Ne govorim neistinu, mogu i da …

Kolega Arsiću, vi mene sve više i svaki put iznenađujete. I nemojte da nam inputirate neke stvari. Nikom ovde od nas, većini sigurno, nije smetalo kako kolega Milija govori. Zaista nam ne smeta i već sam više puta rekla da nama naglasci, za razliku od premijera, ne smetaju. Gospodine Milija, možete zaista da govorite kako govorite.

To što on ne govori o amandmanu, to je nešto drugo i na to je skrenuta pažnja, te vas molim da nam ne stavljate reči u usta. Odlično znamo šta smo hteli da kažemo i šta smo čuli. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovani gosti, poštovani predsedavajući i naravno poštovani poslanici, veoma je važno da shvatite da su ovi maćehinski zakoni zasnovani na ekspozeu premijera Aleksandra Vučića, strana 38 i 61. Taj maćehinski odnos koji premijer ima i koji nam je vrlo jasno stavio do znanja u svom ekspozeu, u ovom sektoru je nešto što ne traje samo za vreme njegove vladavine nego nešto što i datira mnogo duže u prošlosti.
Međutim, ni tu nemamo podjednaki odnos prema svim sektorima. Ministar koji je nadležan za sve sektore, znači za sektor poljoprivrede, zaštite životne sredine, zaštitu voda, kao i zaštitu šuma, imamo opet maćehinski odnos prema vodama, šumama i zaštiti životne sredine. Pri tom smo u ekspozeu čuli, pročitali da će poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu životne sredine u kome je vrlo bitan ovaj zakon o vodama o kojem danas treba da raspravljamo, da smo tu ispali najbolji đaci i da samo što nismo ispunili sve uslove da nas prime bez ikakvih problema u EU, pošto je to cilj vladajuće koalicije.
Međutim, to je apsolutna neistina. Gospodine Nedimoviću, vi ste na čelu veoma značajnog ministarstva i moram da vam postavim pitanje – zašto nastavljate taj maćehinski odnos prema sektoru voda? Da li smatrate da su svi sektori u vašem ministarstvu podjednako tretirani? Da li smatrate da je ispravno da sredstva za objekte vodosnabdevanja i objekte tretmana otpadnih voda, za srednje gradove koji su definisani ovim zakonom, treba da budu budžetom preusmereni u Ministarstvo prostornog planiranja, građevinarstva i infrastrukture? Kada za projekte iz oblasti vodoprivrede sve potrebne uslove i saglasnosti izdaje Direkcija za vode, u čijoj su nadležnosti pomenuti objekti, ako je u sastavu Ministarstva poljoprivrede? Ja smatram da ne.
Vodnim, kao i svim prirodnim resursima, kod nas se ne gazduje na pravi način. Posledice tog negazdovanja na pravi način smo osetili 2014. godine, poplavama koje su bile 2014. godine i tada nam je direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ rekao da nam može pomoći samo Bog. Naravno da nam može samo pomoći Bog, kada vi kao ministar danas izjavljujete da su šporeti, školjka od auta krivi zbog izlivanja nekih vodotoka. Znači o tome nije trebalo da se brine i gazduje, nego su te školjke i ti neki delovi tih groznih građana Srbije i stanovnika doprineli da posledice budu što veće.
Mislim da ste vi ozbiljan čovek, vidim da ste ovde davali odgovore svima na pitanja i smatram da tako nešto apsolutno nije primereno kao odgovor poslanicima koji su vam postavili to pitanje. Ovim zakonom je ukinuto javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode“ koje je osnovano zakonom iz 2010. godine i to je ono što ja mogu da pohvalim. Nije dobro, kolege iz AP Vojvodine verovatno neće biti zadovoljni mojim razmišljanjem, to što je zadržana stara administrativna podela gazdovanja vodama i brizi o vodama, na Vojvodinu i centralnu Srbiju. To su Javno vodoprivredno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“.
Vi ste dali ovde izjavu o usklađenosti propisa sa propisima EU. Znači, ova administrativna podela koju ste dali, to nije podela po propisima EU i nije podela što je još mnogo važnije od toga, koja je dobra za gazdovanje vodama. To je potrebno da bude podela po slivovima.
Zakon između ostalog uvodi nove pojmove kao što su javni vodovod i seoski vodovod. Javni vodovod koji snabdeva preko 50 stanovnika, ništa dalje ne definiše, da li su to stalni ili povremeno naseljeni stanovnici, da li su to interni ili eksterni korisnici, da li su turistički objekti nakačeni na njega? Znači to je nešto što je potpuna magla. Znači, za 50 stanovnika, šta će sa vodovodima koji imaju 49 stanovnika? Ja to nigde nisam videla u zakonu. Uvodi se i pojam seoskog vodovoda koji treba da ispuni apsolutno se ne zna koje kriterijume.
Sve u svemu puno nepoznanica i nedefinisanosti. Ovim se praktično označava postojeće stanje i ponovo vraća stara praksa da lokalna samouprava ne mora ništa da radi povodom snabdevanja vodom stanovništva van opštinskih i urbanih centara. Umesto da se ojačaju javna komunalna preduzeća i da lokalne samouprave nastave da rešavaju probleme vodosnabdevanja svih stanovnika u opštini, za šta potrebna sredstva treba da budu obezbeđena kroz povećanje cene vode i punu naplatu utrošene vode, kao i kroz različite vrste podsticaja, država ih na ovaj način abolira od ove obaveze bez naznake kako bi to uopšte trebalo da se reši.
Znači, puno tu ima stvari koje su nejasne i puno je stvari ostavljeno da se reše same od sebe. Postoji problem u naplati vode i ceni vode na lokalu ili bilo gde. Pa, naravno da postoji, mreže distributivne su u lošem stanju. Mnogo bi bilo pametnije da se bavite modeliranjem mreže. Nama su gubici na vodovodnoj mreži do 80%. Znači, proizvedene vode i isporučene vode, gubici na mreži su 80%. To je ozbiljan pristup.
Decentralizacija sredstava od naknada za vode, koja se uvodi ovim zakonom, sa jedne strane omogućava rešavanje nekih problema na lokalu. Međutim, ta su sredstva apsolutno nedovoljna da bi se moglo pričati o bilo kakvim kapitalnim investicijama. Šta tek da pričamo o regionalnim vodovodnim sistemima, na primer, kao što je regionalni vodovodni sistem Rzav-Arilje? To je jedini u potpunosti izveden regionalni sistem koji snabdeva vodom Arilje, Požegu, Lučane, Čačak i Gornji Milanovac. Pet opština se udružilo, 91% su finansirali taj projekat oni sami, a država je učestvovala sa 9%, ali taj regionalni sistem ne može da radi u punom kapacitetu. Ne može zato što treba da se izgradi brana na Velikom Rzavu, ili kako bi u lokalnom naglasku rekli - Velikom Rzavu. Ja inače poštujem lokalne naglaske.
Tako da, zašto ne može da se izgradi na pregradnom mestu Svračkovo? Zato što vi dajete po budžetu na godišnjem nivou četiri miliona evra za tu branu, tj. predviđate. To je taman da vam za 20 godina budu zahvalni unuci ljudi koji sada treba da koriste tu vodu, u najboljem slučaju za 20 godina, gde se Hidrotehnika iz Čačka zalaufa, počne da radi, zastane, čeka šest meseci nove pare, i vi jednu investiciju poskupljujete za 40%. Tako gazdujete vodama. Ja stvarno to ne mogu da zamislim.
Tim budžetom su, znači, opredeljena sredstva samo za to, opredeljena su za završetak brane Rovni i za liniju mulja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu. Mnogo veća sredstva su budžetom opredeljena u Ministarstvu građevinarstva, prostornog planiranja i infrastrukture, za tu vrstu projekata. To apsolutno ne treba da bude tako. Zna se ko treba da gazduje vodama i zna se kako treba da bude zaokružena jedna celina.
Po meni, pošto nam trenutno ide Zakon o komunalnim delatnostima, koji je koliko već sutra u proceduri, ovaj Zakon o vodama, pa Predlog zakona o privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je takođe danas na dnevnom redu, ako ukrstimo ta tri zakona, mi ćemo doći do zajedničkog imenitelja, a zajednički imenitelj je partnerstvo, partnerstvo nad našim resursima. U takvim partnerstvima, iskustvo je pokazalo, Republika Srbija je uvek u vazalnom odnosu. Znači, Republika Srbija je na svojoj teritoriji u vazalnom odnosu i gubitnik. To jedna ozbiljna vlada i jedno ozbiljno ministarstvo, konkretno ovde, apsolutno ne bi smela da dozvoli.
S obzirom da je Srbija zemlja potpisnica Protokola o vodi i s obzirom da hrli put evropskih integracija, kao i otvaranju tog poglavlja 27 iz oblasti zaštite životne sredine, u okviru kojih se dužna pažnja posvećuje vodama, sa velikom izvesnošću se može reći da će zapravo baš ta poglavlja biti najveći kamen spoticanja u tom pridruživanju EU.
Zbog toga, ministre Nedimoviću, molim da prekinete praksu maćehinskog odnosa prema Sektoru voda, šuma i zaštite životne sredine i da ih tretirate ravnopravno sa poljoprivredom koju ne zanemarujem, naprotiv, za koju smatram da takođe treba da ima još bolji tretman. Nadam se da ste shvatili da u vašim rukama stoji mehanizam zaštite dobrog dela dragocenih prirodnih resursa Republike Srbije, a to je ogromna odgovornost i o takvu odgovornost zaista ne biste trebali da se oglušite. Hvala vam najlepše.

Povreda Poslovnika.
Član 106. – govornik može da govori samo o temi dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Da li vi poštovani predsedavajući poštujete član 108. i da se starate o redu na sednici? Pa, ne. Da li gospodin Arsić priča o temi? Pa, ne. A zašto gospodin Arsić ne priča o temi? Zato što mu je bitno da nam ispriča o slavodobitnosti i uspesima sadašnje vlasti. Zašto gospodin Arsić daje poruku novim poslanicima da treba da ga slušaju. Zašto? Zato da bi bili kao on, poslušni i vredni. Pa, gospodine Arsiću, neće da može ovoga puta. Ja sam vama već jednom rekla da tu temu ne pominjete.
Mi smo ovde u Skupštini jednako vredni kao i svi ostali koji su ovde već 25 godina. I rekla sam vam, baš vama kada ste bili na mestu predsedavajućeg, da su naša znanja o vama mnogo veća nego vaša o nama. Mi vas posmatramo, ovde neke već četvrt veka, znači, pasivnog, posmatračkog znanja.
Nemojte tako da se ponašate prema novim poslanicima. Ja poštujem vaš pokušaj da didaktičkim tonom nama objasnite šta mi to treba da radimo. Verujte, uspećemo i bez vas, ali vas molim isto tako da svojim načinom i vođenjem diskusije budete u temi možda bi onda mnogo više naučili o tome kako treba da bude dnevni red na sednici vođen. Hvala lepo.

Pozdravljam ministra Kneževića i gospodina iz ministarstva i moram da izrazim svoje veliko razočarenje što gospođa Mihajlović nije ovde danas sa nama, jer postojao je niz pitanja o amandmanima na koje je ona baš danas trebala da da odgovor, ali vi, gospodine Kneževiću, pokušajte da odgovorite na moje pitanje. Pričaću o ovom amandmanu transparentnosti koji u svakom slučaju podržavam.
Ministarstvo građevinarstva, prostornog planiranja, saobraćaja i infrastrukture ne može da ima različite aršine za pojedine oblasti koje pokriva. Recimo, cele prošle godine su se hvalili centralnom objedinjenom elektronskom procedurom u procesu dobijanja građevinskih dozvola. Znači, to se tako sad sprovodi. Sve se objavljuje na sajtu APR. Sve je potpuno transparentno i tamo stoji.
Ne vidim nijedan razlog zašto u oblasti saobraćaja, ovog puta saobraćaja na unutrašnjim vodama, ne bi sve što je bilo vezano za to takođe bilo objavljeno na internet stranicama ili na sajtu ministarstva kako bismo mi zaista imali uvid u sve te ugovore i sva dešavanja koja se tiču ne samo građevinskih objekata, zemljišta, već i prateće infrastrukture.
Znači, ne može se nešto raditi u jednom delu i smatrati to kvalitetom, to je ta cela procedura, a istovremeno u okviru istog tog ministarstva stavljati neke ograde da nešto do određenog iznosa treba da bude ne transparentno, to zaista ne mogu da razumem. Volela bih da dobijem odgovor na to pitanje – zašto ministarstvo koje kao svoj najveći kvalitet stavlja ovu celu proceduru u dobijanju procesa građevinskih dozvola, to isto ne radi i za saobraćaj ili za bilo koju drugu oblast koju pokriva? Hvala vam najlepše.

Pozdravljam sve prisutne, gospođu Zoranu Mihajlović i goste iz Ministarstva. Moram da izrazim svoje iznenađenje i razočaranje što u ovoj raspravi nisu učestvovali i zaposleni stručnjaci iz Direkcije za vode koji su u sastavu Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Prethodni govornik koji je predsednik Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nam je održao predavanje o tome. Međutim, ja moram da kažem, jer sam zamenik člana u tom istom odboru, da do sada nijedan jedini put vodoprivreda nije pomenuta. Znači, na tom odboru mi pričamo samo o poljoprivredi, vidim i ovde pričamo samo o poljoprivredi, koju ne zanemarujem, međutim, vodoprivredu treba zaista tako shvatiti kako se i zove, kao privrednu granu.
Zašto kažem da su ovde trebali da budu prisutni i stručnjaci Direkcije za vode iz Ministarstva poljoprivrede i šumarstva? Zato što je u poslednje dve godine po hitnom postupku doneto 79 zakona u ovoj oblasti, a sve iz razloga poplava koje su 2014. godine zadesile Srbiju. Znači, očekujem i očekivala sam da će ovde biti ljudi koji gazduju vodama, brinu se o vodama i „Srbijavoda“ na primer, koji su nam tada rekli, za vreme tih poplava, da nam može pomoći samo Bog. Da se to ne bi desilo, ja molim jedan ozbiljniji pristup.
Znači, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ne može da bude u raspravi bez ljudi koji gazduju vodama, jer to su stvari koje utiču jedne na druge. Mi ne možemo plovidbu da izdvojimo od priobalja, od luka, hidrotehničkih objekata koji se nalaze u koritu reke. Međutim, najvažnije od svega to je to lučko zemljište koje sam videla, u amandmanima se često pominje, pominje ga i gospodin Đurić u svom amandmanu. Amandmani su odbijeni, od 60 i nešto amandmana jedva je 10 prihvaćeno.
Međutim, to lučko zemljište je najveći problem. Na to je skrenula svojevremeno i gospođa Verica Barać, u svom obraćanju Borisu Tadiću, da je velika šteta privatizacija lučkog zemljišta i da će ostaviti trajne posledice. To jeste greh prethodnih vlasti, međutim, šta je sprečilo sadašnje vlasti, znači od 2012, da isprave taj greh, nego su se naslonili na njega i nastavili dalje sa pljačkaškim privatizacijama. U perspektivi, to je Luka Novi Sad, koja je još jedina ostala neprivatizovana.
Gospođo Mihajlović, vi ste svojevremeno, kada smo o ovom zakonu razgovarali u načelu, izjavili da ste sigurni da ćete se šetati „Beogradom na vodi“. Izjavili ste da možemo biti zadovoljni i srećni što je premijer Vučić napravio doprinos tome da reka Tisa postane međunarodni plovni put. Ja isto ću da pohvalim tu njegovu aktivnost. Međutim, tom prilikom niste rekli da Sava od tog trenutka otkako se „Beograd na vodi“ bude izveo, neki elementi tog projekta, više neće biti plovni put. Znači, mi ćemo dobiti Tisu kao plovni put, izgubićemo Savu kao plovni put. Upravo iz tog razloga sam smatrala da ovde treba da budu prisutni oni koji gazduju vodama i brinu o održavanju rečnih vodotokova.
Izgradnjom pojedinih delova tog projekta biće bitno ugrožena reka Sava kao plovni put. Znači, ta kula usred rečnog korita o kojoj sad neću da govorim, ni o estetskom ni o funkcionalnosti tog objekta, već samo o faktoru ometanja plovidbe po reci Savi, biće veliki ometajući faktor za brodove, manevrisanje brodova, barži i odbrane od leda. Taj most koji je predviđen u tom projektu ne može da zadovolji tehničke karakteristike mosta na plovnim putevima. Tu se znaju tačno jasna pravila, neću ići sada u tehničke detalje, ali nama raspon između stubova mosta treba 120 metara da bude da bi se to desilo, da bi to bio međunarodni put nama su po 50-ak metara na tom projektu.
Znači, možda ćete se vi gospođo Mihajlović šetati po „Beogradu na vodi“, Tisa će verovatno, ili kao što čujem već jeste, biti međunarodni vodni put, ali Sava više neće biti međunarodni vodni put. To su nedopustive stvari i zato smatram da ovakve zakone treba da donose sva ministarstva na koja se odnosi problematika. Znači, ne može saobraćajna infrastruktura po rečnim vodotocima i unutrašnjim vodama biti bez konsultacija i aktivnog prisustva Direkcije za vode i svih onih koji se bave Zakonom o vodama. Hvala lepo.

Gospodine Arsiću, po članu 108, vi ste dužni da se bavite o redu na sednici Narodne skupštine. Ne znam kako ste dozvolili da tako beskrupulozno bude povređen član 107. stav 2, u kome stoji da nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Od predsednice Narodne skupštine Maje Gojković ja sam naučila, i to poštujem, da samo predsedavajući može da povredi Poslovnik. Zato se obraćam vama. Gospodin Martinović je izneo niz neistina, ali ja to njemu neću zameriti, to je njegova lična karta da tako vodi diskusiju. Neću zameriti ni gospodinu Rističeviću, kada sam se iza njega javljala za povredu Poslovnika, što je takođe izneo niz neistina, a meni nije dozvoljena replika, to je njegova lična karta. Ali, zaista moram da zamerim vama što dopuštate da to toliko dugo traje, što uporno kršite Poslovnik i ne prekidate nešto što nije primereno ovom visokom domu.
Između ostalog, stalno se pozivate na to da smo novi poslanici, da smo neuki. Nemojte zaboraviti jednu stvar, mi smo možda neuki u poslanstvu i vrlo brzo ćemo te procedure naučiti, ali smo vrlo učeni u upoznavanju svih poslanika koje već pasivno posmatramo ovde 25 godina. Mi smo u prednosti u odnosu na vas.
Isto tako nisam bila zadovoljna odgovorom ministarke Mihajlović koji mi je dala.

Ali, vi mi niste dozvolili repliku, ni mogućnost traženja pojašnjenja. Možda bi ona to pojasnila do kraja, da meni to bude jasno. Vi mi niste dali mogućnost za to. Ja vas molim da ubuduće vodite ovu sednicu onako kako je primereno i da poštujete taj član 103, kao i sve ostale članove i da zaista onako kako to treba…

Mislim da smo pobrkali neke stvari.
Mi ovde ne raspravljamo o kompetentnosti gospođe Mihajlović za njeno ministrovanje, niti raspravljamo o kompetentnosti gospođe Mihajlović da ona odluči ko su ti koji mogu da se bave tehničkim održavanjem vodnih puteva. Raspravljamo o tome da to ne može da bude ministar, ovaj ili neki budući, to stoji u zakonu.
Znači, to ne može da bude jedno lice. Ja kao veliki poštovalac profesija smatram da mora da postoji stručna služba koja će da opredeli uslove, tehničke i sve ostale koji su potrebni, koji bi definisali ko je to ko može da bude taj koji će održavati vodne puteve. To ni u kom slučaju ne može biti ekskluzivno pravo jednog čoveka.
Ako je u pitanju igra reči pa je umesto ministarstva iza kojeg stoji stručna služba napisano ministar, to je onda nešto drugo, ali ja to u ovom zakonu apsolutno ne vidim.
Volela bih da mi se to malo pojasni ako može gospođa Mihajlović, šta se podrazumeva pod ministar da bude kompetentan, zapravo da ima ekskluzivno pravo ili smatrate da to podrazumeva da iza vas postoji stručna služba ministarstva koja će definisati uslove po ovom pitanju. Hvala.

Pozdravljam sve prisutne i molila bih samo za malo pažnje da nešto pročitam.
„Dostavite projekte, mi ćemo dati pare za uređenje fasada, nemojmo da dajemo novac i da nam nestaje u ćupu. Dajte projekte, mi ćemo pratiti i moramo da budemo strogi da ne bi upali u problem“. Ovo je izjavio gospodin Aleksandar Vučić, premijer Srbije na zasedanju Vlade u Nišu u razgovoru sa čelnicima gradske opštine Niš.
Mogla bih da se složim sa ovim, međutim, ovde ispred sebe imamo dva sporazuma, predlozi zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma LD1830 vezanog za izgradnju stambenih objekata za 366 porodica čiji su stanovi oštećeni u Kraljevu tokom zemljotresa i sporazum LD1768 iz 2012. godine, izgradnja i opremanje nove zatvorske jedinice kapaciteta 400 osuđenih lica u Kragujevcu.
Vezano sa tim ja postavljam sledeća pitanja. Da li imamo projekte na osnovu kojih je definisana visina investicije koja se delom finansira iz zajma? Ukoliko postoje projekti, zašto javnosti nisu izloženi na uvid, kao i dinamički plan realizacije istih? Kolika je površina parcele na kojoj će se izvoditi objekti, a pre svega, u čijem je vlasništvu zemljište na kome će se izvoditi objekti? Da li je možda u vojnoj svojini, u privatnoj? To su sve veoma važna pitanja. Šta je sa pripadajućom infrastrukturom?
Za oba ova projekta je dat tabelarni prikaz troškova. Ukoliko bi izvršili uporednu analizu troškova izraženu procentualno, doći ćemo do niza nelogičnosti, a pre svega u troškovima za zemljište, gde je od ukupne investicije za zemljište potrebno 7%, 8% za projekat u Kraljevu, odnosno 17,96% za projekat u Kragujevcu. Hipotetički to može da bude i sasvim korektan troškovnik, ali mi to zaista ne znamo bez projekata.
Ukoliko nemamo projekte, nemamo mehanizme da vas pratimo. Nemamo mehanizme da budemo strogi. Šta nam može biti garancija da novac neće završiti u ćupu i to ne samo za deo koji se povlači iz kredita, već i za celokupnu investiciju? Bez projekata, ja kao ozbiljan i odgovoran građanin Srbije, kao ozbiljan i odgovorni narodni poslanik, sa sigurnošću mogu da izjavim, da su ovi predlozi zakona nedovoljno definisani, te tako i u potpunosti neprihvatljivi. Hvala vam najlepše.

Da li hoćemo zajedno? Povreda Poslovnika, član 106. Hoćemo li zajedno? Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
(Aleksandar Martinović, s mesta: To je već bilo.)
Poštovana predsedavajuća, ali ne na ovu temu, ne na ovom pitanju.
Ja mogu da razumem da imate i vi razumevanje za taj agrarno-pastoralni pristup prethodnog govornika, to je u redu, Ali, ipak molim vas da imate u vidu da ovo nije analiza rada prethodnih vlada. Imamo vrlo određene teme danas o kojima treba da završimo ovu raspravu. Najlepše vas molim da vodite red na ovoj raspravi kako vam Poslovnik i određuje. Hvala vam najlepše.

Ali ja govorim jezikom koji ja znam, ne znam za taj ruralni.

Tema nije analiza rada prethodnih vlada, molim vas. U tom smislu, ja smatram, imam razumevanje.

Nije, to svi znamo. Evo, pokušavamo danas da privedemo temu kraju i najlepše vas molim da to i učinimo.