Hvala.
Ja vas molim da vi pazite o tome šta on priča ovde već danima i da ga na vreme prekinete. Ukoliko vi budete radili svoj posao, nama neće pasti na pamet da umesto vas radimo taj posao. Znači, on ne može ovde da nam priča poslednjih 10-15 godina dešavanja u Beogradu i ne može da vodi predizbornu kampanju za beogradske izbore ovde. Ne može da se ponaša tako da kao šef svog poslaničkog kluba se obraća svojim poslanicima i kaže im da je potpuno normalno što su oni podneli amandmane. Pa, valjda oni to znaju. Zar treba on to da im kaže direktno ovde u Skupštini? Gospodo, jeste normalno, ali mogli ste baš da ih podnesete i na budžet, pa da pričamo tri dana o budžetu, a ne da se ciljano trudite da ne dođemo do budžeta. Znači, to je nešto što je nedopustivo i svi se igramo. To je igra koju je zavrtela predsednica Skupštine, prihvatila vladajuća…

Hvala.

Naslušasmo se danas ovde svega i svačega. Meni je žao što još ovoliko amandmana nisu podneli poslanici, jer imamo onu situaciju – Prvi put s ocem na jutrenje. Znači, moj prvi amandman u životu, očekujem da svako od vas to opiše jednoga dana, da bi to moglo da uđe u anale.

Što se tiče ovih sredstava, vezano za ovaj član zakona, vi ste upravo rekli, gospodine ministre, da se dozvoljava mogućnost evidentiranja na jednom mestu. Međutim, do sada ja zaista nisam shvatila kako sve to funkcioniše, jer upravo smo se naslušali hvalospeva, recimo, iz oblasti infrastrukture, gde se uzimaju veliki krediti, gde imamo sredstva za koja ne znam kako su potrošena, recimo, saobraćajna infrastruktura, Koridor 10, Koridor 11, železnice i gde mi po ovom novom budžetu imamo opet opredeljena sredstva od 5,2-5,3 milijarde evra, kao da prethodno nismo uopšte uzimali kredite.

Znači, nije baš da se sve zna. Imamo neke priče vezane za Koridor 11, da je za deonicu Ub-Lajkovac kriv prethodni ministar, imamo neke tužbe koje su, pretpostavljam, samo koalicioni sporazumi, za koje ne znamo kako funkcionišu i uopšte da li su istine, ali, zapravo, smatramo da su sredstva potrošena. Jer, ti koridori, toliko su probili sve rokove realizacije, da li je u pitanju Koridor 10, Grdelička klisura, koja se izvodi već pet godina, zato što je zahtevna i zato trebaju veća sredstva. To ne može da bude tačno. Evo, Crnogorci su napravili most najveći u Evropi, kroz Kanjon Morače, za samo dve godine. Hajte malo da budemo realni.

Koridor 11 – katastrofa. Znači, tu ništa nije urađeno sem one nesrećne deonice LJig-Preljina.

Hvala.

Gospodine Vujoviću, ja sam vas zaista smatrala za ozbiljnog čoveka i stručnu osobu. Zaista ne znam ovaj zakon odakle je došao ovaj član 1, koji za mene predstavlja sivu zonu nagrađivanja nezaslužnih ili možda zaslužnih, ali mi ne znamo koji su to zaslužni. Znači, došli smo u situaciju da treba da se izglasa neki zakon gde mi apsolutno ne znamo o čemu se tu radi.

Apsolutno smatramo neprimerenim da uopšte i raspravljamo o ovako nečemu. Ako se pojavio neki prostor, kako je u ovom članu, u Predlogu zakona o izmenama budžetskog sistema, odnosno kako ga mi doživljavamo, o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, odnosno kako ga mi doživljavamo kao rebalans budžeta, pojavio neki prostor. Ne znam kakav je to prostor i smatramo da je potpuno neprimereno da se on daje za jednokratnu pomoć, nagrade za koje ne znamo koje su nagrade.

Znači, ovo bi moralo vrlo jasno da nam obrazložite o čemu se radi, da bi uopšte mogli o ovome da raspravljamo, jer zaista taj rebalans koji smo i očekivali prošle godine, jer su se formirala nova ministarstva, jer su se formirale nove agencije i mogu da zamislim da je tu bili čak i potrebe za novim zaposlenima. To je sve odloženo za 1. januar 2018. godine i sada imamo situaciju koga nagrađujemo? LJude koji su možda radili tu, a mi ne znamo? Partijske kadrove koji su tu zaposleni ili možda su ljudi koji su zaista po potrebi radili. Mi ne znamo o čemu se ovde radi. Ja sivlji član nekog zakona nisam do sada videla i apsolutno smatramo da ga treba brisati. Hvala.

Hvala.

Povređen je član 106. gde govornik, odnosno govornici, jer to već traje duže, mogu da govore samo o tački dnevnog reda, o amandmanu.

Mi već duže vreme slušamo ovde hvalospeve, analize prošlih i sadašnjih vlasti, uporedne analize, samo ne slušamo ništa o članu 1. Uopšte ne shvatam, poštovana predsedavajuća, kako vi to dozvoljavate? Dobro ste skuvali ovu sednicu i sada će ministar biti dovoljno kažnjen što će slušati sve ove recitacije, ali molim vas da ipak to bude u nekim okvirima i da se držimo tog člana, pa nek te varijacije budu u okviru tog člana.

Imaju svi pravo da daju svoje amandmane, ali barem neka se drže člana na koji su dali amandmane, jer ovako možemo beskrajno da sedimo. Mi sedimo ovde samo da bi ispoštovali iluziju demokratije, kompletna opozicija, i da ne pomisle građani Srbije da je jednoumlje normalan način ponašanja, jer nije.

Znači, molim vas još jedom da opomenete poslanike koji će u daljem nizu da govore da budu u okviru tačke o kojoj raspravljamo. Hvala.

Hvala vam.

Zahvaljujem se koleginici Tomić. Konačno sam na jednom od ovih dvadeset amandmana uspela da nađem kauzolitet sa ovim prvim članom Zakona o budžet Republike Srbije za 2017. godinu.

Znači, održivi razvoj, šta je cilj održivog razvoja, a ima veze sa ovim članom. Znači, održivi razvoj i kontinuitet, nagrađivanja pogodnih partijskih kadrova zaposlenih kod korisnika sredstava za budžeta. Znači, to već veoma dugo kontinuirano radite i sad ste sve to lepo uspeli da uklopite u održivi razvoj, samo održivi razvoj podrazumeva sledeće. Koliko da uzmemo od građana Srbije, u ovom slučaju, a da pri tom ne narušimo njihov životni standard da bismo dali zaposlenim u budžetskim ustanovama, da bi oni uspešnije sprovodili kvalitativne promene u Srbiji.

To ja ovde ne vidim. Gospodine Vujoviću, vi ste između ostalog danas rekli da ste ovde potpisali zakletvu, svi smo je potpisali. Deo te zakletve, između ostalog glasi – da ćete po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi. Nadam se da to pamtimo svi ovde.

Zaista smatram, bez imalo cinizma, da vi to zaista možete mnogo bolje od Predloga ovog zakona, za koji zaista smatram negde da je, pa negde i sraman, i da vi treba da koristite po najboljem znanju i umeću građanima Srbije, ali mislim da to ovde nije slučaj i žao mi je zbog toga. Hvala.

Hvala.

Gospodine Arsiću, vi ako već hoćete da vršite analizu sadašnjih i prethodnih vlasti, onda to treba da uradite onako kako jeste. Prvo, to nas više ne interesuje. To sam već jednom rekla. Odgovornost je sad i ovde i morate da prihvatite odgovornost za ono što sada činite. Nemojte se više izvlačiti na to.

Izvinjavam se, povredili ste član 106, govornik može da govori samo o temi o kojoj trenutno raspravljamo.
Znači, gospodin Arsić mora da priča o amandmanu o kome raspravljamo, ne može da nam ovde drži govore. Najvažnije od svega je – penzije se ne dobijaju, penzije su zarađene. Znači, niko ne treba da dobije penziju, penzije su već zarađene i nemojte da vređate penzionere u Srbiji. Nemojte više da nam vršite uporedne analize. Preuzmite odgovornost za ono što se sada dešava, vi ste ti koji sada vode ovu zemlju, pa izvolite o tome sada da pričamo, da pričamo o budžetu i da uopšte stignemo do budžeta. Krajnje je neprimereno da se bavimo prošlošću. Morate tu odgovornost da preuzmete, nema više izvlačenja. Ja sasvim mogu to iskreno da kažem, ja ne pripadam nikakvim vlastima, ni bivšim ni sadašnjim, da li ću pripadati budućim to ćemo videti, ali ne želim da slušam i niko ne treba da sluša izgovore. Izgovori nisu rešenje. Hajde da tražimo novi način. Hvala.

Hvala.

Pozdravljam sve članove Vlade koji su danas ispoštovali Skupštinu, smatram da nije primereno što ostali nisu došli, naročito ministar finansija i premijerka Brnabić. Verovatno se slavilo zbog Zvezde do rano ujutru pa nisu uspeli da stignu.

Ujedno bih želela da pitam ministre koji su ovde prisutni da li im je malo neprijatno što su ovi svi zakoni zgužvani u jednu raspravu. To su zakoni koji su oni potpisali i smatram da bi trebalo da imaju dostojan tretman.

Ja bih veoma rado prigrlila jučerašnji stav gospodina Vujovića, da smo na pravom putu, međutim ja u ovom budžetu zaista vidim samo sledeće, evo ga moj sublimat budžeta.

Takođe, gospodin Vujović izjavio je da je ovo razvojni budžet. Da li to znači da je činjenica da ovim budžetom ćemo 657,7 milijardi dinara, da se zaduži Srbija u 2018. godini, kako bi finansirala budžetski deficit?

Pretvorila je dug „Srbijagasa“ i „Petrohemije“ u javni dug u iznosu od 64 milijarde evra, 52 milijarde dinara za kapitalne projekte saobraćajne infrastrukture, bez obzira da li je drumski ili železnički saobraćaj i to kao da su oni na početku realizacije, a odobreni su toliki ino zajmovi u kojima je zajmoprimac pre svega ministarstvo za građevinarstvo i infrastrukturu.

Da li to znači da smo nagradili nezaslužne zbog kašnjenja i probijanja rokova. Budžet ministarstva odbrane od 70 milijardi dinara, kao da se spremamo za rat i još uvek važi izjava Josipa Broza da se spremamo za rat kao da će biti sutra, a nadamo se da ga nikada neće biti.

Gospodine Vuline, mi ne želimo da se spremamo za rat. Mi naprotiv želimo da uložimo u zaštitu životne sredine, a ne znam ni zašto ste formirali to ministarstvo, kada je ono dobilo minimalna sredstva. Želimo da uložimo u prirodne resurse, oko Ministarstva poljoprivrede, vode i šume. Želimo da uložimo u bezbednost, da ne bi došlo do stravičnih posledica zbog elementarnih nepogoda, poplave iz 2014. godine, nismo zaboravili i u tom pravcu se zaista ništa nije uradilo.

Budžet od 30 milijardi dinara, koliko je uloženo za usluge po ugovoru, apsolutno ne mogu da shvatim, da li su to usluge za partijske kadrove koji su po svim ministarstvima postavljene i one se na taj način isplaćuju, a formalno nismo zaposlili ljude.

Zatim, gondola u Beogradu. Beograd ima puno toga što nije uradio vezano za „Beograd na vodi“, a preuzete su ugovorne obaveze, a mi pravimo gondolu kao još jednu od igračaka predizbornih.

Zato želim da poručim građanima Srbije sledeće i da sumiram, javni dug Republike Srbije je 24 milijarde evra, od čega je devet napravljeno u poslednjih šest godina.

Drage građanke i građani Srbije, po svim ovim kreditima koji se dižu, garanti, žiranti i hipotekarni dužnici ste vi, vaša deca, vaši unuci i vaše penzije, vaši uplaćeni doprinosi za zdravstvo, penziono osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, vaši porezi i kompletan PDV iskazan na vašim dnevnim računima koje sa mukom izmirujete.

Probudite se građani Srbije, krajnje je vreme. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106, gde govornik govori o temi o kojoj treba da raspravljamo danas.

Prvo, nije član 13. u pitanju, nego je u pitanju član 10. Mi trenutno o njemu raspravljamo. A sve i to da prihvatim, onda bar pričajte o članu 13, a ne da pričate neka opšta mesta, hvalospeve i da potcenjujete sve ostale poslanike koji su dali amandmane govoreći da ne treba uopšte da raspravljamo ni o jednom amandmanu, jer je zakon izvanredan.

Znači, naše je pravo da postavljamo te amandmane i hoćemo da raspravljamo o njima, kako ministar stalno govori, zarad javnosti, da objasnimo i građanima Srbije zašto smatramo da zakon nije u redu u određenim članovima i ostavite nas da slobodno o tome raspravljamo.

Vas, poštovani predsedavajući, molim da ubuduće o tome vodite računa. Hvala najlepše.

Hvala.

Za Klub samostalnih poslanika član 15. predstavlja sublimat svih negativnosti ovog zakona. Zapravo, on je mali uzorak po kome možemo oceniti zakon. Znači, jedan potpuno kabast zakon, nejasan, poprilično konfuzan i bespotrebno zakomplikovan, kao i ovaj član o kome pričamo.

U ovom članu je nešto karakteristično, a to je bežanje od odgovornosti. Vidite, mi imamo Agenciju za lekove i medicinska sredstva, jedan glomazan aparat od 173 zaposlena plus 10% po potrebama Agencije, pa onda imamo novo telo za usaglašavanje medicinskog sredstva, pa onda imamo posle svega toga Privrednu komoru, koja odjednom istrčava i to kao da vođenje elektronske evidencije ovlašćenih tela u oblasti medicinskih sredstava uspostavlja i održava Privredna komora Srbije kao povereni posao.

Na vrhu cele ove piramide o kojoj sam pričala je ministarstvo. Znači, gospodine ministre, pitam vas sledeće. Objasnite građanima Srbije, objasnite nama, jer mi smo poslanici, a ne građani, znači, i nama treba objašnjenje, odakle odjednom Privredna komora ovde. Ponoviću još jednom. Znači, imamo ministarstvo, imamo Agenciju za lekove i medicinska sredstva, imamo telo za usaglašavanje medicinskog sredstva i odjednom, gle čuda, istrčava Privredna komora, kao jedna interesna organizacija. Zašto, recimo, tu evidenciju ne bi vodila agencija, koja je tako veliki, glomazan aparat, koja ima 173 zaposlena, sa mogućnosti povećanja od 10% u slučaju potrebe? Imamo novi Zakon o elektronskom poslovanju. Znači, potpuno je sve legalno. Nov Zakon o elektronskom poslovanju, agencija koja vodi evidenciju, a ne Privredna komora, koja ne samo da je ovde ušla, već je ušla i u Zakon o obrazovanju, gle čuda, svuda. Hvala. Molila bih vas za odgovor najlepše.

Gospodine ministre, ovo je već ne znam ni ja po koji put da vi nama inputirate „da ste hteli da pročitate“, „niste pročitali“. Pročitala sam vrlo dobro sve, ali i dalje ne vidim razlog zašto je Privredna komora ta, zato što je bila uključena u javnim raspravama i svemu i preuzela je odgovornost, pa je – šta? Nagrađena. Nagrađena je zbog toga. Znam da Privredna komora ima Registar privrednih subjekata, to je osnovni deo poslovanja i razlog njenog postojanja, ali ne vidim zaista i dalje razlog zašto to ne bi mogla da bude agencija, potpuno bi mi bilo to normalno, a ne da nagrađujemo Privrednu komoru zato što je učestvovala. Pa nagradite onda i sve ostale aktere. Ili je to možda i učinjeno, ne znam, pošto ima toliko članova u celom ovom zakonu koji su vrlo aktivni. Hvala puno.

Pa, nismo pojednostavili čim imamo ovolika tela, silne agencije, pa onda imamo telo za usaglašavanje, pa, gle, čuda umesto proizvođača imamo i ovlašćenog predstavnika proizvođača.

Znači, ako ste hteli da zaokružite celinu, ona je trebala da se zaokruži sa stručnim telima neka je to agencija za lekove i medicinska sredstva i nema razloga da se širi to na Privrednu komoru, koja mi se ništa nije zamerila. Ja sam takođe privrednik, ali to nema veze sa našim poslom ovde. Znači, ne branimo agenciju, ne želimo ni da je napadamo, ali mislimo da joj u ovom zakonu nije mesto. Hvala.

Hvala.

U poslednje vreme smo svedoci raznih zakona u kojima se usaglašavamo sa propisima EU, potpisuju se razne konvencije sa EU, međutim implementacija svega toga, pre svega u zakonodavstvu je vrlo loša, čak nedovoljna i vrlo spora.

Pred nama je zakon gde smo u obrazloženju zakona mi prihvatili sve propise EU, na koje se oslanja zakonodavac. Međutim, ako smo ih prihvatili, zar ne bismo trebali da prihvatimo i inostrane isprave o usaglašenosti, odnosno sertifikat čuveni „SE“ znak.

Zašto je to tako, nama zaista nije jasno, osim da Agencija može na osnovu nekih taksi za usaglašavanje da pribavi za sebe neopravdanu korist u svom već i onako monopolističkom položaju.

Dok ste obrazlagali ovaj zakon ministre, vi ste rekli da je to zbog toga, ispravite me ako sam prečula nešto, da bi se izbegla mogućnost falsifikata. Kakvog falsifikata meni zapravo nije jasno? Eto, možete to da mi pojasnite.

Onda, ukoliko se vrši to usaglašavanje ino isprave sa našim domaćim ispravama, koliko to vremenski traje? Vidim da se ono vrši u procesu registracije medicinskog sredstva koje, najdalje do 30 dana od usaglašenosti bi trebalo da se medicinsko sredstvo registruje i koliko uopšte vremenski, nismo našli, može da traje ova usaglašenost sa našim propisima? Eto, to vas molim da nam objasnite.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv 14 odgovornih lica, na čelu sa bivšim ministrom Milutinom Mrkonjićem, a vezano je za deonicu Ub-Lajkovac na Koridoru 11.

Ova deonica dužine 12,5 kilometara, od kojih, po ministarkinim izjavama, 4,5 nije u funkciji zbog propusta u toku izvođenja. Deonica je finansirana u potpunosti iz budžeta Srbije, što u prevodu znači da su je finansirali građani Srbije. Da li su optužbe ministarke Mihajlović opravdane, ostavićemo nadležnim pravosudnim organima da se time bave.

Nas u ovom trenutku interesuje da li je koalicioni sukob oko sporne deonice Ub-Lajkovac još jedan u nizu isceniranih, kako bi se dobio izgovor i skrenula pažnja javnosti sa kašnjenja radova na deonicama Obrenovac-Ub, odnosno Lajkovac-LJig?

Najavljeni rok za završetak radova na ovim deonicama je novembra 2017. godine, znači, evo ovih dana.

Moja pitanja glase: da li će rok na ovim deonicama biti ispoštovan? Ukoliko se rok probija, zašto kasne radovi na navedenim deonicama i ko je krivac za kašnjenje, ukolikodo njega dođe?

Pitanje za ministra turizma i telekomunikacija, gospodina Rasima LJajića i premijerku Anu Brnabić. Već danima ne jenjava štrajk u „Poštama Srbije“ i to se u parlamentu ne sme ignorisati. Zaposleni u „Poštama Srbije“ predstavnicima vlasti su sa protesta poslali poruku da im se vrati ono što im je, kako tvrde, oteto. Kažu da su im plate niže od republičkog proseka i da su nezadovoljni rukovodstvom u preduzeću. Obećanjima Vlade ne veruju.

Pitanje glasi – šta je prava priroda problema u „Poštama Srbije“ i kada će biti raspisan konkurs za direktora, s obzirom da je v.d. direktorki gospođi Petrović istekao mandat pre dva meseca?

Pitanje za gradonačelnika Beograda gospodina Sinišu Malog. Mi još uvek ne znamo koji je kompletan idiot u Hercegovačkoj ulici rušio noću, ali sasvim je izvesno ko zagorčava život građanima Beograda danas. Gospodin Siniša Mali je prilikom otvaranja ulice Vojvode Stepe svojevremeno izjavio – obesite me ako pogrešim na Slaviji. Užasna retorika, jer građani Beograda nisu divljaci i naravno da ga obesiti neće, ali je pogrešio na Slaviji, Pionirskom parku, Ruzveltovoj, Brankovom mostu, Kosančićevom vencu, Skadarliji, kao i „Beogradu na vodi“, za koji postoji opravdana sumnja da će postati zbratimljeni grad sa Atlantidom. Pogrešio je, i to mnogo. Pogrešio je i zato što je pustio struku niz vodu. Pogrešio je zato što smatra da su građani Srbije naivni i da nisu svesni da se u Beogradu upumpavaju pare iz budžeta.

Pogrešio je i zato što smatra da su Beograđani naivni i da mogu da kao ozbiljnu rekonstrukciju, revitalizaciju grada prihvate najednostavnije građevinske radove na kojima se zarađuje mnogo, a koji se sastoji od nešto peska ili betona kao podloge, nešto granitnih ploča, a nadam se i kaldrme za popločavanje, nešto malo travnatih tepiha, par drvenih klupa i mnogo više od svega, novogodišnjih ukrasa, za koje je u poslednje tri godine dato nedopustivih četiri miliona evra za nabavku i reparaciju istih. Primera radi, budžet jednog Varvarina otprilike toliko iznosi.

Kao narodni poslanik, kao građanka Beograda, i profesionalno kao arhitekta, smatram da takve greške Beograd nije zaslužio, kao i da građani Srbije nisu zaslužili da plaćaju predizborne nervozne pokušaje gradskih vlasti da u roku od par meseci urade sve ono što nisu uradili u proteklim godinama.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje gospodinu Siniši Malom – zašto se gradska uprava ne bavi fundamentalnim problemima Beograda, kao i preduzetim ugovornim obavezama vezanim za „Beograd na vodi“? Da li priželjkuje poraz na beogradskim izborima kako bi sve preuzete ugovorne obaveze ostavili novim vlastima kao vruć krompir, pritom im odsecajući sredstva iz budžeta Republike, koja sada nemilice pristižu?

Pitanje za kolegu poslanika dr Aleksandra Martinovića, 20. jula 2017. godine odlukom Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja, iz tog razloga predsedavajućem Radne grupe, dr Aleksandru Martinoviću, postavljam pitanje – molim gospodina Martinovića za jedan od ponuđenih odgovora zašto još uvek ova radna grupa nije počela sa radom? Pod a) nikada neće početi sa radom, jer je ponašanje poslanika u Skupštini primer pozitivnog parlamentarnog ponašanja, nikada neće početi…

Hvala.

Ja bih, pre svega, zamolila kolege poslanike iz vladajuće koalicije da nigde u Poslovniku ne piše da treba da odbiju svaki predlog zakona opozicije.

Bavila sam se Zakonom o vodama i vode potpadaju pod prirodne resurse. Ja vas molim da o prirodnim resursima, vodi, zemljištu, šumama, vazduhu razmišljate kao o svojoj dedovini. Ako budete razmišljali kao o svojoj dedovini, onda ćemo doći do zajedničkih razmišljanja i pozitivno ćete reagovati na ovaj zakon.

Zakon o vodama koji je ovaj skupštinski saziv usvojio 2016. godine, novembra meseca je jedan loš zakon i valja ga popraviti.

Pre svega, prema proceni EU, rok za ispunjenje obaveza iz oblasti voda je 2041. godina i za sprovođenje svih mera koje su neophodne da bi stanje u vodoprivredi dovelo do zadovoljavajućeg nivoa potrebno je 8 milijardi evra. To zaista nisu mala sredstva. Podsetiću da za sve što se odnosi na zaštitu životne sredine treba 12 miliona evra, a za vodu 8 milijardi evra.

Porazni pokazatelj našeg nedomaćinskog odnosa prema vodama, pošto voda uvek nešto nosi, a kažu i pamti, su poplave iz 2014. godine.

Ja bih, zaista, molila poslanike još jednom da razmisle o vodama kao o dedovini i onda im neće biti potpuno normalno da se Rakitska reka, koja se nalazi u zaštićenom parku prirode, optereti hipotekom i kao takva upiše u katastar. Zašto je opterećena hipotekom? Opterećena je hipotekom radi lične koristi onih koji na njoj i na ostalim bujičnim tokovima rade male mini elektrane i uništavaju potpuno vodotoke, ucevljujući ih i ne ostavljajući u vodotocima čak ni biološki minimum.

Još jednom vas molim, kolege poslanici, razmišljajte o vodama i o svim prirodnim resursima kao o svojoj dedovini i doći ćemo do potpuno zadovoljavajućeg tretmana u ovim oblastima. Hvala.