Prišla sam. Od sekretara.

Nisam šest minuta.

Dobro, dobro što se ljutite?

Recite, koliko mi je vremena preostalo i sve je korektno onda?

Nema razloga, kažete imate minut, nemate vremena.

Hvala lepo.

Bilo je sporo, ali dostižno, te tako dobih i ja priliku da primedbujem o povredi Poslovnika, jer član 108. se krši u kontinuitetu, doduše, selektivno.

Ne vidim razlog zašto je prethodno govorniku, i ne samo njemu, već i gospodinu Rističeviću, dozvoljeno da krši član 106. Jer, evo, recimo, pošto brojke sve govore, gospodin Atlagić je govorio 23 minuta i jednu sekundu, od toga je prvih 11 minuta i 23 sekunde bilo posvećeno ekspozeu i bivšim vlastima. Onda je bio jedan mali pokušaj da u narednih tri minuta i 37 sekundi čujemo nešto o ovoj temi zbog koje smo se danas skupili, te smo završili sve na kraju sa još osam minuta i jednom sekundom o drugim temama, prethodnim režimima, prethodnim vlastima i ekspozeu.

Takođe, gospodin Rističević nam se obratio sa svojim belim stadima i čobančićima, vinogradima i svim ostalim što ga interesuje na potpuno neprimeren način i u trenutku kad uopšte ne treba raspravljati o tome. Pošto u svakom zlu ima nečeg dobrog, ja sam zaključila usput da je on izgleda u nekim rođačkim odnosima sa tom čuvenom porodicom tužioca Dedić, jer ih je tako zdušno branio da ja ne mogu da vidim drugi razlog, te vas molim, došlo je da vas molim, gospodine predsedavajući, mada se ovo odnosi delom i na prethodnu predsedavajuću, da se potrudite da član 108. ne kršite i da vodite računa o redu na Skupštini, odnosno da se poslanici drže utvrđenog dnevnog reda i da samo govore o temama koje su na dnevnom redu. Hvala vam najlepše.

(Marko Atlagić: Samo jednu rečenicu.)

Član 50. je jedan u nizu koji će izgleda posvađati komšije.
Pročitaću ga, pošto smo sinoć završili, još jednom – upravnik uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima koja su zajednički ili posebni delovi zgrada izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu. Za fizička lica – ime, prezime i JMBG, a za pravna lica – poslovno ime, adresa, sedište i matični broj.
Obavezu upravljanja i održavanja samostalnih i posebnih delova zgrada imaju samo vlasnici tih posebnih i samostalnih delova, kao i zakupci stana u javnoj svojini na neodređeno vreme. Smatramo da je dovoljno da upravnik vodi evidenciju o ovim licima. Pošto ne postoji odredbama ovog zakona ustanovljena potreba da upravnik zgrade vodi evidenciju o licima koja su zakupci ili drugi korisnici stanova, osim ukoliko se putem upravnika i zgrada ne namerava vršiti poreska kontrola iznajmljivanja stanova. Ukoliko je namera predlagača ovog zakona da se putem upravnika zgrada ipak vrši poreska kontrola, to bi bilo potrebno izričito i zakonski regulisati. Hvala.

Potpuno je pogrešno protumačeno ovo što je kolega rekao. Znači, nikakva inspekcija se ne očekuje od upravnika i da on prijavljuje ili ne prijavljuje nešto što nije nelegalno i ne dešava se da građevinska inspekcija izlazi tako brzo na teren i dešava se da se nelegalni objekti rade i bez svih potrebnih dozvola, pa se zato i zovu nelegalni, pa se naknadno legalizuju.
Ono što je bitno za ovo, to je da bi podatke upravnik trebao da skuplja na osnovu podataka iz registra nepokretnosti i na osnovu tog registra nepokretnosti bi trebao da uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i zakupcima na određeno vreme stana.
To što registar nepokretnosti nije potpuno kompletan, to je najveći problem u Srbiji i kolega je, između ostalog, se na to fokusirao na početku svog izlaganja. Hvala.

Puno je nekih dilema i nepoznanica u ovom zakonu koji bi trebao da dovede do reda, a mi zapravo ne znamo, dosta stvari nisu definisane. Između ostalog, u ovom članu 53, koji smo mi predvideli da se briše u celini, posebno se nabrajaju nadležnosti profesionalnih upravnika. Zašto je potrebno, ako profesionalni upravnik obavlja isti posao kao i običan upravnik, da se posebno nabrajaju njegove nadležnosti? Mislim, to su potpuno neke neusaglašenosti koje navode na to da profesionalni upravnik ipak neće obavljati posao samo običnog upravnika, već će da ima i neke druge nadležnosti koje su van realnih potreba stambenih zajednica. Hvala.

Očigledno različito čitaju zakon predlagač zakona i mi koji treba da damo amandmane na njega i to je najveći problem. Iznova i iznova nam objašnjavate jedno te isto – da ćete da uvedete slogu, da ćete uvesti red. Evo, vi to vidite tako. Ja lično to vidim, kao i Poslanička grupa „Dosta je bilo“, kao novu pljačku i kontrolu građana.
Stalno nam objašnjavate razliku između prinudnog upravnika, upravnika i profesionalnog upravnika…

Hoću da se vratim na isti način kao što se koleginica vratila. Stalno nas vraćate u osnovnu školu, a uredno smo završili sve škole i nemojte nam iz početka objašnjavati jedno te isto. Znači, nemate elemente da nam to objasnite. Nemate broj stambenih zajednica. Imate broj stanova u objašnjenju, i to za presek od 2002. do 2011. godine.
Šta se desilo u ovih pet godina?

O istom amandmanu o kojem je koleginica pričala pre mene. Hvala.

Hvala.
Ne razumem koji su to obični i neobični građani Srbije, ali sam shvatila da koleginica Gojković živi u Legolendu, što zaista nema veze sa realnim životom u Srbiji. Legolend, to je ono lego kockice i to, pa se naprave idealni uslovi, svi pevaju i cveće svuda. Međutim, realnost u Srbiji je potpuno drugačija. Ne znam da li ste skoro išli po Srbiji, ali mi znamo da svi mi ovde poslanici treba posle svojim komšijama da objasnimo šta? Stambeni fond ni ne zna niko kako izgleda, u vrlo lošem je stanju i ovaj zakon bi trebao to da sredi. Međutim, potpuno će drugo biti. Pritom je rečeno – šta je šteta da profesionalni upravnici nešto i zarade? Pa, to nešto šta će ti profesionalni upravnici da zarade, mi pokušavamo da saznamo sve vreme. To nešto koliko će biti tih profesionalnih upravnika pokušavamo da saznamo sve vreme. Naravno da ne možemo da saznamo kad ne znamo ni koliko će biti stambenih zajednica, a samim tim ne možemo da saznamo ni koliko će biti bilo kojih upravnika. Hvala.

Hvala.
Ovaj član 61. smatram jednim od najnepravednijih članova ovoga zakona. Šta predviđa član 61? U stavu 2. kaže – u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica jedinica lokalne samouprave može odlukom da utvrdi urbanističe zone, odnosno blokove za koje se propisuje obaveza izvršenja određenih aktivnosti u održavanju zgrade. Šta to u praksi znači? To znači da će biti formirane urbanističke zone, odnosno blokovi za koje ne znamo na osnovu kojih kriterijuma će se formirati i da ćemo imati, recimo, različite troškove za tekuće održavanje objekata u zavisnosti od zone do zone.
To zapravo, na mala vrata, uvodi getoizaciju grada, dovodi do sledeće mogućnosti da osiromašeniji građani koji žive u centralnim gradskim zonama, neće moći da izdrže tu toliku obavezu i seliće se u rubne delove grada. Smatram da je ovo veoma dalekosežna, to sam i u načelu rekla i kontraverzna politička odluka, i da to nijedan na vlast sebi ne bi smela da dozvoli. Kao takva traži, zahteva širu i veoma transparentnu društvenu debatu, a pre svega, ekonomsku i socijalnu analizu efekata. Zapravo, mi ćemo doći do prinudnih migracija postoji jedna cela oblast sociologija grada koja se bavi tom problematikom, i to bi trebalo ispoštovati.
Sledeći stav koji je sporan je stav 3. gde se predviđa da ta ista lokalna samouprava može da diktira izgled fasade i zabrani promene spoljnog izgleda. To je sasvim u redu. Međutim, juče smo već konstatovali da na zgradi Vlade imamo klima uređaje spoljne jedinice, na vidnim delovima fasade, ovde u ovom objektu nemamo zadovoljavajući energetski pasoš. Kada država nema mogućnosti da plati da te troškove, kako onda očekujete to od već veoma osiromašenih građana. Hvala.

Veoma kratko, o ovome smo već pričali kod člana 42. stav 1. tačka 4).
Znači, mogućnost uzimanja kredita od strane stambene zajednice za koji kasnije odgovaraju lično vlasnici posebnih delova smatramo velikim udarom na pravnu sigurnost građana i apsolutno smo insistirali da se ova odredba izbriše. Hvala.