Mislim da stvarno treba da se nešto i toleriše; ili da nas obavestite koliko je to naše vreme, ako pravite novi raspored, pa je ovde sve obrnuto i naopako, svakoj poslaničkoj grupi treba dati vreme kao kada je prvi put podeljeno vreme treba izvršiti preraspodelu vremena jer su ovde nikli mnogi poslanički klubovi koji nemaju vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS je podnela amandman na član 5. da se on briše. Smatram da nije logično da se predvide kazne za građane, ali verovatno ima opravdanja zbog toga što se u zakonu predviđa osnivanje poreske policije. Onda vas razumem, morali ste da im obezbedite posao. Da li znači da poreski policajac može da stane ispred prodavnice i svakom ko nije uzeo račun ili ga je zaboravio, izrekne kaznu od 1.000 dinara? Da li ćete na ovaj način nadoknaditi manjak predviđen u budžetu? Umesto da se nađe rešenje da kontrolišete 5.000 kasa u Srbiji, vi ste se odlučili za potez da napravite obavezu za 7-8 miliona građana u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem na temi molim vas da imate jednake kriterijume kada izričite kazne poslanicima Socijalističke partije. Nismo mi i radikali ovde dežurni samo za izricanje kazni. Vlada utisak da vodite dobro Skupštinu i molim vas da to nadalje ne kvarite.

Na dnevnom redu je formiranje anketne komisije za ispitivanje zloupotreba: ko je hteo da organizuje upad u Vladu, ko je koga prisluškivao;  verovatno ima toga dosta, da bi komisiji bilo potrebno toliko vremena koliko ste proveli vremena od kada ste došli na vlast.
Mi iz Socijalističke partije nemamo nameru da se mešamo u raspravu koju ste proizveli vi unutar DOS-a. Vi ste sve ovo radili, pa onda i kažite ko je sve vršio zloupotrebe. Vidi se da ne ide dobro i da vam građani zameraju što ste ovako radili. U suštini, mi ćemo se zalagati, uvek smo tako činili, da se utvrdi istina.
U više navrata obraćali smo se Skupštini i predlagali anketne odbore na mnogo tema: da se osnuje anketni odbor za Kosovo, šta se tamo dešava i ko za koga radi; da se osnuje anketni odbor za ispitivanje ko radi šverc sa cigaretama; (Na šta liči ovo dobacivanje?) da se osnuje anketni odbor da se ispita nezakonito hapšenje Slobodana Miloševića; (Možete li jače da vičete? Kada se vrši politička rasprava, treba da se ima kultura.) da se formira anketni odbor da ispita sva politička ubistva koja su se dogodila od kada ste vi na vlasti; afera Perišić; verovatno ima mnogo toga zašto treba osnivati anketne odbore, a to je vaša stvar.
Vi ste na vlasti, vi ste većina u ovom parlamentu, možete sve, da optužite i osudite koga god hoćete, da pošaljete u Hag koga hoćete, da uzmete mandate u Skupštini, mandate jednoj političkoj grupi. Vi u Skupštini možete vašom većinom da izglasate da je danas nedelja, iako je utorak. To uporno i stalno radite. To vam prolazi zasad i možda još za neko vreme, ali ne može večito; hteli vi ili ne, ovo će jednog dana sve izići na videlo i svakoga će stići pravda, mi duboko u to verujemo.
Već dve godine ste na vlasti, a vi se još bavite nama. Mandat će vam izaći, a vi se još bavite nama. Umesto da realizujete obećanja koja ste dali građanima Srbije; npr, da ćete smanjiti kriminal u Srbiji.
Kako ćete smanjiti kriminal u Srbiji kada vam Vlada radi kriminal: prisluškuje predsednika; (Ako Vlada prisluškuje predsednika, šta je to? Vi ste to rekli kada ste anketni odbor formirali.) kada predsednik Koštunica radi kriminal i naruđeje da vojska zauzme Vladu; sve je to kriminal unutar DOS-a; kada potpredsednik Vlade odaje državne tajne. Šta rade ostali, kada to rade najveći državni rukovodioci.
Može gospodin Čeda Jovanović vazdan ovde da drži političke i mitingaške govore, a to više ne prolazi kod građana, svima je jasno šta se dešava danas u državi. Na samom kraju, mi ćemo učestvovati u radu komisije ukoliko prihvatite amandman SPS koji su podneli kolege poslanici Rajko Baralić i Branko Ružić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegama Jocom Arsićem, Milanom Janković-Žiretom i Tomom Bušetićem podneo sam amandman na član 3. ispred Socijalističke partije Srbije. Predložili smo da se posle člana 3. doda novi član 3a koji glasi "U članu 22. stav 1. tačka 3. briše se".
U tački 3. predlažete da okružni sud vodi krivični postupak prema maloletnicima. Do sada je tu nadležnost imao opštinski sud, što je i sadašnji naš predlog. Osim toga, bitno promenjena stvarna nadležnost dovela bi do toga da u trenutku kada stupaju u život odredbe o nadležnostima, veliki broj predmeta će biti ustupljen okružnim sudovima, koji će morati iznova da započnu glavni pretres i izvedu dokaze. Drugim rečima, sve to bi dovelo do odugovlačenja postupka. Kada je u pitanju vođenje postupka prema maloletnicima, usvajanjem amandmana sprečilo bi se nepotrebno komplikovanje pristupa sudu od strane maloletnika i njihovih roditelja, do čega bi, izvesno, došlo kada bi celokupna materija maloletničkog kriminala bila u nadležnosti okružnih sudova.
Proširen obim nadležnosti okružnih sudova u krivičnoj materiji proizveo bi i niz organizacionih problema, kao što je: potreba za novim sudijama i dodatnim osobljem u okružnim sudovima, potreba da se poveća broj sudnica i kabineta u zgradama gde su smešteni okružni sudovi, višak sudija u opštinskim sudovima, što je sve razlog više da se prihvati predlog za izmenu člana 22. Zakona o uređenju sudova, a to znači da krivični postupak prema maloletnicima vodi opštinski sud.

Dame i gospodo narodni poslanici, grupa poslanika SPS-a podnela je amandman na član 14.

U članu 14. predviđeno je da apelacioni i upravni sud počnu sa radom 1. marta 2003. godine, umesto 1. oktobra 2002. godine. Zašto je to tako, da li ima još zadataka koje treba da vam završe sudovi po starom Zakonu, zašto odlaganje roka za početak ovih sudova, zašto vlast tj. DOS nije na vreme obezbedio finansijska sredstva za rad ovih sudova ako je već planirao da ih uvede?!

Stoji obećanje, kada su povećane takse od 10 do 50 puta, da će biti i za ove namene. Zbog toga smo kolege Arsić, Janković, Bušetić i ja predložili da se član 14. briše i da apelacioni i upravni sud počnu sa radom 1. oktobra 2002. godine. Znači, da sudovima objasnite gde su pare od visoke sudske takse koju plaćaju građani. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, na dnevnom redu Skupštine je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Ovaj zakon je izuzetno restriktivan, kao uostalom i Zakon o radu protiv koga smo mi socijalisti glasali, kao što ćemo uraditi kod ovog zakona, u zavisnosti od usvajanja amandmana. O socijalnoj pravdi i brizi, makar o osnovnim pravima zaposlenih, nema ni govora. Sva rešenja su usmerena ka tome da zaposleni ne može da utiče na svoj položaj. Ova rešenja primernija su kapitalističkim zemljama u kojima poslodavac ne brine ni o čemu, osim o profitu. Briga o radnicima je na zadnjem mestu.
Državna uprava jeste specifična uprava, zato što nijedna vlast ne može biti kvalitetna ako nema kvalitetnu logističku podršku, odnosno kvalitetnu državnu administraciju. Umesto da se ovim zakonom uvodi taj novi kvalitet, brišu se iz zakona postojeća, mnogo kvalitetnija rešenja.
Dokaza da je Predlog zakona nekvalitetan ima dosta. Na primer, članom 1. ukida se obavezno raspisivanje konkursa za rad na određeno vreme. Tako niko osim povlašćenih, bliskih rođaka ili prijatelja, neće ni znati da je uopšte raspisan konkurs. Da li je ovo po vama transparentnost o kojoj stalno pričate i na koju se stalno pozivate?
U članu 7. predlažete da zaposlenom u državnoj upravi može prestati radni odnos i ako dobije najnižu ocenu od pretpostavljenog. Pitam se, šta ta najniža ocena znači. Da li se zaposleni ocenjuje ocenom od jedan do pet ili od pet do 10, i koji su elementi za ocenjivanje. Valjda znate da davanje bilo kakve ocene podrazumeva precizne elemente ocenjivanja. Kako može pretpostavljeni da oceni, na primer, stručnog radnika ovde u Skupštini koji opslužuje neki od odbora, ako se sednice tog odbora ne zakazuju otprilike godinu dana. Zaposleni, naravno, nije odgovoran, jer u proceduri nema zakona ili ne zasedaju radna tela.
Iz ovog se zaključuje da će se, ukoliko ostane član 7. Predloga zakona, za ocenjivanje koristiti i tzv. odokativne metode i bez posla će ostajati nepodobni. Da li će to biti stručna i odgovorna državna administracija ako u njoj budu radili zaposleni bez konkursa, prijatelji, familija funkcionera koji rukovode pojedinim državnim organima?
Uvedene su uvećane kaznene mere za radnike u državnim organima i opravdanje je da je to moralo biti tako, za radnike u preduzećima, jer ste tvrdili da gazde sa strane neće kupovati preduzeća gde radnici imaju neka prava. Zašto to za radnike državne uprave, kada to nećemo prodavati. Valjda državna uprava nije na prodaju.
Na kraju, predlažem da i ovaj zakon povučete, kao što ste to uradili i sa prethodnim zakonima sa ovog zasedanja koje ste povukli iz procedure, jer nije dobar zakon za radnike. Sve koje budete primili na ovaj način, uz pomoć ovog zakona u državne organe onaj ko dođe na vlast posle vas može da otpusti po istom zakonu i nema potrebe da donosi novi zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ne mislim da ćete prihvatiti ovaj amandman, jer to bi bila prevelika avantura za novog ministra, kada bi prihvatao amandmane opozicije, ali ipak, mi smo podneli ovakav amandman.
Amandman na član 9. podneo sam zajedno sa kolegama Tomom Bušetićem, Jocom Arsićem i Draganom Todorovićem. Predložili smo da se ovaj član briše u datom tekstu i da se unese novi tekst, koji će predložiti razumne kaznene mere. U ovom članu se predviđa da se za neopravdani izostanak sa posla, jedan radni dan, može izreći kazna do 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome je doneta.
U dosadašnjem zakonu kazna je bila predviđena za neopravdano odsustvovanje sa posla, dva uzastopna dana, i za ovakav prekršaj koji se ubraja u lakše povrede radne dužnosti, kazna je bila 10%. Znači, sve je udvostručeno.
Grupa poslanika koja je podnela ovaj amandman smatra da su kaznene mere visoke; ne treba radnike kažnjavati visokim kaznenim merama u novcu, jer su se radnici sami kaznili kada rade za ovako niske plate. Veća kazna od toga im ne treba; 20% kazne na niske plate u ovim uslovima je visoka kazna, kada radnici sa platom ne mogu da prežive.
Ovakvim kaznenim merama nećemo stimulisati radnike da bolje rade, već ćemo postići kontraefekat. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i kolega Joca Arsić smo podneli amandman na član 7. i tražili smo da kandidat na listi treba da ima prebivalište od šest meseci pre nego što se preda lista. Smatram da to nije stavljeno ovde u zakon i da će biti dosta problema na terenu, da će se manipulisati time, da će se prelaziti iz jedne u drugu izbornu jedinicu; znači - danas mogu iz druge opštine da se prijave kandidati, a sutra imaju pravo da idu na listu za kandidate. Zbog toga smo mi stavili da kandidat treba najmanje šest meseci da ima prebivalište na području izborne jedinice da bi imao pravo da učestvuje na listama.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu zakon o davanju kontragarancije za otplatu obaveza po zaduženju za Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" i ŽTP "Beograd". Govoriću o kreditu za "Elektroprivredu", da se posle ne bih javljao, jer su ova zaduženja predviđena na isti način i zakon je isti u svim članovima.
Bilo je ovde različitih mišljenja. Poslanici SPS-a su protiv zaduženja i kredita, dok ministar Đelić to drugačije objašnjava. Naš stav je da svetske banke oslobode naša sredstva. Na objektima elektroprivrede i železnice najviše je načinjena šteta prilikom bombardovanja. Zašto nam se ne nadoknadi šteta na tim objektima, a onda da vidimo koliki bi trebalo da uzmemo kredit.
Zakon je vrlo kratak i ima samo pet članova, koji su za Srbiju finansijski teški 100 miliona evra. Pošto se stalno bavite anketama, zašto niste sproveli jednu anketu među građanima Srbije da li su za zaduženje ili ne. Ne treba tu mnogo objašnjavati. Pošto je zakon kratak, pokušaću da ga pročitam, da ga citiram i onda će svakom biti jasno o čemu se radi: "Republika Srbija preuzima obavezu da, kao kontragarant, izmiri obaveze Savezne Republike Jugoslavije, kao garanta po zajmu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", kao zajmoprimca, kod Evropske banke za obnovu i razvoj, za projekat hitne rekonstrukcije energetskog sektora u visini 100 miliona evra", i to sve u roku od 10 godina.
Ima mnogo pitanja i verovatno je trebalo to dobro sagledati i dati odgovor na mnoga pitanja, da li se baš moralo ili nije moralo ići sa zaduženjem. Da ovo nije zadatak da zadužimo "Elektroprivredu", a onda je prodamo ili je damo za dugove? Da li ovim zaduženjem opet želimo da otpišemo dugovanja građanima, ono što im je obećano? Da li ima obaveze i Crna Gora da donese kontragarancije, pošto se radi o obavezama Republike Jugoslavije? Dokle ćemo se zaduživati? Samo loš domaćin se zadužuje.
Zbog toga je stav nas socijalista da se ne prihvati zaduženje, da se koriste unutrašnje mogućnosti iz naplate zaostalih dugovanja, zatim iz budžeta, od mnogo uvedenih poreza na sve osim vazduha. Zašto nam ne vrate naše pare, nego nas i dalje kamatiraju i zadužuju? Gde su donacije? Samo nabrajam pitanja koja mogu da se postave u kontekstu ovih zaduženja.
Verovatno ima i drugih pitanja. Pošto trenutno dolazim iz opštine Merošina, zamolili su me građani tj. poljoprivrednici da zamolim šefa poslaničkog kluba Čedu Jovanovića i ministra Đelića da obaveste ministra poljoprivrede Veselinova da ode, prošeta se do Merošine i objasni proizvođačima višnje zašto je višnja 15 dinara u ovoj godini, a prošle godine je bila 24 dinara. Koji su to troškovi proizvodnje? Zašto nema tu kredita i zašto Vlada tu ne pomogne, jer će se mnogi poljoprivrednici najverovatnije odlučiti da ne beru. Molim vas da to prenesete ministru poljoprivrede, kada se bude vratio iz lova ili krivolova, pošto najverovatnije nije tu.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta reči o starom zakonu, bilo je dosta konstatacija da je on bio dobar. Samo, zakon je pretrpeo neke izmene koje su bile neophodne, a tehničke su prirode i čine usaglašavanje sa novim propisima.
Mislim da do sprovođenja starog zakona nije došlo u praksi zbog nedostatka para, mada ni ovaj zakon neće mnogo toga promeniti jer ne vidim da će biti para za ove namene. Ovo što se predviđa ovim zakonom zahteva mnogo rada i mnogo para. Ukoliko i nadalje Republički geodetski zavod donosi jedinstven cenovnik za premer na celom području Srbije i dalje geometri pri lokalnim samoupravama neće imati posla, jer su skupe usluge koje oni pružaju građanima. U nekim mestima udaljenim od centra opštine, kada pozoveš geometra da ti omeđi njivu, bolje je da mu je daš odmah, jer više vredi geometarska usluga nego što vredi njiva.
Slažem se da ima dosta problema u katastrima, stanje u knjigama i na terenu se ne slaže. Samo se plašim da se ovim zakonom opet ne nametne neki namet i trošak oko ovoga, jer i dosadašnje dažbine i poreze radnici i poljoprivrednici ne mogu da isplate. Smatram da će i kod ovog premera i snimanja uredbama biti uvedene dodatne dažbine našim ljudima, koji iovako plaćaju te velike dažbine.
Takođe smatram da je zakon o katastru trebalo kasnije doneti, a pre toga rešavati pitanja koja imaju veću važnost za ovu državu. Treba prvo rešiti spoljne granice ove države, a onda meriti unutar toga zemlju. Kada otac deli sinove, on omeđi spoljne granice njive prema komšijama, pa tek onda to deli. Ovde, što se tiče spoljnih granica, ništa nije rešeno.
Da li je ovaj zakon nužno potreban da bi Šiptari mogli da legalizuju zemlju kupljenu na jugu Srbije od Srba, a možda će ovaj zakon rešiti možda i još neka pitanja na štetu Srba i Srbije. Moj predlog je da se sa ovim zakonom sačeka, da se ostavi političarima i vlasti da postave spoljne granice, i to reformski, jer u ovo novo vreme pojedini političari su najbolji geometri. Stalno zagovaraju neke nove granice.
Prema tome, treba utvrditi državu i granice, a onda donositi zakone o katastru. Na primer, Čović stalno pregovara o nekim novim granicama na jugu Srbije. Svilanović je, takođe, aktivan u prekrajanju granica na štetu Srbije.
Na kraju, pitao bih - da li će se ovaj zakon primenjivati na Kosovu? Da li će predviđena snimanja i zakoni izbrisati Srbima pravo na zemljište u nekim delovima na Kosmetu? Hvala.

Uložio sam amandman da se u članu 7. stavovi 2. i 3. brišu. Brisanjem stavova dva i tri obezbeđuje se da tehničku dokumentaciju mogu izrađivati geodetske organizacije, bez obzira što se radovi finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovo je celishodno i zbog toga što se na taj način omogućava većem broju geodetskih stručnjaka i organizacija  da učestvuju u izradi tehničke dokumentacije.
Zbog toga pitam da li je ovo decentralizacija, ako isključujemo organizacije koje formiramo iz nekih poslova. Zašto smo dozvolili privatne geodetske organizacije, a određene poslove im ne poveravamo? Zašto ih isključujemo iz poslova koje finansira Republika? Smatram da je bolje ukoliko sve uključimo, a konstatovali smo da ovaj posao treba da traje dugo, ima mnogo posla, ne treba nikog isključivati, već treba stvoriti konkurenciju da se poslovi što brže završe.
Na kraju, bilo je ovde govora o brzom premeru države. Plašim se samo da mi u budućnosti, za neko vreme, nećemo imati šta da merimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom predložio sam da se član 10. briše iz sledećih razloga. Stav SPS-a je da se veronauka ne uvodi u škole, već da se veronauka izvodi u crkvenim prostorijama jer veronauci je tamo mesto. Kod osnovnih škola to i nije moguće izvesti jer u seoskim sredinama i nema uslova za izvođenje verske nastave u crkvenim prostorijama, ali srednje škole su smeštene u opštinskim centrima ili gradovima i tu postoje uslovi za izvođenje veronauke u crkvenim prostorijama.
Pošto je u ovom članu regulisano da će ocene iz izbornog predmeta biti opisne i neće uticati na uspeh učenika, ne treba mešati Ministarstvo prosvete i Ministarstvo vera. Ako veronauku uvedemo u škole, šta će raditi onda Ministarstvo vera? Ovako kako ste predložili treba spojiti Ministarstvo prosvete sa Ministarstvom vera da to bude jedno ministarstvo. Ako hoćemo profesionalno da radimo posao, onda treba ostaviti Ministarstvu vera da se bavi veronaukom bez uplitanja Ministarstva prosvete.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se član 9. briše, jer smatram da je pitanje veronauke rešeno u ustavnim odredbama. Uvođenje veronauke u školu, samim tim, suprotno je Ustavu. Pošto je crkva odvojena od države, ona ima mogućnost za organizovanje verskih škola, samostalno, a ne na predloženi način.
Stav nas socijalista je da nismo protiv veronauke, ali da se veronauka organizuje u crkvenim prostorijama, jer veronauci je i mesto u crkvi. Takođe ne podržavamo predloženo rešenje, da nastavni plan i program verske nastave sporazumno donose ministar prosvete i ministar vera. Predlažemo da sve što je vezano za versku nastavu, od programa do udžbenika, donosi ministar vera i da se nastava odvija u crkvi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su u načelnoj raspravi spojeni zakon o osnovnoj školi i zakon o srednjoj školi, svoje izlaganje ću usmeriti na izmene i dopune Zakona o osnovnoj školi. Mogu slobodno reći da su najavom Predloga zakona o osnovnoj školi svi više očekivali, pa i same škole i prosvetni radnici na području Srbije. Kod obrazloženja i kod razloga za donošenje zakona po prvi put, za razliku od prethodno donesenih zakona u ovoj skupštini, niste kritikovali prethodni zakon koji je donesen 1992. godine. To se potvrđuje iz razloga koje ste dali u obrazloženju - izmenom zakona ne menja se koncepcija osnovnog obrazovanja, već se vrše izmene i dopune u cilju decentralizacije rada škole.
Nisam mnogo uveren da će se predloženim izmenama ostvariti neka velika decentralizacija, jedino što će lokalna samouprava, tj. skupština opštine u opštinama birati upravne odbore, i to od devet troje, a ostale članove ili većinu članova - škola i savet roditelja. Na izbor direktora neće se moći mnogo uticati iz opština, jer ministra nijedan član u zakonu ne obavezuje da da saglasnost za direktora koga je predložio školski odbor.
Imajući u vidu kako ste postavljali direktore škola od kad ste došli na vlast - dešavalo se da su se u školi zaposleni izjašnjavali za budućeg direktora, bilo je više kandidata, jedan je dobio četiri glasa, jedan 50 glasova, a ministar prosvete postavio direktora koji je dobio četiri glasa - ne verujem da će i u ovom delu biti neke izmene.
Druga značajna izmena koja je predložena je uvođenje verske nastave i građanskog vaspitanja u škole. Mi iz SPS-a nemamo ništa protiv verske nastave, ali smo za drugačije rešenje. Prvo, ovo pitanje ste u prethodnom periodu rešili Uredbom Vlade, a naš stav je da ono mora biti rešeno zakonom, i to na najbolji način za građane Srbije. Drugo, treba da se predvidi duži period za stvaranje uslova za uvođenje veronauke u škole. Smatram da nemamo dovoljno kadrova da to profesionalno uradimo odmah, a i crkve ne raspolažu valjanim prostorima da to rade pri crkvama, što je i naš stav.
Ministarstvu vera treba obezbediti sredstva da mogu obezbediti prostor za izgradnju za izvođenje nastave u svojim prostorijama, što bi bilo praktičnije i efikasnije za izučavanje ovog predmeta i što bi uz pomoć dece mogli bismo da oplemenimo i ulepšamo crkvene prostore.
Osim ovih izmena u zakonu, drugih nije bilo, iako u delu školstva ima dosta problema koji su mogli boljim sagledavanjem da se razreše ovim zakonom. U manjim i seoskim sredinama, u nerazvijenim opštinama, minimalni su uslovi za obrazovanje dece, za razliku od grada, gde postoje svi uslovi za normalno školovanje.
Seoske školske zgrade su oronule, mnogi kadrovi, iako su nezaposleni, neće da rade u školama na selu. Dešava se da nastavnik po konkursu dođe u školu na selu, da provede jedan ili dva dana i više se ne pojavljuje. Onda deca gube od nastave sve dok se neko ne smiluje da radi u seoskoj školi. Očekivali smo da će Predlog o izmenema i dopunama Zakona o osnovnoj školi razrešiti ovaj problem, tako što bi obavezao nastavnike, početnike da određeni period provedu u nastavi na seoskom području.
Da se u ovom delu neće ništa promeniti i da deca sa sela neće imati uslove za dobro školovanje u odnosu na decu iz grada, vidi se iz toga da će i male opštine sa malim budžetom morati da obezbede pare za stručno usavršavanje nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača, prevoz učenika od kuće do škole, prevoz učenika ometenih u razvoju, izgradnju škole, investiciono i tehničko održavanje, opremanje, materijalne troškove, gde je jedna od većih stavki obezbeđenje ogreva. Da bi opština sa manje od 20.000 stanovnika, kao što je to i moja Merošina, sve ovo isfinansirala, treba ceo budžet opštine da potroši za školstvo.