li je Vlada Republike Srbije dobro procenila ekonomski opseg ove mere, tako da se ne desi da se za šest meseci ili godinu dana ponovo imamo neke restrikcije, što bi imalo nesagledive posledice za PIO.

Moramo biti svesni da se životi miliona ljudi prelamaju u ovoj oblasti. Penzija je ekonomska i socijalna kategorija ali i stečeno pravo svakog od 1.700.000 penzionera i dobro je što sticajem povoljnih okolnosti ukidate ovaj zakon iz 2014. godine.

Kao nešto na čemu posebno insistiramo, mi poslanici SRS, to je da se odnos, tj. razlika između najnižeg i najvišeg iznosa penzija smanji i ujednači, jer se na tom odnosu u stvari i najviše ogleda ekonomska i socijalna podeljenost srpskog društva.

Moram da se složim sa kolegom Marijanom Rističevićem koji obično kaže za sebe da je poljoprivrednik, ja bih rekao intelektualac poljoprivrednog tipa, a to je i da poljoprivrednici imaju pravo na dostojanstvenu penziju. Hvala.
Uvažene kolege, kroz ove amandmane ću govoriti moje viđenje ovog Predloga zakona.

Vlada Republike Srbije ostaje dosledna u svom istrajavanju da objedinjuje i spaja nešto što se ne može spojiti. Tako danas imamo Predlog zakona o penzijskom osiguranju zajedno sa izborom viceguvernera Narodne banke, dva zakona iz oblasti obrazovanja i desetine međudržavnih sporazuma koji se odnose na međunarodnu saradnju naše zemlje. Time jedna dobra ideja o ukidanju Zakona o privremenom umanjenju penzija gubi na značaju i vrednosti. Sve ste ovo objedinili, i još po hitnom postupku.

Penzioni sistem tiče se ogromnog broja građana Srbije, zaposlenih i penzionera, zaposlenih i nezaposlenih, države i privrednika, budućeg i minulog rada, ekonomije i prava, izdašnosti i restrikcije, stabilizacije i krize i mnogo čega još. U pitanju je, u krajnjoj liniji, svakidašnji život miliona građana Srbije. Ključno pitanje je nepovoljan odnos između broja osiguranika i broja penzionera. Kada se taj broj uravnoteži, onda možemo govoriti o temeljnom, stabilnom i održivom sistemu. Penzioni sistem, a naročito u zemlji kakva je naša, ne sme da zavisi ni od čije volje, želje, interesa, ideologije, sastava Vlade, savetodavnih tela itd. Znači, jednom rečju, treba nam stabilan, temeljan i održiv sistem. Hvala.
Pored dobro ustaljene prakse Vlade da objedinjava zakone za raspravu, ovde danas imamo jednu novatoriju, a to je objedinjavanje obrazloženja za neprihvatanje naših amandmana, ali sada ću nešto o temi.

Svi dosadašnji pokušaji reformi zajedno sa ovim današnjim predlogom zakona, mislim na izmene i dopune zakona od 2002, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine, treba posmatrati kao početak jedne moguće ozbiljne temeljne reforme penzionog osiguranja. Treba doraditi i kriterijume za obračun visine i prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž računa kao beneficirani radni staž ili sa uvećanim trajanjem.

Većinu zakona Vlada predlaže iz prisile, iz nužde, pod teretom nametnutog i moranja, bilo da se radi o rokovima ili standardima koje juri EU.

Kada je u pitanju ovaj zakon, tj. Predlog zakona, čini mi se da Vlada to prvi put radi voljno zato što je mnogo penzionera koji čekaju da se na njih ne gleda samo restriktivno. Treće doba ne sme biti doba restrikcija svih vrsta, bilo da se radi o biološkim, socijalnim, kulturnim i svim ostalima.

Dobro je što ukidate ovaj prethodni neustavni zakon, ali ko će nadoknaditi teret četvorogodišnjeg bilansa penzione reforme koju su podneli isključivo oni kojima je to bilo stečeno pravo i koji su uredno plaćali sve doprinose.

Ne treba ovo tretirati kao neku vrstu poklona penzionerima, već kao stečeno pravo koje im je bilo uskraćeno i sada se vraća. Isti uzeo, isti mora i da vrati. Hvala.
Evo, već treći dan rasprave u pojedinostima o ovom Predlogu zakona, o ovim važnim pitanjima moram da kažem da je ova diskusija mogla da bude i konstruktivna i kvalitetna, da je bilo više razumevanja i poštovanja nas narodnih poslanika.

Uprkos svemu, mi smo nastojali da argumentovano kritikujemo sve ono što mislimo da nije dobro, ako što je naša primedba u pogledu pozicije i nadležnosti direktora za biomedicinu, a posebno normiranja tri pomoćnika direktora, koji za svoj rad odgovaraju i ministru i direktoru.

Isto tako kod obavljanja inspekcijskog nadzora, rekli ste da taj nadzor treba da bude kontinuiran što se slažemo, ali rekli se obavlja najmanje jednom u dve godine.

Srpska radikalna stranka smatra da je bolje rešenje da se inspekcijski nadzor ustanova obavlja svake godine kako bi se smanjile, uvažile ili u potpunosti eliminisale sve negativne posledice. Ja ovde moram još jednom da kažem da je neizdavanje dozvole za transplantaciju srcu jednoj zdravstvenoj ustanovi isto kao, ako bih se fudbalskom terminologijom poslužio, kada bi Ronaldu ili Mesiju zabranili da igra na protivničkoj polovini terena gde su oni ustvari najjači.

Ovim ste velikom broju pacijenata omogućili pravo na lečenje veoma hipokratovski.

Na kraju, želim da kažem kako je neprikosnoveno pravo na život, isto tako je neprikosnoveno pravo svakog pacijenta na lečenje, na izbor lekara i zdravstvene ustave kojoj će proveriti svoje zdravlje. Hvala.
Hvala.

Slušajući danas diskusije nekih kolega sa naše leve strane, prosto, da se čovek zapita o kojoj je zemlji reč. Svoju diskusiju ću približiti i temi i domaćem terenu.

Govorimo o zakonima koji se odnose na transplantaciju. Naveli ste broj donora i transplantacija u 2017. godini. S tim u vezi postavljam pitanje kada je izvršena prva transplantacija srca, odnosno presađivanje organa u Republici Srbiji i u kojoj zdravstvenoj ustanovi kada znamo da je u 2017. godini od mogućih 40 donora urađeno sedam transplantacija srca? O kom uspehu ovde govorimo? Izračunajte koji je to procenat. Opravdano se nameće ozbiljno pitanje - po kom propisu, kriterijumima i standardima su do sada dodeljivani donori zdravstvenim ustanovama i zašto ona nije vršena ravnomerno prema svima?

Na ovaj način ne samo da je izvršena diskriminacija pojedinih zdravstvenih ustanova koje imaju dozvolu za transplantaciju, već i diskriminacija njihovih pacijenata.

Svakako, ovo je donelo najviše štete samim pacijentima, možda čak i gubitak života, čime su povređena prava pacijenata iz 2013. godine, kojim su, pored utvrđenih prava, utvrđene i odgovarajuće sankcije za kršenje pojedinih prava.

Uvažene kolege, na osnovu datih odgovora na postavljena pitanja i prihvatanja ili ne prihvatanja odgovora kako imamo ovih dana u Narodnoj skupštini u neviđenom i neprimerenom ponašanju resornog ministra da ne odgovori ni na jedno, naše pitanje.

Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj Predlog sačinjen bez dovoljno uticaja stručne javnosti, nedovoljnog vremena za vođenje javne rasprave, činjenice da neke odredbe nisu jasno precizirane i definisane, što ostavlja mogućnost različitog tumačenja, a to istovremeno znači i različite prakse u realnom životu. Hvala vam
Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju ovih zakona, ili bolje reći zakonskih predloga, naveli ste da važeći zakon u ovoj oblasti nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti u obavljanju transplantacija, kao i uslove pod kojima se ova delatnost može obavljati, što je za posledicu imalo nemogućnost izdavanja dozvola za rad pojedinim zdravstvenim ustanovama.

Gospodo iz Vlade Republike Srbije, SRS traži da se posebnim aktom ili regulativom, utvrdi koje su to zdravstvene ustanove u kojima se može vršiti transplantacija svakog organa, ponaosob, ali na osnovu objektivnih, stručnih i naučnih potencijala, a ne na osnovu ličnih simpatija, sujete, neznanja, ili možda mržnje.

Podsetiću vas, da je mržnja nagore stanje ljudske svesti, a vi je kao nosilac sistema danas javno emitujete u Narodnoj skupštini. Dodaću da je transplantacija, stručna, naučan i terapijska metoda lečenja, koja se u Srbiji izvodila u nemogućim uslovima ekonomskih sankcija, i to veoma, veoma uspešno sredinom 90-ih godina prošlog milenijuma.

Dame i gospodo, obraćam se svima vama kao i sveukupnoj javnosti Srbije, pitanjem – Da li može biti bolje reference za nečiji rad od činjenice da ti transplantirani pacijenti i danas žive svoje druge živote. To su tada bili veliki podvizima, vi ste godine ministre u to vreme bili fascinirani nekim drugim podvizima i junacima. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakoni koji se odnose na transplantaciju organa su veoma važni i za medicinsku nauku i struku. Srpska radikalna stranka smatra da treba povećati broj transplantacionih centara kako za presađivanje organa, tako i ljudskih ćelija i tkiva.

Vidimo iz Predloga zakona da ste posao transplatacije srca poverili KCS, želim da vas obavestim da u Srbiji postoji još jedna relevantna zdravstvena institucija. Iz subjektivnih razloga neću navesti njeno ime. U njoj se još od 1995. godine do 1999. godine obavljaju najkomplikovanije medicinske intervencije, uključujući tu i transplantaciju srca i jetre.

Namerno sam pomenuo ovaj termin od 1995. do 1999. godine da bi se vratili malo u ono vreme u kojim uslovima su izvršene ove transplantacije. Šta je najbitnije u ovoj stvari? Da transplantirani pacijenti i danas žive svoj život, novi život sa novim organima.

Posle 18 godina tavorenja, u toj ustanovi se ponovo obavlja transplantacioni program i sada odjednom ovim predlogom zakona o toj ustanovi nema ni reči. Prosto, ne mogu da verujem da ste zaboravili i da niste svesni onog što se nalazi u vašem sistemu, na čijem ste čelu.

Samo da vas podsetim, pre neki dan ste mog uvaženog mladog kolegu Aleksandra Šešelja savetovali da mora još da čita, a ja vas obaveštavam, odnosno vam predlažem da se i vi malo obavestite o onim ustanovama u kojima ste na čelu. Toliko.
Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, govoreći u prethodnom javljanju o ustanovi koja sa velikim uspehom obavlja transplantacije srca, reći ću vam da se ime te ustanove i zdravstvene institucije nalazi zapisano u istoriji evropske i svetske transplantologije. Najveći problem u celoj ovoj priči je nedostatak organa.

Dodao bih da je Hrvatska manja od Srbije, a da ima dva transplantaciona centra - KC „Rebro“ i „Dubravu“. Mada se Hrvatska po broju donora, odnosno darivalaca ovih organa nalazi u samom vrhu.

Da se razumemo, iskustva i ne samo naša u ovoj oblasti nisu prevelika, jer se radi o novoj disciplini zasnovanoj na najvišim standardima medicinske nauke i prakse i koja ima veliki značaj i perspektivu. I ne samo perspektivu intenzivnog razvoja, nego i perspektivu pre svega velikih mogućnosti za lečenje ljudi.

Ova oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva iz 2009. godine. Šta se čekalo toliko godina? Koliko je upropašćeno organa koji su mogli nekome spasiti život? Kao i obično Vlada kasni i predlaže zakone kada to njoj odgovara ili kada je pritisnuta od EU, pa pod teretom moranja, usaglašavanja i usklađivanja sa propisima EU.

Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv ovakve prakse i načina rada. Kao najvažnija karika u celom ovom lancu je donor, davalac i mi mislimo da to treba da ostane na doborovoljnoj osnovi zbog ranije iznesenih razloga i da apsolutno ostane stvar ličnog izbora svog pojedinca. Hvala.