Hvala.

Poštovane kolege poslanici, idemo ka otvaranju Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine i sve i da otvorimo jednoga dana, dug je put pred Srbijom da se ono i zatvori.

Prema proceni EU, rok za ispunjenje obaveza iz ove oblasti je 2031. godina, odnosno 2041. godina u oblasti voda. To je, takođe, porazni pokazatelj naše nebrige prema životnoj sredini.

Republika Srbija je u cilju otvaranja Poglavlja 27. potpisala niz protokola, konvencija. Međutim, implementacija svega toga, pre svega, u zakonodavstvu, a i dalje na terenu, je minorna.

Izmene zakona koje predlažem se pre svega odnose na obezbeđenje uslova za primenu Evropske konvencije o predelu. Ja i dalje vas molim da razmišljate o prirodnim resursima, jer ovde se radi o svim prirodnim resursima, kao svojoj dedovini i citiraću šta po toj konvenciji znači predeo – predeo označava određeno područje onako kako ga ljudi vide i doživljavaju, čiji je karakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih ili ljudskih faktora. Predeo je vezan za sve aspekte našeg života i zato ne možemo i ne treba da ga ignorišemo.

Sama konvencija podrazumeva zaštitu prirodnih i kulturnih predela i trebalo bi da se nađe, kako u ovom zakonu, tako i u Zakonu o kulturnim dobrima. Međutim, ministarstvo je dalo negativno mišljenje o ovom Predlogu zakona koji sam predložila, ne zato što je zakon loš, nego zato što ne može isti pojam da se nađe u dva zakona. To prvi put čujem da u matičnom zakonu ne treba da se nađe pojam „predeo“, a mi smo potpisali Konvenciju o zaštiti predela.

Kako ćemo zaštititi prirodne resurse, odnosno kako ćemo zaštititi tu dedovinu o kojoj pričam, ako čak ni u zakonodavstvu mi nemamo kao pojam definisan „predeo“? Pričamo o održivom razvoju, otvorili smo novo ministarstvo, a nismo neke osnovne stvari definisali i zato vas molim, kolege poslanici, da još jednom razmislite i da glasate za ovaj predlog zakona.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je ovaj skupštinski saziv usvojio krajem 2016. godine je zapravo jedan veoma štetan zakon po građane Srbije i brojne su nepravde tim zakonom učinjene građanima Srbije. To su nepravde vezane za održavanje zgrada, nepravde vezane za zaštićene stanare, nepravde vezane za socijalno stanovanje, odnosno čuveni fantomski član 78, radni naziv je Savamala ili „Beograd na vodi“.

Fantomskim član 78. - zašto je nazvan „Beogradom na vodi“? Zato što je on u stvari primer kako ta matrica funkcioniše. Tu je ozakonjen postupak sprovođenja ličnog interesa kao interesa od javnog značaja. Matrica po kojoj se to dešava je sledeća. Proglasi se lični interes za interes od javnog značaja, izabere se najatraktivnija lokacija u gradu sa najskupljim gradskim građevinskim zemljištem, donese se leks specijalis, isprave se urbanistički planovi, isele se stanari iz svojih domova, poruše se ti objekti bez obzira da li su bili u procesu ozakonjenja ili ne, i to bez donošenja rešenja o rušenju, a vlasnicima porušenih objekata se stambeno pitanje reši privremeno na pet godina.

Ovo je zapravo pilot projekat za koji mislim da će se dešavati sve ovakve nelegalne procedure u Srbiji i trebalo biste dosta da obratite pažnju na ove nepravilnosti. Danas se sve to dešava u Beogradu. Sutra će se dešavati u vašem gradu, doći ćete u slične situacije i setiće se „Beograda na vodi“ koji je zapravo ispao jedan neuspešan projekat. Koliko shvatam, „Beograd na vodi“ je bacio struku niz vodu i verovatno će zbog toga postati bratski grad sa Atlantidom, te vas zato molim dragi poslanici, kolege da još jednom glasate za ovaj zakon i da stanemo na put svim nelegalnim aktivnostima ovoga tipa u Srbiji i u vašim gradovima.

Hvala.

Zaista ne znam šta se dešava sa Ministarstvom obrazovanja, ali on svoje nadležnosti daje drugim ministarstvima. U ovom slučaju, daje ih Privrednoj komori, videli smo u dualnom obrazovanju, daje ih i ostalim ministarstvima, ih daje Ministarstvu finansija koje izgleda ima ambiciju da postane matično ministarstvo svih ministarstava.

Zašto bi obuku procenitelja nepokretnosti sa nekim kratkim kursom radilo Ministarstvo finansija? Zaista smatram još uvek da obrazovanje ima svoje ministarstvo i da ono treba da vrši obuku procenitelja nepokretnosti ili od strane Ministarstva obrazovanja akreditovana visokoškolska ustanova iz oblasti građevinske ili arhitektonske struke.

Smatram da ne treba ignorisati formalno obrazovanje, treba poštovati profesije. Ja sam veliki poštovalac profesija, kao i praksu iz oblasti procene nepokretnosti.

U stečajnom postupku procenu nepokretnosti treba da obavlja sudski veštak za oblast građevinarstva, s obzirom da se radi o poslovima za koje je zaduženo Ministarstvo pravde, a sudski veštaci su priznati stručnjaci od strane ovog ministarstva. Apsurdno je da sve ostale procene u stečajnom postupku obavljaju sudski veštaci, a samo građevinske objekte procenitelji koji mogu biti bilo koje struke, ako su završili tromesečni kurs za procenitelja kod neizostavnog Ministarstva finansija.

Poštovane kolege, smatram da je neophodno u oblasti nepokretnosti ispoštovati formalna obrazovanja, kao i nadležnosti ministarstava, odnosno Ministarstva obrazovanja, kao i Ministarstva pravde, te vas iz tog razloga pozivam da glasate za ovaj zakon.

Hvala.

Klub samostalnih poslanika je predvideo brisanje ovog člana iz sledećih razloga. Gospodine Šarčeviću, hajde malo da se ponašamo kao poslovni ljudi koji štite interese svoje ugovorne strane u ovom ugovoru. Nadam se da ćemo se složiti da je naša strana u ovom ugovoru škola, odnosno dalje učenik koji pohađa tu školu. Iz tog razloga nama zaista nije jasno zašto predlagač zakona se stavlja u ulogu zaštitnika poslodavca?

Naime, ovim članom propisano je da će poslodavac, pored ostalih slučajeva, raskinuti ugovor o dualnom obrazovanju usled nepredviđenih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Škola treba da bude ta koja stiče pravo da raskine ugovor ukoliko nastanu ovakve situacije. Znači, mi ne možemo štititi drugu ugovornu stranu ako smo ozbiljni poslovni ljudi. Mi moramo štititi svoju ugovornu stranu i ja vas molim da tako razmišljate.

U celom ovom zakonu svi članovi su poređani redosledom raskid ugovora od strane poslodavca, pa tek nakon toga raskid ugovora od strane škole i za ugovor o učenju kroz rad i za ugovor o dualnom obrazovanju.

Poslodavac može da ispunjava sve uslove, da nije u procesu likvidacije, da nije u procesu stečaja, da mu nisu blokirani računi, međutim, ne isplaćuje svoje radnike. Evo, taj slučaj imamo sa MB „Ratko Mitrović“ na Slaviji, što se izvodi. Ti radnici nisu dobili svoje plate, nemaju zdravstveno osiguranje, nisu im overene knjižice. Šta se tek dešava sa decom koja dolaze u takve firme? Možda oni nisu isplatili radnike jer nisu dobili sredstva od investitora, ali to nas ne interesuje. Nas interesuje šta se dešava sa decom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine brine se predsednik Narodne skupštine.

Ne znam dokle imate nameru da pustite poslanika Orlića da vodi ovu skupštinsku raspravu i da umesto vas određuje kad je šta koji poslanik pogrešio. Razumem da su potrošili vreme, znači neracionalno su ga koristili i moraju da snose posledice toga. Tako da te replike, replika repliki na replike, na ne znam ni ja iz kog razloga, o povredi Poslovnika koje to zapravo nisu, ukazuju na to da njima fali vreme. Žao mi je, potrošili su ga. Sada će morati da čekaju do sledeće sednice. Hvala.

Hvala.

Na stranu svi razlozi za koje smo već izneli zbog kojih nismo za donošenje ovog zakona, postoji nešto u ovom članu 26. i uopšte u celom zakonu, naročito ovde što nas poslanike iz Kluba samostalnih poslanika buni.

Ovaj zakon kao da uopšte nije rađen za naše gradove, naše lokalne zajednice, uopšte neprimenljiv na terenu. Ponašamo se kao da svi živimo u nekim industrijskim zonama, gde za neku delatnost postoji dva, tri, pet, deset poslodavaca, pa ako se raskine ugovor sa jednim poslodavcem, ništa lakše, otrčaćemo kod drugog poslodavca i učenik će uspeti da završi svoje školovanje i da se osposobi za neku delatnost. To uopšte nije tačno. Mi zapravo, ako pogledamo po celoj teritoriji Srbije, ne znam da li u bilo kojoj lokalnoj zajednici manjoj imamo dva poslodavca koja se banje uspešno istom delatnošću i koja mogu ove uslove da ispune.

Šta se zapravo dešava zaista sa učenikom koji mora da prekine svoje školovanje jer je poslodavac prekršio ugovor jednim od načina iz člana 25? Da li taj učenik treba iznova i iznova da se doškolovava, da menja svoju delatnost, da uči nešto novo i gde je kraj tome? Znači, ovaj zakon nije primenljiv za teritoriju Srbije, jer naša privreda je slaba, da ne kažem izuzetno loša, bez obzira na sve priče i bajke.

Ja vas molim, gospodine ministre, ako možete da mi odgovorite na to pitanje, šta se dešava, evo tu je i kolega iz Svrljiga, u nekom Svrljigu gde, recimo, prestanu uslovi za obavljanje dualnog obrazovanja nekog učenika, poslodavac je prekršio i sada koliko ima, recimo, poslodavaca u svakoj delatnosti za koju se vrši obuka učenika?

Hvala.

Na stranu to, gospodine ministre, što smatram da Privredna komora treba da bude alfa i omega obrazovanja, o tome smo već više puta pričali. U ovom članu, ono što je sporno, to je ova kopija ugovora iz stava 1. ovog člana – poslodavac može dostaviti u štampanoj ili elektronskoj formi.

Već sam jednom pitala vas, gospodine ministre, da li ministarstva komuniciraju međusobno, jer evo, bezmalo 10 dana mi smo usvojili Zakon o elektronskom poslovanju.

Ovde imamo u članu 27. – registar iz stava 1. ovog člana vodi se kao jedinstvena elektronska baza podataka. Znači, tu je definisano kako se vodi elektronsko poslovanje, šta je elektronski dokument i sad odjednom imamo u štampanoj formi kopiju ugovora. Znači, to ne bi smelo da se dešava. Ako smo usvojili jedan zakon, on nije usvojen u nekoj tamo drugoj državi, usvojen je ovde, kažem bezmalo deset dana, onda moramo ići do kraja i poštovati taj zakon. Ne možemo ovim zakonom da negiramo zakon koji se odnosi na elektronsko poslovanje i zaista smatram da je ovo mesto koje bi moralo da se ispravi u ovom zakonu. Hvala.

Hvala.

Ova instruktaža bez ozbiljnog pedagoškog znanja zaista mislim da ne bi trebalo da bude prihvaćena, pre svega od Ministarstva, jer, onda je Ministarstvo u koliziji.

Evo, nema ni pola godine kako su dve generacije Muzičke akademije, svršenih studenata Muzičke akademije u Beogradu, koji su i master završili i rade ljudi već tri-četiri godine, morali da se vrate u studentske klupe i zbog pogrešnog bodovanja po Bolonji u odnosu na generacije koje su došle posle njih, morali dodatno da slušaju i da polažu pedagoške predmete kako bi mogli da se bave svojim poslom.

Znači, pričamo o svršenim studentima Muzičke akademije sa master diplomama, ljudima koji rade u stručnim školama. Znači, morali su dodatno, bez obzira što su sve odslušali, da zadovolje tu formu koju je propisalo Ministarstvo i da ponovo slušaju pedagoške predmete koje su odslušali, ali su pogrešno ti predmeti bodovani. Znači, zbog greške su morali ceo ciklus da okrenu još jednom.

Mi sad pričamo da će neko moći sa nekim pedagoško-didaktičkim kursom da edukuje ljude od 15 godina. Mislim da je to stvarno nedopustivo i da to ni slučajno ne biste smeli da dozvolite, gospodine ministre. Hvala najlepše.

Hvala.

Poslanik Klub samostalnih poslanika je takođe predvideo i brisanje ovog člana, jer smatramo da je zakon loš i preduzeli smo brisanje svih članova.

Nama nije jasno zašto ministarstvo beži od obrazovanja. Nekoliko zakona je u poslednje vreme doneto i nije nam zaista jasno zašto Ministarstvo obrazovanja beži od obrazovanja, pa je to obrazovanje nekad dalo Ministarstvo finansija da edukuje procenitelje nepokretnosti, nekad Nacionalnoj akademiji da državne službenike školuje i obrazuje, a sada vidimo da je Privredna komora dobila neopravdano veliki značaj u obrazovanju mladih ljudi.

Kako, recimo, da protumačimo ovu rečenicu član 12. - Privredna komora Srbije obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca, u daljem tekstu komisija, za obrazovni profil ili grupu obrazovnih profila?

U predlogu ovog zakona ništa dalje ne znamo, nikakve bliže odredbe nisu date o sastavu, uslovima i kriterijumima za izbor i o mandatu članova komisije. Znači, koja je to komisija, šta su uslovi po kojima se ona bira, mi zaista u ovom predlogu zakona nismo videli. Koliko traje mandat članovima komisije, takođe nismo videli, i smatramo da je to apsolutno nedopustivo.

Ta privredna komora ne može da ima toliki uticaj na obrazovanje mladih ljudi. I zato mi sasvim opravdano smatramo da će mladi ljudi biti jeftina radna snaga i da će se povlašćeni poslodavci… Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dozvolili ste prethodnom govorniku da povredi član 107. i da naruši dostojanstvo Skupštine.

Nije ovde on taj koji treba svim poslanicima ovde, koji su stavili svoje amandmane, da daje recept kako se brane amandmani i da li smo mi to pročitali ili nismo pročitali strategiju. Znači, nije on taj vrhovni poslanik ovde koji treba svim drugim poslanicima da kaže kako da se ponašaju.

Smatram da je to nedopustivo. Nama je rečeno da mi ne moramo da branimo, u prethodnim izlaganjima, da ne moramo da branimo sve zakone, da napadamo sve zakone. Takođe mislim da oni ne moraju da brane sve zakone, čak i one zbog kojih će se kajati.

Molim vas, da ne dozvolite nikom da vređa druge poslanike, da nas vraća u predškolski uzrast. Mi smo uredno sve škole završili i ovde ćemo doći do predškolskog obrazovanja, pa ako hoće, baš ima želju da nas vrati sve ovde u predškolski uzrast, načinom na koji nam se obraća, neka to uradi onda kada budemo raspravljali o tom zakonu. Hvala.

Hvala.

Znam za alfa mužjake, ali ne znam za alfa poslanike, a mislim da ovde mnogi imaju želju da to i budu.

Nije mi apsolutno jasno zašto poslanici vladajuće koalicije banalizuju sve amandmane koje opozicija daje. Opozicija daje amandmane i svode sve na to da mi dezinformišemo javnost i da plašimo građane Srbije. Ne, mi zapravo mislim dijametralno suprotno i imamo na to pravo. Imamo pravo iz sledećeg razloga – pre svega, Švajcarska, Austrija, Nemačka, koje je koleginica pomenula, nisu zemlje koje su komparativne kada je jeftina radna snaga u pitanju sa Srbijom.

Oni zapravo nemaju radnu snagu i taj sistem dualnog obrazovanja je možda mogao i da zaživi tamo jer imaju uređen sistem. Kod nas je jeftina radna snaga nažalost u difoltu.

Zašto mi smatramo kao poslanički Klub samostalnih poslanika da je ovaj zakon loš i zbog čega smo predvideli brisanje svih amandmana? Između ostalog i zbog toga što ne vidimo nijedan razlog zašto bi obrazovanje koje ima svoje ministarstvo prešlo u ruke Privredne komore, prešlo kod poslodavaca, povlašćenih poslodavaca za koje ne znamo, kako ništa ne ide samo, da li ćemo jednog dana imati i neki novi zakon, možda već za mesec dana, gde ćemo imati neke poreske povlastice i olakšice za određene poslodavce i šta će to u stvari doneti toj deci koja, bojim se, bez obzira što je ovde rečeno će steći u dualnom obrazovanju dodatna znanja.

Pitam u odnosu na šta dodatna obrazovanja? U odnosu na opšte-tehničko obrazovanje? Šta će biti sa drugim dodatnim obrazovanjima? Vi mislite da mi treba ovako lirski, kako je koleginica rekla, da pristupimo i da kažemo - svi su ostali u Srbiji, niko nije otišao, svi rade na kranovima, na mašinama, baš je divno, sva deca su kod kuće i sva deca, recimo, tamo gde ima troje dece, rade za celih 100.000 dinara. Ako oni nešto završe, otići će u tu Švajcarsku, Austriju, Nemačku i na tom kranu raditi za mnogo veće pare nego što im ovde rade roditelji na koliko god bitnim mestima. Hvala puno.

Ono što je bitno da se kaže da je stvarno krajnje vreme da prestanemo da pričamo o tim prošlim vremenima. Znači, odgovornost je sad i ovde. Odgovornost za dualno obrazovanje je sad i ovde. Znači, gospodo vi ste se prihvatili projekta zvani – Srbija, ja to stalno pričam, u zemlji u kojoj kontinuitet života imaju građani Srbije. Vi sve potpisujete sad i samo se računa ono što vi potpisujete. Morate se suočiti sa tim, koliko god vam je to neprijatno. Znači, ljude ne interesuje. Neka deca koja su sada stasala za glasanje ni ne znaju ko je bio pre pet, šest, sedam, 10 godina. Za njih su bivše vlasti ove koje su bile pre dve godine. Znači, isti vi. Znači, morate prihvatiti odgovornost. Ko preuzme tuđi projekat, drugog ne interesuje ko je pre njega radio, interesuje ga onaj koji sad potpisuje. Vi potpisujete i vi, gospodine ministre, ćete snositi odgovornost za ovaj zakon, kao i poslanici koji će ga izglasati. Hvala.

Hvala.

Gospodine Šarčeviću, mnogo je loših odluka doneto kroz istoriju našeg naroda pod parolom „u ime dece“, „u ime budućih generacija“, a istina je često sasvim suprotna. Zato vam je velika odgovornost i mislim da branite neodbranjivo.

U obrazlaganju ovog zakona o dualnom obrazovanju, rekli ste da građevinarstvo i ostale delatnosti vape za radnom snagom. Pitam vas – koje građevinarstvo gospodine Šarčeviču? Ono koje je devastirano unazad godinama, ono koje je potpuno uništeno, ono koje radi za druge firme kao podizvođači? Vi očekujete od dece od 14, 15 godina da dižu to novo građevinarstvo iz mrtvih, da budu vazali u rođenoj državi? Tu budućnost im dajete, da celoživotno rade kao podizvođači? Možete na Građevinskom i Arhitektonskom fakultetu da napišete pošto nismo stigli do visokog obrazovanja, fakultet za buduće podizvođače. To je budućnost građevinarstva.

Da li vi komunicirate međusobno sa ministarstvima? Zašto vam nisu rekli koje su potrebe u građevinarstvu, realne, u ostalim privrednim delatnostima? Zašto ste dozvolili, da li je ovo laž, da Agencija za borbu protiv korupcije da negativno mišljenje po ovom zakonu o preteranom mešanju Privredne komore u obrazovanje? Šta je sa Unijom poslodavaca i njihovim negativnim mišljenjem? Šta je sa sindikatima? Da li mislite da ovo ovako treba da prođe i da li mislite da će to dati nove generacije i da li ćete vi moći da živite sa tim? Hvala.

Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani gosti, ja sam još jednom s velikom pažnjom proučila ovaj zakon, dok smo o ovim amandmanima raspravljali i došla sam do sledećeg zaključka. Nikom zaista nije uspelo da spase nekog od njega samog, te tako i ovi naši predlozi amandmana i ovog amandmana na član 10. da se briše, neće uspeti da spasu zakonodavca od njegovih ishitrenih i loših odluka. Tako će ovaj zakon, verovatno je, vladajuća većina je zaista većina, biti usvojen i mi ćemo imati problem koji nismo morali da imamo.

Jedno je sigurno, sve može da se kupi. Može, vidimo, da se kupi i diploma, mogu da se kupe ocene, može sve da se kupi. Međutim, jedna stvar ne može da se kupi, ja sam dovoljno drevna da mogu to da kažem, iskustvo ne može da se kupi.

Znači, to na brzinu donete te odluke, ti kouči koji će instruirati državne službenike, to je nešto što je potpuno nepotrebno. Koliko znam, obrazovanje ima svoje Ministarstvo i mi smo, evo, veoma skoro raspravljali i o tome.

Ovaj zakon, još jednom ću reći zbog čega smo predvideli izmene ovih poslednjih nekoliko članova da se brišu, je jedan loš zakon, zakon koji se od 2005. godine do sada menjao osam do devet puta i opet ćemo imati jedan zakon koji nije primeren onim potrebama koje mi imamo u državnoj upravi.

Još jednom vas molim, ministre, da razmislite o ovom zakonu i još uvek nije kasno da se neke stvari promene. Hvala puno.

Hvala.

Poštovane kolege, poštovani ministre, ovo je jedan od amandmana naših koji je usvojen, većina amandmana nam je usvojena. Drago mi je zbog toga, jer vidim da ministarstvo na čijem je čelu gospodin LJajić zna odakle pozicioni duvaju i odakle dolaze promene.

Ono što bih htela da istaknem i mislim da bi svi to trebali da ozbiljno shvate, mi nismo informatički sofisticiran narod. Znači, trebalo bi da shvatimo da poslati mejl, to moje kolege informatičari mnogo bolje znaju od mene, nije pravi obim elektronskog poslovanja, to je tek jedan njegov minimalni deo.

Ono što bih htela da poručim poslanicima i građanima Srbije, da elektronsko poslovanje može mnogo da olakša život i poslovanje samo, međutim, možem mnogo i da ga oteža. To je ono što smo mi upravo iskustveno imali prilike da osetimo, svi oni koji rade u zdravstvu, koji rade u službama poreskim, svi koji rade u građevinarstvu i vezani su za celu proceduru. Znači, iskustva su veoma loša.

Zašto smo insistirali da u članu 2. stoji – samo za fizička i pravna lica, se definiše elektronsko poslovanje, a da se ne izdvajaju organi javne vlasti? Zato što oni, zapravo, jesu pravna lica i ne treba da budu posebno izdvojena.

Ovom prilikom, kada pričam o organima javne vlasti, smatram da će ovaj zakon biti prekretnica i da ću ja moći svoje, već sledeće amandmane, da pošaljem u elektronskom dokumentu, sa kvalifikovanim elektronski sertifikovanim potpisom, a ne da ću morati da trčim na pisarnicu i da to činim u poslednjem trenutku. Jedino tako smatramo da smo nešto unapredili rad Skupštine. Hvala.