Povređen je član 106. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Nisam shvatila kada smo pričali o krovnim zakonima da oni imaju veze sa divljom gradnjom. Kada smo rekli krovni mislili smo na zakone u prenosnom smislu reči, na zakone o obrazovanju. Zaista sam začuđena da jedini način kako ćemo danas dospeti do visokoškolskog obrazovanja, to je zbog univerziteta, privatnog u Novom Pazaru.

Najlepše vas molim, uvaženi predsedavajući da vodite ovu raspravu kako treba, da ne skrećemo sa teme. Nas ne interesuje šta je bilo pre deset godina. Neko drugi se sad prihvatio projekta zvani Srbija. On potpisuje na tom projektu sve i ne može se za sve što nije dobro vaditi na ono što je bilo pre tri, četiri, pet ili deset godina.

Molim vas da se vratimo na dnevni red i molim vas, uvaženi predsedavajući da nam pomognete u tome. Hvala vam.

Podnela sam amandman na član 1. da se briše, jer smatram da ovaj zakon i nijedan zakon koji se odnosi na zemljište ne bi trebao da bude u proceduri, odnosno da se stave svi moratorijumi na sve zakone koje se odnose na bilo koje zemljište, da li poljoprivredno, gradsko, građevinsko, vodno ili bilo koje drugo.

Zato što postoji neki redosled. Redosled je sledeći, mi nismo državni premer uradili od 1981. godine, nama se faktičko stanje na terenu i stanje u katastru ne poklapaju, te mi, zapravo ne znamo ko je vlasnik zemljišta za koje već nalazimo načine da prodamo.

To ne može tako. Postoji neki redosled, postoji Zakon o restituciji, koji bi trebao da se donese, da se vrati oteta imovina, „oteto prokleto“. Znači, valjan Zakon o restituciji bi trebao da se donese, da se ljudima vrati imovina, trebalo bi da se izvrši konverzija zemljišta.

Molim kolege da ne dobacuju, neka se jave za reč, nemam ništa protiv i molim predsednicu da reaguje.

Tako da, možemo da znamo koje je to zemljište koje mi pokušavamo da prodamo, da ukrupnimo, da otmemo od građana Srbije.

Ovom prilikom apelujem na građane Srbije da se probude, da shvate da je proces otimanje bilo kog zemljišta u toku, bez obzira na namenu tog zemljišta, jer ako se ne probude odmah probuduće se kao vazali u tuđoj državi, a to će biti jedno veoma bolno buđenje. Hvala.

Pitanje za ministra Vujovića, Ministarstva finansija.

Novi Pravilnik o evidenciji PDV koji treba da uđe u primenu od 1.01.2018. godine, velika obmana. Donet je na osnovu izmena i dopuna Zakona o PDV-u iz oktobra 2015. godine. U pisanom obrazloženju Ministarstva finansija, koje su svojevremeno dobili poslanici piše da primena tog zakona neće stvoriti troškove privredi, naročito malim i srednjim pravnim licima i da zbog toga nije potrebno obrazlagati da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Međutim, po skromnoj proceni novi pravilnik o evidenciji PDV stvara dodatne troškove privredi, to je pretpostavljam poznato i ministru finansija, najmanje od 18,5 miliona evra. Shodno tome, Ministarstvo finansija trebalo bi da odgovori na pitanje – da li je Pravilnik usklađen sa propisima EU, toliko stavki u vezi PDV nije zabeleženo ni u jednoj zemlji članici EU? Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Zašto nije izvršena ozbiljna analiza efekata, te tek nakon toga zatraženo od poslanika da se izjasne o predlogu Pravilnika?

Sveobuhvatno pitanje za premijerku, sve ministre u Vladi, naravno neizostavnog predsednika Srbije, kao rodonačelnika ideje o „Beogradu na vodi“. Citiraću Dragoljuba Bakića, arhitektu i člana Akademije arhitekture Srbije „Beograd na vodi“ je mesto gde se čine katastrofalne urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke i ekonomske greške. Molim kolege za malo parlamentarnog bontona.

Zašto je bilo potrebno da se zbog ovog projekta ukine odrednica generalnog urbanističkog plana koji važi do 2021. godine, koja se odnosi na centralnu zonu Beograda i predviđa da se na toj levoj obali i na desnoj obali reke Save formira glavni centar Beograda? To se priobalje čuva još od kraja Drugog svetskog rata? Zašto je bilo potrebno da se pored 2.500 beogradskih arhitekata odnekud donese maketa za rešenja koja nije na nivou osrednjeg studentskog rada koje je Urbanističkom zavodu da od te makete proizvede nakaradni prostorni plan posebne namene, na čijem je javnom uvidu bilo 2.000 primedbi koje su sve odbačene.

Zašto jednom privatniku iz prebogatog arapskog sveta data ekstrotorijalnost na zemljištu od preko 100 hektara, besplatni zakup na sto godina, besplatna primarna infrastruktura do granica kompleksa koja se inače drugim investitorima u toj zoni naplaćuje od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Ponoviću od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Zašto ne postoji master plan po kome se gradi svaki pravi urbanistički projekat već se sramno preduzimaču ugovorom daje pravo da u periodu od 30 godina na svih 100 hektara gradi šta hoće, gde hoće i kada hoće, a kada on to obavi naše urbanističke službe će to naknadno pretočiti u planove.

Zašto se istovremeno ovim istim ugovorom Srbija obavezuje da do decembra 2019. godine, što inače je nemoguća misija izradi kompletnu infrastrukturu. To između ostalog podrazumeva, završetak kanalizacionog intrceptora od koga je za poslednjih 40 godina urađena polovina. Završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, izradu prve linije metroa, izradu tunela ispod Terazijskog grebena od Savskog venca do Dorćola. Izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, proširenje i zaštitu pogona vode u Makšu. Dovoljno pitanja i zadovoljiću se i sa objedinjenom procedurom odgovora.

Pitanje za ministra Gorana Trivana, Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Na svega 15 kilometra od centra Beograda, nedaleko od Pupunovog mosta nalazi se Beljarica prava oaza prirode koju zovu Beogradska amazonija. Tu ima dosta vrsta zaštićenih ptica, potpuno jedno posebno podneblje i područje je deo ekološke mreže od međunarodnog značaja. Zavod za zaštitu prirode je predložio da se ovaj prostor zaštiti, međutim tu je predviđena izgradnja nove luke Beograda.

Da li mogu samo da postavim pitanje?

Pitam gospodina Trivana, šta će kao prvi čovek Ministarstva za zaštitu životne sredine učiniti po tom pitanju, da li će se potruditi da ovaj prostor bude zaštićen i zašto je kao gradske sekretar za zaštitu životne sredine dopustio da se sa dnevnog reda skine pitanje vezano za Beljaricu? Hvala vam.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, vi morate i nama da preporučite taj serum da budemo tolerantni na kršenje člana 106, jer uporno i uporno dozvoljavate da slušamo nešto čemu ovde nije mesto. Recimo, ja ne znam na kojoj je sednici gospodin Martinović danas, jer to nije dnevni red ove sednice. Sve smo slušali, samo nismo slušali o zaštitniku građana. Da li mi biramo Zaštitnika svih građana ili biramo zaštitnika 700.000 građana koliko iznosi članstvo SNS? To bih volela da dobijem kao odgovor.

Rekla sam član 106, niste čuli, dolazili ste u međuvremenu. Znači, nismo u temu o kojoj govorimo. Veoma bi me interesovali da li se npr. gospodin Šabić, Radulović…

Gospođo Brnabić, ne može brže, bolje, jače ako imamo premijera kome treba mentor, ako imamo Vladu kontinuiteta spornoga kvaliteta, ako je ta Vlada donela set zakona direktno škodljivih po građane Srbije, ako ta Vlada proglasi lični interes za interes od javnog značaja zarad sprovođenja projekata tipa „Beograd na vodi“.

Možda će Ministarstvo životne sredine imati čime da se bavi. Pitam – ko će biti vlasnik životne sredine o kojoj će se baviti to ministarstvo kada ste sve što je moglo da se proda prodali? Hvala najlepše.

Hvala.

Veoma važan član, da ne kažem najvažniji, ovog Zakona o ministarstvima, odnosno on je uvod u aneks koalicionog dogovora između vladajuće koalicije, a nazvan je radno Zakon o ministarstvima.

Bilo je više ideja kako da se ovaj amandman uradi. Međutim, preovladala je ideja da ispoštujemo to ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno da ispoštujemo zbog životne sredine nas koji živimo u njoj sada i zbog budućih generacija zbog lošeg gazdovanja životnom sredinom unazad više decenija.

Ja sam malo začuđena reakcijama kolega na ovaj član 1. vladajuće koalicije, gde nam je rečeno da koristimo svi iste otrcane fraze i ispraznu demagogiju. Mogla bih ja da unesem i dinamiku u ovaj amandman i da kažem da bi bilo dobro da uvrstimo ministarstvo za heklanje ili ministarstvo za magiju i čarobnjaštvo, odnosno možda bi najbolje bilo ministarstvo za zaštitu građana od loših zakona. Eto, mislim da bi to baš bilo jedno pravo ministarstvo.

Međutim, kažem vam, pristupili smo na drugi način, te tako smatramo da u ovom članu treba da ostane Ministarstvo poljoprivrede bez resora vodoprivrede i šumarstva, jer za sve ovo vreme unazad nekoliko godina o tim resorima Ministarstvo poljoprivrede apsolutno nije vodilo računa.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi te resore trebalo da dobije u svoje okrilje i na taj način se zaokruži celina prirodnih resursa u ministarstvu. Hvala.

Replika.

Zaštita životne sredine kao posebno ministarstvo treba da postoji, ali kao osmišljeno ministarstvo, a ne ni slučajno zbog otvaranja Poglavlja 27 i zbog koalicionog cenkanja. Da se veoma malo radilo, radilo se veoma malo u oblasti zaštite životne sredine, sem sporazuma, međunarodnih dogovora ništa drugo nije implementirano ni u zakonodavstvo, ni na terenu, ali o tome više po članu 4.

Hvala.

Evidentno je da je Ministarstvo dosadašnje poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i zaštite životne sredine nema ministra tog kapaciteta koji bi mogao da pokriva sve te oblasti, tako da je sasvim u radu da iz tog sektora se vodoprivreda i šumarstvo, kao i zaštita životne sredine izdvoje.

Te tri oblasti treba da se izdvoje u celosti, jer su to prirodni resursi i treba da pripadnu ministarstvu zaštite životne sredine. Znači, ostalo bi samo Ministarstvo poljoprivrede i smatram da bi u tom smislu kapacitet ministra Nedimovića moga da bude možda dovoljan da se na adekvatan način bavi poljoprivredom.

Poljoprivredu i šumarstvo sam izdvojila iz dva razloga. Prvo što, kao i na odborima ovde skupštinskim, tako i u ministarstvu, ogromna je nebriga u tim oblastima. Dokaz za to su stravične posledice poplava iz 2014. godine, kada nam je direktor „Srbijavoda“ rekao da nam može pomoći samo Bog. Znači, javno preduzeće koje treba da se bavi gazdovanjem vodama, koga treba da kontroliše Ministarstvo poljoprivrede se poziva na pomoć Boga kada su poplave u pitanju.

Takođe, kada su bile ove ledene stihije, imali smo isti problem. Tu se takođe, nije ministarstvo oglasilo, znači vodoprivreda je prepuštena sama sebi, prepuštena je Bogu, i hvala Bogu, Bog nam je i pomogao, ali to ne može tako.

Tako da u tom smislu smatram da ministarstvo ako se bude bavilo samo poljoprivredom, će se baviti na adekvatniji način, a ovi sektori treba, kao što rekoh, da pripadnu drugom ministarstvu. Hvala.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine, naravno, preko potrebno, već decenijama se u ovoj oblasti takoreći ne radi ništa, ili veoma malo. Potpisuju se sporazumi, konvencije, strategije, a implementacija svega toga u zakonodavstvu, a naročito na terenu tako reći minorna.

Dokaz za to je 8% tretmana otpadnih voda koji je rešen u Srbiji, tako da ne možemo pričati da smo u toj oblasti zadovoljni, da samo što nismo pristupili EU i da ćemo sve te, sporazuma 27 uspešno završiti dogovore, pogotovo što u trenutnom sektoru zaštite životne sredine rade samo dva ili tri čoveka zadužena za međunarodnu saradnju. Eto, na primer, na Ministarskoj konferenciji o zaštiti životne sredine, koja se desila pre sedam dana u Ostravi, naš ministar nije bio. Valjda ta Ministarska konferencija nije za ministre, ne znam za koga je. Tako da, zaista smatram da je ovo ministarstvo neophodno, a u okviru njega treba da se objedine svi prirodni resursi, jer to je dobra praksa u mnogim zemljama. O tome mora da se vodi iz jednog računa, iz jednog centra.

Ne mogu vode, prekogranična saradnja, da se bavi ministarstvo zaštite životne sredine, a vode u okviru naše Srbije, da se bavi Ministarstvo poljoprivrede. Te nadležnosti koje su duplirane, odnosno podeljene, su nas do sada veoma mnogo koštale. I, naravno, uvek za posledicu je imalo to da je životna sredina i naše okruženje ugroženo.

Naravno, sve to mora da prati budžet, koji na adekvatan način to ne prati, tako da, podržavamo ono ministarstvo i želim da u okviru njega budu svi prirodni resursi objedinjeni. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, vi se ne držite člana 108. odnosno povređujete ga u kontinuitetu. Ja vas molim da se brinete o redu na Skupštini.

Prvo, mi nije jasno, gospodin Marijan Rističević, ako kaže da su povređeni članovi 109,103, 106. na koji stav misli, na koju alineju misli. Član 103. ima 10 stavova. Član 109. ima sedam alineja.