Kao što rekoh, na načelnoj raspravi, fantomski član 78, radni naslov „Beograd na vodi“.
Ovde se dešava sledeća situacija. Neki investicioni projekat se proglasi kao javni interes, sve se to pokrije lex specialis-om, urbanistički planovi se prilagode novoj nameni građevinskog zemljišta, isele se lica bez obzira da li su objekti u procesu legalizacije ili ne.
Mi to imamo tačno ovde u ovom članu, na kraju celog tog člana dobijamo sledeće – postupak iseljenja iz stava 1 i 2 ovog člana, ne utiče na postupak ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata u skladu sa odredbama zakona kojim je uređeno ozakonjenje objekata. Čekajte, molim vas, objasnite mi, kako ne utiče, ako su lica iseljena? Kako su lica mogla da budu iseljena ako nisu doneta rešenja o rušenju objekata u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata?
Ovaj član 78, koji zovem radni naziv „Beograd na vodi“, pilot projekat za sve buduće investicione projekte koji će se proglasiti kao javni interes. I to ne sme da se dozvoli. Hvala.

Član 90. stav 2. – strukture stanova koje su određene za preseljenje lica su potpuno nedefinisani ovim članom. Imamo čak tri mogućnosti za preseljenje. Recimo, za dvočlano domaćinstvo je mogućnost jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan. Ja pitam – po kojim kriterijumima će se određivati koji će stan dobiti to dvočlano domaćinstvo?
Pre svega, mislim da je ceo ovaj član o strukturama stanova urađen nedosledno i da bi ceo ovaj deo zakona apsolutno trebalo vratiti na doradu.
On je istovremeno neusaglašen sa članom 145. Ja moram to, bez obzira što nismo došli do tog člana, da kažem da u članu 145. tročlano domaćinstvo dobija stan od 60 metara kvadratnih, a po članu 90. od 56 kvadratnih metara. Po članu 145. takođe dobija četvoročlano domaćinstvo stan 75 metara kvadratnih, a po članu 90. jedanaest kvadratnih metara manje, odnosno 64 kvadratna metra.
Kada uz sve to uklopimo sa normativima o projektovanju po Zakonu o planiranju i izgradnji, mi čak dobijamo treće kvadrature stanova koji se ne uklapaju ni sa jednim od ovih kvadratura. Zaista molim zakonodavca da ove članove usaglasi i da zaista ovaj deo zakona vrati se na doradu. Hvala.

Hvala.
Ovaj član 140, zaista je jedna od nepravdi ovog zakona i tiče se zaštićenih stanara.
Predloženim visinama zakupnina od preko 200% koje su definisane ovim zakonom, za zakupce stanova na određeno vreme u stanovima privatnih vlasnika ili zadužbina, dovodimo te zakupce u situaciju da oni neće moći da izdrže taj finansijski pritisak u vremenu kada su smanjene plate, smanjene penzije, pre svega penzije, jer to su ljudi starosne strukture od preko 70 godina.
Država ovde mora da bude država majka, a ne država maćeha, to se često spominje, ali to je zaista tako u ovoj situaciji. Znači, nepravda koja se desila pre 60-ih, 70-ih godina, kada su ljudima oduzeli stanove, dodeljeni nekim drugim ljudima, sada ćemo ispraviti tako što ćemo napraviti novu nepravdu, donećemo tolike visine zakupnina da ljudi to neće moći da plaćaju, i posle tri meseca, ćemo ih staviti u situaciju da povrede ugovore o zakupu, i dovesti do njihovog iseljenja, bez da dočekaju preseljenje u drugi stan u javnoj svojini.
Jedna ozbiljna država ovo ne bi smela tako ovo da dozvoli. Tu ne treba da trpe ni zaštićeni stanari, ne treba da trpe ni vlasnici stanova, oni zaista treba da dobiju adekvatnu zakupninu. Tu zaista država mora da interveniše.
Naš predlog kako bi država, uslovno rečeno, da ispegla celu ovu situaciju, da niko ne bude oštećen, ako je odgovorna država, država bi to zaista trebala da uradi, to je da se zakupnina zaštićenim stanarima za korišćenje stana obračunava u skladu sa članom 32. Zakona o stanovanju, a da razliku do visine predviđene ovim zakonom o kome mi danas raspravljamo, kompenzuje država. Znači, smatram da bi jedna ozbiljna država to zaista trebala da uradi i tako da pokaže brigu o svojim građanima. Hvala.

Član 141, radi se o ovom nasleđu bilo kakve stambene, možda i neuseljive jedinice, na bilo kojoj teritoriji Republike Srbije. To automatski isključuje mogućnost da lice može da dobije stan za preseljenje. Znači, to je potpuno široko dato i dovešće do toga da ljudi budu iseljeni, da više neće boraviti u mestu u kome su do tada živeli, nego će boraviti na nekom drugom mestu, u krajnje neuslovnim, možda neuslovnim stambenim jedinicama.
U tom smislu, naš amandman je bio da se koliko toliko ublaže ti negativni efekti i da taj stan treba da bude na teritoriji lokalne samouprave gde se nalazi i stan tog lica koje treba da bude preseljeno, da to bude ili odgovarajuće porodično domaćinstvo ili da bude useljiv stan u svojini. Znači, ne bilo kakav stan, ne bilo kakva kuća i ne bilo gde na teritoriji, nego u mestu gde lice ima već boravak. Hvala.

Ovim članom 145. je u stvari potpuno zakonodavac, predlagač zakona nedosledan. Znači, prvo imamo smanjenje broja porodičnog, priznatih članova porodičnog domaćinstva u članu 3. ovog zakona gde se smanjuje površina i struktura stanova koji treba da se dobiju za preseljenje. Zatim, imamo protivrečne članove 145. i 90. kojima se definišu strukture i površine tih stanova i oni se razlikuju. Po članu 145. tročlano domaćinstvo treba da dobije stan od 60 kvadratnih metara, po članu 90. od 56 kvadratnih metara. Po članu 145. treba da dobije četvoročlano domaćinstvo stan od 75 kvadratnih metara, a po članu 90. dobija stan od 64 kvadratna metra.
Sve je to, sve zajedno, znači, em nije usaglašeno, em nije usaglašeno ni o normativima i podzakonskim aktima Zakona o planiranje i izgradnji. Znači, ti zaštićeni stanari kada dobiju te stanove za preseljenje, em je smanjen broj članova priznatog domaćinstva, em zaista iz ovoga ne možemo da shvatimo koju ćemo površinu dobiti, em nije po normativima koji su definisani u Zakonu za planiranje i izgradnju. Hvala vam.

Hvala.
Član 3. stav 2. tačka 42) kojom se smanjuje, prema predloženom zakonu, broj priznatih članova porodičnog domaćinstva. Smatram da je to jedna od najnepravednijih tačaka ovog zakona, jer mi u ovim uslovima, zapravo ne uslovima življenja, gde stanuju po tri generacije u jednoj istoj stambenoj jedinici, smanjujemo mogućnost da bude ta stambena jedinica realno odmerena prema potrebama faktičkog stanja članova domaćinstva na terenu.
Šta to znači? To znači kada radimo, recimo, stanove za preseljenje. Mi ne računamo u tim stanovima supružnike ili vanbračne partnere, dece koji su vlasnici, zakupci stanova. Ne računamo unuke koji u tom stanu stanuju. To dalje znači da smo mi suzili, smanjili stambenu jedinicu koja se dobija za preseljenje i ljudi, gde postoji realno pet ili šest članova domaćinstva, dobijaju stambenu jedinicu koja je adekvatna za dva do tri člana stambenog domaćinstva.
Osim toga, navedena odredba je suprotna definiciji člana porodičnog domaćinstva iz člana 4. stav 4. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija. U interesu jedinstvenog javnog poretka i njegove usklađenosti ne sme se dozvoliti da dva propisa isti pojam definišu na različite načine. Stoga je navedeno odredbi potrebno uskladiti sa već postojećim, usvojenim zakonom. Znači, imamo i pravni osnov, a imamo i onaj koji se zove humani, realni osnov šta se to dešava na terenu, da uskladimo te dve stvari. Nemojte da se vraćamo u sedamdesete, osamdesete kada su mnogi unuci izgubili stanove jer nisu bili priznati članovi domaćinstva. Hvala.

Hvala.
Član 11. stav 4. kaže: „Ako na mreži ne postoji merilo, delovi mreže u zgradi u svojini su subjekta koji pruža uslugu tom mrežom“.
Mi smatramo da ako na mreži ne postoji merilo, delovi mreže u zgradi smatraju se zajedničkim delom zgrade, a ne operatora mreža, a delovi koji su inkorporirani u posebne delove, pripadaju vlasnicima tih posebnih delova.
Šta to u praksi znači? Ovaj član zakona kao da je nekom operatoru telekomunikacionih usluga odgovarao i zapravo mu daje ekskluzivno pravo na većini objekata da bez konkurencije može da celu mrežu prisvoji u nekoj zgradi, a znamo da su vlasnici posebnih stambenih jedinica, recimo kablovsku mrežu, pa telefonsku mrežu, sami finansirali u svojim posebnim jedinicama.
Znači, mi smatramo da ako na mreži ne postoji merilo, delovi mreže u zgradi smatraju se zajedničkim delom zgrade, a delovi mreže koji su inkorporirani u posebne jedinice su u vlasništvu vlasnika tih posebnih jedinica, jer oni su ih i sami finansirali. Hvala.

Član 14. stav 1. tačka 6. – vlasnici su u obavezi, čitam kako piše u Predlogu zakona, da dozvole prolaz kroz svoj posebni deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način, ako je to neophodno za popravku. Popravke i održavanja drugih delova zgrada su uvek neophodne. Međutim, privatna svojina u demokratskim društvima može se narušavati samo ako nema drugog načina da se popravka izvrši, osim povredom prava svojine na posebnom delu.
Znači, mi ne možemo reći da je ovaj stav sam po sebi dobar. Ako ne postoji drugi način da se izvrši popravka, onda postoji mogućnost da se to uradi kroz posebnu stambenu jedinicu. Šta u praksi to znači? Ja volim odmah da ove zakone prebacimo u praksu. U praksi to znači da uvek postoji način, tako reći uvek, da se izvrši neka opravka. To može da se uradi sa postavljanjem skele, može da se uradi postavljanjem autodizalice ili na neki drugi primeren način, a da se pri tome ne narušava privatna svojina vlasnika posebnih delova stambenih jedinica. Hvala.

Što se tiče ovog amandmana, član 16 stav 3, molim predlagača da još jednom razmisli o tome, jer zaista ne mogu da verujem da nije omaška ovo što je urađeno ovde. Da li smatrate ispravnim da u javno-pravnim odnosima i postupcima u kojima je propisano da se vlasnik zgrade pojavljuje kao stranka, svojstvo stranke u tim postupcima ima stambena zajednica? Mi smatramo da ispravka treba da glasi – da ima i stambena zajednica, čime se vlasniku zgrade ne uskraćuju pravo učešća i zaštite svojih prava u navedenim javno-pravnim odnosima i postupcima.
Da li smatrate da je ispravno da samo treba da ima stambena zajednica ili treba da ima vlasnik zgrade i stambena zajednica? Volela bih da mi to pojasnite, čime ste bili rukovođeni kada ste ovakav stav člana 16. definisali.

Pa, evo ja skoro do malo čas nisam imala nameru da komentarišem ovaj amandman, međutim, sada vidim da možda malo i treba.
Znači, tih 27 institucija kod kojih je bio Predlog zakona koji su kontrolisali ovaj predlog zakona, izgleda da to baš nisu pomno iskontrolisali ni dovoljno detaljno, jer u tom smislu, greška tipa kopipejst, odnosno reč u inostranstvu koja nema ni u kakvom kontekstu ovog stava ne može biti, ne bi mogla da im prođe.
Tako da ja želim da se obratim malo i građanima Srbije i da kažem da su prihvaćeni, ni deset posto zakona, to izgleda mnogo, ali uglavnom su to, dobar deo njih su pravopisne greške i kopipejst greške. Lično više takve amandmane neću podnositi, jer tako imamo iluziju da je prihvaćeno mnogo amandmana i saučestvujemo zajedno sa Vladom u donošenju loših zakona. Hvala vam.

Ja samo da objasnim malo, pošto vidim da ovde ima zabune sa tim analogno, papirno, elektronski i sve to što ide.
Verujte mi, već dve godine 28.000 licenciranih inženjera Inženjerske komore nije moglo ovu tajnu da otkrije. Otkako je taj novi Zakon o planiranju i izgradnji izašao, otkako je novi Zakon izašao o ozakonjenju objekata i ova nova cela procedura, ljudi odnesu na kraju sve, sve što imaju, sve moguće, i papirne, i nepapirne, i elektronske, i PDF formate, i CAT formate, i sve moguće, jer niko tu tajnu nije mogao do sada da otkrije šta je to zaista što treba da se odnose, a u sekretarijatima koji obrađuju tu dokumentaciju to niko nije umeo da nam objasni. Samo mali doprinos da shvatimo da smo na početku svega. Hvala.

Neću ni o bakama, ni o dekama, ni o profesionalnim upravnicima, mene samo interesuje da mi predlagač kaže - da li je urađena neka ekonomska analiza, kao i socijalni efekti ovog zakona? Znači, kao što mi imamo prethodne studije opravdanosti…

Da ne bismo pominjali bake i deke, dajte nam brojke.

Slažem se sa kolegom. Rok bi možda bio dovoljan pet radnih dana da je urađena ta analiza koliko se stambenih zajednica očekuje da će biti. Pošto to nije urađeno, zaista mislim da je to nedovoljno, i da je i 15 dana minimalni rok za lokalnu samoupravu da odgovori po prijavama. Hvala.

Mi samo hoćemo da čujemo te podatke. Zašto krijete od nas? Valjda sarađujemo za građane Srbije zajednički?