Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 12. ovog Predloga zakona, gde sam tražio brisanje navedenog člana iz razloga što zabrana skeniranja i umnožavanja plovidbenih karata gubi smisao u eri informacionih tehnologija, a gde je ionako sve dostupno preko interneta.

Ovaj mali zakon od svega 24 člana ima za cilj da uredi pravni okvir za obavljanje hidrografske delatnosti koji do danas nije uspostavljen, tj. nije bio zakonski regulisan.

Ovo je jedna interesantna oblast koja se bavi merenjem, opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, a u cilju bezbedne plovidbe na plovnim rekama, uključujući podršku svim plovidbenim aktivnostima, ekonomskom razvoju, bezbednosti, naučnim istraživanjima i zaštiti životne sredine. Tu su prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna i izdavanje i održavanje plovidbenih karata, publikacija i slično.

U cilju primene modernih sistema u ovoj oblasti predviđeno je da Direkcija za vodne puteve uspostavi upravljanje centralnom bazom hidrografskih podataka, kao i sa integrisanim informacionim sistemom koji će obavljati hidrografske delatnosti, razmenjivati podatke od značaja za bezbednost plovidbe, zaštite životne sredine i iskorišćavanja vodnih resursa. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 9. koji se odnosi na član 132. stav 1. gde se reči: „avio-prevozioca“ zamenjuju rečima „avio-prevoznika“. Odmah da vas pitam, ne znam ko je kumovao ovakvoj lingvističkoj gluposti?

Srpski jezik ne poznaje ovakav izraz – prevozioc, bio bi prevozilac, molilac, ali srpski jezik poznaje za izraz – prevoznik. Ne znam da li ste u tom vašem Ministarstvu imali stručnjaka, nekoga ko je nekad učio maternji srpski jezik, pa verovatno i ovo, pa se pitam, da li će ovakav termin biti ugrađen u tekst zakona.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, intervencije u smislu izmena i dopuna, odnose se na osam temata, masa vazdušnog prostora, usluga, informisanje vazduhoplova u letu, izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i medicinsko obezbeđivanje na aerodromu.

Ostala četiri se odnose na oblast obezbeđenja u kontrolisanoj i obezbeđenja u restriktivnoj zoni aerodroma. U šta spada znak identifikacije, bezbednosna provera, bezbednosna smetnja i obuka instruktora u oblasti obezbeđivanja.

Ostala rešenja se ne menjaju značajno, već se postojeća unapređuju i uređuju na jasniji i detaljniji način. Generalno, neke stvari se centralizuju, pooštravaju, a neke idu u pravcu olakšavanja uslova za korisnike… (Isključen mikrofon.)

Milo mi je zbog ovog prihvatanja amandmana, ali ipak moram da kažem nekoliko rečenica.

Počeću Bečkom konvencijom o drumskom saobraćaju iz 1968. godine koja je doneta da bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica.

Podsetiću vas da ova Konvencija nije potpisana od strane SAD i Kanade. Ogromna većina zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova, saobraćajnih signala i pravila koja su važeća u opštem smislu. Međutim, drumski saobraćaj ne čine samo pravila, čini ga i infrastruktura sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima na kojima se pravila primenjuju, kao i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno.

Prema primeni, izgledu, dozvoljenoj brzini, pravilima koja na njih važe i načinu i pravilu izgradnje putevi se dele na autoputeve koji imaju tri i više jednosmernih traka i fizički razdvojene smerove, zatim brze puteve i ostale asfaltne puteve, a to su svi oni koji nisu u kategoriji brzih. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ukupnom dužinom od 38.000 kilometara mreža puteva u Srbiji je relativno dobro razvijena, iako je njen kvalitet smanjen zbog nedostatka investicija i nedovoljnog održavanja u periodu od 1990. do 2000. godine. Na našoj teritoriji se nalazi 792 kilometra Koridora 10 sa njegovim kracima „10B“ i „C“.

Za rehabilitaciju i održavanje puteva od 2001. godine procenjuje se još oko 600 miliona evra. U saobraćajnim nesrećama u Srbiji je 2006. godine poginulo 900 ljudi, a 18.407 ih je teže ili lakše povređeno. Od 1990. godine do danas u Srbiji je poginulo više od 18.000 ljudi, a 266.000 ih je teže i lakše povređeno.

Što se tiče drumskog transporta, on čini u Srbiji oko 8% od ukupnog broja prevezenog tereta, odnosno 74% od ukupnog broja prevezenih putnika. Privredni subjekti koji obavljaju drumski transport i koji su bili u društvenoj svojini, uglavnom su privatizovani i funkcionišu u uslovima slobodne konkurencije.

Što se tiče međunarodnog drumskog saobraćaja, on funkcioniše u režimu kvota bilateralnih i multilateralnih dozvola. Upravljanje mrežom puteva dato je putevima Srbije, a mrežom opštinskih puteva i ulica upravljaju jedinice lokalne samouprave.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste ozbiljan zakon tj. zakonski predlog i veoma komplikovan, ne samo u glomaznom nazivu, nego uopšte u strukturi.

Srpska radikalna smatra da je trebalo doneti jedan novi zakon za oblast građevinarstva i urbanizma. Mi smatramo da postojeći zakon o eksproprijaciji nije dobro rešenje, ali je uvek važeći i kao takav treba ga sprovoditi.

Projekti koji su završeni zaključno sa 2019. godinom, zatim projekti koji su u toku, kao i oni koji su u planu do 2025. godine i koji će predstavljati jednu saobraćajnu funkcionalnu celinu u oblasti svih vidova saobraćaja drumskog, železničkog, vodnog i vazdušnog, i koji će omogućiti bolju povezanost regiona i povezanost cele Srbije. To su obilaznice oko Beograda sektor B, autoput Moravski koridor, autoput Ruma-Šabac, Preljina-Požega, Kuzmin-Rača, zatim Šumadijski koridor „Vožd Karađorđe“, obilaznica oko Beograda drumsko železnička, rekonstrukcija pruge Novi Sad-Subotica, rekonstrukcija pruge Beograd-Zrenjanin, izgradnja nove Luke Beograd, izgradnja metroa u Beogradu itd.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da kažem da sam zaista premoren, s obzirom da sam od šest sati jutros u Narodnoj skupštini, pišući ove silne amandmane.

Kako ste naveli ovim zakonom se vrši definisanje efikasnih postupaka, kako bi građani u najkraćem roku dobili puteve, pruge, vazdušne i vodne luke, kao i komunalnu infrastrukturu, čime se pomaže ravnomerni razvoj Srbije, makar to na papiru tako lepo stoji.

Moje kolege su ovde govorile o nezadovoljstvu građana cenom i odnosom za svoje parcele. Kao što se vidi, ovde hvali projekat parcelacije i preparcelacije preko sprovođenja procedura u Katastru do samog procesa eksproprijacije koji je dugotrajan za puteve i pruge, jer se grade na više hiljada parcela koja pri tome nisu čisto pravno imovinski rešena ili nisu upisana u Katastar ili treba da dođe do raseljavanja stanovništva. Zatim, žalbena rešenja za upis u Katastar ili rešenje o eksproprijaciji.

Podvući ću još jednom stav SRS da je neprihvatljivo ponavljanje, donošenje ovakvog jednog zakona, jer su svi poslovi iz ovog predloga već sadržani u drugim zakonima, kao što je Zakon o eksproprijaciji i drugi, tako da je nepotrebno da se posle dve decenije pristupi izradi jednog ozbiljnog, sveobuhvatnog zakona za ovu oblast. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš stav prema ovom zakonskom predlogu najkomplikovanijeg i najglomaznijeg naslova, otkad sam ja u ovom parlamentu, je poznat i da se ne ponavljam. Treba posebno podvući činjenicu da je poseban zakon za realizaciju projekta izgradnje Moravski koridor postigao očekivane rezultate za vrlo kratko vreme primene, pa je logično uticao na to da se za izgradnju svih linijskih infrastrukturnih objekata donese novi zakon.

Kompleksnost linijskih infrastrukturnih projekata jasno ukazuje da se radi o izuzetno kompleksnim i zahtevnim projektima u smislu planiranja, pripreme, tehničke dokumentacije, finansiranje, kao i same realizacije. Donošenjem takvog zakona će omogućiti i doprineti završetku pripreme i realizacije upravo tih projekata.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 12. ovoga predloga zakona, gde sam tražio da se ova skraćenica „AR“, zameni tekstom Adresni registar. Znači, tražio sam da se ova inicijalna skraćenica piše punim imenom i prezimenom, znači, Adresni registar.

Predlog zakona o registru prostornih jedinica je Adresnom registru preko potreban, zato što je u ovoj oblasti vlada haotično stanje.

Ovo je potpuno novi zakon od 40-ak članova. Ova oblast je ranije bila uređena sa tri propisa: Uredbom o adresnom registru, Zakonom o registru prostornih jedinica i Adresnom registru koji su bili objedinjeni u jednom propisu - Registru prostornih jedinica. Adresni registar je bio pri Registarskom geodetskom zavodu.

U bazi podataka postoji 55.000 ulica, a kroz unapređenje Adresnog registra, predviđeno je još 67.308 novih ulica. Postoji preko dva miliona kućnih brojeva, čuli smo malo pre od kolege Perića, ne znam koliko je verodostojan i ovaj podatak. Dok je digitalizacija, mi satelitskim snimcima 2015. i 2016. godine evidentirano, preko četiri miliona objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, tri miliona i 28.020 građana ima prijavljeno boravište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2.676.898 građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 23. stav 1. i odnosi se na podnošenje zahteva za utvrđivanje kućnog broja. Može se reći da je ovaj amandman lingvistički interesantan.

Naime, u jednoj rečenici, tačnije u stavu 1. jedna reč se ponavlja nekoliko puta, što smatramo da je neprimereno, da je i u običnom ćaskanju ili neobaveznoj komunikaciju, a ne ugrađeno u tekst zakona.

U dugogodišnjoj primeni ovog zakona ukazala se potreba za ažuriranjem naziva naseljenih mesta i katastarskih opština iz razloga postojanja slovnih i tehničkih grešaka koje su nastale još prilikom ranijih zakona, kao potreba usklađivanja sa ranijim stanjem na terenu, u smislu nastanka novih ili prestanka postojanja naseljenih mesta i katastarskih opština.

Dame i gospodo, u Srbiji danas ne postoji registar stanova, zgrada i adresni registar, koji još uvek nije kompletan i ažuran. Posle neimenovane ulice nedostaju kućni brojevi, a tamo gde i postoje ne podudaraju se sa podacima iz registra. Toliko za danas.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Drago mi je da vas vidim na tom položaju.

Pred nama je između ostalih i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji će se po ovom Predlogu zakona obaviti od 1. do 30. aprila 2021. godine, prema stanju od 31. marta do 24.00 časa i odmah da kažem, ako ovako budemo nastavili sa prirodnim priraštajem neće nas biti teško popisati.

Želim da kažem da je ovakav jedan zakon bio nužan, obzirom na haotično stanje u ovoj oblasti. Zakon treba da na jedinstven način reguliše sve nadležnosti i obaveze kako ministarstva, tako i organa i organizacija, a posebno Republičkog zavoda za statistiku koji je nosilac celokupnog ovog projekta, kao i popisne komisije koje treba da se formiraju pri opštinama, gradovima i u gradu Beogradu.

Ovo je po svojoj nameni specifičan, čisto tehnički zakon koji treba da omogući pomenuti popis. To je posao države koji obavlja na svakih 10 godina. Tu se uglavnom menjaju tehnički uslovi, popis i inventar društva koji daje njegovu rendgensku sliku, pokazuje kretanje društva od prošlosti ka budućnosti, koliki je pomak napred ili nazad ili kolika je stagnacija.

Postojanje jedinstvene celine koja sadrži sve podatke o stanovima, domaćinstvima i stanovništvu mnogo će uraditi samo zakonskom regulativom, odnosno samo novim zakonom. Tačno je da je popis stanovništva kompleksno statističko istraživanje. Ne bih baš rekao najkompleksnije, on je specifičan i po sadržaju metodologiji i organizaciji. To je aktivnost kojom se sugeriše da će posle njega uslediti veliko spremanje.

Popis nudi indikatore za buduću politiku države. On se prvenstveno odnosi na državu, ali i na pojedinca. Kako država bude razumela, kako bude shvatila dobijene podatke takvu će budućnost građani i imati. I pored toga što država u određenim periodima vrši popis na svakih 10 godina, ključna tačka popisa će biti popisivači, instruktori, članovi popisnih komisija i druga lica koja se privremeno angažuju za obavljanje posla u popisu. U zavisnosti od toga kakvu pripremu obavi Republički zavod za statistiku, imaćemo jasnu ili mutnu sliku pojedinih segmenata društva.

Bez namere da potcenim ovaj državni posao, želim da skrenem pažnju i na neka pitanja koja su u vezi sa popisom. Naravno, popis kao popis bez obzira koliko kvalitetno bio odrađen neće ništa promeniti. Staviće podatke na sto, a šta posle?

Ovde moram da iznesem i jedno ličnu sugestiju, a to je da ako smo imali edukaciju ljudi koji će se baviti izbornim procesom, ovo je daleko složeniji kompleksniji posao, dakle, edukacija popisivača treba da bude znatno ozbiljnija.

Popis je iduće godine, pa dok se podaci objave, teče vreme, a problemi ostaju, a neki se i produbljuju. Stanovništvo, domaćinstva i stanovi su u tesnoj uzročno posledičnoj vezi.

Evo kako stoje stvari u vezi sa tim. Konsultovao sam neka sociološka i demografska istraživanja. Mnogo je otvorenih pitanja i dilema, kao na primer, koji su načini i mehanizmi da se utvrde stvarni vlasnici stana. Koliko ima stanova bez vlasnika, koliko domaćinstava živi u stanu od recimo 30 kvadrata ili koliko je kuća sa preko 1000 kvadratnih metara? Ovde treba da dodam još jedan predlog, a to je da se obrati posebna pažnja u sredinama gde su nacionalne manjine većinski živalj, da se ne ponove greške iz prošlosti kada su krivotvoreni podaci, a od istinitosti tih podataka izviru posle mnoga kasnije prava

U Srbiji danas ima oko 410.000 registrovanih domaćinstava, a sela je oko 4.800. Njihov broj se za deceniju smanji, znači od popisa do popisa se smanji za četvrtinu. Hoćemo li biti agrarna zemlja bez sela i seljaka? Naše selo je obezljuđeno, više od 70% živi u gradovima Da li su seljaci bili i ostali pastorci države, podržavali školstvo, beg omladine sa sela time što nedovoljno pripremamo mlade ljude za rad u poljoprivredi, istraživanje sela i demografsko i sociološko je prava retkost. Naša sela su između nestanka i opstanka. Od mnogih sela ostale su samo trošne kuće. Grad je nekada nudio sigurnost, besplatne stanove, danas to nije slučaj, a selo je prazneći se gubilo i dušu.

Umesto brige zajednice i brige za zajednicu došlo je do zabludelog individualizma. Važno je da se u gradu istaknete, pa makar i po glupostima. Samo 5% naše teritorije pripada gradovima i na tako malom prostoru umreženi su problemi i urbani i socijalni i kontrakulturni. Migracije iz sela u gradove, kao i migracije iz manjih gradova u velike gradove su dovele do toga da je snižena stopa nataliteta.

Dame i gospodo, u Srbiji danas ne postoji registar stanova i zgrada. Adresni registar još uvek nije kompletan i ažuran. Postoje neimenovane ulice, nedostaju kućni brojevi, a tamo gde i postoje brojevi ne slažu se prema podacima iz registra. Nijedan registar ne sadrži podatke o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, maternjem jeziku, kao ni podatke o najvišoj završenoj školi itd. nema ni podataka, tj. evidencije osoba sa invaliditetom.

Od naše duše i pameti zavisi kako će nam biti biološko biće, životno stablo nacije. Teško je promeniti našu gotovo iščezavajuću demografsku sliku. Vidimo da u Srbiji do popisa do popisa, to je za 10 godina, nestane jedan grad, približno veličine 40.000 stanovnika. Treba formirati telo na nacionalnom nivou za demografske probleme koje bi bilo u stalnom zasedanju.

Tragovi prošlosti su prisutni na ovom planu. Trebaju nam nove kolevke, a toga neće biti dok se umnožavaju neženje i neudate, iako se stvar prepušta Agencijama za bračno posredovanje.

U ravnicima i dolinama reka velike su površine pogodne za farmerski i plantažni vid proizvodnje. Kad će svaka kuća biti radnja ili farma, a svako selo etno selo. Od razvoja sela počinje da teče demografska obnova nacije. Nisam pominjao male zanatske radionice, trgovinske radionice, mala porodična preduzeća, seoske turističke centre, rekreativne centre i ugostiteljstvo van gradova, ali to se podrazumeva. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svakoj sređenoj i uređenoj državi odnos prema kulturi treba da odražava i stepen zrelosti društva uopšte. Kultura je način i stil života i gotovo da nema ni jednog segmenta ljudskog života gde nije kultura zastupljena u nekom svom obliku.

Nažalost, kultura je nešto što u našem društvu nije dovoljno shvaćeno i prihvaćeno. Za razliku od drugih ministarstava koje vrše česte izmene i dopune zakona iz svoje nadležnosti, ovo ministarstvo je za poslednjih deceniju imalo samo jednu intervenciju 2009. godine.

Ono što danas imamo na stolu kao izmene i dopune moglo je da se odradi još pre više godina. Zašto se ovoliko čekalo sa ovim izmenama i dopunama, koje u principu ne donose mnogo toga novog osim nekih tehničkih doterivanja.

Prisutna je i suviše velika razlika između kulture kao načina života i delovanja matičnog ministarstva. Ministarstvo je bilo primično uparloženo u odnosu na brojne kontra kulturne pojave i procese u društvu. Nije bilo nekih akcija, a bilo je više povoda. Ipak, najveći greh je što nije dovoljno rađeno na zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćirilice.

Na kulturnoj sceni dominiraju sadržaji koji neznatnoj aktiviraju misli i osećanja. Caruju poluproizvodi iz inostranstva sa jednostavnim uprošćenim značenjem i porukama. Kulturna razonoda dobija prednost u odnosu na kulturu traganja i osmišljavanja, energija stvaranja, traganja za novim izrazom, temama i postupcima usmerava se prema kulturi zabave. Lagano nestaje ono stvaralaštvo koje zahteva dug i naporan rad. Sve više se suočavamo sa stvaralaštvom koje motiviše okolina, široka publika i isplativost. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 14. stav 2. koji se menja i glasi - nadležni javni arhiv daje saglasnost na listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala. Nadležni javni arhiv odlučuje o rokovima čuvanja istih.

Dame i gospodo, arhivska građa je kulturno dobro i kao takva ima važno mesto u srpskoj kulturnoj baštini. Ovaj zakon je trebalo da bude donesen mnogo ranije, jer se njime uređuje oblast od izuzetne nacionalne vrednosti.

Ovde moram da istaknem da je jedan od najvećih, u stvari najveći problem u ovoj oblasti je nedostatak prostora za čuvanje arhivske građe.

Sada, gospodine Arsiću, dozvoliću sebi pravo, malopre sam tražio reč, shvatam da niste imali osnova da mi date reč, kada je bila stručna rasprava o jeziku, jer sam smatrao da kao lingvista mogu pomoći, kao stručnjak, da se neke jezičke zavrzlame reše.

Naime, srpski jezik je i leksički i semantički siromašniji od nekih drugih jezika, recimo, ruskog ili francuskog. Naš najveći lingvista, profesor Aleksandar Belić, govoreći o jeziku kao živoj materiji, koja se stalno razvija, poprima tuđice i pozajmice iz drugih jezika, ali je bio veoma skeptičan i smatrao je da reči stranog porekla treba upotrebljavati samo tamo gde je to neophodno.

Recimo, ne znam da li znamo, ruska reč je glagol „izviniti se“. To je tipično posve ruska reč, prihvaćena iz ruskog jezika i odomaćena na našem govornom području. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam na Predlog zakona o žigovima amandman na član 82. stav 6. koji se menja i glasi: „Korišćenjem žiga ne smatra plaćanje takse za produženje važećeg žiga kao i zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i tako dalje“. U obrazloženju za donošenje ovog zakona naveli ste direktivu iz 2004. godine, pa je nejasno što da direktiva nije ugrađena u tekst zakona iz 2009. godine, a toliko se apostrofiralo i direktiva iz 2015. godine i opet ostaje nejasno zašto ona nije ugrađena 2018. godine, kada su vršene izmene i dopune tadašnjeg zakona.

Na osnovu ovih činjenica moguće je doneti pogrešan zaključak da se neko tek sada toga setio, tako da je došao na dnevni red ovaj Predlog zakona.

Za donošenje celovitog Zakona o žigovima nije dovoljna, kako ste naveli, potreba da se otklone nedostaci terminološke prirode. U cilju ilustracije ovoga što je navedeno nije na odmet i malo statistike. Od 116 članova novog zakona direktiva iz 2004. godine imala je upliv u osam novih članova u delu o građansko-pravnoj zaštiti, a direktiva iz 2015. godine pominje se direktno u 25 članova, što znači da sve ostalo čine članovi starog zakona, tačnije 83 člana ili procentualno 71%. Suština zakona je da žig postoji i da se štiti na domaćem i na međunarodnom planu. Dobro je što je ovaj član pravni okvir građansko-pravne zaštite, kao i jačanje zaštite žiga i delotvornije suzbijanje njegovog krivotvorenja.

Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Nisam imao prilike da govorim u načelu na ovu temu. Kroz amandmansku raspravu ću pokušati da ukažem, po meni, na neka važna pitanja, a o kojima je ovde bilo malo reči.

Česte intervencije u ovoj oblasti, u smislu izmena i dopuna, SRS vidi kao pokušaj da se pripremi jedna ozbiljna i temeljna reforma srpskog obrazovnog procesa.

Gospodine ministre, pre neki dan ste u raspravi sa mojim kolegama izneli jednu konstataciju koja je apsolutno tačna, a s obzirom da smo generacijski bliski, a to je da je, kada smo vi i ja bili đaci, kvalitet obrazovanja bio daleko bolji.

Ovde moram da pomenem neke stvari, kao što je nasilje nad vršnjacima, šamaranje nastavnika i to je deo naše stvarnosti kao deo verbalnog i fizičkog nasilja. Ideja o angažovanju školskog policajca nije dala adekvatne rezultate i još ako je on angažovan u dve škole, pa dok stigne iz jedne u drugu, očigledno je da nam deca nisu bezbedna.

Jedan od najvećih problema naše školske populacije je droga i sve vrste zavisnosti. Predlagao sam da se objekti, tipa kafića, kladionica, kockarnica, ne mogu nalaziti u blizini škole na manje od 500 metara, a što se mene lično kockarnice i kladionice bih totalno zabranio.

Izneću vam podatke iz jedne doktorske disertacije, a kada je na uzorku od 1.200 ispitanika, učenika mlađih od 18 godina, 18% je probalo ili koristilo neku drogu, 6% njih koristi i dalje uživa, dok je 2% zavisnika. Ovo su veoma alarmantni podaci.

Ostalo mi je da postavim još jedno pitanje, a to je odgovornost države i škole za pitanje ćirilice. Govori se srpski, a sve više se koristi latinica. Ako se nešto natapa latinicom, to se odražava na javnu sferu. Ćirilica je pismeni oblik srpskog jezika i država mora da je sačuva kao identitetsku vrednost.

Na kraju, pošto sam malo prekoračio vreme, sistem može da bude sistem tek onda kada ne pravi ne pravi neopravdane ustupke. U protivnom slabi svoju i poziciju i ugled. Hvala.

Hvala prof. Atlagiću što ste mi dali priliku da dovršim svoju misao. Kao profesor Ruskog jezika i književnosti sasvim mi je dobro poznat istorijat i nastanak i poreklo i našeg i ruskog jezika i ćirilice itd.

Ovde bih hteo da dodam još nešto što nisam uspeo da uklopim u onaj vremenski okvir.

Rekao bih nekoliko reči o korupciji u visokom obrazovanju bez obzira što ovde nije striktno visoko obrazovanje kao tema i bez eksplicitne individualizacije javno se priča da pojedini ispiti kod pojedinih profesora na pojedinim fakultetima imaju svoj cenovnik. Ne bih da izigravam ili da tražim od ministra da bude javni tužilac ili itd. ali ovo je nešto što je veliki problem.

Rekao bih nekoliko reči o plagijatima. Princip akademske čestitosti treba da se zasniva na samostalnoj izradi naučnih radova i poštovanju tuđih autorskih prava s obzirom da je ova tema naročito u vremenu koje neposredno ispred nas bila jako aktuelizovana. Hvala.