Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje člana 22. koji sam ovim amandmanom tražio, najbolje iskazuje naš odnos prema ovom zakonu. Čini mi se da ovim zakonom ili još uvek zakonskih predlogom, ulazimo u jednu modnu sezonu koju bi mogli nazvati agencijada. Ova umotvorina je poklon Evrope, te dvolične Evrope koja sve svoje izmišljotine može i da plaća.

U toj Evropi su se nekada plašili komunizma, komesara, komiteta, direktiva, a danas njihovu evropsku vlast sprovode komesari, samo što im to sada ne smeta. Evropa je to pokrenula, žuti preuzeli, a današnji vlastodršci, ne samo nastavili, već unapredili i proširili. Kao da postoji opsednutost zakonopredlagača agencijama. Nisam se trudio i ne znam da li bih uspeo da nabrojim sve ono što ste izglasali, a što se zove agencija, bilo da je državna ili paradržavna. Gotovo da nema ministarstva koje nema neku agenciju, zavod, institut, fond, registar, komisiju, akademiju i njima slične stručne službe. Neka ministarstva imaju po nekoliko ovih parazita. Uzmimo samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, pri kome postoji Uprava saobraćajne policije, šta će onda Komitet za saobraćaj, pa agencija za saobraćaj, pa zatim policijske saobraćajne stanice pri policijskim upravama, pa direkcija policije. Molim vas, uz sve to postoji posebno Ministarstvo za saobraćaj.

Pokušavajući da utvrdim koliko stvarno agencija postoji u Srbiji i koliko ljudi sve one zapošljavaju, kao i koje su to agencije, jedna mi je zavredila posebnu pažnju, evo završavam, a to je, molim vas, slušajte, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Čemu onda Ministarstvo pravde i na kraju pitanje – šta će nam sve ovo ako mnogo košta građane Srbije? Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Nešto što se više puta danas čulo ovde, moram da ponovim, i kažem da ne delim mišljenje onih koji su za mere fiskalne konsolidacije morali zadirati u nečije stečeno pravo, a to su penzije. Možda su poslušali savete svojih evropskih savetodavaca, a mi mislimo da su postojale i druge mogućnosti.

Imate u Skupštini većinu, mogli ste izglasati leks specijalis, mogli ste izglasati da je Srbija na Bliskom istoku, mogli ste taj novac namiriti od tajkuna, agencija nevladinih organizacija i njima sličnih parazita, na grbači našeg naroda.

Rekao bih da je naš penzioni sistem, iako u nekoliko stabilizovan, još uvek veoma ranjiv, a najvažnije pitanje za Vladu – kako napraviti stabilan i dugo održiv sistem?

Međutim, ne vidi se jasno kakve će se mere preduzeti za realizaciju ovog sistema. Mi ovde vidimo samo naznake, a treba nam vizija o daljem razvoju zemlje, o investicijama, o novom zapošljavanju, čime će se popraviti ključni odnos između broja osiguranika i broja penzionera. Bliži smo uverenju da na ovom planu još uvek ima više enigmi, nego što tvrdite da ste postavili sistem na zdrave temelje.

Često pominjani u javnosti švajcarski model je po mišljenju nas radikala samo računska tehnika. Švajcarska lepo zvuči kao bogata i natprosečno stabilna zemlja i ovaj model kod njih uspeva, a da li će odgovarati naša ekonomska klima ovom pelceru ostaje da se vidi, i da li će se i kako ovaj švajcarski mehanizam realizovati i na naš srpski ekonomski pogon. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na član 1. koji se menja i glasi - U Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošnje dobara, „Službeni glasnik RS“ , sad brojke ima ih mnogo, da ih ne iščitavam, uglavnom su godine, u rasponu od 2001. godine do 2018, u članu 5. stav 1. tačka 6. posle reći „električni“ dodaje se zapeta i reč „odnosno, ako je jedan od pogona električni, tzv. hibridna vozila“.

Mi pozdravljamo uvođenje poreskog olakšanja za mnoge kategorije, pa tako i za vozila čiji je jedan od pogona električni, tzv. „hibridna vozila“, što je i predmet mog amandmana.

Što se tiče oružja, ono je posebna priča i otvorena tema. Što se tiče njegovog oporezivanja, treba sagledati da li je u pitanju strast, ljubav prema oružju. Ako je u pitanju strast ona se svuda posebno plaća u svetu.

Kod izuzimanja od oporezivanja pasiviziranog registrovanog oružja postavlja se dosta logičnih pitanja – da li je oružje kupljeno u marketu, kolika je njegova cena, da li je jeftino? Čemu javni pozivi da se oružje vrati i preda policiji, kao i koliko oružja ima kod građana Srbije?

Mi Srbi imamo jednu tradicionalnu sklonost i ljubav prema oružju. Možda to datira iz davnih dana kada smo vodili mnoge ratove, a to ću vam ilustrovati jednim primerom. Najveći ruski pesnik 19. veka, Aleksandar Sergejević Puškin, govorio je o Srbima kao jednom malom i hrabrom narodu koji voli oružje, pa je jednu pesmu posvetio Karađorđevoj kćeri, gde govori o devojčici od par godina koja se ne igra krpicama i lutkama, koja u rukama drži oružje.

Možda u ovoj tradicionalnoj ljubavi možemo smatrati, možemo videti i svrhu da je ostala navika i kada je prestala potreba za nošenjem i baratanjem oružja. Hvala.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ispred SRS podneo sam amandman na član 7. ovog predloga, gde sam tražio brisanje ovog člana uz naše obrazloženje da upoznavanje sa poreskim aktom preko portala Poreske uprave ne može biti obaveza poreskog obveznika.

Dostavljanje elektronske pošte mora biti obaveza Poreske uprave i to je već regulisano u članu 36. postojećeg zakona.

Kako reče moja koleginica Vjerica Radeta, Poreska uprava i poreska politika je jedna od najneorganizovanijih službi u državi. Istina je da se ovim predlogom u nekoliko unapređuje komunikacija između poreskih obveznika. Biće, istina, manja gužva na šalterima, manje prijava, odjava, zahteva, podnesaka, a više elektronike. Znači, u svakom slučaju će se malo skratiti ovaj poreski postupak.

Ali, mi smatramo da ne može elektronika zameniti nešto što je u svesti, u navici našeg naroda, jer ne može svest da prati i elektroniku, zato što se nivo svesti i poreske kulture uveliko razlikuju.

Smatram značajnim, ali ne i dovoljnim merama, da se PIB ne može dodeliti preduzetniku koji ima dospele, ali neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, kao i meru u pogledu obezbeđenja naplate poreza kroz moguću zabranu raspolaganja novčanim sredstvima.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama podneo sam amandman na član 30. koji se odnosi na visine takse za rešenja po zahtevu za određivanje karantina za uvezene životinje, jaja za priplod i reproduktivni materijal u iznosu od 3.220 dinara, kao i izmenu, odnosno dopunu rešenja u određivanju karantina za navedene kategorije u iznosu od 500 dinara. Ostaje, međutim, nejasno zašto se takse povećavaju i tamo gde nije povećana složenost poslova, pa samim tim i troškova.

Uzgred navodim primer kako nas država tera na poštovanje rokova za zamenu dokumenata, ličnih karata, pasoša, vozačkih i saobraćajnih dozvola. Podsećam da se tu ništa nije menjalo, osim roka koji je propisala sama država.

Sve u svemu pitanje republičkih administrativnih taksi posmatran u širem kontekstu bi trebalo ozbiljnije proučiti, jer propisanim postupcima izazivaju pozitivne ili manje pozitivne efekte i kod građana, ali i u poreskoj politici. Ponekad su one blage, a ponekad njihova krajnost. Pitanje za zakonodavca je pronaći pravu meru.

Poznato je da se takse mogu uvesti samo zakonom. Međutim, ostaje nejasno zašto. Na drugoj strani obrazloženja ste naveli da je pravi osnov sadržan u tri nekadašnja pravilnika. Očigledno je u pitanju ostatak stare svesti, taksomanije, gde su takse uvođene i ukidane i podzakonskim aktima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da je dobro da se jedna ovako važna tema ponavlja, s obzirom na značaj i aktuelnost problematike kojom se bavi, kako bi se sa više različitih aspekata osvetlio ovaj fenomen droge.

Borba protiv droge je borba za zdravlje, a zdravlje je zaštitni znak svakog društva, najveća privilegija i dostignuće svakog pojedinca. Moju današnju diskusiju u velikoj je opredelio događaj od pre dva dana kada je na poljoprivrednom dobru, neću navoditi njegovo ime u blizini Stare Pazove, policija otkrila ilegalnu laboratoriju za proizvodnju marihuane, u veštačkim uslovima i zaplenila 649,4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljiku ove opojne droge u sirovom stanju ukupne težine od 3.954 kilograma.

Moram ovde da istaknem da nisu retki primeri porodičnog uzgoja ovih biljaka gde se cela porodica bavi uzgojem ovih biljaka. Nisu retki primeri da dete ili deca bez znanja roditelja bave ovim poslom, kao i primeri da se roditelji bez znanja dece bave uzgojem ovih biljaka, ali ovo je redak primer da se kolektivno cela firma, direktor, osam uhapšenih i još jedan koji je u bekstvu, bave organizovano proizvodnjom marihuane. Stručnjaci kažu da počneš sa marihuanom, završiš sa heroinom. Marihuana uvodi u paranoju, izaziva psihičku zavisnost. To je put u duševnu bolest.

Dame i gospodo, postavlja se jedno logično pitanje, kako to s obzirom na ovakve uspehe u borbi, zapleni velikih količina droge, kako da se ne odražavaju na srpsko tržište narkotika, kako da ne dođe do nestašice droge ili u krajnjem do povećanja njene cene. Odgovor na ovo pitanje je u velikoj omasovljenosti uzgoja biljaka od kuća, stanova, vikendica, pomoćnih objekata, terasa, podruma, garaža, bašta, njiva, polja, livada, šuma. Stručnjaci kažu da se ove biljke danas gaje kao prosečna povrtarska kultura, a svi oni koji se bave uzgojem ovih biljaka poseduju laboratoriju za spremanje droge. Ovih laboratorija danas kažu ima u Srbiji koliko i kazana za pečenje rakije.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopune dnevnog reda ove sednice odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, tj. na njihovo uništavanje, jer kako proizvodnja, promet, upotreba, čuvanje, skladištenje, oduzimanje ili zaplena, isto tako i njihovo uništavanje onih koje nisu za dalju upotrebu zahteva svoju strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Kako opojne droge ili narkotici deluju primarno na nervni sistem, izazivajući osećaj smanjenja bola, halucinacije, slabljenje motornih funkcija i druge patološke i funkcionalne promene centralnog nervnog sistema, dotle ove nove sintetičke novokomponove i novodizajnirane droge veoma su opasne i mogu dovesti do smrti, bilo je više takvih slučajeva.

Najugroženija je ipak školska populacija, populacija bez svog bazičnog modaliteta, koja u potrazi za svojim izrazom, za svojim autentičnim identitetom, nažalost, često nije u stanju da se izdigne i da se odupre tom socijalnom pritisku, tom pritisku sredine ili grupe da proba i tako rizikuje da postane konzument, a neretko i zavisnik. Vrlo su interesantna imena ovih droga – kupina, malina, jagoda, bladi meri, čije je konzumiranje, što je naučno i dokazano, povezano sa velikim brojem samoubistava. Tu je i tzv. božija droga, ne znam samo ko je blagoslovi ovim imenom.

U okviru priprema ove teme razgovarao sam u više navrata sa više različitih stručnjaka za ovu oblast, psihologa, sociologa, kriminologa, inspektora, lekara, kao i onih koji su nekada koristili ovu drogu. Oni svi navode kao najveći i najefikasniji lek u borbi protiv droge edukaciju, tj. prevenciju, a kao problem navode to da roditelji dece koja konzumiraju drogu to teško prihvataju, već to smatraju jednom vrstom slabosti koja će u određenom trenutku sama od sebe proći.

Moram da naglasim da nije lepo videti sebe ružnog u ogledalu, ali je mnogo ružnije slomiti ili skloniti ogledalo. Svakodnevno čitamo i slušamo o velikim uspesima u borbi protiv droge, o velikim zaplenama velikih količina u širem regionu, u Grčkoj u dva navrata preko 200 kg heroina, koje je, kako pretpostavljaju stručnjaci, bio namenjen srpskom tržištu. U Beogradu u dve akcije oduzeto je preko 200 kg marihuane.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, tek pridošli ministre sa svojim saradnicima, u pravoj poplavi zakonskih predloga koji od Vlade Republike Srbije kao predlagača dolaze u Narodnu skupštinu na izglasavanje, a naročito u poslednje vreme, današnji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama je jedan od retkih koji nije direktno nametnut direktivom EU.

Predložene izmene i dopune su samo kozmetičke prirode i odnose se na Zakon iz 2007. godine. Amandman SRS odnosi se na član 1. postojećeg člana 2. stav 2. Predloga zakona. Reč „imaocu“ zamenjuje se rečju „vlasniku“. U obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana naveli ste da se amandman odbija zbog toga što termin „imalac“ u odgovarajućem padežu koristi se kroz ceo tekst Zakona o putnim ispravama, te bi prihvatanje izmene u članu 2. stav 2. prouzrokovalo terminološku neujednačenost teksta zakona.

Molim vas, na prvi pogled pomenuti termini „imalac“ i „vlasnik“ su sinonimi, što u suštini i jesu. Međutim, ova dva pojma se negde približavaju, ali se ni u kom slučaju ne izjednačavaju. Tu zadirem u jedno leksičko semantičku dimenziju jezika, jer imalac ne znači i vlasnik. Imalac može biti lice koje je na nelegalan način došlo do putne isprave, možda ju je našlo, možda ju je ukralo i može da je zloupotrebi. Zato smatram da se mojim amandmanom nudi preciznije rešenje i pravo da vam kažem očekivao sam da bude moj amandman prihvaćen. Hvala.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopuna dnevnog reda odnosi se na Zakon o psihoaktivnim i kontrolisanih supstancama, gde sam tražio dodavanje dva člana.

Prvi koji glasi – ako je period između oduzimanja i uništavanja onih psihoaktivnih supstanci koji nisu za dalju upotrebu duži od šest meseci, vrši se obavezno ponovno uzokrovanje cele količine, a zatim kvalitativna hemijska analiza.

Drugi član glasi – period između oduzimanja i uništavanja ovih supstanci ne može biti duži od šest meseci, sve ovo iz razloga da bi se izbegle i sprečile ili umanjile raznorazne zloupotrebe.

Biću uporan, možda nedovoljno i ubedljiv u kandidovanju ove teme i moram da izrazim zadovoljstvo što je desetak kolega prošli put sa moje leve strane prepoznalo značaj ove teme, što su prepoznali da nije u pitanju ni politika, ni politikanstvo, ni ideologija, ni populizam, već zdravlje ljudi, njegova najveća vrednost i dostignuće.

Dame i gospodo, mnogo više je droge na ulicama naših gradova nego što se to misli, a posebno alarmantno to što je granica za konzumiranje sve niža.

Ispričaću vam jedan svoj slučaj od pre desetak dana u Knez Mihajlovoj ulici u pravcu Kalemegdana, prošetao sam sa prijateljima, ispred nas dve devojčice lepe kao lutke, uzrasta ne starije od 13-14 godina, upadljivog ponašanja skrenuli su pažnju i nas i prolaznika i odjednom se jedna okreće i utišava prolaznike kao jašem beloga konja. U trenutku smo bili zatečeni, zbunjeni i kasnije smo ukapirali da su pod uticajem narkotika.

Uvažene kolege, borba protiv droge je najvažnija borba čovečanstva u 21. veku. Ovde govorim globalno, a odnosi se na lokalno. Droga ne sme biti stvar gde se reaguje na slučaj, već zahteva jednu dobro osmišljenu i isplaniranu kampanju gde ne sme biti iskakanja ni improvizacija, ne sme se dozvoliti, kao što se dešavalo da na dojavu policije, da se na određenoj lokaciji nalaze za policiju interesantna lica, recimo u klubu, kafiću, restoranu, i kada policija sa automatima, na gotovs, dođe na lice mesta, onih zbog kojih je cela akcija i pokrenuta, već su isparili, već su na sigurnom, što dovoljno govori samo za sebe.

Imali smo i dosad slučajeva gde policija, ne samo podržava one koji se bave drogom, već i aktivno učestvuje. Imamo slučaj i Zaječara, kada su uhapšeni otac i sin koji su se bavili preprodajom.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom sam predložio preciznije rešenje ovog člana 1.

U obrazloženju za donošenje ovog zakona navedeno je da je namera da se poveća broj stranih investicija, kao i da se rasterete privredni subjekti koji posluju u našoj zemlji.

Ovaj zakon je bio zatvoren šest godina i, kako reče moj kolega Miljan Damjanović, zar je bilo potrebno toliko vremena da se uvidi da je procedura kontrole uvoza robe dvostruke namene smetnja? Ispostavilo se da smo mi jedina zemlja u Evropi koja izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene.

Onda kada smo se opredelili za nešto što je samo naša unutrašnja stvar, mi smo kontrolisali više od onoga što je Evropa propisala. Ovo je svojevrsna potvrda samokritike rešenja za koje smo se opredelili, ali zaista nema opravdanja da je potrebno šest godina da se ukine jedna procedura čije ukidanje, uzgred, traje oko 30 dana, a koja predstavlja smetnju.

Drugim rečima, kada nam Evropa nije branila mi smo otežali stvar, a onda je Evropa preko poslovnih subjekata pospešila promenu rešenja koja se sada predlažu kroz izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo, SRS smatra da se mi u ovoj našoj zemlji igramo i poigravamo zakonima, bilo da ih donosimo ili sprovodimo. Kod nas zakon nema značenje kao u drugim razvijenim i stabilnim zemljama. I kada nismo u krizi ili tranziciji ili kada se harmonizujemo i usaglašavamo sa evropskim uzorima, nama su zakoni sezonska rabota. Zato ili kratko traju ili se često menjaju i dopunjavaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što ste počeli da prihvatate amandmane Srpske radikalne stranke.

Kad smo kod poštanskih usluga i poštanskog saobraćaja, Vlada je ovde išla na nov zakon, a ne na izmene i dopune, uz argumentaciju da se menja dve trećine važećih odredbi.

Uzgred da dodam da smo menjali mi u ovoj Skupštini i više od 90% važećih odredbi kod nekih zakona, čime želim samo da podvučem različit pristup ovog ministarstva i same Vlade kao zakonopredlagača.

Niko ne vodi računa o nekoj standardizaciji, zajedničkom pristupu, odnosno pravnom odlučivanju. Šareno je sve to. Možda neko misli da je šarenilo bolje.

Ovaj Predlog zakona ima 111 članova i reguliše jednu značajnu oblast tržišnog prostora, koja je do sada bila regulisana zakonom iz 2005. godine. Izmene i dopune su odrađene posle pet godina i sada imamo novi zakon. Svi koji predlažu donošenje novog zakona trebalo bi da se odreknu tvrdnje da je to najbolje, da je to najcelishodnije rešenje. U čemu je najbolje, u čemu je najcelishodnije, nije dokazano, ali, prosto, to valja podvući i naglasiti.

Poštanske usluge i poštanski saobraćaj u Srbiji imaju viševekovnu tradiciju i sve ovo oko zakonodavstva ne bi bilo sporno da nisu u pitanju nametnuti pritisci spolja, direktive EU.

Ostaje nejasno zašto je Predlog ovog zakona bio u bunkeru od 2017. godine. Ovde su stvari poznate i relativno jasne - evropska direktiva iz 2014. godine, pa je samim tim nejasnije šta se do sada čekalo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u fokusu ovog predloga zakona je definisanje incidenata koji u značajnoj meri ugrožavaju informacionu bezbednost za čiju efikasnost treba da postoji bolja povezanost svih relevantnih faktora iz ove oblasti, a najveća podrška je u stručnom kadru tj. osoblju. Nemam uvid u stanje kadrova u ovoj oblasti, ali potenciram na neophodnost stvaranja adekvatnog kadra, što je uz dobru infrastrukturu uslov za efikasan rad sistema.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti odnosi se na zakon koji je, u svakom slučaju, jedinstven i na neki način u sferi elementarne fenomenologije. Naime, zakon sa ovom tematikom donet je u januaru 2016. godine. Evropska direktiva u julu 2016. godine. Znači, sedam meseci posle našeg zakona, a vi ste u obrazloženju naveli da je zakon u velikoj meri usklađen sa evropskom direktivom. Bolje da ste rekli da smo mi našim zakonom predvideli određena rešenja koja su kasnije ugrađena u evropsku direktivu, a ne da smo mi usaglasili naš zakon sa njihovom direktivom, što znači da se kosi ovaj vaš predlog sa zdravom logikom. Trebalo bi, a to je valjda i logično, da dete liči na roditelja, a ne obrnuto.

Rizici narušavanja bezbednosti informaciono-komunikacionog sistema su veliki. Prisutne su zloupotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija. Narušena je informaciona bezbednost građana, a što je najgore ugrožena su deca na internetu. Takođe, prisutan je trend porasta visokotehnološkog kriminala. Sve stara priča, sve što su ljudi stvorili i unapredili, drugi ljudi su izigrali radi svojih interesa ili strasti.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na značaj teme i aktuelnost problematike kojom se Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama bavi, iskren da budem očekivao sam podršku za ovaj predlog, jer nije u pitanju politika, ni ideologija, u pitanju je zdravlje ljudi, a ono mora biti ne samo privilegija i najveća vrednost svakog društva i pojedinca, već i njegov zaštitni znak.

Kako se izboriti protiv ovog zla, SRS smatra da svi zajedno kao sistem, kao društvo možemo i moramo uraditi mnogo više, jer ako se budemo samo oslonili na policiju, BIU i tužilaštvo, rezultati ove borbe će biti neubedljivi. Predlažem da se na nekom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom u redovnom terminu uvede emisija u kojoj će se govoriti o ovoj galopirajućoj pošasti 21. veka.

Edukacija je najefikasnije sredstvo i lek. Stalno ponavljanje, posebno najugroženijoj grupi, a to je školska populacija, da ne uzimanjem droge nisu slabiji već jači. Ja bih dodao, ovde i primer nekih zemalja koje u TV emisije upravo dovode zavisnike, pa kada mladi ljudi vide na šta liči čovek i do čega ga je droga dovela, makar će se malo zamisliti pre nego što se odluče na takav korak.

Država ne radi dobro, niti dovoljno u borbi protiv ovog zla. Kada uhvate nekoga dilera, umesto da ga kazne kao za pokušaj ubistva, oni ga zakite nekakvom elektronskom nanogicom, a on zajedno sa sve svojim nakitom iz toplog stana mobilnim telefonom koordinira i upravlja poslom, sve kao što je radio i pre, samo što nije na terenu.

Što se tiče puteva droge, moram da istaknem da je naša zemlja dvostruko interesantna i kao korisničko i kao tranzitno područje. Ovde bih dodao da jedan festival muzički koji je planiran da bude festival muzike, nažalost sve više postaje festival droge, a grad Novi Sad je stecište narkomana. Svi znate da govorim o "Egzitu".

Bilo je i hapšenja, bilo je i oduzimanja droge, nažalost, bilo je i posledica sa tragičnim ishodom. Slučaj dečaka iz Paraćina koji je pao sa bedema tvrđave ili prošle godine onaj Grk koji se predozirao. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama odnosi se na uništavanje onih psihoaktivnih supstanci koje nisu za dalju upotrebu, a koji glasi: "Ako je period između oduzimanja, tj. zaplene psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i njihovog uništavanja duži od šest meseci, vrši se obavezno ponovno uzorkovanje cele količine, a zatim kvalitativna hemijska analiza", iz prostog razloga, da bi se izbegle sve moguće zloupotrebe.

Drugi član glasi: "Uništavanje uzoraka mora se izvršiti u periodu koji ne sme biti duži od šest meseci".

Kako proizvodnja, promet, upotreba, čuvanje, skladištenje, oduzimanje ili zaplena, tako i uništavanje ovih psihoaktivnih supstanci mora imati svoju strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Uvažene kolege, alarmantno je što je starosna granica za konzumiranje droge sve niža. Ja ću vam ovde izneti neke podatke iz jedne doktorske disertacije na temu "Droga u školama". Da li kroz šmrkanje, špricanje, tablete, kristal, prah i tome slično, na uzorku od 1.200 ispitanika, utvrđeno je da je 17,7% učenika probalo, tj. konzumiralo drogu, da je 6,6% uzima ili prodaje i da su 2% već zapisnici, tako da školska dvorišta postaju na neki način poligoni za konzumiranje i prodaju narkotika. Tim lakše što se u neposrednoj blizini škola nalaze i kafići i kockarnice i kladionice, znači, sve ono što pospešuje i ubrzava zavisnost. Evo jedne ideje i jedan predlog da se u nekoj budućoj promeni Zakona objekti ovog tipa ne mogu nalaziti blizu škole, recimo, na nekih 300 metara, a mislim da je danas ta granica negde oko 100 metara.

Preprodavci čine sve da decu uvuku u ovaj porok, tako da proizvode drogu čiji je i vizuelni dojam takav, tj. upadljiv, u obliku bombona različitih boja i dizajna. Istraživač ih je podelio na tri grupe - radoznalci, rekreativci i zavisnici. Radoznalci su oni koji, da bi zadovoljili svoju znatiželju, probaju drogu, rekreativci uzimaju drogu preko vikenda za bolje raspoloženje i zavisnici su oni koji su se već navukli na ovo zlo. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo se odnosi na član 1. Tačka 6. se menja i glasi: "Otkup dela otvorenog investicionog fonda". I odmah moram da kažem da ja sa ovim zakonima nisam na "ti", ali ću izneti svoj utisak i svoje viđenje.

Raniji Zakon o investicionim fondovima je u sadašnjoj verziji doživeo transformaciju u dva nazovimo nova zakona. Mnogi na različite načine pokušavaju da ovladaju investicionim tokovima, ali u tome mnogo manji broj uspeva, od broja onih koji su ostali u pokušaju, tako da su u ovoj igri karte stalno na stolu, a dobitak nije uvek izvestan.

Finansije su hiper osetljiva oblast. One nisu trajna kategorija, nisu ni vakuum, ni stakleno zvono, već izložene svakodnevno raznim pritiscima i uticajima, pa podsećaju na divlju planinsku reku niz koju se morate spustiti u tananom gumenom čamcu do mirne luke.

Predlogom ovog zakona postavlja se pitanje - hoće li nešto tako dinamično da se uredi, odnosno može li? Odgovor bi glasio - u nekoliko. Vidi se da smo ovladali zakonodavnom tehnikom, ali šta je sa analizom efekata njegove primene? Jer, motiv za njegovo donošenje nisu praktični razlozi, već direktive EU, koje se svakim danom pojačavaju, pa u direktivi smo više sve što se moglo udirektiviti.

Donećemo zakone. Hoćemo li njima razviti i unaprediti tržište kapitala u Srbiji?

Srpska radikalna stranka postavlja pitanje - da li je moguće obezbediti stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova, odnosno veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih fondova?