Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je zemlja možda sa najvećim brojem mineralnih i termalnih voda u Evropi, u čemu prednjači centralna i južna Srbija, ali bukvalno cela zemlja leži na ovom bogatstvu. Teško je nabrojati sve naše resurse u ovoj oblasti, ali je i mnogo onih koji nisu dovedeni do željenog nivoa prepoznatljivosti, pa bih u tom kontekstu pomenuo Sijarinsku Banju na jugu Srbije, iza Medveđe, uz samu administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

To je pravi dar, nagrada od Boga, a kazna od ljudi. Ovaj lokalitet je u sferi geološke, hidrološke, meteorološke i svake druge fenomenologije, gde se na nekoliko stotina metara, smeštena su dva gejzira, od kojih je jedan, do duše, prigušen zbog neuspešne eksploatacije oniksa i na desetine izvora mineralne vode, od kojih je svaki priča za sebe. Razlikuju se i po boji i po temperaturi i po ukusu.

Ova voda, nažalost, i ovo bogatstvo nije prepoznato od strane države i odliva se rekom Banjskom u dalje, a ostaje neiskorišćeno, a mogli bi se zagrevati svi plastenici od Banje preko Lebana do Leskovca.

Ovde bih ponovio reči našeg predsednika, profesora Vojislava Šešelja, da ove banje treba pre svega preurediti, osposobiti, pa tek onda razmišljati o njihovom statusu.

Nisam promoter ove banje i nije ona jedini primer prepuštenosti same sebe, ima takvih primera, nažalost, mnogo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Milo mi je, gospodine ministre, da čujem da je ovo prvi zakon koji se striktno ne odnosi na EU, već se više naslanja na saradnju sa Ruskom Federacijom.

Iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja naveli ste da je osnovni razlog za njegovo donošenje uređenje obavljanja poslova od javnog značaja u oblasti zdravlja bilja i dijagnostike štetnih organizama, koji mogu ne samo da ugroze, već da dovedu u pitanje opstanak neke biljne vrste. Sve to može dovesti do ekonomskih i ekoloških posledica i napraviti velike probleme poljoprivredi šumarstvu Republike Srbije.

Jedan od najvećih problema u ovoj oblasti i dalje ostaje nedostatak stručnog osoblja, tj. inspektora fitosanitarne struke. Čuli smo prošle nedelje u raspravi u načelu, vi ste baš rekli da je prosečna starost inspektora fitosanitarne struke 57, 58 godina. To je podatak koji najviše govori.

Amandman koji sam podneo ispred SRS odnosi se na član 15. kojim se menja prethodni član 28. i koji uređuje program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove od javnog interesa i ostale stručne poslove iz oblasti zdravlja bilja.

Tražio sam brisanje stava 1. ovog člana, jer smatram da je postojeće zakonsko rešenje bolje i obuhvata program i proveru znanja fitosanitarnih inspektora i posle stručnog usavršavanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih izazova savremenog društva je danas svakako borba protiv narkomanije.

Donošenje Zakona o psihoaktivnim supstancama je od velikog značaja zato što se ovim zakonom regulišu pitanja koja su od izuzetnog značaja za zdravlje i život građana Republike Srbije. Nikad više priče o uspešnoj borbi protiv ovog poroka, svakodnevno se hapse narko dileri, otkrivaju se nove laboratorije, oduzima se velika količina droge, a droge nikad više na srpskom tržištu. Biljke od kojih se droga dobija danas se gaje bukvalno na svakom koraku, od kućnih uslova, terasa, podruma, garaža, bašti, njiva, livada itd, ona se spravlja u veoma sumnjivim priručnim i priučenim laboratorijama. Ove droge su nepoznatog sastava i veoma su opasne.

Što se tiče konzumiranja, najviše se konzumira na mestima koja uza se imaju odrednicu elitna, to su elitni kafići, elitni splavovi, elitni klubovi itd. Najgori su oni dileri droge koji za ciljnu grupu imaju školsku, tj. učeničku populaciju, populaciju bez sopstvenog modaliteta, koja u traganju za svojim autentičnim identitetom, nažalost, nije često u stanju da se odupre ovom socijalnom pritisku, tom pritisku sredine ili grupe da proba i tako rizikuje da postane konzument, a vrlo često i zavisnik. Iz svih ovih razloga, proizvodnja, promet, upotreba, kao i čuvanje, skladištenje i uništavanje one droge koja nije za dalju upotrebu su veoma kontrolisani.

Mojom intervencijom sam tražio da se doda član koji glasi: „Ako je period između zaplene, tj. oduzimanja i uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci duži od šest meseci, ponovno uzorkovanje i kvalitativna hemijska analiza su neophodni“. Znači, oduzeta droga se najpre uzorkuje, a zatim podvrgava kvalitativnoj hemijskoj analizi.

Ostalo mi je još malo vremena da uputim jedan apel da se na nekom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom u redovnom terminu uvede emisija u kojoj će se govoriti o ovoj galopirajućoj pošasti 21. veka, jer kako imamo na raznim kanalima sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno i celodnevno neki polusvet u raznim rijalitijima, možemo govoriti i o ovom problemu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče mog amandmana, ne delim mišljenje predlagača, bez obzira na sve razloge koje ste naveli i smatramo da je to nepotrebno rasipanje vremena, pa predlažem da Ministarstvo pripremi podzakonska akta u roku od tri meseca, a ne kako to stoji u Predlogu zakona – u roku od dve godine.

Što se tiče ovog Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kao i svim ranijim intervencijama u ovoj oblasti, smatram kao dobar pokušaj u traganju za jednom ozbiljnom, temeljnom i sveobuhvatnom reformom oblasti osnovnog obrazovanja, čija je funkcija da bazično opismeni učenika iz svih oblasti značajnih za život savremenog sveta, kao i da ga pripremi za dalje školovanje i usavršavanje.

Srpska radikalna stranka još jednom ukazuje na naše primedbe vezane za prenatrpanost školskim programom, kao i nedovoljan broj časova fizičkog vaspitanja, kao i to da u ovoj pomami i poplavi interneta, elektronske i brze komunikacije i informacije, deca su prestala sve više da čitaju, počeli su da žive u nekom svom virtuelnom svetu, gde su nasilje, alkohol, droga i kriminal dominantni na društvenim mrežama i medijima.

Mi se zalažemo za kreativnu školu u kojoj će deca da budu slobodnomisleća ljudska bića, gde će učenici da dobijaju petice za svoje ideje i mislim, a ne za naše.

Gospodine ministre, malopre ste u replici mom kolegi Miloradu Mirčiću rekli da su Matematička gimnazija iz Beograda i gimnazija „Jova Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada različite. Apsolutno se slažem i smatram da se sa Matematičkom gimnazijom u Beogradu ne može meriti ni jedna škola. Ne umanjujem ugled, značaj, uspeh i rezultate gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, ali kada ste nju već naveli i izdvojili, mogli biste u tom kontekstu navesti još neke škole, gimnazije iz Kragujevca, Niša, Kraljeva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka srećna i uređena država, kakvom pretenduje da bude i naša država, pitanje obrazovanja smatra i tretira kao jedno od najvažnijih ako ne i najbitnije državno pitanje. Ovo je sasvim logično kada znamo da je obrazovanje proces sticanja znanja, a znanje je danas najkvalitetnija, najtraženija i najskuplja roba na svetskom tržištu.

Mi proizvodimo znanje ali ga ne koristimo dovoljno. Bolje reći, naše znanje drugi više koriste. Čini mi se da ne prepoznajemo dovoljno znanje kao bogatstvo, kao resurs. Zato smo i dozvolili da Srbija postane najveći izvoznik znanja po najnižoj mogućoj ceni.

Moram ovde da pozdravim ideju o izdvajanju dve ustanove, dve škole i još jednom da se osvrnem na Matematičku gimnaziju. Smatram da je neuporediva u državi Srbiji, odavno prepoznata kao srpski nacionalni brend.

Složićete se, gospodine ministre, da ovde treba pomenuti i čoveka koji je sve ovo osmislio, utemeljivača Matematičke gimnazije, prof. Milana Raspopovića. Ovo mogu da kažem jer sam kao profesor više decenija proveo u najelitnijim beogradskim gimnazijama, kao što je Prva, Peta itd, svaka čast i gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada i svim ostalima, ali Matematička gimnazija je ostala, postala i opstala kao nacionalni brend Srbije.

Imam još malo vremena da…

Zašto? Tek sam počeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 4. postojećeg člana 11. stav 13, gde se reč „staratelj“ zamenjuje tekstom „zakonski zastupnik“. Srpska radikalna stranka smatra da predložena izmena predstavlja usklađivanje sa Porodičnim zakonom Republike Srbije.

Onaj koji ima nameru da unapredi kvalitet, dostupnost i pravednost obrazovanja i vaspitanja, a Vlada se upinje da to uradi, mora da ima celovit koncept toga, a ne da krpi parče po parče i da pri tom gubi dragoceno vreme u tako važnoj oblasti kao što je obrazovanje. Previše je u našoj zakonodavnoj praksi usaglašavanja, menjanja i dopunjavanja, jer uvek je bolja ona čorba koja se odjednom skuva, nego ona koja se dokuvava.

Za razliku od Predloga zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, kao i Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji su doneti pre, otprilike, godinu dana, Zakon o učeničkom i studentskom standardu je na snazi već osam godina. Zavređuje pažnju da su unete neke izmene i dopune na osnovu postojeće pozitivne prakse koju su Ministarstvu dostavile ustanove učeničkog i studentskog standarda.

Od svih izmena, kojih je ukupno 14, i dopuna, kojih je ukupno 10, samo su pet rezultat pozitivne prakse institucija iz ove oblasti. Dakle, ovo je samo jedan redakcijski pretres zakona, tipa da li je „odmor“ širi pojam od pojma „oporavak“, što, kako se navodi u Predlogu zakona, što funkcionalno i suštinski ne poboljšava koncept ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, sumirajući svoju priču na amandmane na ovaj predlog zakona, samo ću se u jednoj rečenici nadovezati na moj prethodni amandman, a koji se odnosi na saradnju čoveka i mašine.

Ovde se postavlja logično pitanje – koliko će se mentalitet poslodavca i osiguranika upodobiti procedurama savremenog informatičkog sistema?

Da ne bude da mi poslanici SRS samo napadamo i kritikujemo, ja ću ovde istaći jedan dobar primer, a to je član 34. ovog Predloga zakona, koji govori da se podaci uneti u jedinstvenu bazu ne mogu brisati i da se čuvaju tajno. Kao što vidite, nemamo nikad problem da budemo maksimalno objektivni kritičari.

Uvažene kolege narodni poslanici, evo, pri samom smo kraju ove maratonske, objedinjene rasprave, o pravoj poplavi zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o budžetu, svakako najvažniji zakon svake Vlade za godinu za koju se donosi. Ja postavljam jedno pitanje – da li smo ovakvom raspravom unapredili i poboljšali neki od ovih zakonskih predloga? Ja mislim da nismo. Da li smo doprineli njihovom poboljšanju i unapređenju? Odgovor je isti, ja mislim da nismo. I, u ovom kontekstu, moram da pohvalim predsedavajuće, i gospodina Arsića i Vladu Marinkovića, da su bili tolerantni i dozvolili narodnim poslanicima da se ne drže striktno amandmana, da mogu reći koju reč o budžetu, čime su, koliko-toliko, upriličili ovu raspravu.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je čisto tehnički zakon, a tehnički zakon zahteva i tehničku preciznost i odgovornost.

Iz Predloga ovoga zakona ne vidi se jasno koji su razlozi za relativno kašnjenje sa ovim zakonom, kada je njegovo prvo pojavljivanje bilo 2010. godine, a popravka 2014. godine?

Predlagač je predvideo da proceduru čuvanja sigurnosti i zaštite podataka uređuje ministar. Ali, nažalost, nije preciziran rok za ovu radnju, što nije dobro, pa će biti manje lutanja i grešaka ako se to ne uradi veoma brzo.

Moram ovde da ukažem na još jednu nelogičnost, a odnosi se na kaznenu politiku ovog zakona, koja je upodobljena u rasponu novčanih kazni utvrđenih u skladu sa Zakonom o prekršajima, a rasponi od 10 hiljada do 500 hiljada ili od 50 hiljada do dva miliona, što je 30, 40 i 50 puta više i daje veliku mogućnost voluntarizma onima koji kažnjavaju i presuđuju.

Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je još jedan u nizu onih zakona čiji su razlozi za donošenje sadržani u duhu vremena ovog našeg informatičkog doba. Praksa će testirati koncept zakona, njegove principe, načela, registracije i postupke, ali jedno je jasno. Mašina nema dušu i savest, a čovek ima i savest i odgovornost. Da li će doći do saradnje između čoveka i mašine i kakva će ta saradnja biti u budućnosti, ostaje tek da se vidi. Hvala.

U nadi da je sa tehnikom sve u redu i da neću imati osnova da vas optužim za pretrpljeni strah, reći ću nekoliko rečenica o ovom Predlogu zakona.

Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je jedan od onih tehničkih zakona koji popunjavaju ukupni fond predloženih zakona Narodnoj skupštini od strane Vlade Republike Srbije. Čak sam sve više uverenja da se ova oblast mogla regulisati podzakonskim aktima, tako da zakon u ovoj formi nije bio ni potreban, ali Vladi se broji ovaj mini zakon od pedesetak članova, da budem precizan 52 člana, pa tako kao ovlašćeni predlagač zakona polako namiče na svoj konto jedan po jedan zakon, a to je broj predloženih zakona u svom mandatu.

Zakonom se, makar je tako predviđeno, treba postignuti sledeći ciljevi – poboljšanje kvaliteta podataka, kontrola istih, poboljšanje kontrole naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Sve ovo ako bi prihvatili pitam se da li nam je bila neophodna tehnika i umnožavanje? Mislim da su bile dovoljne redovne analize i bolja saradnja državnih organa na svim nivoima, počev od dnevnog, mesečnog do dugoročnog.

Tu je, svakako, i saradnja i sa drugim centralnim registrima, ali ipak najvažnije je sve ono što se odigrava pre i posle unošenja podataka u jedinstvenu bazu, a ona nikako ne sme biti sama sebi cilj i svrha. U protivnom sve je ponovno gubljenje vremena. S druge strane, povećava i pravi štetu i trošak svim korisnicima socijalnog osiguranja. Preživeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde moram da istaknem, a to sam i više puta ranije ukazivao na ustaljenu lošu praksu Vlade, da spaja i objedinjuje u jedinstvenu raspravu na desetine i desetine zakonskih predloga.

To je i danas slučaj i to bi nekako prošlo da je u poplavi zakonskih predloga za današnji dnevni red i Predlog zakona o budžetu. Svakako najvažniji zakon svake Vlade za godinu za koju se donosi. Sve bi i to nekako prihvatili da imamo onih 10 sati vremena predviđenog za raspravu u pojedinostima, da možemo govoriti o Predlogu zakona o budžetu, a ne o Predlogu Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Svaki zakon je važan jer uređuje određenu oblast, ali mi ćemo ovih 600 minuta predviđenih za ovaj vid rasprave potrošiti na ovaj zakon, zar nismo mogli govoriti o nečemu što je ministar prošle nedelje izneo ovde, što lepo zvuči, i zaista lepo zvuči, a to je o stopi nezaposlenosti od 11,3% ili o 370 hiljada novozaposlenih građana Srbije za poslednje četiri godine. To je zaista lepo čuti, ali da li je izgovoreno samo zato što narod voli to da čuje, jer mislim da nije baš verovati našoj statistici, koja je u sve više tačan izbor, tačan broj, odnosno netačnih podataka. Nastaviću se kroz sledeće amandmane o Predlogu Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zakon o psihoaktivnim supstancama je veoma važan zato što se ovim zakonom regulišu pitanja koja su od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost građana Republike Srbije.

Kako opojne droge ili narkotici deluju primarno na nervni sistem izazivajući halucinacije, slabljenje motornih funkcija i druge patološke i funkcionalne promene centralnog nervnog sistema, dotle ove nove droge koje se svakodnevno, ali bukvalno svakodnevno sintetišu, nepoznatog su sastava i veoma su opasne. Pored halucinacija, veoma štetno deluju na rad srca, podižu telesnu temperaturu i do 42 stepena i izazivaju opasna unutrašnja krvarenja.

Biljke iz kojih se dobijaju ove supstance gaje se danas na terasama, u podrumima, u garažama, baštama, njivama. Droga se prodaje na svakom koraku. Najgori su oni prodavci droge koji za ciljnu grupu imaju školsku populaciju koja u potrazi za sopstvenim svojim identitetom, često nije u stanju da odoli ovom socijalnom pritisku i proba i tako postane zavisnik.

Država ne radi dobro niti dovoljno na suzbijanju ovog zla. Kada uhvate nekog dilera umesto da ga kazne kao za pokušaj ubistva, oni mu stave neku nanogicu, a on zajedno sa sve svojim elektronskim nakitom i dalje koordinira i organizuje posao samo što nije na terenu. Samo da vas podsetim da je Margaret Tačer za 24 sata rešila pitanje nasilja na sportskim terenima širom Engleske.

Građani vide i osećaju ovu nesposobnost države da se obračuna sa ovim zlom, pa tako potežu za samoorganizovanjem. Poznat je primer građana Lazarevca i najnoviji protesti okupljanja građana Aranđelovca.

Dame i gospodo, situacija je vrlo alarmantna i ako nećemo da postanemo bolesno društvo, moramo shvatiti da droga ne može biti stvar gde se reaguje na slučaj, već zahteva jednu ozbiljnu široku kampanju čitavog društva. Možda bi Vlada trebala da razmisli da formira neko stalno telo u borbi protiv ovog poroka.

Na kraju, želim da iskoristim priliku da uputim jedan apel svima onima koji o ovome odlučuju, a to je da se na nekom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom u redovnom terminu, organizuje emisija u kojoj će se govoriti o svim aspektima ove galopirajuće pošasti 21. veka. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Govoreći o protivpožarnoj zaštiti, moram istaći dobrovoljna vatrogasna društva kao dobru potporu ovoj službi. Nisu mi danas ovde ni gospodin Marić, ni ministar Stefanović, koji je prošle nedelje govorio da su u toku postupci nabavke četrdesetak novih vatrogasnih vozila, što je od izuzetnog značaja, kada znamo da su veliki broj njih koji danas intervenišu širom Republike Srbije, stari i po nekoliko decenija.

Srpska radikalna stranka ima i primedbu na način popunjavanja vatrogasne službe. Uglavnom je to bilo iz redova Vojske i Policije, sa zastarelom opremom, dovoljno neutrenirani i sada to treba podići na jedan mnogo veći nivo sa boljim materijalno tehničkim kapacitetom i osposobljenim ljudskim i organizacionom potencijalom.

Da je bilo bolje organizacije ni tragični događaj u Novom Pazaru od pre nekoliko nedelja ne bi imali one razmere. Kada smo već kod Novog Pazara, želim da ukažem na jedan mnogo opasniji požar, koji je podmetnuo i zapalio ekstremista Sulejman Ugljanin i koji se gle čuda, nalazi u savezu sa aktuelnim ministrom u Vladi Republike Srbije. Savez, da li radni, poslovni ili politički, podrazumeva da date sebe ili prihvatite drugog i nećete mi reći da ne znate stupajući u savez sa kim sklapate savez, pa nije Sulejman Ugljanin ekstremista od nedelje veče, od ovih izbora, pa bih preporučio, evo neću isključivati gospodina LJajića, ali bih mu preporučio da ovaj turcizam u nazivu svoje liste „Vakat je“ opravda i logični i simbolički i sam napusti Vladu, kako reče – fašističke tvorevine svoga saveznika. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče upravljanja vanrednim situacijama moram da naglasim da mi mnogo toga ne radimo planski, uvek kaskamo za događajima umesto da im idemo u susret. Ilustrovaću to jednim primerom. Kada je pre šest, sedam godina u Beogradu pao sneg u januaru mesecu, ponavljam – u januaru mesecu, tadašnji gradski oci su bili iznenađeni, izjavljivali su da ih je sneg zatekao. Ne znam samo kada su ga očekivali.

Nismo toliko siromašni da ne možemo da predupredimo neke stvari. Kada dođe do nesreće mi odmah nađemo sredstva da otklonimo daleko veće štete. Pojedinac može da bude neodgovoran prema sebi. Ako tako čini, to je stvar njegovog izbora, ali država je mnogo složeniji organizam, ima svoje organe, službe, instrumente, skoncentrisanu pamet i nema pravo na improvizacije i olaka rešenja.

Protiv stihije se borimo buldožerima, bagerima, bedemima, obalama, ali za vreme niskog vodostaja. Velika je naša ranjivost u ovoj oblasti. Smanjili smo vojsku, pa nema niko da nosi džakove sa peskom, civilna zaštita je negde zaturena, kao relikt opšte narodne odbrane i društvene samozaštite, a vatrena i vodena stihija ne znaju te termine i one deluju po zakonima fizike, ispoljavajući svoje ćudi.

Čovek i njegova država ostaju da se bore svojom silom, a to su organizacija, sredstva, instrumenti i svi mogući raspoloživi mehanizmi, u čemu se i ispoljava snaga i ozbiljnost same države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću se na moju prethodnu diskusiju o zakonu, tačnije još uvek zakonskom predlogu.

U osnovi zakon se odnosi na katastrofe, elementarne nepogode, tehničko-tehnološke nesreće, vanredne situacije i udese. Sve ostalo su modaliteti ovih pojava.

Kako je ovaj Predlog zakona koncipiran na smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama, moram da ukažem na veliku ulogu Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i nastojanja SRS da se isti ovakav formira u našoj severnoj pokrajini, u Novom Sadu. Ali, vama je izgleda važnije da vam jedan Skot uređuje stvari u državi, da uređuje ko će biti narodni poslanik, da drži predavanja u Vladi Srbije, od toga da prisustvuje nekim političkim tribinama nekakvih saveza, samo ne znam za šta.

Što se tiče vanrednih situacija, nema poboljšanja u ovoj oblasti ako se ne izgradi kultura bezbednosti, ako se pomno ne prate faktori svih rizika, ako se ne uveže i intenzivira saradnja nadležnih institucija na svim nivoima vlasti. Važniji je duh budnosti od planova ugroženosti u gvozdenim kasama, kada nam planinska bujica odnese most na reci ili kada godinama plavi isto područje.

Moram da ukažem na još jedan fenomen, a iskustvo nam govori da gde god se prepliću nadležnosti više organa, institucija ili ministarstava, da tu uvek dolazi do otupljivanja svake akcije, a u zakonu o kome radimo vidimo da je brzina ključni faktor. Hvala vam.