Hvala, gospodine predsedavajući.

Moj amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju odnosi se na član 10. koji se menja i glasi: „Podzakonski akt iz člana 1. ovog zakona ministar donosi u roku od najmanje šeste meseci od isteka školske godine u kojoj je zakon donet. Ukoliko je zakona donet u roku koji je kraći od šest meseci od isteka tekuće školske godine, podzakonski akti će se primenjivati od naredne školske godine.“

Sa obrazloženjem, amandmanom se traži da se rok za donošenje podzakonskih akata definiše u odnosu na kraj školske godine u kojoj je zakon donet. Na taj način će biti dovoljno vremena da se podzakonski akti primene na valjan način, na tekuću školsku godinu. Ako je ovaj rok kraći, onda se podzakonski akti mogu primenjivati tek od naredne školske godine što smatram sasvim logičnim.

Mislim da je ovde važnije odgovoriti na neka pitanja, a to je, da li je naše obrazovanje u kadrovskom i mentalitetskom smislu spremno da prihvati i prati savremeni razvoj? Nije li žila starih navika previše duboka, odnosno da li u susretu sa novim ima lutanja ili eventualno otpora? Da li je još uvek otvoreno pitanje kvaliteta nastavničkog poziva? Da li se još uvek drastično razlikuju privatne od državnih obrazovnih ustanova? Sasvim na kraju, za neuspeh u učenju ko snosi odgovornost? Škola, učenici, učitelji, nastavnici, profesori, programi ili eventualno roditelji.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, za koji se država opredelila i pored nekih sličnih stvari sa kojima smo imali priliku ranije da se upoznamo, nosi dosta nepoznanica, jer nemamo dovoljno iskustva u primeni ovog zakona, jer se zakon relativno kratko primenjuje, tačnije od prošle godine. A iskustva drugih, kao što su Austrija, Mađarska, Nemačka ili Švajcarska, ne moraju automatski biti primenjiva i na našem obrazovnom prostoru, jer Srbija nije zemlja razvijene privrede i ekonomije, kao što su gore nabrojane zemlje.

Obrazovanje je kumulativna delatnost, delatnost koja prenosi znanje i vrednosti mladim ljudima i svaka promena mora biti dobro odmerena, promišljena i vrlo oprezno realizovana.

U obrazovanju je opasnije nego u drugim oblastima predstavljati stvari drugačije nego što stvarno jesu. Prigodne i ulepšane slike ne piju vodu, naročito ne u institucijama obrazovanja, koje moraju biti osnovne poluge modernizacije društva.

Posebno je pitanje kakav će odnos biti između kulture, privrede, politike i obrazovanja, što je vezano za ovaj vid obrazovanja.

Čini mi se da obrazovne ustanove nisu jedine u kojima se stiču znanja i vrednosti. Sve nas više zapljuskuju znanja iz socijalnog okruženja, medija, internetskog izbora. Treba istražiti da li formalno obrazovanje ima presudni uticaj na oblikovanje pogleda na svet i stila života mladih.

Kod Predloga zakona o dualnom obrazovanju nisu u pitanju problemi vezani za primenu zakona, jer se, već sam rekao, ovaj zakon od skoro primenjuje. Kod njegovog donošenja 2017. godine znalo se da će biti paralelnosti u postojanju klasičnog zatečenog modela kod istog obrazovnog profila. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre vojni sa svojim saradnicima, moram da primetim da ste jedni od retkih članova Vlade, koji je u Narodnoj skupštini u punom sastavu sve ovo vreme.

Ja ovde želim da istaknem držanje naše vojske u ratu protiv najmoćnije vojne sile sveta, protiv NATO. Za vreme više od dva i po meseca besomučnog zločinačkog bombardovanja naša vojska je izašla manje oštećena nego što je oštećena za vreme onih koji su došli na vlast petooktobarskim prevratom, na krilima NATO bombi.

Zašto ovo ističem? Zato što za vreme ovog bombardovanja koje je bilo po količini ispaljenih projektila sa osiromašenim uranijom, ovaj rat je bio na neki način dobio je obrise i nuklearnog, a po toksičnosti i količini otrova koji su se izlili u zemlju, vodu ili u vazduh kao posledica gađanja hemijskih naftnih i energopostrojenja, možemo reći da je ovo bio i hemijski rat.

Dame i gospodo, ja ovde želim da istaknem da je sramotna, za dostojanstvo ljudsko poražavajuća činjenica, a vrlo uvredljiva za nacionalna i patriotska osećanja da mi danas posle više od dve decenije od zločinačkog NATO bombardovanja licitiramo brojem žrtava, da mi danas nemamo tačan spisak poginulih bilo civila, vojnika ili policajaca.

Što se tiče učešća naših mirovnih snaga u mirovnim operacijama širom sveta, stav SRS je da nemamo ništa protiv učešća naših snaga u okrilju UN, ali smo protiv svih onih angažovanja naših pripadnika u organizaciji NATO ili EU. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopune dnevnog reda današnje sednice odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ili, da budem precizniji, na uništavanje onih psihoaktivnih supstanci koje nisu za dalju upotrebu.

Gospodo iz skupštinske većine sa moje leve strane, vama se obraćam i apelujem na vašu savest da malo ublažite vaš kruti stav oko neprihvatanja svega onoga što dolazi od jedine konstruktivne opozicione stranke u Skupštini Srbije i uvrstite ovaj predlog u dnevni red, koji je uzgred lišen svake ideologije i politike, a tiče se zdravlja ljudi.

Dame i gospodo, posao sa drogom je veoma unosan posao. Naši ljudi to dobro prepoznaju i nije ni čudo što su u najveće poslove s drogom upleteni upravo ljudi sa ovih prostora. Nabrojaću samo neke. Najveća zaplena u istoriji droge je bila ona u Filadelfiji, kada je oduzet brod sa 15 tona kokaina vrednosti preko milijardu dolara, a na tom brodu bio je jedan mornar sa ovih prostora, izvesni Đurašević. Naši ljudi su bili upleteni i u drogu koju je Dunav izbacio kod rumunske luke Konstanca, vrednosti preko 300 miliona evra, kao i one slične količine u Nemačkoj, kada je 300 miliona evra vrednosti droga bila spakovana u kartonima banana. Da ne govorim o onoj koja je oduzeta u Španiji, u Francuskoj, u Južnoj Americi.

Pre neki dan, verovatno ste čuli, američka DEA je označila izvesnog Srbina pod nadimkom Tito, ne znam samo ovaj nadimak, kao najvećeg i nekrunisanog kralja kokaina koji je zasenio i jednog Hoakima Guzmana, meksičkog kralja kokaina, daleko poznatijeg pod imenom El Čapo. Da nisu samo muškarci upleteni u ove poslove, pomenuću i dva slučaja kada su i dame. Izvesna Banjalučanka sa ogromnom količinom droge u Australiji i pre neki dan makedonska glumica koja je otkrivena sa 700 tona kokaina.

Ipak, naši stručnjaci pretpostavljaju da je ovo vreme sintetičkih droga koje su potpuno domaćeg porekla, jer se prave od biljaka koje se ovde proizvode u laboratorijama kojih je na hiljade. Posledice ovih droga su olabavljene asocijacije, halucinacije, euforija, nepovezano pričanje. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovo je još jedan od predloga zakona koji ne bi bio tema današnjeg dnevnog reda da nije evropskih direktiva.

Dame i gospodo, SRS smatra da većina ovih zakona koji se donose po direktivama EU nije primenjivana na našem zakonodavnom prostoru, ali za vas je važnije da slepo i bespogovorno slušate savetodavce, bolje reći nalogodavce iz EU.

Videli ste kakav su stav oni imali povodom nedavne okupacije zgrade televizije kada su svojom izjavom da svako ima pravo da izrazi svoj protest, bukvalno, dali podršku i vetar u leđa svima onima koji Srbiji ne žele dobro.

Od te Evrope da ne idemo daleko u veliku prošlost koliko smo puta bili nasamareni, zloupotrebljeni, počeću samo od onoga čega se svi sećamo, od sankcija, zločinačkog NATO bombardovanja, otimanja Kosova, nevladinih, bolje reći anti-vladinih organizacija, evropskog računanja vremena koje je još u Prvom svetskom ratu uvedeno kao strategija uštede energije. Zatim, parade pedera, zatim upaljena svetla na automobilu u po bela dana, evropsko radno vreme i slične gluposti.

Navešću samo najdrastičnije oblike pranja novca, a to su pre svega pljačkaške privatizacije, kupovina poljoprivrednog zemljišta i da li iko može da mi da podatak koliko je stotina i stotina hiljada najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta otkupljeno, odnosno oduzeto i dato tajkunima, kao i kupovina najekskluzivnijih nekretnina i na njima gradnja najekskluzivnijih građevinskih objekata?

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao, a i ponoviću da ovaj Predlog zakona ne bi bio tema današnje sednice da nije bilo evropskih direktiva.

Ovde su po sredi predlozi izmena i dopuna zakona gde se kod 73 člana interveniše, pa se mišljenju SRS ovde trebalo ići na potpuno nov zakon, a ne ovoliko krpiti prethodni. Ali, ovde presudnu ulogu imao i kumovao Evropski komitet, jer se i kod Evrope u ovoj oblasti stalno menjaju standardi.

Pranje novca i finansiranje terorizma su dve kriminalne pojave koje su u velikoj ekspanziji i lako se zapate, posebno u siromašnim sredinama. Ovi kriminalci sa svojim kapitalom brzo i lako se sele i menjaju lokacije. Stalno iznalaze nove i nove forme prikrivanja svog kriminalnog porekla novca, a posebno njegove namene.

Rekao sam već da se terorizam teško predviđa. Videli ste juče u Moskvi, koji je veoma bezbedan grad, da se sa kalašnjikovom terorista približio ruskim bezbednosnim snagama i pucao u pripadnike ruske službe bezbednosti.

Dame i gospodo, naše državne okruženje je prilično lakomo i sklono da novac najčešće od droge upotrebi za terorističke akcije. Nisu slučajno za ove namere sa ovih prostora regrutovani za razne akcije u Iraku, Ukrajini, Siriji i drugde.

U državnom fokusu mora biti redovna izrada i ažuriranje analiza, rizika i procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako u nečemu ne oskudevamo, nego smo bogatiji od drugih, to su kladionice i kockarnice kojih ima na svakom koraku, pa tako i u neposrednoj blizini škola, što je kumovalo tome da danas svaki treći tinejdžer u Srbiji je zavisnik od kocke.

Apelujem da se objekti ovog tipa ne mogu nalaziti u blizini škola na pola kilometra. Znam da ovakva mera ne bi izlečila zavisnost, ali bi je u svakom slučaju umanjila.

Predlogom zakona regulišu se uslovi za ulazak u prostorije igračnice, obaveza priređivača igara da obezbedi bazu podataka o igraču, broj pasoša, adresu, vreme ulaska i izlaska iz igraonice, zatim da potpiše izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da je za svoje ime i za svoj račun učestvovao u igrama na sreću.

Ovo sve lepo stoji na papiru. Međutim, u praksi je to sasvim drugačije. Priređivaču igara na sreću je najbitnije da neko donese novac u igraonicu koji uzgred neće odneti, nego će ostati u igraonici, a ko je to lice, broj pasoša, adresa, za priređivača igara je isto toliko bitan kao koji je znak u horoskopu, da li navija za „Zvezdu“ ili možda koji broj cipela nosi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon, kako smo već čuli, koji je doživeo više izmena i dopuna.

Mojim amandmanom sam tražio da se tekst: „od 10.000 do 500.000“ zameni tekstom: „od 100.000 do 500.000“, jer smatram da bi ovako smanjeni raspon ove kazne umanjio i mogućnost zloupotrebe.

Kod predloga ovog zakona pominju se Uprava za duvan, Međunarodna finansijska korporacija, kao i uređivanje odnosa između prerađivača, izvoznika i uvoznika ove tako tražene robe i pored njene velike prokazanosti kao štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Međutim, svedoci smo velikih malverzacija oko akciznih markica, kvaliteta i šverca duvana.

Srpska radikalna stranka sumnja da će se sve ove malverzacije ovim predlogom zakona i urediti. Na tržištu duvana i duvanskih proizvoda posluje 21.500 privrednih subjekata koji obavljaju delatnost proizvodnje, obrade i prerade duvana, trgovine na veliko i malo, uvoza i izvoza duvana. Ogromna većina ovih privrednih subjekata, čak 95% se odnosi na trgovinu na malo, a naknade za ovaj posao su direktni prihod u budžetu Republike Srbije.

Ovo je delatnost gde država mnogo veću pažnju treba da posveti uticaju na životnu sredinu, unapređenje poslovnog ambijenta da, ali životna sredina još više. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru mog amandmana izneću iskustvo ljudi iz uprave za javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama je jedan veoma važan zakon koji treba da reguliše trošenje državnih para. Umesto toga svi znaju da je skoro svaki tender namešten i u tome je glavni problem. Više niko ne želi da učestvuje u tome jer nema konkurencije. Najčešće je samo jedan ponuđač na tenderu. Bez konkurencije nema dobre ponude.

Tako je bilo i za autobuse u Beogradu. Zatvoren tender, samo se turska firma javila, a niko nije smeo da se žali. Normalno, ta firma je dobila posao.

To su oni autobusi koji kada krenu ne mogu da se zaustave dok ne udare u zid i ko zna šta sruše i pokupe do tada. Zaglavljuje im se gas, imaju grešku. Desilo se to više puta.

Možda uvođenje elektronske ponude pomogne i smanji taj strah od odmazde, jer neće biti ličnog prisustva. Taksa koja se plaća za žalbu je previše niska. Svako može da opstruira postupak nabavke. Suština je da nema konkurencije.

Uprava za javne nabavke iznosi podatke o broju ponuđača, nema konkurencije, a onda nema šta da se bira. Jedna vrsta sladoleda u frižderu, i to skupog precenjenog i, umesto da kontrolišu nabavke, da sprečavaju i kažnjavaju korupciju, ljudi iz Uprave za javne nabavke se hvale da im je tarifa 500 evra za sat vremena predavanja, kolika je prosečna plata u Srbiji, a njihova plata je već debela i predebela. Pa, ko će da učestvuje na tenderima u ovakvoj situaciji? Nema tržišta, nema konkurencije, nema volje. Kad svi znaju da je sve namešteno, čemu onda i ova farsa za zakonom? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini doneli smo Zakon o korupciji kao jedan od pratećih zakona podrške tek usvojenom budžetu za 2020. godinu, gde sam apostrofirao javne nabavke kao izvor i leglo korupcije.

U minulom periodu, naročito posle petooktobarskog prevrata, u Srbiji je pljačka i kriminal svake vrste dobio svoj puni zamah. Na samom vrhu su pljačkaške privatizacije, gde je nekoliko milijardi evra opljačkano od naših građana.

Predlog zakona o javnim nabavkama je veoma značajan, jer treba da uredi jednu oblast prepunu izazova, a koja je bila na prvom mestu izvora korupcije. Većina onih koji su sprovodili javne nabavke nije poštovala duh zakona, tako da su one postale najkorumpiranija delatnost.

Prethodni zakon iz 2012. godine, sa dopunama iz 2014. i 2015. godine, je bio na snazi šest godina. Imao je 178 članova i 11 poglavlja. Vlada ga je podržala sa pet akata, Uprava za javne nabavke donela je osam podzakonskih akata, a matično ministarstva dva akta. Sve to nije doprinelo da javnost o javnim nabavkama stekne utisak da je u pitanju sistem i da je unapređena konkurentnost, transparentnost i efikasnost u postupcima javne nabavke. Uzgred da dodam da je ovo zakon po volji četiri evropske direktive.

Dame i gospodo, zakoni su čudna rabota. U njima sve isto ili slično piše, ali se oni se različito tumače i sprovode. Ranije smo imali upravu, sada imamo Kancelariju za javne nabavke. Ako će biti išta bolje, neka ide i tako. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopune dnevnog reda ove sednice koji sam podneo ispred SRS odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, gde sam tražio dodavanja dva člana koja se odnose na uništavanje one droge koja nije za dalju upotrebu.

Moram da vam kažem da od kako sam dobio ovu temu, koristio sam svaku priliku i često zloupotrebio u društvu prisustvo inspektora, psihologa, lekara i drugih stručnjaka iz ove oblasti, kako bih sa više različitih aspekata osvetlio ovaj fenomen.

Droga je opšte društveni problem, sa kojim se nije lako izboriti, još ako je ta borba mlaka, bez žara, bez prave kampanje, nije ni čudo što se droga toliko ukorenila i rasprostranila.

U Srbiji je toliko omasovljena proizvodnja biljaka od kojih se droga dobija, otkrili su cele plantaže pod zasadom ovih biljaka, cele porodice se bave ovim, nazovi porodičnim biznisom, a nedavni slučaj Stare Pazove govori da se i cele firme organizovano bave proizvodnjom ovih biljaka. To je i razlog što se svi ovi uspesi o kojima se svakodnevno govori oko otkrivanja plantaža i laboratorija, oduzimanje velikih količina droge i hapšenja dilera, kao da se ne dotiču srpskog narko tržišta.

Nedavno je ministar policije izneo jedan podatak da je za prvih 11 meseci ove godine oduzeto više od šest tona narkotika, što je mesečno otprilike oko 600 kilograma ili 20 kilograma dnevno. Ovo je velika količina za malo srpsko tržište.

Međutim, kada sam pitao stručnjake koliko će se odraziti slučaj Stare Pazove na srpskom tržištu narkotika, rekli su mi - to je kao da ste iz olimpijskog bazena zahvatili bure vode.

Pre neki dan je na graničnom prelazu Gostun takođe oduzeta veća količina marihuane, 221 kilogram.

Ponovo je bilo postavljeno pitanje legalizacije proizvodnje kanabisa, gde su mišljenja stručne javnosti bila podeljena, a prevladavao je stav da kanabis izaziva zavisnost.

Dame i gospodo, ako nećemo da postanemo bolesno društvo, a skoro da smo u nokdaunu, i ako nećemo da budemo nokautirani, da se poslužim ovom bokserskom terminologijom, moramo svi kao sistem, kao društvo, da uradimo mnogo više u borbi protiv ove narastajuće pošasti modernog doba. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan je obeležen Dan borbe protiv korupcije. Ne znam tačno koji je to bio dan, ali mi je jedan podatak ostao zapažen, a to je da je korupcija posle nezaposlenosti i životnog standarda građana na trećem mestu problema srpskog društva. S obzirom na njenu ukorenjenost i neuništivost, ja bih joj dodelio i poziciju više na toj rang listi.

Korupcija je nešto što postoji otkada postoji ljudsko društvo i sistem. Još je Aristotel govorio o ovoj društvenoj pojavi, koja podrazumeva nezakonito sticanje odnosno korišćenje društvenih i državnih dobara radi lične koristi. A Ciceron je bio prvi koji je upotrebio izraz - mito i vezao za ovu pojavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam današnji predlozi zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i ovaj drugi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kome su potrebni u ovakvom stanju? Da li bi bili tema današnjeg dnevnog reda da nije bilo vaših evropskih savetodavaca ili, bolje reći, nalogodavaca?

Dakle, motivi za donošenje ovih zakona nisu praktične prirode, već su isključivo izraz servilnosti prema EU.

Nažalost, naša zemlja je zemlja sa veoma izraženom korupcijom. Korupcija se ogleda u svim sferama društvenog života, u svakoj društvenoj delatnosti. Ipak, najizraženija je tamo gde ima najviše novca.

Kako imam identični amandman na drugi zakon, nastaviću se u drugom amandmanu. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako sam počeo priču o najdrastičnijim oblicima korupcije u našem društvu, pomenuo sam pljačkaške privatizacije koje su sproveli oni koji su izvršili ekonomski genocid Srbije, ali ta operacija još nije završena. Privatizacije se i dalje nastavlja i isti trend se danas nastavlja.

Navešću primer preduzeća „Razvoj i inženjering“ Pančevo, čija je zgrada oko 4.5 hiljade metara kvadratnih poslovnih prostora i koje skoro 20 godina čeka na privatizaciju. Šta mislite šta se čeka? Šta radi Agencija za privatizaciju? Šta radi Agencija za borbu protiv korupcije?

Jedan od najizraženijih oblika korupcije u našem društvu su javne nabavke, ali kako sledeće nedelje imamo Predlog zakona o javnim nabavkama neću danas o tome govoriti.

Ovde bih rekao nekoliko rečenica o korupciji u zdravstvu, gde se daje novac za određene zdravstvene usluge, kao i za skraćivanje roka na listi čekanja za određene operacije, zatim da dosta lekara radi prepodne u državnim klinikama, a poslepodne usmeravaju pacijente u privatne, najčešće svoje klinike. Bilo je i primera da su u nekim bolnicama, odnosno klinikama proglašavane neispravnim operacione sale da bi njihovi lekari vršili operacije po zemljama u regionu, Podgorici, Skoplju, Banjaluci, itd.

Ne znam da li imam vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, već više od godinu dana kako poslanici SRS uredno i strpljivo obrazlažu svoje predloge, dopune dnevnog reda svake nove sednice, a poslanici vladajuće koalicije to uporno odbacuju i ne prihvataju.

Moj predlog dopune dnevnog reda odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ovo je jedan veoma važan zakon, jer uređuje mnoga pitanja koja se tiču zdravlja i sigurnosti naših građana i uz to da dodam da je lišen svake politike i ideologije, populizma itd.

Pitanje droge je pitanje zdravlja, a samo zdravo društvo ima šansi na uspeh i razvoj. Sve više postajemo zavisnici od droge, kocke i alkohola. Pre neki dan na naslovnoj strani dnevnog lista „Blic“ objavljeni su rezultati jedne ankete gde se kaže da je svaki tinejdžer u Srbiji zavisnik, da li od droge, da li od kocke, da li od alkohola, a u poslednje vreme je izražena i tzv. internetska zavisnost. U neposrednoj blizini škola su kafići, kockarnice i kladionice, tako da školska dvorišta obiluju i gazama, i špricevima i apelujem na sve one koji o ovome odlučuju da se objekti ovog tipa ne mogu nalaziti u blizini škola na razdaljini bližoj od 500 metara.

Uvođenje školskog policajca nije dalo očekivane rezultate. Još ako je on angažovan u dve škole, pa dok stigne iz jedne u drugu, jasno je da je bezbednost dece ugrožena, jer obiluju brojni mešetari i dileri droge koji su pravi majstori i dobri psiholozi da lepo oblikuju i dizajniraju drogu kako bi lakše i bolje animirali maloletnog lakovernog kupca.

Što se tiče kolektivnih mesta za konzumiranje droge, ponoviću da je „Egzit“ ubedljivo na prvom mestu i izneću podatak da je u danima održavanja ovog festivala Novi Sad najviše stecište narkomana na svetu. Svi to znaju, svi to vide, ali se ne reaguje, reaguje se tek na neki smrtni slučaj kakav smo imali. Jedan tinejdžer iz Paraćina je pao sa Petrovaradinske tvrđave i Grk koji se predozirao. Odmah posle „Egzita“ tu je i „Guča“ u poslednje vreme, zatim dolaze navijači, elitni klubovi, kafići, splavovi, estrada, školska dvorišta …(Isključen mikrofon.)

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od svih ovih pratećih zakona koji su uz budžet za 2020. godinu, koji su se tek izglasali, ovo je jedan sasvim novi zakon od četrdesetak članova ili da budem precizan tačno četrdeset jedan.

Dame i gospodo, sve ovo u vezi agencija i agencijskog zapošljavanja, mene jako podseća na jedan slučaj iz naše skorašnje političke prakse kada su žuti, oni koji su izvršili ekonomski genocid Srbije, izmislili institut tzv. ekonomskog ambasadora, dobro se sećate, kada su poslali sto svojih nameštenika u sto zemalja sveta tzv. ekonomskih neznalica zato što je njihov efekat rada bio više nego katastrofalan.

Agencije su evropski izum koji se preko žutih preselio na naše političko podneblje, a naprednjački režim ih je oberučke prihvatio. Naša država i njena uprava se stalno nešto dograđuju. Dograđivanje je neophodno, ali nije uvek i nužno. Nije uvek rešenje u nadgradnji.

Hoću da kažem da se naša država tj. uprava ne razvija, ne jača, ne ide u dubinu, već se rasplinjava. To nije utisak, već konstatacija. Stav SRS prema agencijama i ovom vidu zapošljavanja je svima poznat. Mi smo protiv ovakvog načina zapošljavanja i smatramo da je on neprimeren i zato smatramo da je ovaj zakon diskriminatorski. Hvala.