Za ovaj amandman mi je izuzetno drago što je prihvaćen, jer to je jedan od primera gde negde uvek stavljamo sa strane osobe sa invaliditetom. Namerno ili sasvim slučajno, što mislim da je ovde bila reč. Tu smo zamenili reči da treba da su dostupni osobi sa invaliditetom, zamenjujemo rečima – jednako su dostupni i osobama sa invaliditetom. Reči - u meri u kojoj to moguće, brišu se. Čim mi stavimo mogućnost – u meri u kojoj je to moguće, to znači da nešto nije obavezujuće.

Mi smatramo da to apsolutno ne sme da se desi i da predlog ovog zakona treba da drži do jednakosti svih građana. U ovom slučaju osoba sa invaliditetom. Kasnije se podzakonskim aktima, raznim priručnicima, kao recimo što imamo priručnik u građevinarstvu, priručnik o pristupačnosti za osobe sa invaliditetom i stara lica. Isto tako će se ovde napraviti neka podzakonska akta, ja to tako vidim, gde će se ostvariti mogućnosti da osobe sa invaliditetom imaju jednak tretman kao i sve druge osobe u ovom zakonu. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se ministru LJajiću na odgovoru, zahvaljujem se i na njegovom pristupu ovoj problematici. Možda je veliki broj amandmana na ovaj član bio iz tog razloga što se ovde podzakonska akta i priručnici i pravila, kad su osobe sa invaliditetom, ne poštuju do kraja.

Znači, mi imamo u zakonodavstvu potpuno pravilan tretman tih osoba, a onda implementacija toga u realnom životu zapravo nije takva. Eto, mi smo želeli da u ovom zakonu ne postoji mogućnost da može i ne mora da bude jednako dostupno osobama sa invaliditetom, međutim iskustvo nam je pokazalo da ovde nažalost, u našem podneblju, mora da stoji, mora da bude jednako dostupno osobama sa invaliditetom. Hvala najlepše.

Hvala.

Takođe mi je izuzetno drago što je ovaj amandman prihvaćen iz sledećeg razloga. Iskustvo je pokazalo da su kolege koje su u poslu oko dobijanja građevinskih dozvola u celoj proceduri, u poslednjih dve godine, u velikom paklu, simbolički rečeno. Zagušeni loši softveri, zagušeni transferi sistema.

Znači, ljudi hoće da posluju elektronski, međutim to je veoma otežano. Otežano je naročito zbog slobodnog tumačenja dosadašnjih ovih zakona i podzakonskih akata koji su u ovoj oblasti bile važeće. Pokazalo se da tu postoji niz nedostataka i potpuno apsurdnih zahteva da, recimo, elektronski dokument nije dovoljno izraditi samo u jednoj od dostupnih informaciono-komunikacionih tehnologija, već da treba uraditi u dve, u tri, u četiri, kako ko može i to je veliki gubitak na vremenu, te se u ovom slučaju ljudi kojima bi ova problematika trebala da bude veoma dostupna i jednostavna, veoma muče, jer pokušavaju da zadovolje neke kriterijume i najmanji im je problem njihov posao, ali ova procedura je potpuno postala krajnje zamorna, veliki gubitak vremena. Smatramo da barem ovo malom izmenom možemo da doprinesemo poboljšanju te procedure. Hvala najlepše.

Hvala.

Samo bih želela poruku jednu, to svi znamo, nadam se, da mimo ovih vrata postoji jedan realan život i da se ljudi u njemu muče. Znači, muče se sa ovakvim tehnologijama koje su napredne, nove i koje bi trebale da im olakšaju život. Međutim, to se, nažalost, ne dešava. Znači, muče se službenici poreske uprave i korisnici njihovih usluga. Muče se zdravstveni radnici i korisnici njihovih usluga. Muče se inženjeri u celoj proceduri i korisnici njihovih usluga.

Znači, ovaj zakon bi trebao da stavi tačku na svaka proizvoljna tumačenja zakona i sve proizvoljne interne pravilnike koji u raznim službama postoje. Znači, ukoliko elektronski dokument sadrži elektronski potpis ili pečat fizičkog lica ili ovlašćenog lica pravnog subjekta, svaka druga forma potpisa ili pečata istog fizičkog lica ili ovlašćenog lica pravnog subjekta je izlišna.

Mi smo insistirali na ovoj izmeni zato što smo često u praksi imali situacije da se, osim elektronskog, sertifikovanog, kvalifikovanog potpisa, traži da se apliciraju svojeručni potpisi i to predstavlja veliki problem, veliki gubitak vremena i dobijamo ogromne i teške fajlove, koje teško možemo da lako pustimo kroz sistem za transfer elektronskog dokumenta. Znači, želimo da to pojednostavimo i da nepotrebno izbacimo. Hvala.

Hvala.

Pre sveg bih želela da istaknem da dosadašnji važeći Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu je bio zakon takoreći neprimenjiv. Znači, silne su probleme ljudi u poslovanju imali sa tim zakonom i svi naši amandmani su dati iskustveno. Kod ove izmene smo tražili da inspekcijski nadzor proverava, sankcioniše upotrebu internih pravilnika koji ne spadaju u podzakonska akta ovog zakona. To nije slučajno, nismo to slučajno stavili, zato što se dešava niz nekih internih pravilnika, internih dogovora koje je i onako komplikovan sistem elektronskog poslovanja kod nas komplikuje dodatno.

Ako svakom fizičkom licu je potrebno da u elektronskom poslovanju ima svog ličnog informatičara, to je dobro za informatičare i oni to dobro znaju, ali ne može biti dobro za poslovanje i to se ne može zvati dobrim elektronskim poslovanjem. Znači, ono što je najbitnije, mi moramo da shvatimo, ponoviću još jednom, da mi zaista nismo informatički nismo sofisticirano društvo, da to zaista mora da se uvodi postepeno i dosledno i na pravi način. Da imamo problema sa softverima, gde nam za različite vrste elektronskog poslovanja jedan isti softver, a traže se različite verzije softvera. Pa, ja nekad ne znam da li sam vlasnik preduzeća ili sam arhitekta. Znači, to je nešto što mora da se reši ovim zakonom i to je realnost. To je način funkcionisanja elektronskog poslovanja van ovih vrata. Znači, tamo je realan život i stvari ne funkcionišu ovako kako sve na papiru izgleda. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, ja vas molim da više ne povređujete član 21, odnosno da se starate o primeni ovoga Poslovnika, sem ako ne postoji neko drugo prošireno izdanje, kao što sam pre neki dan rekla, u koje mi nismo upućeni.

Zaista ovde ne želim da slušam ni o žutom preduzeću, ni o trikolornom preduzeću, ni o bilo kom preduzeću, niti treba bilo ko da sluša o tome. Mi smo ovde došli da raspravljamo o setu zakona koji su danas na dnevnom redu i želim da čujemo o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Znači, raspravljamo o tim amandmanima i najlepše bih molila da više ni o jednom preduzeću ne raspravljamo i vas bih molila da se starate o primeni Poslovnika na vreme, a ne kad izgovore svi poslanici ono što žele, a nije u skladu sa Poslovnikom, vi onda reagujete. To sve vrlo fino izgleda kao da ste reagovali, a zapravo niste, post festum ne može da se reaguje, mora u tom trenutku. Hvala lepo.

Uvažene kolege, uvaženi predsedavajući, mi smo podneli amandman na član 14. koji glasi da zakon važi danom stupanja na snagu. Međutim, mi smatramo da Nacionalna akademija počinje da radi danom stupanja na snagu ovog zakona. Smatramo da Nacionalna akademija, i tu izmenu smo uneli, ne može da počne da radi pre 1. januara 2018. godine, zato što ovaj zakon kada bude stupio na snagu nije dovoljan da bi ona počela da radi. Zapravo, već je o tome moja koleginica Marinika Tepić govorila, potrebno je izvršiti rebalans budžeta za 2017. godinu, jer uvođenjem bilo koje finansijske pozicije, odnosno izdvajanjem ili prenamenom iz budžeta Republike Srbije, ako je potrebno za Nacionalnu akademiju, a naročito iz tekuće budžetske rezerve za zarade nezaposlenih, direktno se krši Zakon o budžetu Republike Srbije za tekuću godinu.

Ovakve dopune i izmene nisu moguće bez izmene Zakona o budžetu. Stoga je nužno ili izvršiti te izmene i pomeriti rok početka rada Nacionalne akademije, ne stupanjem na snagu ovog zakona, nego od 1. januara 2018. godine, znači nakon usvajanja Zakona o budžetu za 2018. godinu.

Ovakav kakav jeste, član 14. tako definisan, osim ovog što sam navela, direktno je u koliziji sa članom 17. o kome ćemo kasnije nešto reći.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, želela bih samo na nešto da skrenem pažnju. Ovo je potpuno nov zakon i mi nažalost, s obzirom da je nov, nemamo faktor vreme pa da na pravi način sudimo o njemu. Zato je odgovornost još veća. Možda ćemo ga menjati, možda će biti novih amandmana već za godinu dana kako se to rade izmene zakona.

Međutim, zaista bi trebalo da razmislimo o sledećem, da donošenjem ovog zakona ne treba da kršimo druge zakone. Znači, još jednom ću ponoviti, nije na odmet, ministar Ružić je dao odgovor vezano za budžet, mi nismo zadovoljni tim odgovorom, da primena ovog zakona nije moguća bez kršenja Zakona o budžetu. Znači da je nužno ili izvršiti rebalans budžeta pre primene ovog zakona o Nacionalnoj akademiji, odnosno izmene i dopune Zakona o budžetu za 2017. godinu ili sačekati sa primenom ovog zakona o Nacionalnoj akademiji tek nakon usvajanja Zakona o budžetu za 2018. godinu.

Ove godine smo imali i dva nova ministarstva. Tu je nešto drugo bilo u pitanju. Znači, masa zarada se nije menjala, nije bio potreban rebalans budžeta. Međutim, za ovu potpuno novu Nacionalnu akademiju, koja će prema novoj sistematizaciji imati nova radna mesta, apsolutno smatramo da je nedopustivo da se vrši kršenja Zakona o budžetu donošenjem ovog zakona. Hvala najlepše.

Uvaženi predsedavajući, ja vas najlepše molim da poštujete član 107, da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Do sada smo imali prilike od prethodnog govornika da čujemo sve u nekim opštim zamenicama – ovi, oni, koji su, a sada smo odjednom dobili imena, te saznasmo za Ružu Tomašić. Zaista ne znam kakve veze Ruža Tomašić ima sa ovom Skupštinom. Dajte, molim vas, da se uozbiljimo, nemamo mi beskrajno vremena. Ili gospoda iz vladajuće većine imaju neko novo, prošireno izdanje Poslovnika, kao i vi, a nama ste ostavili ovo staro, pa mi nekako nikako ne možemo da se uskladimo, evo već dva dana. Najlepše vas molim da poštujemo Poslovnik jedan, koji god da je to Poslovnik, ali podelite nam svima to novo prošireno izdanje, da bi znali kako da se ponašamo. Hvala.

Apsolutno želim da se izjasni. Ne može svako da izražava svoj politički stav kad god mu padne na pamet, a naročito svoj politički stav o Ruži Tomašić.

Na trećem vanrednom zasedanju postavila sam tri pitanja, dobila odgovor na jedno. Zahvaljujem se ovom prilikom ministru finansija, gospodinu Vujoviću na odgovoru. Podsećam ministra Zorana Trivana da ministrovanje podrazumeva poštovanje Skupštine, te stoga očekujem odgovor na pitanje vezano za Beljaricu.

Ignorisano sveobuhvatno pitanje koje sam postavila premijerki, aktuelnom gradonačelniku Beograda i, naravno, neizostavnom predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, rodonačelniku ideje o Beogradu na vodi, postavljam ponovo preformulisano u skladu sa aktuelnim dešavanjima u Beogradu. Ugovorom o Beogradu na vodi Srbija se obavezuje da do decembra 2019. godine izradi kompletnu primarnu infrastrukturu potrebnu za celovit projekat do dva miliona kvadratnih metara. To, između ostalog, podrazumeva - završetak kanalizacionog interceptora, završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, izradu prve linije metroa bez koje nije moguće rešiti saobraćaj za Beograd na vodi, izradu tunela ispod terzijskog grebena od Savskog venca do Dorćola, jedan most na Savi i jedan most na Dunavu kod Vinče, izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, u Zemunu, u Makišu i na Karaburmi, proširenje i zaštita pogona vode u Makišu, jer Beogradu na vodi treba 25 miliona litara vode dnevno.

Jasno je da ovoliki deo posla nije moguće obaviti za preostale dve godine, jer ništa još nije ni počelo. Jasno je da sve ovo stoji kao obaveza Srbije. U Ugovoru sa arapskim partnerom u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze arapski partner ima pravo da pokrene arbitražu pred Sudom u Beču za uskraćivanje planiranog profita.

Moje pitanje glasi – zašto se gradska uprava bavi dečijim igrama i kozmetičkim intervencijama u prestonici, pravi muzičku fontanu, jarbol nad jarbolima, površinske i isključivo vidnim izmenama saobraćajne infrastrukture, umesto grejanja stanova pali novogodišnju rasvetu, sklapa novi netransparentni kapitalni ugovor za deponiju u Vinči, umesto da se bavi ozbiljnim, već preuzetim obavezama i stvarnim potrebama Beograda? Nepoštovanje tih obaveza plaćaće više generacija građana Srbije, te će nas stoga ove predizborne čarolije koštati veoma mnogo.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović. Gospođa Mihajlović je nedavno u javnosti izjavila da što se nje tiče Koridor 10 je završen. Šta uopšte znači ovakva izjava? Koridor 10 nije čak ni njena ideja, a kamoli njeno vlasništvo da može da daje ovakve neozbiljne izjave. Velika je neistina da je Koridor 10 i blizu završetka na spornoj deonici kroz Grdeličku klisuru. Ovo bi mogli da potvrde kada bi htele i kolege poslanici, koji su iz tih krajeva Srbije. Zašto građanima Srbije kolege poslanici iz tih krajeva ne daju pravu informaciju o stepenu završenosti radova na Koridoru 10, ostavljam njima na savesti.

Obilazeći Koridor 10, ne kao slučajni turista na putu do mora, već kao poslanica poslaničkog Kluba samostalnih poslanika koji direktno na terenu prikupljaju podatke, zaključila sam sledeće – deonica Grdelica – Caričina dolina, Vladičin Han, kako reče ministarka – što se tiče mene i tima ozbiljnih inženjera koji su zajedno sa mnom obišli trasu ove deonice, neće biti u potpunosti realizovana za minimum još dve godine od ozbiljnog dinamičkog plana realizacije. To, zapravo, znači da su svi rokovi koji su do sada davani od strane ministarke Mihajlović i drugih političara bili plod nerealnih procena i zavaravanja građana Srbije.

Poslednjih pet godina slušamo izgovore o najtežoj deonici u istoriji Evrope, deonici kroz Grdeličku klisuru. Zahtevnost deonice ne može biti izgovor za kašnjenje, jer sposobni građevinari mogu da izvedu sve, naročito ako za to dobiju adekvatnu nadoknadu.

Uporedne analize radi, najteža deonica auto puta kroz Crnu Goru od Smokovice do Mateševa, koja prolazi Kanjonom Morača, dugačka je 41 kilometar, smatra se najzahtevnijom deonicom Evrope, po dužini tunela, mostova, potpornih zidova. Gradnja na ovoj deonici počela je maja 2015. godine i trenutno je realizovano više od 50 % radova, po dinamici koja podrazumeva, između ostalog i 2.200 radnika na gradilištu u toku meseca. Ova trasa će biti završena u naredne dve godine.

Kako je moguće da deonica kroz Grdeličku klisuru, dužine 26,1 kilometar, već nije gotova? Od ministarke Zorane Mihajlović očekujem precizan odgovor – ko je krivac za kašnjenje radova na Koridoru 10? U građevinarstvu se lako dokazuje krivica. Niz učesnika u realizaciji čine – projektant, izvođač, nadzor, investitor. Da li postoji nama neki nedostupan razlog zbog koga se krivac ne imenuje i štiti? Hvala.

Povređen je član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Uvažena predsedavajuća, vi niste skandal majstor, vi ste predsednik Narodne skupštine i ja vas molim da se u skladu sa tim ponašate. Ja bih vama takođe mogla svašta da kažem šta ste vi rekli poslanicima. Međutim, vi vrlo često plačete u zadnje vreme i nije mi namera da vas rasplačem.

Osim toga, član 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, a o uzimanju privatne svojine ili bilo čega što je u vlasništvu drugog narodnog poslanika ne može da bude ni govora.

Znači, mi radimo u potpunim skupštinskim neuslovima po opoziciju. Nismo valjano utvrdili kvorum, manuelni način glasanja i to na sednici gde treba da raspravljamo o Zakonu o elektronskom poslovanju. To je van svih kriterijuma, potpuni nonsens. Ja vas zaista još jedno molim da preuzmete vođenje ove sednice na način kako priliči predsedniku Skupštine i na način kako priliči dostojanstvu Skupštine. Hvala.

Poštovane kolege, evo ja ću iskoristiti svoje, Poslovnikom dato, pravo da obrazložim ovaj Zakon dok i ta mogućnost ne nestane iz Poslovnika.

Zakon o vodama, koji je donet 2016. godine, koji je usvojio ovaj skupštinski saziv, nije dobar zakon, nije dobara zato što on ne tretira faktičko stanje na terenu, već su neke podele i neke zakonske odredbe urađene na načina kako to uopšte na terenu nije primereno.

Prema proceni EU, rok za ispunjenje obaveza iz oblasti voda je 2041. godina. Za sprovođenje svih neophodnih mera da bi se stanje u vodoprivredi dovelo do zadovoljavajućeg nivoa potrebno je osam milijardi evra. Ovo je porazni pokazatelj našeg nedomaćinskog odnosa prema vodama, i to smo imali prilike da vidimo u poplavama 2014. godine kada nam je direktora „Srbijavoda" odgovorio da nam u to vreme za te poplave može pomoći samo bog.

Predloženim izmenama koje sam dala o ovom Zakonu o vodama, uskladiću faktičko stanje na terenu sa zakonodavnim rešenjem, te će se uneti preko potrebne izmene u ovu oblast.

Predložene su izmene kapaciteta javnih vodovoda, koji takođe odgovaraju strukturi naselja na teritoriji Republike Srbije. Izbegla sam staru praksu koja vlada u ovom zakonu, da lokalna samouprava ne mora ništa da radi povodom snabdevanja domaćinstava vodom van opštinskih urbanih centara, čime su stanovnici ruralnih naselja stavljeni u neprimeren položaj. Naprotiv, neophodno je ojačati javna komunalna preduzeća i uz određene podsticaje i uz punu naplatu vode tako unaprediti stanje u vodoprivredi.

Poštovane kolege, nadam se da ćete se složiti da budemo zemlja potpisnica protokola i ostalih međunarodnih sporazuma o vodama, da nije primereno da nam za eventualne probleme pomaže samo bog, već da je potrebno sprovesti niz mera u oblasti vodoprivrede, za početak u zakonodavstvu, te iz tog razloga smatram da ćete imati puno razumevanje i podržati ovaj zakon, pa makar to bilo i na manuelan način glasanjem. Hvala.

(Marko Đurišić: Poslovnik.)

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji je usvojen krajem 2016. godine i kojeg je ovaj skupštinski saziv usvojio je zapravo jedan veoma štetan zakon po građane Srbije.

Brojne su nepravde koje su učinjene građanima donošenjem ovog zakona, te ih valja ispraviti. Iz tog razloga sam ja podnela zakon o izmenama i dopunama ovog zakona.

Nabrojaću samo neke od nepravdi koje sam pokušala da ispravim ovim zakonom, a nalaze se u matičnom zakonu. Znači, to je smanjenje broja priznatih članova domaćinstva, zakupaca stanova na neodređeno vreme; nepravde vezane za održavanje zgrada; nepravde vezane za zaštićene stanare i nepravde vezane za socijalno stanovanje. To je čuveni fantomski član 78, radni naziv ovog člana je „Savamala“ odnosno „Beograd na vodi“.

Kako sam voljna da u ime građana Srbije štitim njihove interese, o svakoj pojedinoj nepravdi ću na svakoj sledećoj sednici posvetiti dužnu pažnju.

Danas ću se posvetiti ispravkama tog čuvenog fantomskog člana 78, kojim je zapravo ozakonjen postupak sprovođenja ličnog interesa kao interesa od javnog značaja. Matrica po kojoj se to dešava je sledeća.

Znači, proglasi se lični interes interesom od javnog značaja. Izabere se najatraktivnija lokacija u gradu, sa najskupljim gradsko-građevinskim zemljištem. Donese se leks specijalis, isprave se urbanistički planovi, isele se stanari iz svojih domova, poruše se objekti, bez obzira da li su bili u procesu ozakonjena ili ne, i to bez donošenja rešenja o rušenju, a vlasnicima porušenih objekata se privremeno reši stambeno pitanje. Ove nepravde sam pokušala da ispravim ovim zakonom, koji predlažem.

Poštovane kolege poslanici, ovde nas ima iz raznih krajeva Srbije. Apelujem na vas da razmislite o sledećem – „Beograd na vodi“ je pilot projekat prema kome će se odvijati svi ostali nezakoniti projekti po Srbiji. Razmislite i podržite ovaj predlog zakona, jer, gospodo, danas u Beogradu, sutra u vašem gradu isto. Hvala.

Gospodo poslanici, kako vladajuće većine, tako i opozicije, ja bih vas zamolila sledeće, pričamo o amandmanima i rasipamo vreme beskrajno. Pred nama su dva, kako ih nazivaju svi, krovna zakona i mi nećemo uspeti da završimo ni prvi, a kamoli da dođemo do drugog.

Pošto sam ja čovek iz prakse, pokušaću nešto da vam kažem. Šta znači krovni zakon, nešto što su svi ovde upotrebljavali? To znači sledeće. Ne samo da je on na vrhu, jer kuća se računa od krova a zida se od temelja.

Znači, ako taj krov ne postavimo kako treba, džaba nama cela kuća, jer temelji će nam biti nestabilni. Trenutno se to i dešava.

Znači, molila bih ministra, molila bih sve poslanike, i poručujem građanima Srbije, da ovde nije bilo empatije neke prema migrantima, koji su bez milosti koristili poslanici vladajuće opozicije, već samo razvodnjavanje i trošenje amandmanskog vremena.

Takođe, molila bih poslanike opozicije da malo imaju razumevanja za građane Srbije, ako im žele dobro, ja se nadam da im žele dobro, kao i svi mi, jer amandmani su, pre svega, amandmani opozicije.

Dajte svojim kolegama šansu da zarad tog obrazovanja, zarad oba zakona dospemo što više amandmana da obradimo i da obrazložimo građanima Srbije zašto ovaj zakon, takav kakav jeste, nije dobar za građane Srbije. Hvala vam najlepše.