Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoreći u načelnoj raspravi o ovom Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, rekao sam da je to zakon za evropsku budućnost Srbije, ako je bude i kad je bude, a do tada, ovo je zakon na veresiju, na crtu.

Ovo je zakon na bazi evropskih iskustava. Naveli ste tamo iskustva Nemačke, gde je od 2006. do 2011. godine broj studijskih programa uvećan za 50%. Ne znam ova iskustva šta će nama pomoći u našem obrazovanju? Ili slučaj Francuske, gde je uvedena obaveza da sve velike firme, njih oko 2.500 uključujući tu i elektroprivredu Francuske, imaju obavezu da zaposle minimum 5% dualnih studenata, kako ste ih vi nazvali, inače, ne sviđa mi se ovaj izraz, znači, studenata sa završenim ovim oblikom studija. Ili slučaj Mađarske, gde najveći broj investicija dolazi upravo iz Nemačke i gde su oni nosilac industrijskog razvoja i automobilska industrija i gde su Mađari izvršili totalno prestrukturiranje obrazovnog sistema.

Znači, želim da podvučem principijelni stav SRS i prema EU i prema ovom modelu studiranja je negativan, jer pre svega, presađivanje tuđih iskustava nije ni primereno, ni primenjivo u našem društvu i na našem obrazovnom prostoru, jer za ovako nešto treba da postoji država jake i razvijene ekonomije i privrede, što sa Srbijom, u svakom slučaju, nije slučaj. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanjima profesionalnih kvalifikacija je još jedan iz arsenala zakona za evropsku perspektivu Srbije. Drugim rečima, još jedan od zakona na veresiju.

Ovaj zakon predlaže se čisto na osnovu evropske direktive. Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je perioda u istoriji, bolje reći u razvoju naše zemlje, kada nismo voleli reći direktiva, komesar. Mislim da je asocijacija više nego očigledna na koje vreme se ovo odnosi.

Šta je ovo sada? Jedna direktiva, jedan zakon. Nekada se to zvalo usaglašavanje, harmonizacija. Čak i kada nešto usaglašavate, mora da posedujete malo više samopoštovanja.

Uostalom, implementacija ne znači puko, doslovno prenošenje. U navođenju naziva evropske direktive doslovno stoji – direktiva o priznavanju profesionalnih kvalifikacija. A da to ne bi bilo samo to, zakonopredlagač unosi u tekst zakona triler ukras o regulisanim profesijama. Ima i inovacija tipa EPK – evropska profesionalna kartica. I, gle čuda, automatsko priznavanje se odnosi na zdravstvo i arhitekturu, na lekare i inženjere, na ono što nam stvarno ide dobro.

Hoće li da priznaju druge naše profesije, kao što su informatičari, a ne samo one koje njima trebaju? Moram da vas podsetim da je za sada kretanje radne snage za navedene profesije prema EU, a ne obrnuto. Uostalom, kud se kreće radna snaga Poljske, Rumunije, Bugarske? Ka EU ili nazad.

Na samom kraju želim da kažem da je ovo priča treće zemlje koja želi da postane članica potpisnica. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iskoristiću ovu priliku da čestitam našim devojkama, našim odbojkašicama na upravo osvojenoj tituli prvaka Evrope, tačnije, ili preciznije, da budem na odbrani titule, što je po meni veći uspeh, jer je lakše postati, nego opstati.

Pre prelaska na ovu temu i Predlogu Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i ovom drugom Predlogu Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, moram da istaknem jednu konstataciju, a to je, da je ovo Ministarstvo i ovaj ministar, najčešći gost u Narodnoj skupštini. Evo, već, ne znam koji put, zakoni iz ove oblasti su pred narodnim poslanicima, pa stiče utisak da nauka i obrazovanje dežurna tema u radu ove Vlade. Evo, već i sledeće nedelje se najavljuju zakoni iz ove oblasti.

Odmah da kažem, da je dobro da se razmišlja, da se razgovara, kako da se na najbolji način uredi ova, po meni, najvažnija društvena delatnost. Kad ovo kažem, mislim da ne preterujem, jer obrazovanje proizvodi znanje, a znanje je najtraženiji i najskuplji produkt na svetskom tržištu roba i proizvoda. Ovde bih dodao da u mnoštvu definicija, pojašnjenja i objašnjenja fenomena znanja i obrazovanja, podveo bih pod jednu zajedničku, to je da su znanje i obrazovanje put ka dobrom.

Što se tiče Predloga Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju nastavljen je i naslonjen je na prethodni zakon koji smo doneli pre godinu, dve dana, a odnosi se na Zakon o dualnom obrazovanju. Ovi predlozi zakona govore upravo koliko je ovo značajna tema. Obrazovanje oblikuje budućnost svakog društva, kreira i predviđa njegov razvoj posebno ako je to društvo u tranziciji. Na ovom pitanju ima još uvek mnogo više pitanja nego odgovora, a država mora dati odgovore na sva pitanja obrazovanja. Naša država je za sada, uglavnom, u nedoumici, menjala modele, sisteme, uvozila tuđa rešenja, što za ovu oblast i njene efekte nije baš najprihvatljivije. Menjali su se ljudi i institucije, ideologije, politike sa ovakvim ili onakvim rešenjima.

Dame i gospodo, ovi zakoni uređuju jednu oblast koja je od opšteg značaja pa samim tim, i od posebnog interesa, a to znači, da nema nejasnoća, pogađanja, nepreciznosti, licitiranja i improvizacija. Obrazovanje ne trpi nagle i brze promene, ono ne podnosi stihijnost, jer se prenose znanja mladim ljudima, i zato svaka promena, da ne govorim o reformi, mora biti dobro isplanirana i osmišljena.

U ovom kontekstu, apostrofirao bih jednu rusku izreku koja glasi – da se sve velike stvari rade polako. Vi se, gospodine ministre, kao i ja, kao i dosta kolega u ovoj sali, sećamo ranijih nekih vremena, nekih iskoraka, ili nazovi, pokušaja reformi ove oblasti, čije se katastrofalne posledice, čini mi se, i danas osećaju.

Dame i gospodo, opšta raspričanost o Evropi, o EU nastavlja se i ovim prosvetnim zakonima. Evropska dimenzija obrazovanja ne rešava problem odnosa malih i velikih kultura u Evropi ali ni odnos njihovih obrazovnih sistema. Obrazovanje prema evropskom društvu, da, ali obrazovanje za Evropu podrazumeva i prvi korak koji mora biti primaran, a to je obrazovanje za naciju. Opšte je poznato da su upravo u Evropi najveće razlike upravo u obrazovnim sistemima. Obrazovanje je delatnost velikog i širokog multidisciplinarnog sadržaja i kao takvo ne sme biti produkt ili proizvod jednog mišljenja, jedne vizije ili jedne ideje. Ono traži visok stepen intelektualne, etičke i vrednosne samostalnosti.

Kod oba predloga zakona i Predloga zakona o dualnom modelu studija i Zakona o profesionalnim kvalifikacijama, naglašena je subjektivnost u razumevanju problema pa se i pored upornosti ovog ministarstva i samog ministra, zapada u teorijske i praktične nedoumice, presađivanja, odnosno tuđih iskustava.

Poštovani narodni poslanici, odnos reformista i konzervativaca je pitanja mere, hrabrosti ali i specifičnosti uslova. Nema valjanih rešenja za nova obrazovna pokolenja ako je odsutna kritična javnost, a čini mi se da je to upravo naš slučaj. Dobar sistem obrazovanja ne može da eliminiše nasleđe vrednosti prošlosti, ali ni znanje o savremenim vrednostima. Da li jedna ovako bitna delatnost u kojoj meri pomaže ukupnom društvenom bilansu, brzo će se videti. Moram da priznam da ni navedeni primeri u obrazloženju Predloga zakona o dualnom obrazovanju ne izgledaju previše uverljivo ili se meni bar tako čini, ovde konkretno mislim na iskustva koja ste naveli, Nemačke, Francuske i Mađarske, pre svega.

Sve ovo na neki način ilustruju vrlo skromne javne rasprave o predlozima zakona, kratko vreme, mali broj učesnika, uglavnom solista, mali broj primedbi, predloga i sugestija koje se uglavnom odbijaju.

Drage kolege, još uvek su problemi prosvetne stvarnosti veći u socijalnom okruženju, država, društvo, nacija, mediji, a manji unutar samog obrazovnog sistema. Problemi su na relaciji političkog i stručnog, nacionalnog i inostranog, odsustvo ravnoteže između nacionalnog i evropskog. Tema ovih zakona je biznis u obrazovanju. Šta se plaća, a šta dobija za novac koji država, roditelj i preduzetnik izdvajaju. Pitanje, da li širenje biznisa u obrazovanju doprinosi njegovom kvalitetu, da li je način na koji se dozvoljena znanja prenose mladim ljudima čisto tehničko pitanje. Pitanje dogovora, ugovora tri strane, ko je kome tu garancija. Imali znaka jednakosti između znanja u obrazovanju i znanja u poslovanju. Ta veza nije ni malo jednosmerna. Hoćemo li novim zakonskim rešenjima dobiti znanje za nezaposlenost ili znanje za rad.

Dame i gospodo, i Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlog zakona o profesionalnim kvalifikacijama su zakoni za evropsku budućnost Srbije, ako je bude i kad je bude, dakle, veoma hipotetički. Stav SRS prema EU je principijelan i mislim da je svima poznat. Ovde bih smeo reći jednu ličnu konstataciju da ću ja pre istrčati sto metara ispod deset sekundi nego što će Srbija u ovim postojećim granicama postati punopravna članica EU. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo konačno zakoni iz resora Ministarstva trgovine su došli u Narodnu skupštinu, jer je to ministarstvo jedno od retkih koje se, pored svojih kadrova, oslanjalo na neke projekte sa strane.

Stigli zakoni, a nije stigao resorni ministar, tako da ministar Đorđević ima nezahvalnu ulogu danas da brani zakone ministra koji ignoriše i Narodnu skupštinu i narodne poslanike.

Zakon o trgovini je svakako ključni i temeljni zakon ove delatnosti, gde se regulišu svi poslovi vezani za trgovinu. Naveli ste da je vaše ministarstvo 2016. godine formiralo Radnu grupu za analizu i izradu propisa iz delokruga rada ministarstva, a naročito propisa koji uređuju tržište, što je u redu, ali sada je druga polovina 2019. godine i znači da je prošlo pune tri godine. Tri godine trudnoće da bi se izrodilo ovo zakonodavno čedo?

U obrazloženju zakonskog predloga citirali ste neke izveštaje iz 2001. godine i to na engleskom jeziku. Nije bitno da li ja poznajem taj svetski jezik, što je svakako inovacija svoje vrste.

Još jedna interesantna stvar, u ovom navođenju piše da je u Hrvatskoj 2016. godine učešće super marketa i hiper marketa u prometu iznosilo 68%. Nije problem što ste naveli Hrvatsku, ali gde nađoste da navodite podatke od pre toliko vremena, kad je trgovina, po vašoj tvrdnji, delatnost koja je u stalnom rastu i razvoju?

Treba li da vas podsećam da, kada govori se o trgovini, su u pitanju objekti, komadi, masa, kilaža, procenti, pare? Nije to pitanje metafizike, svesti ili nečega što nije opipljivo. Trgovina je kasa, podatak, profit, krah.

Vaše ministarstvo je obrazovano da prati stanje stvari u trgovini, ali kako ćete to da radite kad nemate podatke? To je isto kao kad hoćete da kopate kukuruz, a nemate ni njivu, ni motiku. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponoviću svoje nezadovoljstvo time što danas ovde nije prisutan resorni ministar, posebno što je bio u svim vlastima od Petooktobarskog prevrata, a samim tim bio je u vlasti sa onima koji su izvršili ekonomski genocid zemlje.

Moj amandman se odnosi na član 41. gde se govori o nepoštenoj tržišnoj utakmici ili nelojalnoj konkurenciji, ali ja ću se nastaviti pričom da iznosim svoje viđenje ovog predloga zakona.

U trogodišnjoj analizi nalaze se skromni podaci iz 2003, 2004, 2009. i 2012. godine. Pitanje je mogu li se na nedostatku podataka pratiti trendovi a da se koriste bajati podaci? Sve može da čorba bude gušća, ali koji je efekat?

Svalimo sve na statistiku i recimo da nam ne trebaju podaci za sve zakone, ali, priznaćete, lakše se radi na bazi uzoraka, tj. procene. Ako ništa drugo, manje obavezuje.

U Predlogu zakona zapisano je - Podaci o prometu do nivoa pojedinačnog prodajnog objekta potrebni su za analizu stanja trgovine i njeno planiranje. Njihovim planiranjem formiraće se baza podataka o trgovinskoj mreži Republike Srbije. Molim vas, ovo u prevodu znači da mi u Srbiji nemamo trgovinsku mrežu i da ide sve kako ide.

U principu, novi zakoni se donose kada se postave osnove, kada se uspostavlja sistem institucija, ali kod nas je na sceni jedan čudan manir - lako se obaraju stari zakoni, a još lakše donose novi. Kod nas ministri imaju jednu neodoljivu želju da predlažu i donose zakone, kao da će se ta oblast po njima prepoznati. Novi zakon je, znači, mera njihove uspešnosti. Hvala za prekoračenje.

Samo ne znam ko me sa njima spoji.

Tražio sam brisanje člana 26. uz obrazloženje da je amandman u skladu sa stavom iznetim u amandmanu na član 18. o kome je danas ovde bilo najviše reči.

Za 10 godina važenja Zakona o komunalnoj policiji, opšta slika rada ove službe je prilično muta i nejasna i sada predlagač hoće da je popravi, izoštri, donošenjem novog zakona o komunalnoj miliciji.

Osnivamo nove službe, preslikavamo proceduru prijema ljudi u te službe, ali preslikavamo po inerciji i službu unutrašnje kontrole za koju moram odmah da kažem da u našim uslovima nikad nema dovoljno samostalnosti. Iz Predloga ovog zakona se ne vidi da postoji odredba po kojoj opštine mogu da formiraju komunalnu miliciju, jer je to ostavljeno da urade prema svom nahođenju.

Mišljenja sam da bi ipak bilo bolje da postoji odredba po kojoj bi to mogli da čine. Srpska radikalna stranka smatra problematičnim preuzimanjem ingerencija policije, kao primena prinude zaustavljanje i pretres vozila, snimanje, dovođenje i posle pažljivog slušanja i juče i danas, ovaj termin, ova ingerencija, dovođenje mi nije jasno.

Kada sam danas pročitao, do duše, u anglosaksonskom pravu postoji tzv. ulični pritvor. To je ono zadržavanje osumnjičenog na licu mesta tokom identifikacije, najproblematičnije po meni u svakom slučaju je način primene ovlašćenja komunalne policije prema maloletnim licima.

O čemu se ovde najmanje danas govorilo? Bez obzira na sve nivoe edukacije i provere bezbednosnih i psihofizičkih sposobnosti, komunalni milicajci nisu ni akademici, a ni oni koji vrše komunalne prekršaje nisu sveci i tu uvek pri primeni zakona, znači u praksi može doći do velikih problema i nejasnoća. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, malobrojni narodni poslanici, mojim amandmanom sam tražio da se stav 4. u članu 8. ovog Predloga zakona "briše", jer je u koliziji sa stavom 2. iz tog člana.

Dosadašnja slika u komunalnoj policiji prilično je nejasna, bleda i neubedljiva, a građani misle da se ova služba nije snašla u praksi, da se nije ukorenila i zaživela. Dominira utisak o njihovoj neaktivnosti. Nema ih jednostavno na ulici, reaguju samo po pozivu, što je više stvar njihovog ne angažovanja, nego greška u radu.

Predlagač hoće da ovu beskrvnu sliku o komunalnoj policiji popravi. Kako? Donošenjem novog zakona o komunalnoj miliciji. Hoće da napravi nešto između policije i inspekcije, što me jako podseća na film Srđana Karanovića "Nešto između".

Prvobitni zakon je kandidovao komunalnu policiju, sad nas ubeđuju da je to nemoguće, jer je naziv "policija" rezervisan samo za MUP i Ministarstvo vojske. Ranija milicija je bila i te kako efikasna. U pitanju je bila suština, a ne naziv. Mislim da je primereniji naziv "redarstvo", jer je suština rada ove službe održavanje reda na javnim manifestacijama, na sportskim priredbama, zabavama i sličnom.

Građani se osećaju nesigurni, a mi pravimo neke hibride. "Policija" nije, nije ni "inspekcija", na nije ni "milicija", jer je to drugi naziv za "policiju. E pa šta je ona?

Uzima se nešto od policije, ali joj se i daje. Traži se sa njom partnerstvo, podnosi se izveštaj policiji, traži se od starijeg brata, tj. policije saglasnost oko godišnjeg plana, oko izgleda uniformi itd. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 72. stav 2. ovog predloga zakona, gde se posle reči ličnosti zapeta zamenjuje tačkom, a ostatak teksta briše, uz obrazloženje da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti mora da se poštuje dok je na snazi bez obzira na male nedorečenosti, nejasnoće u tom zakonu.

Zašto ovakva mogućnost ne postoji recimo kod Zakona o jedinstvenom biračkom spisku? Ja nauku i obrazovanje pišem velikim slovima i stavljam znak jednakosti između njih i reči razvoj. Tako se uostalom naše ministarstvo i zove.

Imam primedbu na nepotrebnu i prekomernu upotrebu reči stranog porekla, posebno u svetlu činjenica kad naš maternji jezik za njih ima adekvatne izraze. Ovde bi se ograničio na agencija, zar nije lepše poslovnica, akreditacija, srpska reč ovlašćenje, a posebno dozvola za pozajmicu, licenca.

Moram ovde da istaknem da se dosta u Narodnoj skupštini, što od narodnih poslanika, što od nekih predstavnika Vlade čuje često okej. Ja ne znam šta im znači to okej, ali kao lingvista znam da to nije srpski izraz.

U nekoliko stvari smo saglasni, a to su da su nauka i istraživanje put ka modernoj Srbiji. Nauka nije, niti može biti poseban interes, niti opšte dobro, ona je i jedno i drugo i tako je treba tretirati. Svaki pomak u nauci je doprinos naučnoj baštini sveta. Mora da se shvati da nauka i obrazovanje mogu više da učine za društvo nego li politička moć, ideološki ili stranački stavovi, inostrani modeli i mediji. Fali nam kohezija, sinhronizacija i harmonija naučnih resursa, naravno i nešto novca. Hvala.

Hvala predsednice.

Gospodine predsedniče Republike, ministri u Vladi Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je tema Kosova i Metohije danas u Narodnoj skupštini, i da budem iskren trebala je i morala je mnogo ranije, zašta smo se mi poslanici SRS i zalagali.

Ono što nije dobro, to je što i ove klupe sa naše desne strane nisu ispunjene poslanicima, ali to je stvar njihove politike. Kosova i Metohija je pitanje, nije stranačko pitanje, to je pitanje iznad svih ideologija i partija.

Pripremajući se za današnju sednicu iščitao sam pažljivo izveštaj koji smo dobili o KiM. Da ne idem previše u istoriju, gospodine predsedniče vi ste juče dali jedan veoma dobar presek istorijskih odnosa srpsko-albanskih odnosa još od vremena Ilira.

Pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice počeli ste pregovore sa međunarodnom zajednicom. Ti pregovori su stalno bili minirani i opstruisani sa strane Albanaca.

Počeću od ekonomskog foruma kada su otvoreno pripremili ratom, ako ne budu iznedrena rešenja koja se ne dopadaju Albancima. Izborom Fatmira Ljimaja osvedočenog ratnog zločinca na mesto šefa pregovaračkog tima, brisanjem državne granice sa Albanijom, uvođenjem taksi od 100% na robu iz Srbije i BiH, usvajanjem, takozvanog, statuta Trepče, zatim, donošenjem Rezolucije o navodnom genocidu Srbije preko osnivanje suda za ratne zločine, itd.. do otvorenih pretnji i pritisaka, krađa, pljački, zastrašivanje i fizičkih napada sa jasnim ciljem pojačanog iseljavanja Srba.

Moje pitanje za vas, gospodine predsedniče – zašto ste pod ovakvim uslovima i ovim pritiscima pristajali na pregovore, na nove runde pregovora, kada albanska strana nije ispoštovala ni ono što je već ranije dogovoreno, a pre svega, mislim na zajednicu srpskih opština?

Još jedno pitanje, gospodine predsedniče, vi koji ste prošli najbolju političku školu, da li ste previše verovali vašim međunarodnim prijateljima, kako ste ih nazivali? Nisam siguran u njihovo iskreno prijateljstvo, a ti su nam prijatelji uveliko kumovali danas za probleme koje imamo.

Iskoristiću priliku da vas podsetim kako su vas lično udostojili i ispoštovali u Parizu, na proslavi 100 godišnjice Prvog Svetskog rata. Srpska radikalna stranka ostaje verna svom principijelnom zalaganju, da je Kosovo neotuđivi deo Srbije koji nam je jedan deo međunarodne zajednice silom oduzeo, a sa čime se mi i jedan deo međunarodne zajednice nikada nećemo pomiriti.

U svemu ovome ima dosta i naše krivice. Govorim o onim koji su na vlast došli peto-oktobarskim prevratom i koji su pitanje Kosova i Metohije izmestili iz Saveta bezbednosti UN i dali ga u ruke onim koji nisu baš osvedočeni naši prijatelji. U prilog ovom je i podatak da je upravo za vreme njihove vlasti najveći broj država priznao nezavisnost Kosova.

Da podsetim da je i njihov produkt mišljenja Međunarodnog suda pravde koji je danas najjači argument Albancima za sticanje nezavisnosti.

Zločinačko NATO bombardovanje oni su nazivali kampanjom i intervencijom, a najveće srpske junake političko i vojno rukovodstvo su predali Hagu.

Dame i gospodo, sramotna je i za ljudsko dostojanstvo poražavajuća činjenica da mi tek danas, posle 20 godina, smemo i možemo da govorimo o Košarama, o njihovim junacima i podvizima.

Gospodine predsedniče, znam da ste dobar šahista, poslužiću se šahovskom terminologijom da vam postavim jedno pitanje. Zašto mi uvek igramo crnim figurama? Zašto mi ne preduzimamo određene inicijative? Konkretno, rekli ste da ćete tek posle susreta sa Makronom izaći sa jasnim planom kontramera Prištini na uvedene takse koje su više od šest meseci na snazi?

Kad smo kod EU, reći ću vam da je EU kao voz - ko uđe ranije, imaće dobro mesto, moći će da sedi, a ko kasnije uđe, neće imati dobro mesto, moraće da stoji ako se uopšte ukrca da uđe u voz. Hvala vam.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je rasprava u pojedinostima na zakon ili preciznije rečeno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Suština predloženih izmena i dopuna je sadržana u decentralizaciji, tako što se opštinama prenose značajna ovlašćenja koja su do sada bila isključivo u nadležnosti grada. Plašim se da nisu striktno jasno i precizno definisane nadležnosti, kako izvorne tako i predložene, što u praksi može dovesti do određenih problema i nedoumica, posebno u toj početnoj fazi dok se sve to ne uhoda i iskristališe i zaživi. Na kraju, na to nas upozorava i dosadašnja slična praksa.

Ipak uz amandmanske korekcije neka predložena rešenja se mogu dodatno popraviti i ispred SRS podneo sam amandman na član 3. novi član 8. stav 2. tačka 16. Predloga zakona, reč „kesa“ zamenjuje se rečju „predmeta“ sa veoma logičnim obrazloženjem zašto bi se prevencija otpada odnosila samo na plastične kese? Zar se otpada ne stvara i od plastičnih čaša, flaša, kutija, gajbi i drugih predmeta i ambalaže?

Kada smo u ovoj temi i nadležnosti da grad propisuje uslove za upravljanje komunalnim otpadom, kao i njegovo odlaganje na teritoriji grada Beograda, moram da pomenem i jednu legalnu deponiju na putu Sopot-Kosmaj u selu Menikuće, na najlepšem mogućem lokalitetu u podnožju Kosmaja, i ako ćete reći da je ovo problem za Ministarstvo za životnu sredinu. Ovo više navodim kao primer u budućnosti da može doći do problema oko podele nadležnosti, naročito tamo gde one nisu striktno i precizno definisane.

Hvala. gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja amandmanska intervencija se odnosi na član 11. stav 2. Predloga zakona. Tekst – ukoliko je gradska uprava organizovana kao jedinstveni organ, briše se, sa obrazloženjem da gradska uprava jeste jedinstveni organ i predlog ne može sadržati pretpostavke.

Dame i gospodo, nastavlja se dobro prepoznatljiv manir rada Vlade da predlaže Narodnoj skupštini donošenje zakona po hitnom postupku.

U obrazloženju predlagača za ovakav postupak naveli ste da je razlog taj što su započeti postupci u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem ili legalizacijom objekata, što jednostavno ne stoji kada znamo da ti postupci traju godinama. Objekti, tj. problemi se gomilaju, a mali broj njih se i rešava.

Srpska radikalna stranka je principijelno protiv ovakvog manira rada Vlade za donošenje zakona po hitnom postupku, jer kada se nešto radi na brzinu, tu se uvek provejava sumnja, čak i opravdana, da se tu nešto želi prikriti, sakriti i da se jednostavno nešto provuče.

Nemamo ništa protiv mnogih stvari predloženih ovim izmenama i dopunama, pa i decentralizacije tj. poveravanje opštinama određenih nadležnosti grada. Ali, zašto samo Beograda? Mnoga ovde predložena rešenja su mogla i morala odnositi se i na ostale delove Srbije, kao recimo, demografska politika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama moja intervencija se odnosi na čuvanje i uništavanje ovih supstanci. Jer, kako je proizvodnja, promet, upotreba i oduzimanje droge ozbiljan i odgovoran posao, tako i njeno uništavanje zahteva strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Dame i gospodo, droga je planetarni problem savremenog sveta i najveći neprijatelj čovekovom zdravlju, koje treba da bude neprikosnoveno pravo i privilegija svakog pojedinca. Zato borba protiv ovog društvenog zla mora biti beskompromisna. Ovde govorim globalno, odnosi se na lokalno.

Akcenat borbe mora biti na edukaciji, na njenom sprečavanju. U nekim zemljama se vrši i edukacija edukatora, jer se u naučnim istraživanjima ispostavilo da mladi ljudi ne znaju šta konzumiraju.

Pogrešna je teza o podeli droge na lake i teške. Najgore su novokomponovane i novodizajnirane sintetičke droge kao plod domaće radinosti, spravljene u priučenim i priručnim laboratorijama, veoma slabog ili nikakvog naučnog i tehnološkog kapaciteta i potencijala. To su droge poznate pod imenom „crna mamba“, zajednički naziv na engleskom im je „spajs“. Nisam neki stručnjak za anglistiku, ne znam da li sam dobro izgovorio.

To je čista hemija. Dovoljno je u biljnu mešavinu, a to ne mora biti marihuana, dodati tečni sintetički kanabinoid, ali i aceton, da bi se sve to spojilo. Zatim se takva mešavina stavlja u zipovane, hermetički zatvorene kesice, a da aceton nije ni ispario. Upravo je aceton taj koji pravi najveće probleme i izaziva haos u organizmu.

Stručnjaci ukazuju da je nemoguće u dva navrata napraviti sintetički kanabinoid istog sastava. Upravo zato niko još nije odredio ni njihov broj, ni njihov naziv. Ima ih na hiljade. Svakodnevno se sintetišu i svaka od njih ima neku svoju vrstu potpisa, u zavisnosti s čim se spravlja.

Posledice njihovog konzumiranja mogu biti lake – od crvenila očiju, konjuktivitisa, ubrzanog pulsa, suvoće usta, do promene raspoloženja i percepcije, ali i velikih problema u radu srca, čak mogu da izazovu srčani udar, dovode do prestanka rada bubrega, otežanog disanja, izazivaju velika unutrašnja krvarenja, psihotično ludilo, kao i druge velike zdravstvene komplikacije. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, malobrojni narodni poslanici, podneo sam amandman na član 95. ovog predloga zakona, sa obrazloženjem da će se pitanje jačanja integriteta, kako je ovde postavljeno svesti na jednu formalnu proceduru i obavezu donošenja planova integriteta.

Odmah da budem jasan, ne sviđa mi se ovaj termin, jer mislim da nije prikladan i da nije najsrećnije odabran.

Što se tiče ovog predloga zakona, moram da kažem da je ovo prepakovan stari, prethodni Zakon o borbi protiv korupcije, koji u svojoj nadležnosti, pravnom položaju i organizaciji apsolutno odgovara Agenciji za borbu protiv korupcije.

Srpska radikalna stranka smatra da je ključno i suštinsko pitanje da li su i koliko svi subjekti predviđeni zakonom spremni i sposobni da predvide i prepoznaju oblast i procese, u kojima se može pojaviti i da utvrde, odnosno procene stepen rizika od ove štetne i veoma rasprostranjene društvene pojave.

Dosadašnji rezultati rada ovih organa ne ulivaju neko poverenje. Koliko smo samo u ovom parlamentu otvorili ovih koruptivnih afera, koliko smo čuli koruptivnih priča sa junacima koji su neimari tako što grade šatorska naselja u najekskluzivnijem delu prestonice i tako upiru prst u oči i rugaju se svim građanima Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, SRS smatra da je neopravdano što se toliko mnogo čekalo na njegovo donošenje i da se tek pod pritiskom na inicijativu Fondacije „Tijane Jurić“ predložene izmene i dopune ovog zakona, kojima se propisuju doživotna kazna zatvora za najteža krivična dela.

Zašto se toliko čekalo, kada skoro sve zemlje EU, izuzev Španije i Portugalije, Norveške koja nije članica EU, poznaju ovu kaznu za najteža krivična dela, kao što su teško ubistvo, silovanje, obljuba dece i nemoćnih lica.

Čuli smo neki dan i kod onih koji sebe smatraju šampionima demokratije i borbe za ljudska prava u Americi, u njihovoj državi Alabama, doneta je kazna zatvora doživotna za lekare koji propišu, odnosno urade abortus.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i sve moje kolege iz SRS, podneo sam amandman na član 16. predloženog zakona kojim tražim da se najstrožijom kaznom kazni svaki onaj ko se javno zanosi i propagira tezu da se u Srebrenici desio genocid, sa obrazloženjem da se državni nacionalni interesi moraju štititi zaprećenim najoštrijim kaznama zatvora.

To što su drugi radili, pokušavaju uporno da prebace u naše dvorište, izmišljaju tek sada sudove za ratne zločine i nekakve rezolucije za genocid na Kosovu ili su svoje pravne sisteme potpuno stavili u službu opravdanja ili minimiziranja sopstvene krivice.

SRS ne spori da se u Srebrenici desio zločin, kao što se desio i u susednom Bratuncu, ali genocida nije bilo.

Niko tako posvećeno, temeljno i podrobno nije obradio temu Srebrenice kao što je naš predsednik i to više puta, više godina, na više hiljada strana, opovrgao tezu o genocidu u Srebrenici.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama je veoma važan, jer se ovim zakonom uređuju mnoga pitanja koja su od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost naših građana. To su, pre svega, pitanje proizvodnje, prometa, upotrebe, čuvanja, skladištenja, kao i uništavanja one droge koja nije za dalju upotrebu.

Ispred SRS moja intervencija se odnosi baš na ovaj segment, droga oduzeta na osnovu odluke nadležnog organa, a u skladu sa zakonom, koja nije kao sirovina za proizvodnju ili u druge svrhe, uništava se.

Tražio sam dodavanje člana koji glasi – celokupna količina oduzetih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ponovo se uzorkuje, a zatim podvrgava kvalitetnoj hemijskoj analizi. Sve ovo je iz razloga da bi se sprečile svekolike moguće zloupotrebe. Dame i gospodo, pitanje droge je jedan od najvećih problema savremenog sveta. Najgore su sintetičke droge koje se sintetišu svakodnevno i proizvode u priručnim i priučenim laboratorijama, sa veoma sumnjivim naučnim i tehnološkim kapacitetom.

Baš pre neki dan, tačnije u subotu 11. maja mediji su izvestili i ukazali na veliku pojavu ove droge. Ove droge izazivaju kod čoveka psihotično ludilo koje ga tera na nenormalno ponašanje. Narodski rečeno, ispiju čoveku mozak. Zatim, mogu dovesti do dramatičnog remećenja rada srca, čak mogu izazvati srčani udar, zatim dovode do prestanka funkcije rada bubrega, izazivaju opasna unutrašnja krvarenja, otežavaju disanje i mnoge druge zdravstvene komplikacije.

Veoma su interesantna imena ovih droga. Jedna se zove „kupina“, „jagoda“, a jedna, verovali ili ne, „božja droga“. Ne znam samo ko je blagoslovi ovim imenom. Tu je i „bladi meri“. Ova droga u svetu se prvi put pojavila u Nemačkoj 2015. godine i bile su posledice smrtnih slučajeva. Naučno je dokazano da korišćenje ove droge se dovodi u vezu sa povećanjem broja samoubistava. Hvala.