Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je baš ovaj Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu najsrećnije odabrani zakon za ovako temeljnu raspravu. Mislim da je šteta što i o ostalim zakonima iz ove oblasti nećemo moći da govorimo, a mislim da su bili zahvalni za ovakvu diskusiju i amandmansku intervenciju.

Prvi član ovog zakona na koji sam podneo amandman smatram da je trebao, bolje bi možda zvučalo, da glasi – da se ovim zakonom uređuju uslovi i način ostvarivanja, kao i zaštita prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja usluga upotrebom sredstava za komunikaciju na daljinu.

Postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji ovim zakonom se dopunjuje uvođenjem novih odredaba koje imaju za cilj uspostavljanje jedinstvenih principa za sve vrste finansijskih usluga na daljinu. Pohvalna je i namera predlagača kako da zaštiti korisnika ovih usluga, tako i za međusobno jačanje poverenja između pružaoca ovih usluga i njihovih korisnika. Sve bi ovo imalo smisla i mi bi pohvalili da se ne nameće usklađivanje domaćeg prava sa propisima EU u ovoj oblasti, pre svega sa Direktivom 2002/65 EU, tako valjda stoji u ovom tekstu o usklađivanju, a koja se odnosi na sve vrste finansijskih usluga: bankarske, kreditne, osiguravajuće, penzione, investicione, platne itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, nisam hteo da se javljam po Poslovniku, ali bih, vi ste rekli jednom narodnom poslaniku da nešto nije tema, mnogo toga nije bila tema danas, ali ste vi dopustili.

Zato ću ja u svojoj priči govoriti isključivo o ovom temi.

U članu 4. ovog Predloga zakona iskazano je dosta nedoumica i nejasnoća samog nosioca Predloga. U stavu 1. i 4. navodi se da će se sredstava za to i to, obezbediti taj i taj. Govori se o sredstvima za izradu nedostajućih planskih i urbanističko-tehničkih dokumenata. U ovom Predlogu zakona, bilo kakve nejasnoće i nedoumice prosto su nedopustive.

Srpska radikalna stranka, da se razumemo, zalaže se za svoj principijelni stav, da sve ono što je dobro za građana Republike Srbije prihvati i podrži, pa tako i ovu ideju. Mi nismo protiv izgradnje ovih stanova, jeftinih stanova ili stanova po povoljnim uslovima, već smo da se ovaj model proširi i na ostale stambeno ugrožene kategorije.

Još jednom naglašavam da ovaj model može imati puni smisao tek i samo ako se odnosi na sve ostale profesije. Videli smo da je za realizaciju ovog programa potrebno sadejstvo i puna koordinacija između više ministarstava, a videli smo već juče, da ovde prisutni ministar, verovatno i najkontraverzniji ministar u Vladi Srbije, svojim izjavama, a poznat po svom neuklapanju u timski rad, i solo izjavama, narušio je ovde i doveo je u zabludu i realizatore ovog projekta, tako i one koji su za njega zainteresovani.

Posle ovoliko pozivanja na Poslovnik, gotovo da je i obesmišljena moja replika. Ali sam hteo da kažem gospođi Mihajlović da sam bio sve vreme u temi, govorio o zakonu i da ni jednom rečju nisam bio van teme.

A vama gospodine Marinkoviću sa zakašnjenjem moram da spočitam da niste smeli dozvoliti gospođi Mihajlović da sa tog mesta licitira rezultatima izbora pojedinih stranaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi stav člana 2. na koji sam podneo amandman glasi – realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Odmah da se razumemo, SRS se zalaže za jačanje sistema nacionalne bezbednosti, ali mi smatramo da ovaj model ima smisla samo ako se odnosi i na druge ugrožene kategorije kakvi su recimo, rudari, radnici u zdravstvu ili obrazovanju.

Ovo što vi predlažete ovim zakonom odnosi se na sistem bezbednosti u užem operativnom smislu. Bezbednost ne čine samo poslovi, organi i službe koje se bave nacionalnim, vojnim, javnim i obaveštajnim poslovima, već i mnogo čega još.

Za potrebe realizacije ovog projekta potrebna je puna koordinacija još nekoliko ministarstava, rad državnih organa i po horizontali i vertikali vlasti.

Zakon je tek u razmatranju, a već se oseća izvesna neusaglašenost između pojedinih aktera, tj. učesnika u ovom projektu, o čemu su moje kolege već nešto i govorile.

Vi možete da rešite ovim projektom samo delić ukupne državne politike segment nacionalne bezbednosti. Šta je sa drugim ugroženim kategorijama? Da budemo iskreni, sektor bezbednosti je i u socijalizmu bio donekle povlašćen. Imali su svoje činove, svoje rangove, svoja odmarališta, svoje školstvo, svoje zdravstvo, beneficirani radni staž, bolje plate.

Da završim još jedom, SRS ne spori potrebu izgradnje ovih stanova, samo da se model proširi i na druge kategorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. stav 1. i brisanje tačke 6) sa obrazloženjem da je definisanje pojmova u samom tekstu zakona nepotrebno.

Ni manji zakon ni više rasprave. Pre svega mislim na onu konstruktivnu raspravu za razliku od onih koji danas nisu u ovoj sali i čija je jedina misija da obesmisle i obezvrede svaki vid rasprave.

Sam Predlog zakona predstavlja mali pokušaj da se na različitim lokacijama ujednače uslovi izgradnje ovih stanova pod povoljnim uslovima za pripadnike snaga bezbednosti Republike Srbije, ali istovremeno i da bude prilog u dobrom pravcu da ovo bude model i u budućnosti da se rešava stambeno pitanje i onih koji na direktniji način doprinose ukupnom društvenom razvoju, kao što su nauka, zdravstvo, obrazovanje, kao i pojedine privredne grane, a koje su i te kako od značaja i imaju status opšteg interesa. Prosto, ne mogu da ne pomenem i rudare i neke druge profesije kod kojih nema dovoljno radne snage, upravo zbog veoma loše perspektive.

Treba se setiti i onih koji su ne svojom voljom ostali bez posla, prerano otišli u penziju, a čiji višedecenijski trud i doprinos izgradnji društva nije zanemarljiv. Prema tome, još jednom ću da podvučem da SRS ne spori potrebu izgradnje ovih stanova, ali i za sve ostale kategorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov ovog Predloga zakona jer kao lingvisti, pa i sami ćete se složiti da je zakon glomazan i naslov zakona komplikovan. Kratak je zakon od svega desetak stranica i negde oko 26, 27 stranica teksta. Mislim da je bolje rešenje naslova ovog zakona da glasi – Predlog zakona o posebnim uslovima izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Sintagma za realizaciju projekta mislim da je suvišna i nepotrebna, jer je i smisao i suštinski već sadržana u naslovu ovog Predloga zakona.

Ali, da moja primedba ne bude samo lingvističke prirode, reći ću da SRS nije protiv ideje izgradnje stanova, jeftinih i povoljnih stanova, ali za sve kategorije. Postoje tu i druge ugrožene profesije kao što su recimo rudari koji rade težak i opasan posao, zatim, radnici u obrazovanju, najvažnijoj društvenoj delatnosti. Pa, radnici u zdravstvu koji u nemogućnosti rešavanja svog egzistencijalnog i životnog problema nalaze se u samom vrhu profesija koje žele da napuste zemlju.

Što se tiče činjenica sve je lako. Imamo hitan postupak i leks specijalis. Hitan postupak Vlada uvodi kao način uređivanja ovih zakona, kao opšte mesto i leks specijalis je već na poseban način se uvodi kao praksa u rešavanja ovih problema, pod izgovorom da je bitan.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije ostaje dosledna svom ustaljenom načinu rada u spajanju nespojivog, bilo da se radi o predlozima zakona ili sporazuma.

U gomili zakonskih predloga za današnji dnevni red, ja ću govoriti o jednom zakonu iz oblasti saobraćaja o kome je do sada ovde najmanje bilo reči. To je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Od svih zakonskih predloga, koji su od Vlade Republike Srbije kao predlagača, došli u ovaj parlament na izglasavanje, ovo je jedan od lošije koncipiranih i osmišljenih zakonskih predloga. Zašto je to tako? Ne vidim neki racionalni razlog osim možda u činjenici da se našim prevremenim evropljanima preterano žuri zbog članstva u EU, u čemu svakako prednjači danas ovde prisutni resorni ministar.

Da je sve ovo istina i činjenica, pokušaću da dokažem u narednih nekoliko minuta.

Srbija je i pre EU, znači do EU deo evropskog plovidbenog sistema. Dunav je centralna evropska reka i od svog izvorišta ispod planine Švarvald, do svog ulivanja u Crno more, bez preterivanja možemo reći da je najlepši kroz našu zemlju. A ako znamo da je plovan već od grada Regenzburga u Nemačkoj, znači mi plovimo niz Evropu ali i uz Evropu. Naši problemi oko pridruživanja zapeli su u nekom uzvodnom plićaku.

Postojeći Zakon o plovidbi ima ni manje ni više nego 291. član. To je preko 100 stranica teksta. Izmene i dopune su vršene 2010, 2012, 2015. godine, pa opet 2015, pa 2016. godine kada smo vam mi, poslanici SRS, ukazivali i upozoravali vas da je to loš zakon, da je glomazan, da je teško primenjiv. Nudili smo vam tada konstruktivne amandmane koje ste vi glatko odbili, da bi sada uz naknadno prizvanu pamet, uz manje korekcije stidljivo ugradili u tekst zakona ono što smo mi tada predlagali.

Već sam rekao da zakon ima 291. član. U 136. članova su vršene neke krupnije ili sitnije izmene, doterivanja i pojašnjenja. Ako prethodnim izmenama i dopunama 136. članova dodamo i predložene 62 izmene, dobija se brojka od 198 izmena i dopuna na 291. član. To je 70% zakona.

Srpska radikalna stranka smatra da je ovde trebalo ići na potpuno nov zakon. Pa sve ono što je pravna zakonska norma, ugraditi u tekst zakona, a ono što je tehnička, kao što su davanje saglasnosti, odobrenja, naknade, prihodi, takse, tehnički normativi prebaciti u podzakonska akta i tako rasteretiti zakon, relaksirati ga, učiniti ga bolje razumljivijim i lakše sprovodljivijim.

U pitanju je običan tehnički zakon, a to znači težak za snalaženje, sa smanjenim praktičnim potencijalom. Sve ove izmene i dopune su deo arsenala iz evropskih nalogodavnih zakona. Za nas iz SRS je neshvatljivo da se tek sada neko posle sedam i više godina dosetio da uredi ovu specifičnu i veoma važnu oblast kojom se potpunije regulišu svi aspekti radnog vremena brodskih posada. Pored toga, zakonom se definišu i dva nova pojma pristan i privezište za čamce.

Član 62. predloženih izmena i dopuna je posebna priča. Propisana je prelazna odredba kojom se uređuje način priznavanja brodskih isprava, kojim se uređuje sposobnost brodova za plovidbu do zaključenja sporazuma EU i Republike Srbije, odnosno administrativnih sporazuma koji se zaključuju između uprave i nadležnih članica, organa članica EU, kao i Sporazum o uzajamnom priznavanju brodskih isprava kojima se utvrđuje sposobnost brodova za plovidbu između Centralne komisije za plovidbu rekom Rajnom i Republike Srbije. Norma je danom prijema Republike Srbije u EU. Svedočanstva Unije za unutrašnju plovidbu, priznaju se kao da su izdata u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, i sami znate da je to datum koji je na dugom štapu. Bez obzira na sva htenja naših evrofantasta, pa je samim tim veoma neozbiljno vezivati nešto za neizvesne rokove.

Ako je to primer vizionarstva ove Vlade neka vam bude. Svako ima pravo na svoje zablude, ali one ne smeju biti deo zakonskih rešenja.

Naše vode Dunava, Save i Tise su i međunarodne vode i one nikako ne razdvajaju narode i zemlje već ih spajaju. Strani brodovi i plovila krstare našim vodama iako pored zdravlja i obrazovanja u nečemu možemo da se ravnamo sa Evropom, onda je to u ovoj oblasti. Pa, tako i ove izmene i dopune ovog Predloga zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama su dobar prilog u tom pravcu, prilog plovidbenom pravu i zakonodavstvu Republike Srbije.

Dobra nastojanja kod nas nemaju dovoljan nivo agilnosti i preduzimljivosti, jer naši predlagači zakona njihovih izmena i dopuna uvek mašu sa nečim što je jedan vid naredbe prisile, moranja, primanja zadataka sa strane usklađivanja i usaglašavanja sa propisima EU zanemarujući naš zakonodavni sistem i zakonodavstvo Srbije. Samo odzvanja u skupštinskim klupama direktiva Evropskog parlamenta, direktiva EU. Prvenstveni motiv ovih izmena i dopuna treba da bude propisivanje radi uvođenja reda u ovu oblast kao i povećanje nivoa bezbednosti na rekama i jezerima i da se unese pravna i svaka druga sigurnost za građane, privredu i sve ostale subjekte koji sa ovim zakonom regulišu. Ne smeju se dozvoliti negativne posledice, a tek one sa smrtnim ishodom, podsetiću vas na slučaj Srebrnog jezera kada su zbog nemara vlasnika pedolina i nastavnika stradala dva učenika ili pre nekoliko meseci kada je stradalo dvoje ljudi kada se njihov čamac udario u neki stranac tegljač, mislim bugarski.

Nisam uveren da se članu 28. predloženih izmena i dopuna razrešava pitanje sigurnosti vožnje plovilima na sopstveni pogon, samo obaveznim nošenjem prsluka za spasavanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz Vladine tehničke radionice za izradu zakonskih predloga ovo je još jedan prvenstveno tehnički predlog pravnog, proceduralnog, inspekcijskog i tehničkog usklađivanja. Hvala vam.

Srpska radikalna stranka nema problem da prihvati i pozdravi sve ono što je dobro, što je napredno, što je progresivno, što je u interesu našeg naroda. Pa, tako čuo sam juče da se problem nelegalnih šljunkara rešava ovim zakonom, da ih tamo neko oko 148 i da je dva miliona štete, dva miliona evra na godišnjem nivou štete od toga. Tako da, pozdravljamo tu inicijativu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije, koji ste i danas uredno i disciplinovano, kao i sve vreme rasprave, u punom sastavu, za razliku od nekih drugih na našim ranijim zasedanjima, koji su bili mnogo opušteniji i koji su mogli da telefoniraju, pišu SMS poruke, pa čak i šminku da poprave.

Moj amandman se odnosi na član 4. stav 2. tačka 6) ovog zakona –Obezbeđivanje kvaliteta i efikasnosti vojnog obrazovanja, u skladu sa zahtevima profesionalizacije Vojske Srbije i propisima o odbrani, mi dodajemo – suvereniteta i integriteta Republike Srbije.

Evo već tri dana govorimo o samo nekoliko članova ovog jednog zakona, Zakona o vojnom obrazovanju, a nećemo imati prilike da govorimo, recimo, i o drugim važnim zakonima iz ove oblasti, kao što je Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, zatim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i da ne nabrajam - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnom i materijalnoj obavezi ili Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA, a iglasaćemo, to jest izglasaćete sve ove zakone bez praktično ikakve rasprave. Pitanje…

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov ovog Predloga zakona o vojnom obrazovanju, sa predlogom da se zakon zove – Predlog zakona o obrazovanju u Vojsci Republike Srbije.

Kao neko ko je više decenija u obrazovanju, tako smatram i vojno obrazovanje kao integralni deo opšteg obrazovanja, sa svim svojim specifičnostima.

Srpska radikalna stranka drži do obrazovanja, kao najvažnije društvene delatnosti, kako za razvoj zemlje, tako za njenu odbranu i bezbednost. Obrazovanje je proces sticanja znanja, a znanje je i sila i moć i oružje. Pokazalo se kao moćno oružje u zločinačkom NATO bombardovanju 1999. godine. Mi tada nismo imali vojnu tehniku i savremeno naoružanje da se suprotstavimo NATO zlikovcima, ali smo imali moral, obučenost naših oficira, kako generala Lazarevića, tako i ovde prisutnog našeg generala Božidara Delića.

Mislim da će se još dugo proučavati strategija i taktika, kako su uz male gubitke u ljudstvu i vojnoj opremi, uspeli da prežive bombardovanje, najveći zločin u poslednje vreme na ovim prostorima. Zato i smatramo da je obrazovanje, tj. vojno obrazovanje, veoma moćno oružje.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva i Vojske Republike Srbije, žao mi je što zbog ovakvog načina rada parlamenta nećemo biti u prilici da govorimo i o drugim važnim zakonima iz ove oblasti, ali o tom potom. Želim da vas pohvalim što ste sve vreme, u punom sastavu, vojnički disciplinovano, slušali sve ove naše priče koje često i nisu bile interesantne za slušanje.

Gospodine ministre, mislim da niste nijedan problem uneli u sistem na čijem ste čelu, ali prošle nedelje kada ste govorili u objedinjenoj raspravi o ovim zakonima, a pravdajući učešće naših mirovnjaka u raznim mirovnim misijama, rekli ste da je to zanemarljiv broj. Ja se pak ne slažem sa tim, jer nekoliko stotina najosposobljenijih i najbolje obučenih pripadnika Vojske Srbije nije zanemarljiv broj ni za neku mnogo veću i jaču vojnu silu nego što je to Srbija. Pravdali ste da oni tamo stiču iskustvo i naveli ste čak i ne znam koliko časova vožnje borbenih sredstava, tenkova itd. Ja bih uvek vratio bogu ulaznicu za takav raj, jer šta će naši predstavnici u raznim misijama belosvetskim.

Srpska radikalna stranka je protiv svakog učešća i angažovanja naših pripadnika i naše vojske u bilo kojim misijama, jer sva ta mesta gde se šalju mirovnjaci su potencijalna ratna žarišta. Šta ćemo mi u njima? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li delim osećaj bespomoćnosti ili da li sam deo izgubljenog vremena ili da pričam praznu priču u meri u kojoj se pridržavam amandmana na jedan običan tehnički zakon sa 54 člana i koji ne zavređuje ovoliku diskusiju. Hteo sam da pričamo, nisam protiv amandmana, ali i o drugim zakonima iz ove sfere.

Radovao sam se i očekivao diskusiju tako što ćemo podeliti makar ove amandmane, a na jedan obični zakon istrošili smo vreme. Ističe i deseti skoro čas rasprave a mi o ovim zakonima nećemo reći ni jednu reč.

Gospodine ministre, želim da vam se obratim, znam da ste dugo u ovoj delatnosti, približna smo generacija. Znamo kroz koje sve faze i iskušenja je obrazovanje prolazilo u ove dve, tri države, u kojima se odvijala naša radna biografija. Ali, vi ste imali jedan hendikep, a to je da ste došli na radno mesto, podvlačim reči - na radno mesto, koje je pre bilo do vas upražnjeno, ali samo u ovom delu radno, mesto normalno nije. Ali, to je vaš poziv, to je vaš izbor i mi smo ovde da vas kritikujemo, ali argumentovano, otvoreno i na jedan kulturan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja još jednom moram da izrazim svoje neslaganje zato što ovoliko vremena raspravljamo o najmanje bitnom zakonu iz oblasti obrazovanja.

U članu 3. ovog glomaznog naslova Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija naveli ste njegove ciljeve. Jedan od njegovih ciljeva, pod brojem 9, glasi: „Obezbeđivanje uporednosti i prepoznatljivosti kvalifikacija stečenih u Srbiji sa kvalifikacijama stečenim u drugim zemljama“.

Kako sam svojim amandmanom tražio brisanje celog člana, jer je predloženi tekst predviđen kroz više članova ovog zakona, a vi u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana navodite: „Amandman se ne prihvata iz razloga što formulacija iz Predloga zakona na adekvatan način doprinosi unapređenju obrazovnog sistema Republike Srbije i njegovim povezivanjem sa evropskim okvirom kvalifikacija“.

Vlada Republike Srbije kroz ove predloge zakona koje dostavlja Narodnoj skupštini na izglasavanje toliko napadno forsira prilagođavanje i usaglašavanje sa propisima Evropske unije, zapostavljajući sopstvene potrebe i potrebe tržišta rada koje, kako i sami kažete, karakteriše neuređen sistem kvalifikacija i otežana komunikacija sa svetom rada.

Pored naziva kvalifikacije i dužine školovanja, poslodavci obično i ne raspolažu nikakvim podacima o tome šta kandidati znaju da rade i za šta su osposobljeni. Imamo i dalje problem neusklađenosti između ponude i potražnje na tržištu rada, kao i rastuće nezaposlenosti, naročito mladih ljudi, što je jedan od glavnih razloga njihovog odlaska iz zemlje. Hvala.

Podneo sam amandman na naslov ovog predloga zakona. U naslovu Predloga zakona - reči „Republike Srbije“ brišu se.

Više puta sam, tačnije, uvek kritikovao Vladin manir objedinjavanja rasprave, a posebno kada se radi o zakonima koji nemaju nikakve veze, uređuju različite oblasti.

Posebna primedba je što se u prvi plan, na prva mesta ovde stavljaju neki zakoni koji su manje važni. Neću da kažem da ovaj Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije nije važan, ali u poređenju sa Zakonom o prosvetnoj inspekciji i o udžbenicima, to je neuporedivo.

Što se tiče naslova ovog zakona, sam naslov je nejasan unosi u startu određenu konfuziju i nedoumicu i kada bi imali samo izolovan naslov, prosečno obrazovan čovek ne bi znao da se radi o zakonu koji se odnosi na obrazovanje.

Mojim amandmanom sam tražio da se brišu reči „Republike Srbije“, jer kada već u naslovu imamo nacionalni, podrazumeva se onda su ove reči nepotrebne i ne treba ponavljati nešto što je već sadržano u naslovu. Neću ovakvo rešenje pripisivati leksičkom i semantičkom inferiornošću našeg maternjeg jezika u odnosu na druge jezike, ali smatram da je bilo i boljih rešenja, što će moje stranačke kolege kroz svoju diskusiju i potvrditi.

Hvala.

Podneo sam amandman na član 1. ovog Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. Moram da pročitam član – ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije kao sistem za uređivanje kvalifikacija, njegova svrha, podvlačim ove reči njegova svrha, malopre je kolega Jovanović upravo o tome i govorio, ciljevi i principi, vrste i nivoi kvalifikacija, načini sticanja kvalifikacija, opisi znanja, veština, sposobnosti i stavova, u daljem tekstu „deskriptori“. Podvlačim i ovu reč „deskriptori“.

Moram da naglasim da usled ovolikog broja kvalifikacija, nisam siguran, ali čuo sam negde za podatak da je preko dve hiljade kvalifikacija, da se u ovolikom broju ovih zvanja i kvalifikacija ni poslodavci ne snalaze i imaju određene nejasnoće i zebnju.

Moram da iskoristim priliku i da ukažem na prekomernu upotrebu stranih reči. Apelujem da, gde god je to moguće, se te strane reči zamene srpskim sinonimima kako bi se sačuvao i jezički kolorit i bogatstvo jezika, kako bi se oduprlo velikoj poplavi i najezdi stranog uticaja, prilagođavanja i usaglašavanja sa EU.

Amandmanom sam tražio da se reči „njegova svrha“ zamene rečima „njegov zadatak“, čisto da se malo popravi tekst predloženog zakona. Amandmanom predloženo rešenje smatram kao prihvatljivije i kao primerenije duhu zakona, iako ste u obrazloženju naveli za ne prihvatanje ovog amandmana – budući da ne sadrži jezičku, suštinsku i pojmovnu izmenu. Hvala.