Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi baš najjasnije zbog čega su bila potrebna dva zakona na temu stranaca. Jučerašnji zakon o kome smo govorili, Zakon o zapošljavanju stranaca i današnji Zakon o strancima, koji je donet 2012. godine i sada predlagač predloženim izmenama i dopunama hoće da ubrza i olakša proceduru izdavanja radnih dozvola kako bi se stekao pravni osnovo za njihovo poslovno angažovanje i boravak u naših zemlji.

Izmenama se predlaže da se u roku od šest meseci utvrde kriterijumi za određivanje različitih kategorija stranaca, kao i uslovi za odobravanje njihovog privremenog boravka.

Moja amandmanska intervencija se odnosi na davanje dozvole za privremeni boravak i po kojim osnovama se ona daje. U članu 4. postojećeg člana 40. u stavu 1. navedene su osnove za dobijanje ovih dozvola.

Tražio sam izmenu tačke 14. koja treba da glasi - drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom, uključujući čekanje odluke po zahtevu za dobijanje državljanstva Republike Srbije.

Pored svih navedenih osnova za boravak stranaca, SRS smatra da je opravdan razlog da se uključi i ovo čekanje odluke o zahtevu za dobijanje našeg državljanstva.

Usvajanje ovog amandmana važno je i zbog velikog broja naših sunarodnika, prognanika koji su na listi za traženje našeg državljanstva. Predloženim izmenama i dopunama predviđeno je ukidanje liste država za čije državljane je neophodno pribaviti prethodnu saglasnost za izdavanje vize, ali hoće li država za prethodnu saglasnost koju daje MUP uspeti da obezbedi valjane procene od strane nadležnih organa, vezane za veoma turbulentno političko, bezbednosno i svako drugo stanje u društvu i svetu. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, moram najpre da kažem da svi ovi predlozi zakona iz resora gospođe Mihajlović nalikuju na samog predlagača, a to znači da je prisutna želja da se stvari prestave kao čiste, jasne, efikasne, napredne, transparentne, itd, međutim, nije tako.

Svi ovi zakoni boluju od istih slabosti u smislu – malo smo se zaleteli, požurili i sad ispravljamo sopstvene greške kroz predložene izmene i dopune.

Bolje je priznati da nešto zbog komplikovanosti, navodno, nije najbolje regulisano, pa uraditi potpuno nov, celovit zakon, nego to isto priznati posredno kroz izmene i dopune uz naknadno prizvanu pamet.

U obrazloženju svog amandmana sam naveo da je zaprepašćujuće koliko je propusta u dosadašnjim zakonima, što se veoma jasno vidi iz predloženih izmena i dopuna. U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji intervenisano je u više od 100 članova, ali to nije zasmetalo predlagaču da u obrazloženju zapiše pohvalne reči da je zakon doprineo efikasnijem, bržem, jeftinijem i transparentnijem stanju u ovoj oblasti. Ipak, mnogo hvaljeni zakon je za samo tri godine stigao na servis.

Sad se pominje i promena koncepta kod nekih rešenja, jer se ispoljavaju neki nedostaci iako su vršena prilagođavanja, usaglašavanja, harmonizacija sa EU i međunarodnim standardima, očigledno je da je neko zanemario naš mentalitet i nakalemio nešto na našu praksu i to veoma površno, nedovršeno i nedorečeno. Hvala.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je stupio na snagu 2015. godine a puna primena ovog zakona je počela dve godine kasnije, znači, 2017. godine da bi pojedine odredbe ovog zakona stigle na izmenu već 2018. godine, što dovoljno govori o neozbiljnosti predlagača i jednom neozbiljnom pristupu rešavanja ovog problema.

Danas imamo Predlog izmena i dopuna ovog zakona i to po hitnom postupku. Predlogom zakona propisano je da se briše definicija licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača, a briše se i obaveza privrednim subjektima da vrše overu putnog naloga kao i obaveza da vozač mora imati licencu za obavljanje poslova profesionalnog vozača.

Pojedine odredbe ovog zakona, odnosno Predloga zakona, izazivaju nedoumice kod pojedinih organa lokalne samouprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja u vršenju poslova inspekcijskog nadzora.

Dobro je što je uvaženo mišljenje Udruženja "Kombi prevoz putnika", "Limo servisa" i brojnih sindikata taksi vozača.

Postavlja se pitanje - kada ćemo na ulicama gradova Srbije imati ujednačene tipove automobila, estetski čiste i lepo uređene, kao moderne taksi službe u velikim gradovima Evrope?

Problem vozača se rešava ad hok, što znači, od slučaja do slučaja, od situacije do situacije. Ovo pitanje mora jednom da bude rešeno pravedno i efikasno, u korist i društva i samih vozača.

Nema dobrih ni trajnih rešenja od strane države, ali ni lobističkih od strane udruženja vozača.

Stare boljke su: uslovi za taksi vozila, godine starosti i vrednost vozila visoke kategorije, uslovi za sticanje kompetencija za obavljanje poslova profesionalnih vozača.

I na kraju, hoće li se ovim predlogom stvarno smanjiti troškovi privrednih subjekata u pogledu iznosa troškova i izrade korišćenja pečata? Hvala.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Drago mi je što ste se uspešno oporavili i što ste danas ovde.

Dobro je što se Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ponavlja ovom rotacijom, s obzirom na značaj teme i važnost pitanja koja se uređuju ovim zakonom, vezana za sigurnost i zdravlje građana.

To su pitanja proizvodnje, prometa, upotrebe, čuvanja, skladištenja i uništavanja one droge koja nije za dalju upotrebu. Upravo se i moja intervencija odnosi na ovaj segment. Oduzeta droga se skladišti i čuva u prostorijama gde su i vrata i prozori i zidovi i patoci i plafoni, izrađeni od materijala koji omogućavaju skladištenje.

Tražio sam da se pre uništavanja celokupna droga ponovo uzorpuje i izvrši kvalitativna hemijska analiza. Zašto? Pa, upravo zato što su ovde najveće moguće zloupotrebe. Zar neko ne može ceo paket, džak, kesu, da zameni nekom drugom supstancom, kao što smo na filmu gledali brašnom ili piljevinom, ili tome sličnom.

Borba protiv droge je veliki problem i na globalnom nivou. Svedoci smo skorašnjeg oduzimanja velike količine droge u severnoj Nemačkoj, upakovane u paketima za banane. Radilo se o toni i po heroina čija je vrednost preko 300 miliona evra.

Zatim, u nekoliko navrata, velike količine droge oduzete u Španiji ili najnovije velike količine koje je Dunav izbacio. Tone i po heroina izbačene u rumunskoj luci „Konstanc“, vrednost preko 300 miliona evra. Kod nas najnovije hapšenje pripadnika grupe „Amerika“ ili juče uhapšeni „Albanac“ sa Kosova sa četiri i po kilograma heroina.

Svi ovi uspesi pojedinačni nemaju nekog efekta i ne odražavaju se posebno na srpskom tržištu narkotika. Zašto? Upravo iz razloga što se proizvodnja biljaka i laboratorije u kojima se ona spravlja, toliko danas namnožili i omasovili da se uopšte ne oseća taj uspeh.

Što se tiče opojnih droga i narkotika one najviše ulaze u našu zemlju preko Kosova, pa tako Priština postaje sve više balkanski Medeljin, a Kosovo balkanska Kolumbija. Naravno, mislim na onaj deo Kosova koji je pod vlašću šiptarskih separatista. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, parlamentarna praksa i iskustvo nam govori da se amandmani opozicije listom odbacuju, da upotrebim ovaj narodni izraz, pa je tako naš trud na pisanju amandmana potpuno obezvređen, tako da ću ja u okviru ponuđenog i predviđenog vremena nastojati da iznosim svoje viđene ovog zakonskog predloga.

U ovom Predlogu zakona ugrađeno je dosta naše i evropske pameti. Evropa nam može biti uzor u nekim metodama lečenja, u medicinskim istraživanjima, medicinskim aparatima i instrumentima i pomagalima, ali dobra organizacija mora biti naše delo, a naše iskustvo naša investicija.

Srpska radikalna stranka smatra da neke odredbe u ovom Predlogu zakona nisu jasno definisane, što može da dovede do zabune i daje mogućnost različitog tumačenja, što automatski pretpostavlja i različite prakse u realnom životu.

Ako je predlagač hteo da bude liberalan, a hteo je, pa je dozvolio osnivanje privatne prakse, ali samo jedan put, zašto svako ako ima pravo po zakonu ne definiše svoj interes? Monopola neće biti, a zloupotreba može biti kada se privatna praksa osnuje makar jedan jedini put.

Ponekad predlagač izgubi meru, šta treba da radi Ministarstvo, a šta ministar, tako da je bitno…

Dobro je što sam ovako brzo došao na red, da nastavim onu misao koju ste me prekinuli.

Ponekad, pak, predlagač izgubi meru šta treba da radi ministarstvo, a šta ministar. Sačekaću da ministar obavi telefonski razgovor. Tako da, bitno je da bude zapisano, svakome po nadležnosti šta mu pripada. Ovo je primer kad nadležnost treba regulisati po zakonu, a ne dati ovlašćenja ministru.

Predlagač neke stvari prenormira i suviše detaljno, a druge bitne ostavi otvorene za doradu za kasnije vreme.

Osnovno je pitanje koliko je ponuđeni koncept održiv, koliko odgovara našim ekonomskim mogućnostima, da bi se unapredio kvalitet zdravstvene zaštite?

Predlaže se vrlo razgranat zdravstveni sistem, pa se nameće pitanje da li su promene u ovoj oblasti zdravstva toliko intenzivne ili je naša zakonodavna aktivnost prespora? Sistem u potpunosti treba da zaživi za godinu dana, a do tada je u prelaznom režimu.

Dokle će se predlagač zakona pozivati na nedorečenosti i nejasnoće u važećem zakonu kao razlogu za donošenje ovog zakona?

Nalaze se i ovde obrazloženja tipa neophodnost aktivnije uloge ministarstva, odnosno ministra zdravlja, u pogledu donošenja podzakonskih akata za sprovođenje zakona. Ako će to da aktivira ministarstvo i ministra, neka vam bude. Ili slično obrazloženje, potreba za uvođenje većih ovlašćenja ministra u delu koji se odnosi na normativne aktivnosti za donošenje opštih akata za sprovođenje zakona.

Suština ovih zakonskih predloga je da ministar dobije veća ovlašćenja i u marginalnim stvarima, kakva su sadržana u tački 8. obrazloženja za donošenje ovog zakona.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Ja ću u okviru mog amandmana ovde da kandidujem jednu temu koja je više tema za ovu od mnogih priča koje su se mogle čuti.

Naime, dobro je što su zakoni, predlozi zakona iz oblasti zdravstva danas na dnevnom redu i što se poklapaju sa dvadesetogodišnjicom zločinačkog bombardovanja naše zemlje. Prilika da se još jednom ukaže na katastrofalne posledice ovog bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Kako sam član skupštinske Komisije za istragu ovih posledica sa posebnim osvrtom koje je ovo bombardovanje imalo, odnosno ovi projektili sa osiromašenim uranijumom, da vas podsetim projektili sa osiromašenim uranijumom koriste se za uništavanje protivoklopnih borbenih sredstava, znači tenkova. Pri udaru ovog projektila u metu, razvija se temperatura od preko 3.000 stepeni i oslobađaju se nano čestice koje odlaze u vazduh i koje su štetne i mogu biti smrtonosne za sve one koji ih udišu. Isto tako i druge čestice koje odlaze u zemlju i koje su opasne preko lanca ishrane, znači zemlja, trava, životinja, čovek.

Na našu zemlju, da vas podsetim, zlikovci su ispalili preko 30.000 ovih projektila. Kako poštujem stav Komisije da ne izlazim sa podacima do kojih smo došli, samo ću vas podsetiti da smo obilaskom terena koji je najviše bio izložen dejstvu ovih projektila, a to je Vranje, Pljačkovica, Dobro Selce, Borovac, Žbevac i u razgovoru sa preživelima i obolelima, da su priče potresne, a slike veoma uznemirujuće. Da li imam još vremena?

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici moj amandman precizira način klasifikacije prekursora i u skladu je sa stavom SRS prema EU.

Predlagač zakona uporno upotrebljava neke reči, tuđice i pozajmice iz drugih jezika i koje nisu u duhu našeg maternjeg jezika. Tako se ponavlja reč „prekursor“ od latinske reči „prekursorijus“, kojoj je ovde dato drugo značenje i koja se svodi na supstance koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga.

Ako zakonoproizvođači ovako muljaju jezički, nije ni čudo što štetnici i kriminalci mešaju različite stvari da bi proizveli društveno zlo. U pitanju je savremena tobožnja medicinska alhemija.

Mora li da pored ilegalne proizvodnje nedozvoljenih opojnih sredstava i zakonopisci jezički da zamuljaju značenje osnovnih termina?

Kada ste već išli na izmene i dopune, zašto niste izabrali prave termine? Kinezi imaju jednu izreku – ko napravi grešku a ne ispravi je, čini dvostruku grešku.

Kao što se vidi iz ovog predloga zakona, tj. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama, koristi se neprikladno termin – supstanca, u ovom nazivu, pa je ovu lepu reč trebalo zameniti rečju – tvar, materija ili sastojak, koje su svakako primerenije i lepše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnji Zakon o zdravstvenom osiguranju datira od 2005. godine i od tada su vršene brojne izmene i dopune ovog zakona, što govori o neozbiljnosti predlagača koji su se u međuvremenu smenjivali.

Onaj ko ima nameru da unapredi zdravstveni sistem u Srbiji, a Vlada se upinje da to uradi, mora da ima ozbiljan, temeljan i celovit koncept i strategiju, a ne da krpi parče po parče i tako gubi dragocene vreme, a svi znamo koliko je vreme dragocen faktor u ovoj oblasti.

Vlada inače ima stav da se na donete zakone ostavlja dosta vremena za podzakonska akta, što je vrlo nepraktično i utiče na razvodnjavanje stanja, onemogućava sistem da se uigra, da zaživi, proizvodi štetne posledice u praksi, stvar vakuum stanje u kome se luta, tako da ispada da su svi ovi zakoni zakoni sa odloženim dejstvom.

Ono što SRS zamera predlagaču je što smatramo da ovaj predlog zakona ne stvara pretpostavka za bolje funkcionisanje zdravstvenog sistema. Ostaje pitanje bez pouzdanog odgovora, da li se proširuje obim postojećih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa realnim mogućnostima i koliko će zaista novi zakon poboljšati ukupni zdravstveni sistem u Srbiji i da li će novi sistem zdravstvene zaštite smanjiti liste čekanja u bolnicama i dati nadu građanima u bolje i kvalitetnije lečenje?

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram ovde jednu svoju ličnu opservaciju da podelim sa svima vama. Naime, gospodine ministre, kada su prošli put bili vaši zakoni u ovoj Skupštini, čini mi se da je bio Zakon o transplataciji, vi ste se ponašali krajnje nekorektno i blago rečeno neprimereno. Ignorisali ste nas poslanik SRS. Niste učestvovali u raspravi i niste odgovorili ni na jedno naše pitanje.

Kao što vidite, gospodine ministre, poslanici SRS su normalni, ozbiljni ljudi, posvećeni maksimalno radu i konstruktivnoj raspravi. Koliko je današnja atmosfera zdravija i bolja je energija, tome ste i sami doprineli.

Što se tiče mog amandmana, odnosi se na član 273. kojim se propisuje obaveza osiguravača, ne dopada mi se ovaj izraz, da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoja poslovna akta sa odredbama ovog zakona.

Tražio sam da se broj 12, tj. 12 meseci, zameni sa tri meseca. To je skraćenje ovog roka za usklađivanje. Amandman je u skladu sa stavom SRS, da rok za podzakonske akte uvek mora biti maksimalno kratak, u protivnom obesmišljava se sam zakon.

Kao i kod svih ovih zakonskih predloga iz oblasti zdravstva daju se i uvode veća ovlašćenja ministru, pa i u delu koji se odnosi na normativne aktivnosti tj. donošenje opštih akata za sprovođenje ovog zakona.

Opšta karakteristika za ceo set ovih zakona iz oblasti zdravstva je pisan istom rukom, tako da su kod svih prisutne normativno-tehničke i jezičke greške, kao i nedovoljna argumentacija za njihovo donošenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog značaja teme i problematike kojom se Zakon o psihoaktivnim supstancama bavi, dobro je što imamo priliku da približimo i osvetlimo ovaj zakon sa više različitih aspekata. Trudio sam se kroz svoju diskusiju da se ne ponavljam, upravo iz tih razloga.

Moja intervencija se odnosi na čuvanje, skladištenje i uništavanje psihoaktivnih supstanci. Tražio sam dodavanje člana koji glasi: „Ako je period između oduzimanja i uništavanja psihoaktivnih supstanci duži od šest meseci, ponovno uzorkovanje i kvalitativna hemijska analiza su obavezni“. Zašto? Zato što može doći do kvalitativnih promena hemijskih svojstava. Drugi član: „Uništavanje uzoraka mora se izvršiti u periodu koji ne sme biti duži od šest meseci od momenta skladištenja uzoraka“, zato što se ne mogu čuvati beskonačno, a što je najbitnije da bi se izbegle bilo kakve zloupotrebe.

Kako proizvodnja, promet i upotreba, tako i čuvanje, skladištenje i uništavanje ovih droga koje nisu za dalju upotrebu, mora imati svoj protokol i svoju proceduru. Biljke od kojih se dobijaju i laboratorije gde se spravljaju, toliko su danas rasprostranjene i tako dobro rade da pojedinačni uspesi policije u otkrivanju i oduzimanju droge nisu mnogo uzdrmali srpsko tržište narkotika.

Ove droge se sintetišu svakodnevno, nepoznatog su sastava i mogu da ubiju. Izazivaju kod čoveka psihotično dejstvo, ludilo, koje ga tera na nesvrsishodno ponašanje. Posebno su opasne kod učeničke, tj. školske populacije koja je bez svog sopstvenog modaliteta i sa njom treba mnogo pričati i pričati i ubeđivati da neuzimanjem droge nisu slabiji već jači.

Govorio sam ranije i isticao edukaciju kao važan faktor i glavno oružje u borbi protiv narkomanije. Sada bih ovde dodao i praksu nekih drugih zemalja, da upravo u TV emisije dovode narkomane i zavisnike, pa kad ih tako potencijalni konzument vidi na šta liči čovek i do čega ga je droga dovela, makar će se zamisliti pre nego što se odluči na takav korak.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da svi zajedno kao sistem, kao društvo, možemo uraditi mnogo, a ne ako se budemo oslonili na policiju, mislim da ćemo slabo imati uspeha u ovom polju.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama reguliše odnose u ovoj oblasti, kao i pitanja od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost naših građana.

Koliko je ovo kompleksna i važna oblast, najbolje ilustruje podatak da su u izradi ovog zakona učestvovali predstsavnici ministarstava nadležnih za zdravlje, prosvetu, unutrašnje poslove, pravdu, rad i socijalnu politiku, sport i omladinu, kulturu i informisanje, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i predstavnici BIA.

Nažalost, borba protiv narkomanije je daleko od zadovoljavajućeg nivoa. Pre par nedelja, svi smo čuli, otkrivena je i oduzeta najveća količina droge u poslednjih 10 godina. Ipak, ovaj uspeh, kao i slični uspesi u ovoj oblasti, nisu imali poseban značaj. Zašto? Upravo zato što je proizvodnja biljaka od kojih se droga dobija, kao i laboratorija gde se ona fabrikuje i proizvodi, toliko su se namnožili da su ovi rezultati izgubili na značaju.

Da nikakve, kakve-takve, priručne laboratorije, gde se droga spravlja, nisu jedine fabrike za proizvodnju droge, govori podatak iz jučerašnjeg dnevnog lista „Blic“ gde se na osmoj strani, na pola strane, govori o ovom problemu. Droga se može spremiti i u običnim kuhinjskim uslovima i ona je jača, kako stoji u ovom naslovu, 800 puta od marihuane ili do 1.000 puta jača od heroina. Šta sve ovo govori? Ovo sve govori da smo izgubili svaku kontrolu proizvodnje i upotrebe droge.

Ovih dana se aktuelizuje pitanje legalizacije proizvodnje Kanabisa, gde su mišljenja stručne javnosti podeljena, prevladava stav da je Kanabis biljka koja izaziva zavisnost. Ja ovde moram da ukažem na još jedan fenomen, a to je da je droga nekad bila privilegija bogatih razvijenih sredina i velikih gradova, a da danas to nije slučaj, da je ona danas opšte dostupna i čak i u malim sredinama.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da konstatujem da odavno u ovom Domu predlagač nije bio skromnije zastupljen, čak ministar Nedimović je juče bio usamljen u odbrani ovih zakonskih predloga, što najbolje govori o odnosu Vlade i prema Narodnoj skupštini i prema narodnim poslanicima.

Predlog zakona o ugostiteljstvu treba da reguliše odnose na ugostiteljskom tržištu. Ranije je to bio jedan zakon, Zakon o turizmu koji je regulisao oblast i turizma i ugostiteljstva. Sada je to nova zakonodavna moda po uzoru na regulativu EU i drugih razvijenih turističkih zemalja u okruženju. Ove dve oblasti su neodvojive. Ne mogu jedna bez druge, idu zajedno. Nažalost, ovde je prednost data zakonodavnoj tehnici, tako da su ove dve srodne oblasti neprirodno razdvojene.

Razlozi za donošenje ovih zakona, kao i analiza efekta prethodnog zakona su gotovo u reč identični. Šta to znači? Pa, upravo to da i predlagač nije bio siguran u opravdanost ovakvog rešenja.

U Predlogu zakona o ugostiteljstvu jasno se vidi kolika je simbioza ove dve oblasti, jer se u osnovnim odredbama u objašnjenju pojedinih pojmova koji su upotrebljeni u zakonu, pominju izrazi: lovno-turistička delatnost, naučno-turistička delatnost, seosko turističko domaćinstvo. Objekat lovno-turističkog i seoskog su turizma ne može biti sam sebi cilj i svrha, već je cilj poseta, specifična vrsta turizma, a ne objekat u funkciji korišćenja ugostiteljske usluge.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o turizmu ne pominju se dovoljno vidovi turizma kao što su kulturni, istorijski, lovni, nautički, sportski, zdravstveni i drugi. Sve ove navedene grane imaju svoje specifičnosti. Država daje novac za infrastrukturu turističkim destinacijama, podržava rad javnih preduzeća, Skijališta Srbije, Stara planina, Golubački grad, Park Palić, para nikad dovoljno. No, da li su ovo jedine adrese koje treba da se nađu na državnim jaslama? Srpska radikalna stranka smatra da se novac mora obezbediti za istraživanje tržišta, za promociju turističkih usluga kao i za unapređenje turističkih proizvoda i naše konkurentnosti u turizmu.

Mesto gde se krije sunce, najduža avenija sećanja na svetu, deo sveta gde zemlja dodiruje raj, grad neispričanih priča, upoznajte skriveni dragulj, grad čije je ime stil, grad bajki i grad bajka. Ovo su samo neke od ponuda sa interneta za predstojeću turističku sezonu, za destinacije u inostranstvu.

Sa mnogo više upinjanja i volje od strane naših turističkih agencija se promovišu strane destinacije. Šta je sa Srbijom? Srbija je zemlja raskošne lepote, predela iz mašte, zemlja gotovo savršene klime, netaknute prirode, kulturno-istorijskih spomenika evropske i svetske vrednosti, raznih običaja i manifestacija, zdrave hrane, pitke vode, ljubaznih i gostoprimljivih ljudi. Da li je to malo? Srpska radikalna stranka smatra da nije malo, ali nije dovoljno.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ovom Predlogu zakona o turizmu u okviru predviđenog mi vremena kažem nešto ne samo kao narodni poslanik, već i kao putnik, korisnik turističkih usluga.

Nismo mi ni Grčka, ni Turska u pogledu turizma. Mi smo Srbija. Mi nemamo more, ali imamo mnogo toga drugog koje možda nismo doveli do potrebnog nivoa prepoznatljivosti. Nalazimo se na neslavnom 95. mestu od 136 zemalja. To su, nažalost, činjenice.

Pored poljoprivrede, naša šansa nije proizvodnja svemirskih brodova, već turizam. Moramo da se prikažemo i pokažemo na turističkoj mapi sveta i da opravdamo zašto bi baš neko iz belog sveta trebao da se uputi baš kod nas.

Čini mi se da ni mi sami nismo još dovoljno prepoznali našu turističku ponudu, ono po čemu bi nas neko u svetu prepoznao, pa da i mi, ako već nemamo, da izmislimo neku gospu iz međugorja koja plače, a kolone turista se tiskaju oko izmišljotine.

Nije turizam mesto za odmor. Nije to samo izlet, nije samo boravak, zabava, usluge vodiča, transfer. Nisu to ni turističke organizacije, ni turističke agencije, ni turističke usluge. To su samo sredstva, oruđa ove delatnosti. Cilj putovanja je da čovek doživi nezaboravne trenutke, da se razvedri i razveseli, da doživi nešto što će njegovom životu dodati malo začina od čega će se on lepše osećati u životu. Kada se vrati sa putovanja turista treba da priča priču svih nas. Zato to putovanje mora da bude protkano emocijom, bilo da se radi o prirodi ili ljudima.