Gospodine predsedavajući, hvala vam što sam dobio reč, jer sam hteo juče da govorim, ali je ministar verovatno zbog zauzetosti bio odsutan, pa sam za govornicom rekao da ću govoriti kada bude ministar u sali.
Imamo jedan problem i želim da govorim o tome. Verovatno u ovom našem nacionalnom programu je predviđen program za izgradnju mnogih infrastruktura na području Srbije. Sada je to diskutabilno da li je negde trebalo uvesti put, a negde nešto drugo, ali bi bilo dobro da se od tog programa nešto i uradi. Biće to urađeno u Srbiji, biće poboljšani uslovi za život na tim prostorima, tamo gde dođe do takve izgradnje.
U investicioni i nacionalni program treba sigurno dodati i probleme koji se u međuvremenu javljaju, jer ovo što se planiralo, što su opštine pravile svoje programe, ministarstva itd, želim da postavim jedno pitanje, da li ima sredstva za intervencije, ako se nešto u međuvremenu dogodi što je neplanirano.
Ovo o čemu ću govoriti ne trpi odlaganja. U opštini Merošina, u selu Batušinac, oštećen je most na Moravi, pao je jedan stub, a to je selo koje se graniči sa niškom opštinom.
Ljudi iz tog sela imaju samo dva-tri kilometra da dođu do niške pijace, a to su dobro organizovani poljoprivredni proizvođači koji imaju najveću proizvodnju, možda, na jugu Srbije, u povrtarstvu i moraju svako jutro sa stotinak vozila da kruže, da zađu 15 kilometara da bi došli do niške pijace. A kažem da se radi sve o robnim proizvođačima.
Opština to nije u mogućnosti da sama uradi, bez pomoći ne može i ne znam, verovatno može da se nađe malo para da se to popravi i izgradi, veličina mosta nije velika, jer bi skratila velike muke tih seljaka iz tog dela.
Takođe, iz tog sela proizvođači preko Morave imaju svoja imanja i zamislite vi, da bi išao da obradi svoju njivu, a to su pretežno bašte, pošto su pored Morave, treba da zađeš 15 kilometara da dođeš u svoju baštu. Molim vas, ministre, da pokušate, da li će to kroz nacionalni program, da li neke hitne intervencije, na neki način da se iznađu sredstva i da razrešimo to pitanje.
Opština već dva-tri meseca, skupština je to razmatrala, pokušava se da se napravi neki privremeni most, pontonski most i to treba mesečno oko dva miliona da košta opštinu za korišćenje tog mosta. Ako to tako bude i rešimo taj problem na taj način, onda će ceo budžet opštine Merošina da ide za korišćenje mosta preko Morave.
Prema tome, vidim da su ogromna sredstva u ovom planu, da ima para, i treba pronaći malo para da se to završi. Evo, pokušao sam da to objasnim, jer imamo zadatak od tih ljudi, molili su me, da iskoristim prisustvo ministra i da to kažem za ovom govornicom, kako bi možda mogli da nađemo rešenje da skratimo muku tih poljoprivrednih proizvođača.

Mislim da noćas razgovaramo o Poslovniku.

Javio sam se da govorim o Poslovniku.

Gospodine Anđelkoviću, pošto šef poslaničkog kluba nije ovde, nismo mogli da popunimo prijavu, hoću da govorim o Poslovniku..

Hvala lepo. Gospodine Markoviću, pošto ste vi predlagač ovog poslovnika verujem vam da ste imali dobre namere. Hteli ste da unapredite rad Skupštine, da Skupština radi po nekim novim pravilima, da se stvore bolji uslovi. Iz vašeg izlaganja video da se vi sekirate za sve, i za službenike, i za poslanike itd.
Ali, imajući u vidu da ste nam vi kao predsednik Skupštine već predlagali jedan Poslovnik, moram da kažem da se plašim da i u ovom Poslovniku ne bude nešto što će sutra da smeta. Poslovnik koji ste predložili, a radi se o Skupštini, nije se pokazao dobro u praksi. Kada smo ga usvajali, i kada smo na poslaničkim klubovima razgovarali, bilo je obećanje, ostavite nam u Poslovniku da će predsednik moći da produžava Skupštinu povremeno kad to zatreba, a vi onda posle kada vam to usvojimo vi onda svaki dan produžavate. Ne samo kad treba i to će biti nekoliko puta u godinu kad bude potrebe za to.
Da se i iz ovog poslovnika nešto ne bi zloupotrebljavalo, smatram da ovaj poslovnik sad ne treba da donesemo. Ima mnogo razloga zbog čega ne treba ovaj poslovnik da donesemo. Zbog toga što treba da ima neki red šta donosimo u Skupštini, koje zakone donosimo, pa da dođemo do Poslovnik.
Mi nemamo zakon o Skupštini i narodnim poslanicima, a donosimo Poslovnik, donosimo neke zakone. Pitam se da li su legalni zakoni ovi koje mi donosimo kada nemamo zakon po kojem radimo. Mislim da je to osnovno.
Prvo, donosimo neke reformske zakone. Svi u Evropi imaju zakon o skupštini, čak i ovi što se sami proglašavaju na našem terenu da su država, pa i oni imaju zakon o svojoj skupštini, samo mi nemamo zakon o skupštini. Ne razumem i smatram da treba da ovaj poslovnik ili da povučete ili ne treba da glasamo za njega dok se ne donese zakon o Skupštini.
Već dva puta je trebalo ovaj zakon da bude na dnevnom redu, pa iz nekih razloga se povlači. Uđe u proceduru, podeli se poslanici, nema ga u dnevni red, neko se setio pa ga povuko. Ako ne smete da donosite zakoni ili se plašite od nekog, onda daj da vidimo da donosimo neke zakone koji nikoga neće uvredu, gde se niko neće ljuti, gde neće pišu novinari.
Dalje, ovde se govori o pododborima. Smatram da ako uvedemo praksu pododbori biće zanemareni odbori. Evo iz prostog razloga to smo doživeli u praksu, ako pododbori rade kao što je radio ovaj pododbor za ustav, onda i ne treba da ih organiziramo kod svih odbora. Ako nam negde treba nešto da se može prođe, onda možda u pojedinačnom nekom odboru to stavite, ili na neka manja vrata da se uvede, ali ako uvedemo praksu, znači odbori neće ima šta da rade jer će pododbori da rade.
Tako se i Lončar i ovaj profesor iz DS već godinu dana dogovaraju šta će ture u Ustav, šta će izbace itd.
Što se tiče saveznog parlamenta, ako je ovaj poslovnik takav kao što je sada napravljena organizacija, radi poboljšanje uslova, pošto rekoste da ima i glavna zgrada, i pomoćna zgrada, pa domaćin određuje šta će radi u glavnoj zgradi, šta će radi u pomoćnoj zgradi, mislim da ovo što se sada dešava nije dobro.
Nije dobro iz razloga, to možda do vas ne dođe, pa se nadam možda su vam neki i namerno podmetnuli ovaj poslovnik da predložite, pošto niste u toku. Jer kod predsednika službenice se ne smeju ni žale, ali pričaju po hodnicima sledeće: da se ovim rasporedom sad koristi i ona zgrada i da su iz ove zgrade službenici prebačeni u onu zgradu, da bi se toliko oslobodilo mesta da ovde, u ovoj zgradi dovedete vaše ljude i da dovede koji koga ima. To je tako u praksi. Na papiru i u Poslovniku se napiše i to dobro izgleda kada bude napisano, a kad počne da se sprovodi, onda tek vidimo šta nije dobro.
Na kraju, želim da kažem da lično, kao poslanik, neću glasati za ovaj poslovnik, sve dok na dnevnom redu Skupštine se ne nađe zakon o Skupštini i narodnim poslanicima.

Gospodine predsedavajući, tražio sam reč imajući u vidu da je ovde bio prisutan ministar Dinkić.
Pitanje koje želim da postavim i ono što mene interesuje je vezano za ministra, pa vas molim da mi date reč kada se bude ministar vratio u sali.
Hvala vam.

Gospodine predsedniče, ovde je povređen Poslovnik, jer prethodni govornik nije govorio o temi koja je na dnevnom redu u Skupštini, ovaj iz G17, gospodin Homan.
Priča o kiparskim parama je zamajavanje naroda već šest godina. To je vešto izvedeno, da se narod zamajava i da gleda u Kipar, a vi na domaćoj sceni da poberete ovo što ima u državi.
To je na najbolji način u jednoj TV emisiji objasnila Borka Vučić, a nudila je duel sa Dinkićem, da mu malo pokaže šta su to finansije, šta je sa parama, kako posluje država, da je normalno da mi imamo i u drugim zemljama pare, da trgujemo sa svim zemljama itd.
Vi tu priču valjate šest godina, a do sada ništa nije dokazano. Prema tome, obratite pažnju. Mislim da je dobar trenutak iskorišćen da se govori o kiparskim parama. Posle ministar Dinkić ovde kaže da je to teško da se nađe. To vreme ste dobro iskoristili da prodate banke, da prodate preduzeća po dva-tri evra, rasprodaja itd. Dobro ste vi tu pazarili. Na kraju vašeg mandata opet ćete da konstatujete, a možda će nekad i vaš ministar da kaže – bila je šala, kiparskih para nigde nije bilo.

Gospodine Markoviću, javio sam se po Poslovniku, pošto je vreme za pauzu i predlažem da date pauzu, da pozovete šefove poslaničkih grupa i da obezbede malo poslanike da dođu da sednu u ovu skupštinu. Birani su da rade u Skupštini, jer ako je ukinuto sve, predlažem da ukinemo i da ne podnosimo amandmane, jer ako niko ne dolazi da sluša, kako će on odlučivati u danu za glasanje, kako će se izjašnjavati o pojedinim amandmanima.
Sledeće, danas iz onih koji drže vlast, iz te stranke, iz DSS-a, iz G17, 9+9, Velja Ilić ima ukupno pet poslanika. Iz DSS-a ima dva i ove mlade kolege treba da se ugledaju na profesora Simonovića koji je stalno ovde u klupama i ako su se umorile mlade kolege treba da daju drugima mandate da ima ko da radi u ovoj skupštini.
Ovo želim da kažem zbog javnosti, zbog glasača. Ne treba više da glasaju za stranke kao što su G17, DSS, 9+9, Velju Ilića, jer ne obavljaju svoju dužnost, šta će im poslanici.

U članu 35, gospodine Markoviću predložio sam da se procenat zarada od 40% za nerazvijene opštine poveća na 60%.
Ovo sam predložio iz razloga što je u nerazvijenim opštinama vrlo mali broj radnika, što iz nerazvijenih opština radnici rade u većim opštinama i u većim gradovima koji su pored nerazvijenih opština.
Mnogi radnici su i odjavljeni iz tih opština iz raznoraznih razloga, iz razloga da dođu do neke privilegije ili kod biroa za zapošljavanje ili kod lečenja ili sve ostalo što imaju predlog veliki gradovi. I tu su siromašne male nerazvijene opštine dosta oštećene.
Pošto u nerazvijenim opštinama ne rade preduzeća, mali je broj uposlenih. Jedina zaposlenja i od tog malog budžeta su po opštinama i ono što je vezano za budžet, a posebno 2000. godine udvostručen je broj radnika po opštinama, po direkcijama i ono što može da se primi plata iz opštinskog budžeta, to je posebno donela ova demokratija od 2000. godine do danas.
Zbog toga predlažem, da bi malo mogle te opštine da živnu, da mogu da izmire svoje potrebe, da urade nešto da se vidi, nešto za građane koji se nalaze po tim selima u nerazvijenim opštinama, da ostanu tu da očuvaju selo, da se ne sele, da se ne prazne sela, da se ne svede Srbija samo na gradove itd. Mislim da bi ovaj amandman dobro došao tim opštinama. Zakon o nerazvijenim opštinama je donet, bilo je tu nekih dodatnih sredstava za te opštine, ali i posle toliko godina one su i danas nerazvijene, znači nije bilo mnogo pomoći. Kroz ovaj zakon mislim da je trebalo da se sagledaju nerazvijene opštine i sasvim je na mestu moj amandman, neće to nikome mnogo škoditi, a dobiće mali broj opština, mislim da ima 30-tak opština kojima su potrebna ta sredstva za nerazvijene.
Prema tome, znači, ponavljam opet, predložio sam da umesto 40%, 60% iz poreza na zarade ostane nerazvijenim opštinama. Mislim da je amandman realan i zbog toga molim, iako nema mnogo poslanika, predsednik reče da poslanici gledaju to i preko televizije, ali mislim da ova mreža ovde u zgradi ne radi pa su u nemogućnosti da me čuju, iako sede po kancelarijama možda nisu u mogućnosti da me čuju i neće znati u danu za glasanje kako da se opredele.
Ali, molim kolege, pošto ih ovde ima iz Radikalne stranke, da prenesu svojim kolegama i svima ostalima, barem jednom ili dvojici iz ostalih stranaka, o čemu se radi da bi mogli da utiču na njih da u danu za glasanje glasaju za moj amandman na član 35, a to znači da samo za nerazvijene opštine umesto 40% od zarade bude procenat 60% od zarade. Hvala.

Gospodine Markoviću, hteo sam, pošto se radi o članu 35. i da ne bude tu zamena teze, oba amandmana koja su data na član 35. su prihvatljiva.
Kolega Miša Petronijević je tražio da u svim opštinama, samo da pojasnim, procenat od 40 bude na 50%, i ako bi on bio prihvaćen, to bi bilo dobro za sve opštine. Tražio sam da samo za nerazvijene opštine od 40 bude na 60.
Prema tome, da se ne zamene teze, oba amandmana mogu da budu prihvaćena. To bi bilo dobro za sve opštine, a posebno za nerazvijene.
Čujem da neki govornici ovde zagovaraju da je postignuta ravnopravnost, nema tu mnogo pravde. Po ovom zakonu će biti: ko ima – imaće, a ko nema, opet neće imati. Opet insistiram na amandmanu, dajte da pomognemo siromašne opštine i da ne svedemo Srbiju samo na gradove.
Ovde se neki žale i strah ih je i kažu, tu je već povećano, mnogo će opštine da dobiju. Ne znam koja je to suma određena u budžetu koliko treba opština da ima. Ima mnogo posla na lokalnom nivou gde su nam opštine, gde su urađeni putevi, šta je sa centrom opštine i obližnjim selima itd. Mi ovde izražavamo bojaznost i dajte da ne preteramo, mnogo ćemo da damo opštinama, obogatiće se opštine itd.
Mislim da ne treba da se bavimo tim poslom, ne treba da ne citiramo koliko je to potrebno opštinama. Opštinama uvek treba i ovo što je do sada davano i koliko su oni imali sredstava iz budžeta i ta dodatna sredstva, to je nedovoljno. Nedovoljno je iz razloga da kada pođemo na teren i kada u praksi pogledamo šta je u tim lokalnim samoupravama i kakvi su uslovi tamo stvoreni da građani mogu da žive.
Prema tome, mislim da je vrlo jasno, pošto su dva amandmana na jedan član, šta znači jedan, a šta znači drugi. Jedan drugog neutrališe. Prema tome, može da se glasa za oba amandmana i ako budu oba usvojena, to će biti dobro i za sve opštine, a posebno za nerazvijene. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 36. gde se govori koji sve prihodi pripadaju lokalnoj samoupravi i šta to Republika ustupa, tj. koje prihode ustupa Republika lokalnim samoupravama. Jedan od prihoda je i prihod i porez na traktore i priključne mašine.
Amandmanom sam tražio da se to briše iz tog člana, iz razloga što lokalne samouprave nemaju taj prihod. Ne možete nešto što nemate da ustupite opštinama. Lokalne samouprave ovakve prihode i ovakve poreze na traktore i na priključne mašine i ne uvode.
Kako ćemo mi obrađivati poljoprivredu kada oporezujemo i traktore i priključne mašine, još taj namet da damo seljacima i onda smo završili sav posao oko poljoprivrede. Mislim da to ne treba da stoji, jer taj prihod praktično u slabim nerazvijenim opštinama, bilo je nekoliko predloga i pokušaja, to ne može da prođe ni u jednoj takvoj skupštini itd.
Prema tome, seljak uloži u traktor, to je za seljaka skupa mašina, jedva kupi i on sa njom treba da pravi prihode, a to je da obrađuje zemlju. S tim parama se isto u gradu i kupi po neka mašina, pa se nešto i proizvodi, napravi se neki prihod, prave kese, da ne nabrajam sve živo. Sa traktorom nema mnogo dobiti, samo da se obradi da ne bi ostala neobrađena poljoprivreda.
Prema tome, mislim da nije u redu da to stoji u ovom članu. Slažem se da ostali prihodi treba da stoje, a džabe ćemo predvideti zakonom da lokalne uprave imaju prihod od traktora, kada oni taj prihod nemaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni amandman nisam hteo da objašnjavam, jer ne znam zbog čega bih to radio, nema ministra. Nadam se da je razuman čovek i ukoliko se ovde obrazloži amandman možda bi on i mogao da prihvati neki od amandmana, ali džabe sve.
Amandman na član 42. je sasvim realan. Predložio sam da povećamo u tom članu, radi se o kriterijumima, koje sve kriterijume treba da zadovolji lokalna samouprava kada se ocenjuje koliko će dobiti sredstava. Obično je u tim opštinama uzeto za kriterijum koliko ima škola, vrtića i još nekoliko kriterijuma.
Da bi se došlo do preciznije mere predložio sam još dve stvari koje treba uzeti u obzir kada se određuju kriterijumi i dao sam da jedan od kriterijuma bude prema broju zaposlenih na području jedinice lokalne samouprave i prema stepenu ukupne razvijenosti jedinice lokalne samouprave. Kompletirali bi kriterijume i rezultati bi verovatno bili drugačiji nego što će biti sada sa manjim brojem kriterijuma. Kada nešto želiš da ocenjuješ, što više kriterijuma treba da daš i dobiješ preciznije, ali ovde ne postoji želja da to bude ravnomerno, da se izvrši korekcija itd. Znači, nema ni želje, nego što je napisano samo ja znam, pa mislim da nećemo daleko da doguramo.
Prema tome, mislim da je realno, ništa ne remeti ni zakon, ni član. Kada praviš kriterijume i staviš tri kriterijuma, ako ima neko ko ti predloži još dva kriterijuma i kada sve to svedemo dobićemo ravnomeran razvoj svih sredina. Znači, cilj ovog zakona je da sve lokalne samouprave budu u jednakom položaju, ali napravićemo kriterijume gde opet neće biti u ravnomernom položaju.
Realno je da se ovaj amandman prihvati i da u danu za glasanje glasamo za ovakve amandmane. Radi se samo o kriterijumima. Bolje je uzeti pet kriterijuma i preciznije da se odredi koliko će svaka opština dobiti da bi mogla da obavlja svoje dužnosti na terenu, nego ostati na tri kriterijuma, a tako će mnoge opštine biti oštećene.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 51. i tačno je da je Odbor to prihvatio. Šteta je što nema ministra, možda bi to moglo odmah sada ovde da dogovorimo, ali o tom potom. Dužan sam da obrazložim amandman.
Predložio sam, od tri člana komisije koji predstavljaju jedinicu lokalne samouprave, jedan član mora biti iz jedne od nerazvijenijih opština. To nije bilo precizirano u članu.
Mojim amandmanom bi se preciziralo da od 10 članova plus predsednik, jedan bi trebalo da predstavlja nerazvijene opštine i mislim da bi to bilo pravično.

Dame i gospodo narodni poslanici podneo sam amandman na član 53, ništa ne treba da se briše, ništa da se oduzme, samo da se doda nova tačka. Kada se formira Komisija moramo da obezbedimo posao, da ima šta da radi.
Predložio sam da komisija pored ostalih poslova koje radi treba da priprema predloge za poboljšanje sistema finansiranja nedovoljno razvijenih opština.
Ako ovaj zadatak ne damo komisiji da radi, ne znam koja je onda svrha Komisije. Ako je po zakonu napravljeno šta ti sve sleduje i koji su kriterijumi, koliko da dobije svaka opština, onda komisija nema neki razlog da može mnogo da radi.
Komisija bi postigla pravi cilj ukoliko bi postigla da ostanemo bez nerazvijenih opština, da sve opštine pređu u razvijene. To bi bio i prvi zadatak. Što ne bi komisija sela pa da izađe pred Vladu i predloži neke mere i da kaže – dajte siromašne opštine, da kažemo da nema siromašnih u Srbiji, to i to treba tamo da se pomogne da bi opština iz nerazvijene prešla u razvijenu.
Ovaj amandman sam objašnjavao i na odboru, podrazumeva se da to radi komisija. Drugo je to – podrazumeva se, drugo je kada se stavi u zadatak.
Barem će jednom godišnje neko negde da raspravlja i da se interesuje i otvori neka pitanja po pitanju nerazvijenih opština. Ovako, u celoj toj stvari, kada su sve opštine i gradovi u jednom košu, ovo pitanje nikada neće biti pomenuto.
Zbog toga nisam hteo da nešto brišemo, menjamo, nego kada nabrajamo poslove koje treba da radi komisija, kažemo, pored ovih poslova koje smo nabrojali, stavljamo komisiji zadatak da napravi program kako će se finansirati nerazvijene opštine, da tamo bude bolje stanje.
Ni Vlada ni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a mislim da je zadatak, kada zakon uđe u proceduru, da se daju predlozi i da dođe do poboljšanja zakona, da taj zakon može da funkcioniše u praksi. Sve ostalo, mislim da ćemo promašiti cilj.
Ponavljam, naš predlog, naš amandman želi samo da upotpuni rad komisije, neko se ovde sekira, sigurno da će biti prezaposlena komisija pa neće imati vremena da radi, jer će imati druge poslove itd.
Zbog toga, na kraju želim da zamolim sve poslanike u danu za glasanje da uzmu u obzir ovaj član, ne smeta da stoji u zakonu. Ko se nečim bavio, ko je radio negde, u nekom preduzeću, ko je stvarao dohodak, njemu je to jasno u praksi, da uvek daš deset zadataka, pa kada se završi osam, ti si zadovoljan. Ako daš jedan i on ostane nedovršen, ništa ne radiš.
Prema tome, predsedniče Markoviću, pošto vas visoko cenim i smatram da poznajete ovu materiju, želeo bih da kažem, ukoliko mislite da nije realno da komisija treba da uradi ovo za nerazvijene opštine, u svojstvu predsednika Skupštine treba da se zalažete da se napravi ravnopravnost u opštinama u Srbiji. Ukoliko kažete – nije dobro, smatram da ne treba, spreman sam da povučem ovaj amandman.
Ali, mislim da je amandman dobar i dobro bi bilo za ove siromašne i jadne opštine koje od dinara prave dva, da im neko predloži, moj prethodnik Joca je govorio da će u ovoj komisiji biti eksperti. Dajte da se i eksperti založe, neka predlože nešto pametno za ove siromašne i nerazvijene opštine. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Anđelkoviću, vi ste odmah na početku pročitali ko je sve podneo amandmane. Među tim imenima niste pročitali mene, imam četiri amandmana. Dobro, nije važno. Posle toga na član 1. ima amandman Vjerica Radeta, ona zastupa nekog poslanika radikala, a ja sam posebno podneo amandman i nemam veze sa tim amandmanom, pa prema tome....