Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je Zakon o kontroli trošenja državne pomoći veoma bitan, jer svaki korisnik, svaki građanin treba da zna kako se troše sredstva iz budžeta Republike Srbije, uostalom, kako se troši njegov novac.

Srpska radikalna stranka smatra da nikakva komisija, nikakva agencija, nikakvo drugo telo posebno ne treba da obavlja ovaj posao kontrole trošenja državne pomoći, već da se taj posao radi isključivo unutar samog ministarstva.

Podneo sam amandman na član 8. ovog Predloga zakona, u kome je u tekst zakona unet strani izraz – de minimis pomoć. Tražio sam brisanje ovog člana jer smatram da je neprimereno da strani izrazi budu ugrađeni u tekst zakona.

U obrazloženju neprihvatanja mog amandmana stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što pojam „de minimis pomoć“ postoji u srpskom pravnom sistemu još od 2010. godine i da je objavljen u „Službenom glasniku“.

Gospodo iz Vlade, to što je nešto objavljeno i što stoji u „Službenom glasniku“ ne znači da je ispravno. To je otprilike kao kada biste vi, da ste juče parkirali automobil nepropisno i ostali neprimećeni, danas ste to ponovili, saobraćajni milicioner vas je upozorio i vi sad izgovarate – pa ja sam i juče tu parkirao.

Što se tiče moje primedbe, kao lingvista i kao neko ko ima osećaj za ovu oblast, moram da ukažem još jednom u ovom domu na našu zabrinutost koliko svesno, a čini mi se više nesvesno, dnevno zagađujemo naš maternji jezik. Moraju li pisci ovih tekstova da koriste tuđice i tamo gde ne trebaju? Šta po tom pitanju radi zakonodavna služba Vlade?

Navešću nekoliko primera iz ovih finansijskih predloga. Državna pomoć male vrednosti – de minimis. Šta bi falilo da je ostalo samo – mala vrednost? Zatim, dizajnirane fiskalne implikacije, zatim, uspostavljanje silazne trajektorije javnog duga itd, da ne nabrajam, ima ih mnogo.

Tačno je gospodine ministre da ste naveli od kog datuma datira ovaj izraz u pravnom sistemu Republike Srbije, ali ja sam govorio o ugroženosti našeg maternjeg jezika, gde naši prevremeni Evropljani, u svojoj prepisivačkoj praksi evropskih direktiva i usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom su spremni da idu toliko daleko da se odreknu i ćirilice, možda i našeg maternjeg jezika.

Ako pak, preuzimate direktive iz EU morate ih prilagođavati pravnom sistemu Republike Srbije uz maksimalnu zaštitu naših interesa. Imali smo slučajeva da u svojoj bespogovornoj prepisivačkoj praksi prepisujete cele pasuse sa sve štamparskim greškama, jezičkim i štamparskim greškama, čak i interpunkcijom. Hvala.

Ovo prepisivačke prakse se nije konkretno odnosilo na ovaj predlog zakona, tako da sam ja bio jasan, rekao sam, da u svojoj praksi usaglašavanje, prepisivanje direktiva EU ide se toliko daleko.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 40. stav 5. Tražio sam brisanje tačke 4. ovog Predlog zakona, jer kako Srbija nije članica EU nema potrebe da usklađujemo naše propise sa njihovim zakonodavstvom.

Prosto se pitam - da li bi da nije EU mi donosili sve ove zakone i koje bi doneli? Konkretno, Zakon o računovodstvu je bio na dnevnom redu ove Skupštine prošle godine, kada je u ovom domu vladala opstrukcija, tako što su se objedinjavale i spajale na desetine i desetine zakonskih predloga, a mi smo se ubijali pišući i podnoseći amandmane i nadnaslov, i naslov, i podnaslov, i uglavnom na prva tri, eventualno četiri člana prvog zakona sa dnevnog reda.

Zašto ovo govorim? Zato što su tada bili važni zakoni iz ove sfere, iz finansija, kao što je Zakon o reviziji, Zakon o računovodstvu, igrama na sreću, porezu na dodatu vrednost i ne znam sve koji. Mi poslanici SRS smo vas upozoravali da nije dobro to što radite, da izglasavate zakone, a da o njima praktično ne vodimo ni reč rasprave. Tako je na red došla i evropska direktiva, pa se u parlamentu samo čuje evropski zakoni, zakoni za Srbiju nekoj budućoj evropskoj Srbiji ili srpskoj Evropi, ako je bude. Zatvaramo jedno po jedno poglavlje, ali zatvaramo na evropski, a ne na naš srpski način. Mi nemamo ni evropski standard, ni evropski način života, ali nismo ni toliko mimo sveta, pa ne mora da nas unapred disciplinuju, da nas vraćaju u neke okviru, nisam rekao okove, koji tek treba da nastupe dve hiljade i ko zna koje, možda dve hiljade i šuplje godine. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću, iako me nisi apostrofirao kao disciplinovanog i posvećenog narodnog poslanika. Šalim se.

Kako je Zakon o reviziji bio u Narodnoj skupštini prošle godine, a izglasan je praktično bez ikakve rasprave, zato je tako brzo došao na remont, što svakako i ne bi da nije direktive EU. Imali smo Zakon o reviziji iz 2013. i 2018. godine, sad se predlaže novi. Znači, ovaj zakon je nova-stara tvorevina ili preciznije stara dopunjena, tipično dosovska praksa koja je zavredela naprednjačku podršku.

Mojim amandmanom sam tražio da se u članu 9. stav 3. tačke 3) i 8) Predloga zakona brišu, a tačke 4), 5), 6), 7) i 9) postanu 3), 4), 5), 6) i 7), sa obrazloženjem da Srbija nije članica EU i da nema potrebe da se naši propisi usklađuju sa propisima EU.

Vlada je u obrazloženju neprihvatanja mog amandmana navela da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo zakonsko rešenje usaglašeno sa relevantnim propisima EU. Cilj i interes EU nije da nama pomogne da nama bude bolje, već je njen cilj ekonomska, politička i svaka druga dominacija, sa čim se mi radikali nikada nećemo pomiriti.

Ovde se stalno govori o evropskim zakonima, o evropskoj perspektivi, o evropskoj budućnosti Srbije, pa, valjda mi u ovom parlamentu donosimo naše zakone. Srpska radikalna stranka smatra da uspostavljanje efikasnog sistema kontrole kvaliteta rada u reviziji tek treba dostići. Podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici je još uvek imperativ, tek unapređeno finansijsko korporativno izveštavanje može da računa na pozitivan uticaj na privredne subjekte, državne organe, da doprinese boljoj proceni finansijske klime i omogući investitorima da donesu dobre investicione odluke. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ovu moju priču početi jednom starom narodnom poštapalicom. Nije sve u novcu, nešto je i u parama. Ova tautologija govori o ključnom značaju finansija i za privredu i za pojedinca i za biznis uopšte.

Ulazimo u zadnji kvartal ove godine ili, da budem precizniji, budžetske godine i ovim rebalansom budžeta pozicioniraju se budući korisnici budžeta za narednu godinu. Počinje sezona lova na budžetska sredstva, podgreva se atmosfera, podiže se temperatura, novac je u pitanju, njegova podela i preraspodela.

Znamo da nema tako precizne apotekarske vage koja će tačno izmeriti i podeliti kako je najpravednije. Daleko smo od toga da svi dobiju jednako, jer ni do sada nisu svi bili jednaki, ali uvek su postojali budžetski miljenici.

Na kraju, nije ni velika razlika između 8% i 9%.

Zakon o budžetskom sistemu, zajedno sa ostalim zakonima iz oblasti finansija, znači pretresanje i stavljanje na dnevni red državne kase. To je ozbiljan posao koji traži jaku argumentaciju, uz jedno neizbežno pitanje - da li se razbacujemo ili smo pak skromni u svom siromaštvu?

Otvoreno je pitanje za Vladu šta ona želi da jača, bezbednosnu, socijalno-zaštitnu ili razvojnu oblast, nauku, kulturu ili obrazovanje? Vlada je na ispitu, u njenim rukama su fiskalna politika, pravila, procedure, programi i ostali instrumenti. Srpska radikalna stranka nema ništa protiv da se povećaju primanja onih koji su na svojim leđima nosili krizne mere, samo ne bi dobro bilo da se sve radi sa nekom skrivenom mišlju, jer se ide u susret izborima i ovakav gest Vlade je najbolji način, odnosno motivacija za potencijalne glasače. Hvala.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već ne znam po koji put kroz dopunu dnevnog reda govorim o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i odmah da kažem da je dobro da se priča o ovoj temi, kako bi se sa više aspekata objasnio ili osvetlio ovaj fenomen.

Da se podsetimo, psihoaktivne kontrolisane supstance čine opojne droge ili narkotici, psihotropne supstance, proizvodi biljnog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihoaktivne supstance. Kako opojne droge ili narkotici deluju primarno na nervni sistem, izazivajući osećaj smanjenja bola, stanje pospanosti ili budnosti, slabljenje motornih funkcija i druge patološke i funkcionalne promene centralnog nervnog sistema, dotle ove tzv. nove sintetičke droge nepoznatog su sastava i veoma su opasne. One se spravljaju u priručnim i priučenim laboratorijama, veoma skromnog ili nikakvog tehničkog i naučnog kapaciteta. Imaju veoma štetno dejstvo na rad srca, mogu dovesti do infarkta, mogu dovesti do prestanka rada srca, izazivaju opasna unutrašnja krvarenja, a mogu i dovesti do prestanka rada bubrega.

Ove droge se proizvode, rekao sam, u ovim laboratorijama od biljaka koje se gaje, od kućnih uslova, počev od garaža, podruma, terasa, zatim u baštama, njivama, poljima. Posebno su opasne za školsku populaciju, populaciju bez svog bazičnog modaliteta, koja u traganju za svojim izrazom, za svojim autentičnim identitetom, nažalost, često nije u stanju da se odupre tom socijalnom pritisku, tom pritisku sredine ili grupe da proba i tako rizikuje da postane konzument, a neretko i zavisnik.

Moram da kažem da droge nikad više, a njena cena nikad jeftinija. Nekad je ona bila dostupna samo manjoj grupi privilegovanih i konzumirala se u elitnim klubovima, kafićima, na elitnim splavovima itd. Danas je ona zbog svoje cene opšte dostupna. Droga u našu zemlju najčešće ulazi iz Albanije preko Kosova, pa je tako Albanija evropska Kolumbija, a Priština evropski Medeljin. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji lepši trenutak ni povod nego da sa ove svečane sednice Narodne skupštine uputim čestitku našim odbojkašima na osvojenoj tituli prvaka Evrope, koji su tako zajedno sa našim odbojkašicama učinili Srbiju najvećom odbojkaškom silom, i ne samo Evrope.

Moja intervencija se odnosi na Zakon o psihoaktivnim supstancama, koji je veoma važan jer se ovim zakonom uređuju pitanja od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost naših građana. Tražio sam dodavanje člana koji glasi: „Ako je period između zaplene, tj. oduzimanja droge duži od šest meseci, vrši se obavezno uzorkovanje, a zatim kvalitativna hemijska analiza ukupne količine droge, kako bi se sprečile moguće zloupotrebe ili njeno korišćenje u nedozvoljene svrhe, kako proizvodnja, promet, upotreba, zaplena i oduzimanje, isto tako i njeno skladištenje, čuvanje i uništavanje one droge koja nije za dalju upotrebu zahteva strogo kontrolisani proces, protokol i proceduru“.

Moram da istaknem da je jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku upravo borba protiv droge. Svakodnevno slušamo o velikim uspesima u ovoj borbi, o oduzimanju i zapleni velikih količina droge, recimo u Meksiku, Španiji, Kolumbiji, pre šest meseci u Nemačkoj, zatim tonu i po kokaina koju je Dunav izbacio kod rumunske luke Konstanca, do najveće zaplene u istoriji, 18. jula u Filadelfiji je zaplenjen brod sa 15 tona kokaina čija je vrednost preko milijardu dolara. Sve ovo ne bih navodio da u sve ovo nisu upleteni i naši ljudi, izvesni mornar Ivan Đurašević.

Kod nas se ne radi dobro, niti dovoljno u borbi protiv ovog zla, tako da pojedinačne akcije hapšenja, zaplene većih količina droge skoro da se ne odražavaju na našem tržištu narkotika. Pre nekoliko dana u Zaječaru su uhapšeni otac i sin, policajac, koji su se bavi dilovanjem droge, što govori dovoljno za sebe.

Srpska radikalna stranka smatra da svi zajedno… (Isključen mikrofon.)

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle punih 20 godina od zločinačkog NATO bombardovanja konačno smo se osmelili da ovom nezapamćenom genocidu progovorimo na način da se utvrde koje su stvarne posledice ovog zločina i eko-genocida na kraju 20. milenijuma.

Strašno je i za ljudsko dostojanstvo poražavajuća činjenica da tek sada možemo i smemo govoriti o ovom genocidu, a sve ovo zahvaljujući onima koji su NATO bombama dovedeni na vlast 5. oktobra i koji, ne samo da su nastojali da relativizuju, umanje, ublaže, već čak i da prikriju njegove katastrofalne razmere.

Da vas podsetim NATO bombardovanje su nazivali kampanjom, vazdušnim udarima, intervencijom i tek mi danas u Narodnoj skupštini imamo tako nezahvalan posao da o ovom nešto hoćemo i smemo da kažemo.

Koliko je onih koji više nisu među živima i koji bi imali i mogli šta da kažu? Trebalo je čuti te potresne priče i videti te ljude u Vranju, jer se na potezu Vranje – Bujanovac, na tom delu smatra da je ispaljeno najveći deo projektila sa osiromašenim uranijumom.

Ništa manji nije bio problem ni sa kancerogenim piralenom, kao posledica bombardovanja „Zastave“ u noći osmi na deveti, 12. na 13. april 1999. godine. Dame i gospodo, podsetiću vas da su Novi Sad, Bor, Pančevo i Kragujevac bili najzagađeniji gradovi.

Složićemo se da se ovde ne radi o nekoj zaraznoj bolesti, već je u pitanju jedno kumulativno, sada već dvodecenijsko štetno dejstvo. Ovde bih se apsolutno složio sa kolegom Torbicom i kolegom Ševarlićem, da se konačno utvrdi tačan broj žrtava i imena i prezimena svakog od njih.

Kao član Komisije tražio sam da se izveštaj sa rezultatima predstavi Narodnoj skupštini i da se brošura sa zaključcima objavi i prevede na sve veće svetske jezike i sa rezultatima da se upoznaju važne sve Evropske institucije, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da se sa izveštajem upoznaju sve susedne zemlje, da se vidi da li su oni formirali svoje komisije i da li su radili analize. Zatim, da se vide diplomatski rezultati, diplomatske grupe „Fokus“ koju čine Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka, da se koristi izveštaj već pomenutom Senegalca Bakari Kantea iz 1999. godine, da se iskoristi međunarodna pomoć, ako ima, bilo finansijska, stručna i svaka druga, nažalost imali smo samo pomoć četvrte komisije italijanskog parlamenta.

Zatim, da se razgovara sa Robertom Parsonsom iz sedišta UN u Ženevi. Zahtevati izveštaj švedskog Instituta za radiološku zaštitu i švajcarske laboratorije. Ključne reči u radu ove komisije su – trajno zagađenje otrovnim materijama, kancer, leukemija, spontani pobačaj, deformiteti novorođenčadi, nuklearni otpad, Uranijum 238, osiromašeni uranijum, radiološka i hemijska dekontaminacija, zagađen vazduh, tlo i voda, zdravstvene i ekološke posledice.

Ovo su pitanja koja imaju smisla samo ako se tretira ovo bombardovanje, ne kako srpsko pitanje, već kao svetsko, civilizacijsko, humano, nije pitanje jednog vremena, 1990. godine, ni pitanje jednog režima, već pitanje ljudskosti, opstanka vrste, jer se njegove posledice protežu i na naredne milenijume od fašističkog genocida 1940. godine prošlog veka, ovo je najveći genocid sada u liku svetske alijanse.

Nuklearna energija koju je čovek oslobodio iz jezgra atoma i zagospodario njome ima veliku perspektivu u svetlu činjenica da se prirodni energetski resursi nafta, prirodni gas iz dana u dan smanjuju, a potreba za njima je sve veća i veća.

Izgradnja nuklearnih postrojenja košta i po nekoliko milijardi dolara, ali korist koja se dobija od te energije potire sve te izdatke.

Danas u svetu postoje zalihe nuklearnog oružja kojim bi se mogao uništiti celokupni ljudski rod. Širom sveta postoje 442 nuklearne elektrane koje proizvode 15% električne energije, 35 su izgradnji, a 95 je njih je okončalo svoj rad.

Najveći problemi predstavlja skladište nuklearnog otpada. Utvrđeno je da je prirodni fon jonizirajućeg zračenja enormno povećaj poslednjih decenija zbog nuklearne energije, bilo za mirnodopsku upotrebu ili oružje, tako da je čovek tragajući za novim dostignućima zagadio svoju sopstvenu okolinu agensima koji ugrožavaju život svim živim bićima na planeti. Posebno je reč o indikaciji malignih tumora jonizirajućeg zračenja kod čoveka.

Tako da smo mi NATO bombardovanjem bili živi eksperiment za isprobavanje osiromašenog uranijuma od strane NATO zlikovaca.

Kako sam član ove komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja, reći ću vam da se projektili sa osiromašenim uranijumom koriste za uništavanje oklopnih borbenih sredstava transportera tenkova i da se pri udaru ovog projektila sa osiromašenim uranijomom razvoja temperatura od preko 3.000 stepeni i da se tom prilikom oslobađaju nano i druge čestice koje odlaze u zemlju i vazduh, otrovne su, mogu biti i smrtonosne za onog ko ih udiše, a preko lanca ishrane i za čoveka.

Dame i gospodo, moram ovde da istaknem da smo mi bili malobrojna komisija i da smo u svom radu dosta koristili iskustvo četvrte italijanske komisije, gospodina Đan Pjera Skanua. Komisija od svega sedam članova koja, moram da priznam, nikad nije bila u kompletnom sastavu, tako da se nadam da ćemo izborom nove koleginice u članstvu komisije biti u mogućnosti da malo više i efektnije radimo. Kažem, komisija koja ima svega sedam članova za razliku od italijanske koja je imala 20 članova i koja je imala svoj budžet, imala je i ulogu tužioca, mogla je da tuži za lažno svedočenje, mogla je da predlaže zakone i tako dalje.

Ne znam zašto ovde postoje još neke komisije. Vladina komisija za eksperte, mislim da je ovde razvodnjavanje bilo nepotrebno, da je sve moglo da se poklopi kao skupštinska komisija koja ima najveće ingerencije, kao najveći organ, zatim nekog advokata, mislim da je sve to samo organizovano.

Želim da kažem, sve ovo što mi radimo ne bi imalo smisla ako ne bi država, oslanjaju se na svoje saveznike, prave prijatelje, kao što su Kina i Rusija, pokrenula pitanje naplate ratne štete. Toliko.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je obrazovanje česta tema u Narodnoj skupštini, bez obzira na današnji dnevni red i naš stav prema ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovo je prilika da iznesemo naše viđenje i mišljenje o ovoj delatnosti, jer obrazovanje kao delatnost je širokog i velikog multi-disciplinarnog sadržaja i kao takvo ne može i ne sme biti proizvod samo jedne ideje, jednog koncepta, ono ipak traži visok stepen intelektualne, etičke, vrednosne i svake druge samostalnosti. Ono mora biti svakodnevna briga, ako se želi uspeh, zato što obrazovanje ima presudni uticaj na oblikovanje naše svesti, na stil i način života.

Problemi srpskog visokog obrazovanja se nalaze u unutrašnjem sistemu. Programi, udžbenici, profesori, metode rada, ocenjivanje, upravljanje, ali još više u socijalnom okruženju, društvo, država, mediji, globalizacija. Da li naučna svest može biti jači faktor demokratizacije društva i koliko obrazovanje ima ulogu u kontekstu preobražaja privrede, politike, kulture, svakodnevnice i standarda ljudi i da li je znanje kao proizvod obrazovanja roba za tržište? Odmah da kažem – nije, jer mnoga fundamentalna i eksperimentalna istraživanja su isplativa, a ne naplativa su.

Šta je sa biznisom u nauci? Kad će taj vid partnerstva dobiti krila? Školarina na pojedinim privatnim fakultetima je veća nego na državnim. Obratno, izvinjavam se, veća je na državnim, nego na privatnim. Istraživački dinar će postati deo numizmatičkih zbirki, ne samo da se izlizao, već ga jednostavno nema. Društvo se orijentiše prema profitu, a država – ključno je pitanje finansiranja, koji koncept državno ili privatno, besplatno ili plaćeno.

Kako adekvatno iskoristiti društveno – intelektualni kapital? Modernost u nastavi, šta je to? Mobilnost? Lako prelaženje nastavnika sa univerziteta na univerzitet, sa fakulteta na fakultet, sa fakulteta na institut? Da li će i kada pitanje lakih diploma postati samo ružna i tužna prošlost?

Dame i gospodo narodni poslanici, još uvek ima primera da privatno političko dopadanje ili ne dopadanje igra značajnu ulogu u promociji profesionalne orjentacije. Ovo su samo neka od pitanja i problema visokog obrazovanja, a to nisu, da li će studentima upisanim do 10. septembra 2010. godine na svim akademskim nivoima biti omogućeno još dve godine da završe studije po započetom planu i programu i uslovima i pravilima studija. Stav SRS je da se bez ograničavanja ovog roka omogući svima koji potpadaju pod ovu kategoriju da to urade kad mogu, žele i uopšte ako hoće.

Eto, potegli smo da ozakonimo nečiju potrebu za neodgovorno ponašanje prema sebi i prema društvu. Ovo ponašanje ne košta ništa državu, ali se uzdiže do nivoa koji ne zaslužuje dugogodišnji tretman. U ovom kontekstu bih naveo jedan primer izvesne Italijanke sa Sicilije ili Sardinije, pre desetak godina, da je završila fakultet u 91. godini. Na pitanje novinara zašto to čini, koji su joj motivi da u tim godinama odluči se za tako nešto, rekla je – dok je studirala shvatila da je studentsko doba, da su studentske godine najlepše godine u životu čovekovom i jednostavno je htela da uživa svoj život u tom statusu.

Dame i gospodo, jedan od problema visokog obrazovanja je svakako Bolonja. Srbija je pristupila bolonjskom procesu 2003. godine. To je bio jedan čisto dosovski zakon, a dosovski zakoni su zakoni kratkog daha, što pokazuju i bukvalno svakogodišnje, svake godine su vršene izmene i dopune ovih zakona. Bolonja se nije snašla, ni uklopila na našem visoko obrazovnom prostoru, čak je unela mnogo zabuna i nejasnoća sa svojim evropskim sistemom prenošenja bodova i akreditacijom studijskih programa i ustanova i učinila je naš visoko obrazovni sistem veoma neefikasnim.

Zatim, ugled nastavnog kadra koji radi na svim nivoima obrazovanja je ispod nivoa i zahteva trenutka i potrebe društva koje želi da se ubrzano razvija. Ranije radne navike i moral su iščilili sa pojavom profita, pa su umesto profesionalnih odlika isplivale neke druge, recimo tezgaroške i korupcionaške.

U ovom kontekstu moram da podsetim da su političke podele u društvu reflektovale se i na obrazovanje. Evo, aktuelni slučaj okupacije Rektorata i okupacije odnosno narušavanja autonomije univerziteta. Ideal kome težimo je svakako praktično razlikovanje stručne kompetencije od političkog opredeljenja nastavnika. Privatni fakulteti su priča za sebe, svako na svoj način, centrale su jedno, a odeljenja drugo.

Cilj je geografski osvojiti prostor, a ne obrazovno sadržinski kvalitetno nastavnički. Visoke škole i fakulteti su se olako otvarali, ali i zatvarale, svako naselje veće imalo je crkvu i neku višu školu. Šta je ostalo od onih koji su pohađali te škole? Ćirilica i srpski jezik u zemlji Srbiji postade bolno pitanje, kao da se nešto urotilo protiv nas, a nije. Mi nismo samo dovoljno oprezni, lakomisleni smo, a pritisci na naš jezik i ćirilicu se vrše svakodnevno, dolaze sa više strana i potiskuju nešto što je samo naše, tim pre treba da nam bude mnogo važnije da nam više znači ideja, uvođenje srpskog jezika na sve fakultete, koje ima smisla i potrebe. Strani jezik nam treba kao sredstvo, kao pomagalo, a srpski jezik da se ne razobličimo, ne odnarodimo, da se ne otuđimo od svog izraza, smisla i identiteta.

U svakoj struci, u svakoj javnoj službi ima ljudi sa lepljivim prstima. Ako je usluga jednokratna tu je šteta manja, ali je šteta kroz kupljenu diplomu, i ne samo dugoročna, već je veća po ugledu obrazovanja kao primarne društvene delatnosti nenadoknadiva, jer nosi trajni beleg. Sistem može da bude sistem tek onda kada ne pravi neopravdane ustupke, u protivnom, slabi svoju poziciju i ugled.

Uvažene kolege, imali smo prošle nedelje zakone o zaštiti intelektualne svojine, pa pitanju plagijata, apelujem na princip akademske čestitosti, koji se zasniva na samostalnoj izradi naučnih radova i poštovanju tuđih autorskih prava, u cilju očuvanja dostojanstva profesije, razvijanju i podizanju moralno-etičkih vrednosti, zaštiti i vrednovanju znanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ove intervencije u smislu izmena i dopuna zakonskih predloga neće unaprediti visoko-obrazovni sistem u Srbiji, neće ni doprineti njegovom unapređenju, sve dok ključno pitanje visokog obrazovanja ne bude rešeno, a to je problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, tj. njegove usaglašenosti sa potrebama tržišta rada, što pokazuju i liste čekanja na posao.

Zato nam najproduktivniji deo populacije u svakom smislu, i biološkom, intelektualnom, stručno i naučnom, odlazi iz zemlje, a zemlja Srbija svake godine ostaje bez oko 40.000 ljudi.

Uvažene kolege, važno je da bespogovorno slušamo evropske direktive i usaglašavamo naše propise sa evropskim, ali čak i kada nešto usaglašavate treba vam malo više samopoštovanja.

Uvažene kolege, sumirajući svoju diskusiju na ovu temu, reći ću samo što se tiče i upisne politike, kao jedne bitne stavke u sistemu obrazovanja da je stav SRS da jedan od kriterijuma upisne politike bude dužina čekanja posla na birou, kao i povećanje, ili smanjenje pojedinih kvota za određene profile. Prekoračio sam. Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima treba da uredi oblast zaštite i korišćenja pronalazaka nastalih u radnim odnosima, što je sasvim normalno i u redu i što bih pozdravio, da zatim ne sledi onaj nezaobilazni deo, a to je da je zakon iniciran potrebom harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa evropskim.

Ova materija u Evropi je bila uređenja dok smo mi još imali neke svoje specifične probleme ratne i krizne, pa prilično kasnimo sa uređenjem ove materije. Dame i gospodo, još je Arčibald Rajs, čuveni švajcarski profesor, foreznolog koji se istakao i koji se bavio stradanjima Srba u Prvom svetskom ratu rekao – bavio sam se stradanjem jednog bistrog i veoma svestranog naroda, ali to se mora i pokazati kroz pronalaske, kroz inovacije, a naročito kroz njihovu industrijsku primenu.

Srpska radikalna stranka smatra da nije dobro rešenje u ovim izmenama, odnosno rok od šest meseci da poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlenog da li pronalazak koji je stvorio izvršavajući svoje radne obaveze, spada u kategoriju pronalaska iz radnog odnosa. Taj rok po našem mišljenju mora biti mnogo kraći.

U društvu još nema povoljne klime koja bi podsticala inovacije, to mora biti jedna mnogo šira i energičnija politika i akcija. Drugim rečima, najpre dajte nam patente da bi imali šta da zaštitimo. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima zakonopredlagač je pokušao da pravno uredi jednu veoma osetljivu oblast. Kažem osetljivu, jer se tiče prava nadarenih ljudi, moralnih i imovinskih prava. Osetljiv je to posao, treba jedno delo priznati od strane stručne javnosti, ali i od strane države obezbediti i zaštititi autora. Ipak je najteže stvoriti nešto novo, a sve drugo mora biti lakše od toga, postupak pred državom i verifikacija nauke, struke, esnafa, a ne obrnuto. Ono što je stvoreno mora se čuvati i ne sme se uništavati i nebrigom izgubiti.

Ne vodi društvo u boljitak samo proizvodnja, samo ekonomija, samo privreda. Mnoge bitke za privredu najpre se biju u nauci, u primenjenoj nauci, ali i u primenjenoj umetnosti, u industrijskom oblikovanju ili tzv. dizajnu. Društvo nisu samo institucije i norme, čini ga i te kako sloboda stvaralaštva i njeni plodovi, u najrazličitijim formama, književnoj, naučnoj, umetničkoj, kulturnoj, u najširem smislu reči. Društvene vrednosti su stvar pojedinačnog i kolektivnog izbora. Tu postoji veza, međuzavisnost. Napredno društvo ne guši, već naprotiv podstiče individualnost, tako da se oni koji su nadareni i kreativni stvaraoci osećaju lagodnije, čak i povlašćeno, jer je društvo prepoznalo njihovu natprosečnost.

Još u jednoj rečenici, autorstvo i pronalazaštvo podrazumeva samostalan izbor, ali i inicijativu i saradnju i sa društvom i sa profesijom.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ja ću se kroz ovu priču nastaviti na moju prethodnu o ovom predlogu zakona.

U Srbiji danas ima šest organizacija koje imaju dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava i da ih ne nabrajam, otprilike oko 12 i po hiljada ljudi. Ipak, osnov razvoja društva je pojedinac, sam ili u timu, koji se oslanja na moć vlastitog razuma i stvaralačku imaginaciju. Pred njim se postavljaju visoki zahtevi, a njegov odgovor u obliku autorskog dela ili pronalaska.

Kod nas za sada ne postoji još uvek jedna takva povoljna društvena klima koja bi iznedrila ili isfabrikovala veći broj stvaralaca. Stvarni značaj i položaj autora u društvu mora biti mnogo veći nego do sada, a njihov stvarni društveni uticaj takođe. Nije bitno da li se radi o humanističkoj ili tehničkoj inteligenciji, umetnicima ili drugim autorima.

Nemam utisak da se na pospešivanje inovatorstva, pronalazaštva i stvaralaštva bilo koje vrste kod nas radi sistematski, planski, organizovano, dubinski i široko, u ime budućnosti. Još uvek je sve to stvar individualnog pregnuća.

U javnosti nema dovoljno onih koji su poznati u zemlji. Tek ako nekoga nagrade u svetu, onda se o njemu govori na sva usta.

Naša televizija tu nešto radi oko naučnog podmlatka. U ovom kontekstu bih naveo pozitivan primer Ruske Federacije, koja posebno neguje nadarenost u svim oblicima i redovno izveštava i svoju i stranu javnost o novim pronalascima i njihovim autorima. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom Predlogu zakona posebno je potencirano pravo autora baze podataka, proizvođača baza podataka, kao i autora računarskih programa. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje kakve efekte će dati praksa, tj. primena ovog zakona. Najosetljivije su organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, njihove tarife i dogovor oko naknada, jer kada se svi osećaju velikanima u svom esnafu, teško je postići dogovor.

Država je sebi natovarila još jednu obaveznu kontrolu i od toga kako je bude obavljala članovi esnafskih udruženja biće manje ili više zadovoljni. U važećem zakonu, u delu o srodnim pravima, prava proizvođača baze podataka data su u svega pet članova, posve nedovoljno.

Sada se to ovim predlogom ispravlja. U obrazloženju ovog predloga zakona pominje se i 2013. i 2014. godina, kao da je zakon negde bio u bunkeru ali kako se moja diskusija o svim ovim zakonskim predlozima završava, slobodan sam da predlagaču i resornom ministru ponudim jednu nedovoljno obrazloženu alternativnu. Sagledaj te mogućnost da se od delova prava autora baze podataka, proizvođača baze podataka, kao i autora računarskih programa i patuljastog Zakona o zaštiti topografija, poluprovodničkih proizvoda, o kome ću kasnije nešto reći, sačini integralni tekst, nacionalnog propisa zakona, koji bi pokrivao oblast zaštite informacionih tehnologija. Hvala vam.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta reći nakon iščitavanja ovog minijaturnog zakonskog predloga? Mali zakon, a dilema više. Doduše, one se ne odnose samo na današnji predlog teksta, već na celinu materije uopšte.

Sadašnji tekst zakona nije doneo ovaj skupštinski saziv, već onaj iz 2013. godine. Taj zakon je zamenio nešto što se zvalo Zakon o zaštiti integrisanih kola, naziv opšte priznat i poznat. Sada štitimo to isto, samo što se po direktivi zove zaštita topografija. Ta vremešna stara dama po imenu Evropa vrlo je zahtevna, hoće da nas odnarodi, da nam oduzme jezik, da nam nametne svoje smislene i besmislene standarde, kao što je upaljeno svetlo na automobilu u po bela dana. To možda može na severu Evrope, ali na jugu ili jugoistoku ne.

Zatim, evropsko računanje vremena, parada, pod navodnicima, ponosa, nevladine organizacije i slične gluposti.

Uvid u velike rečnike, vikipedije, kao i ostala jezička pomagala kako bi objasnili tumačenje ove reči samo može da zbuni. Kao geonauka, topografija je od koristi geodeziji, prostornom uređenju, arhitekturi, hidrologiji, arheologiji, agrokulturi, saobraćaju, a ponajviše vojsci.

Sada se neko u Evropi dosetio da ovaj termin veže za moderne informacione tehnologije. Nešto što je stvar modelovanja elektronskih kola, dizajna i izrade gotovih štampanih ploča neko je podveo pod proizvodnju i zaštitu poluprovodnih proizvoda. Hvala.