Dobro sam pratio, nije bilo, nema veze, ne zameram ja to, može i da se pogreši kada se predsedava. Nije problem.

Prema tome, niste mogli da pređete na drugi član, jer ja imam amandman na član 1. Ovaj amandman je vrlo jasan, razumljiv, jasan je svakome. U članu 1. stav 2. briše se, a to znači da uprava za poljoprivredu ne treba da se formira.
Imam razloge zbog čega to kažem, jer smatram da ćemo mi samo gomilati administraciju i da imamo skup državni aparat, ali se Ministarstvo poljoprivrede ponaša po ugledu na ostala ministarstva, jer to je postala praksa od 2000. godine naovamo da se formiraju neki repovi, neki dodaci, neke uprave, agencije, pa agencija na agenciju. Samo su to slobodna radna mesta, taj državni aparat. Nigde više niko ne prima radnike, samo možeš da se zaposliš... Ali ko će to više da izdrži, jer na jednoj strani je smanjen broj izvršilaca, smanjen je broj radnika, svaki gazda kada kupi otpusti po pola, gde ćemo, hajde idemo u ministarstvo.
Dobro bi bilo kada bi tamo mogao da se zaposli svako, ali tu ne može, tu je tek pitanje iz koje si partije, čiju knjižicu nosiš itd. Plašim se da će i ovo ministarstvo da popuni te iz neke stranke, ali to nije znak da će glasati za vas. Kada mu učiniš i zaposliš ga nema više šta da traži od tebe, jer on glasa za nekog, jer mu je potrebno mesto za ženu, ili možda stan ili nešto drugo.
Mislim da je ovde ključno da neće niko da radi poljoprivredu, ali bi svi hteli da dođu da rade u upravu za poljoprivredu. Hajde mi sada na svakog seljaka, jednog ćemo da stavimo crnca tamo da kopa, a nas trojica ćemo da pišemo, da upravljamo sa njim, da mu crtamo gde će da prođe, kakvu motiku treba da nosi itd. Nećemo daleko mi da doguramo ovako sa poljoprivredom. Kažem opet, ako ovako nastavimo, ne samo da neće ljudi da se bave poljoprivredom, nego će ova država morati da plati onoga ko želi da živi na selu, jer neće niko tamo da živi. Zašto svi ne dođu u ove vaše uprave što formirate, u neke agencije, jer šta će nama sela, šta će Srbiji sela, ne treba.
Dalje, za sve ostalo mislim da imamo strahovite uslove za svako selo i ljudi se sve više opredeljuju za gradove, više je praznih sela, u pojedinim opštinama sve je ispražnjeno, svi idu prema gradu. Kada idete i kada držite te stranačke skupove, oni se prikupe, dođu tamo, ali prikupe se zato što idete u veće centre, zbog toga što nikoga više nema po selima.
Znači, još jednom da ponovim, u ovom trenutku i u ovakvom stanju u kakvom se nalazi i poljoprivreda i država u celini nije nam potrebno formiranje ovakvih uprava, prijem radnika, jer to više ova država neće moći da izdrži. Hvala lepo.

Podneo sam amandman na član 61. stav 1. da se reči "od jedne" zamene rečima "od pet". Period davanja u zakup zemljišta u državnoj svojini ne treba da bude kraći od pet godina, jer to je period u kome se može utvrditi isplativost zakupa, odnosno efekti koje zakupac može postići korišćenjem zakupljenog zemljišta. Naravno, uvek se u slučaju nepoštovanja ugovora on može raskinuti i ranije. Predlogom zakona utvrđen je najmanji rok od godinu dana, što svakako nije dovoljno da bi se procenila isplativost korišćenja zakupljene parcele.
Podneo sam ovaj amandman iz razloga što mislim da ne odudara ništa od zakona, da je ovo što piše u zakonu i ono što se sprovodi u praksi malo različito, pa da bismo te dve stvari stavili u jednu ravan mislim da je normalno da period zakupa bude pet godina, jer to bi bila garancija da se zakupcu isplati njegov rad.
Zakup na jednu godinu može biti rizičan i da zakupac posluje sa gubitkom. Postavljam pitanje – šta ako uzmeš zemljište u zakup na jednu godinu i u toj godini se desi suša i nema prinosa, ili se u toj godini desi poplava i na tom zemljištu nema prihoda, ili se desi da grad uništi useve na toj njivi? Ako bi zakon bio – najmanje tri ili pet godina, onda bi zakupac mogao da izvadi štetu u sledećoj godini, kada bi možda bi bile bolje pogodnosti za poljoprivredu.
Da ne obrazlažem dalje amandman. Smatram da se jedna godina ne dešava u praksi, iz prostog razloga, ako ponudiš nekome na godinu dana u zakup to retko može neko i da prihvati.

Neću dugo, da ne oduzimam vreme. Želim da se zahvalim na razumevanju i pošto je prihvaćen amandman poslaničkog kluba SPS koji sam podneo, mi ćemo posle ovog amandmana glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu i u potpunosti podržavam ovaj amandman gospodina Vučića. Smatram da je Balinovac ovde nešto pomešao oko matematike, pa je trebalo Mikija Albijanića da pozove u pomoć, pošto je to njegova struka.
Jedan prema devet, kaže ovaj što ima devet, on je oštećen, ne može više da mu se povećava. Ima najveću platu i on je jadan oštećen. Ne razumem. Postavljam jedno pitanje ovde, da gospodin Balinovac kaže, po njegovoj matematici – kolika je to plata kada se izračuna najmanja plata, a ne može da bude manja od 15.000, puta devet, ispada da jedan od službenika će imati 150.000 platu. Valjda po onom izveštaju ni predsednik Vlade nema 150.000 platu.
Sledeće, on kaže – dobro, najmanja plata. Najmanja plata je 15.000-16.000, šta radnik da kupi sa tim? Ujutru kad dete pođe u školu, pita - tata, šta ti radiš, zašto nisi završio školu, nego kaže – daj mi 100 dinara da imam za doručak u školi i sa drugovima da pojedem jedan sladoled. Znači, biće mnogo problema oko ovoga i mislim da ovo nije uređeno na najbolji način i ne prihvatam objašnjenje Balinovca, ovo što je on govorio, to je malo zamajavanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste malopre obrazloženje gospodina Balinovca. Smatram da tek kada usvojimo ovaj zakon neće moći da se primeni u praksi.
Postavio sam ovde jedno pitanje, da nam kažete kolika je to najniža plata a kolika je najviša.
Ako ste napravili zakon morate da imate viziju i da kažete, to što vi vičete jedan prema devet, devet je 150 hiljada, jedan je 15 hiljada. Ako ne znate odgovor na to pitanje, onda nije trebalo da predlažete zakon.
A što se tiče toga – da vam je žao, gospodine Balinovac, tačno je to da vi kada izađete za govornicu napravite žalosnu facu, ali ćete da me ubedite da stvarno žalite tek kada se rasplačete za govornicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Radi se o tome da je u članu 16. predviđeno da se ocenjuju službenici sa ocenama – dobar, dovoljan, ističe se, posebno se ističe itd.
Znam da ste ovim i ovakvim ocenama popravili stanje u školstvu, kada ste uveli ovakvo ocenjivanje, a sad ocenjujete radnika koji radi u državnoj upravi; ima 30 godina staža i 55 godina starosti, a neki šefčić koji je došao sa dvadeset i nešto godina i godinom radnog staža, on piše o njemu ocene i kaže – ovaj se ističe, ovaj se ne ističe, ovaj se posebno ističe. Šta treba da se radi i čime možeš da dođeš do ocene – posebno se ističe?
Šta treba radnik da radi, da ide ubrzanim korakom, da trči više, kako da se oblači, da brže donese šefu kafu, ne znam koji su sve kriterijumi da dođe radnik do te ocene? Smatram da ovaj član, (a tako sam i podneo amandman) treba da se briše, ima mnogo načina na koje može da se odredi plata službeniku i onaj ko radi slabije i onaj ko radi dobro. Prema tome, Zakon o radu je jasan, onaj koji neće da radi po Zakonu o radu zna se šta mu sleduje, a onaj koji radi treba da zaradi platu. U zakonu je predviđeno šta sa onima koji više rade prekovremeno itd.
Prema tome, nema nikakvog smisla i mislim da je ovako kako je dato u zakonu ponižavajuće za radnike, i da će radnici u tom delu imati mnogo problema i međusobno i ti kolegijalni odnosi neće biti na visini ukoliko podelite kolektiv i nekome dajete dovoljan. To je poznata šema i to se radilo u preduzećima kada si mogao da daješ nekome 5% stimulacije i nekom 10% stimulacije. To je priča za zamajavanje radnika sledećih 15 dana do sledeće plate kome je dato, a kome nije dato itd.
Predlažem gospodinu Balinovcu da ovaj član izbriše iz zakona i šta će raditi, postavljam pitanje, rukovodilac koji ima 30 ili 50 radnika. On treba samo da se bavi time da ide kod radnika i da gleda da bi mogao da da ocenu. Mislim da je ovo suvišno i da je stvarno vrlo loše rešenje u zakonu, pa vas još jednom molimo da razmotrite i da imate vremena da prihvatite da se briše ovaj član, a ukoliko ne, molim narodne poslanike da u danu za glasanje izbrišemo ovo i da ne napravimo cirkus u državnim službama. Hvala.

Samo da objasnim, nisam bio malopre u sali kada je bio član 16. Radi se o ocenjivanju službenika. Podneo sam amandman na član 27. Državnom službeniku se prekovremeni rad isplaćuje tako što se za svaki sat prekovremenog rada obračunava dodatak u visini od 40% vrednosti radnog sata osnovice plate državnog službenika. Prekovremeni rad se može po zahtevu radnika pretvoriti u slobodne dane tako što se svaki sat prekovremenog rada pretvara u jedan sat slobodnog vremena. Dodatak za prekovremeni rad obračunava se i isplaćuje iz konačnog obračuna plate službenika za mesec u kome je ostvario prekovremeni rad.
Šta sam hteo ovim amandmanom? Hteo sam da damo mogućnost radnicima da imaju dve solucije i da mogu da biraju. Oni koji hoće to da zamene slobodnim danima da zamene slobodnim danima, a oni koji neće slobodne dane, da im to bude plaćeno. Mislim da je to u redu.
Kada ti i treba i kada ti ne treba moraš da koristiš slobodan dan, a kada ti treba moraš da ostaneš da radiš prekovremeno. Ako već moraš da radiš kada ti narede, da ostaneš da radiš prekovremeno, onda moraju da ti daju i mogućnost da to, ako želiš, naplatiš.
Pošto Skupština, a vi znate kada predsednik uđe u salu pa kaže, danas ćemo raditi dok se ne završi ta i ta tačka, pa sutra opet kaže, pa to bude do 21 čas, ljudima je sigurno to vreme dragoceno, ali pošto prate rad Skupštine, moraju da ostanu.
Ako to već tako mora da bude, onda je logično da im se daju dve mogućnosti. Za mesec dana ako radimo mi produženo i radi se kao što se radi ovde u Skupštini, koliko će onda to biti slobodnih dana, a koliko tek treba radnika da zamene te radnike koji rade na određenim mestima, jer mi ne možemo sve radnike u Skupštini Srbije da pustimo da koriste zarađene dane.
Mislim da bi se ovim članom to rešilo i predlažem da ovaj amandman bude prihvaćen, znači, on ne odudara od zakona, samo daje umesto jedne dve mogućnosti, odnosno da je moguće, za svoj prekovremeni rad, da uzmeš slobodne dane, a ako to nećeš, možeš i da naplatiš. Hvala lepo.

Gospodine potpredsedniče Anđelkoviću, nisam prema onome koliko je bilo amandmana mislio da ćete tako brzo preći članove, a ja sam podneo amandman na jedan vrlo važan član, pa želim da ga obrazložim.
Podneo sam amandman na član 43. gde se menjaju koeficijenti za nameštenike. Smatram da najniže grupe su ovde sa koeficijentima najmanje date i to treba popraviti, pa sam dao za četvrtu platnu grupu umesto 1,06 treba da stoji 1,30, za petu platnu grupu umesto 0,88 treba da stoji 1,15 i za šestu platnu grupu umesto 0,75 treba da stoji 1. Znači, moj stav je da od koeficijenta 1 ne treba da budu niže plate.
Ovim se zalažem da se kod najslabijih i najoštećenijih radnika poveća koeficijenat i ne zalažem se da kod najveće, srednje itd. smanjujemo. Ovo ne bi išlo ni na čiju štetu i mislim da je pogrešno protumačeno, već radnici Skupštine ovde komentarišu, vi se poslanici zalažete da se nama smanje plate.
Znači, to je pogrešno, ne tražimo da se nikom smanje plate koje su date, a koliko je dao Balinovac, pitanje je da li će to moći u praksi da se primeni. Rekao sam da mu pomogne gospodin Albijanić kod matematike, jer onaj je ekspert za matematiku, ali on nije hteo da prihvati tu pomoć i došao je tamo gde je došao.
Prema tome, opet ponavljam, mi tražimo da najniže plate, da najniži koeficijent plata bude 1, da popravimo najoštećenije plate, a ne ulazimo u dalje grupe i u grupe kako je predloženo zakonom.
Ponavljam, gospodine Balinovac, vi bi trebalo da se vratite u šestu grupu pa da vidite kako je i da li bi pisali ovakav zakon kao što ste napisali.
Ponavljam, ujutru kad dete pođe u školu mora da ga platiš da ide u školu, neće da ide u školu ako mu na stolu da ne ostaviš 100 dinara. Ne pita on – tata šta ti radiš, koja si grupa, da l' si peta, da l' si šesta, gde te svrstao Balinovac, nego traži 100 dinara da ide u školu, jer neće da ide u školu ako ne dobije 100 dinara.
Prema tome, mislim da treba da se razmisli dobro, ima vremena do dana za glasanje, da ovo predlagač ispravi, da popravimo ove najniže grupe. Ukoliko ne, imamo vremena u danu za glasanje, molim sve poslanike, a to ću pokušati i sa svim grupama da razgovaram, da podrže ovaj moj amandman kada bude glasanje.
Znači, ništa se ovde koncepcija ne ruši, samo tamo od 0,75, znači nema nijedan ceo koeficijent da krenemo od koeficijenta jedan. Hvala.

Gospodine Anđelkoviću, ako ste dobro pratili, izgleda da se gospodin Balinovac ne razume u ovu materiju. On je, kao što sam rekao na početku pomešao neke pojmove. Mi tražimo da se najmanji koeficijent poveća, a on kaže, ti isto imaju slabe plate i oni možda imaju manje, ali će da imaju isto do 2007. godine, a svi ostali će da imaju više. Zašto onda pravimo zakon ako neke ostavljamo na istom.
Ponavljam još jednom, nismo mi za to da se odnosi poremete našim predlogom. Treća grupa ima veći koeficijent, a mi smo išli ispod tog koeficijenta sa ovim našim predlozima. Nije tačno da će biti razlike između osmogodišnje i srednje škole. Ako mene pitate, nije tu ni mnogo velika razlika, šta sa srednjom školom preučiš mnogo, tako nešto. Prema tome, predlažem i mislim da je realan ovaj amandman i da treba da se prihvati.
Što se tiče ovog objašnjenja Balinovca, pravo da vam kažem nisam ni razumeo o čemu je on govorio. Ovde je jasan amandman, znači četvrtu, petu i šestu grupu treba povećati za određeni koeficijent, a da se ne ugrozi grupa koja je ispred četvrte grupe. To, u krajnjem slučaju, ništa ne bi smetalo.
Sledeće pitanje, nismo mi protiv zbog toga što je Balinovac napravio zakon gde će da budu veće plate i koeficijent devet, a on sa tim koeficijentom tera službenike u 150.000 platu, valjda će poslanici da imaju 200.000, po njemu.
Izračunajte, rekao je, najniža plata 15.000, najveća plata kod službenika puta devet, devet puta 15 je 145.000. Poslanici sada imaju 80, sigurno će i naš Odbor da zaseda i da napravi plate u odnosu kako je Balinovac predvideo.

Gospodine Anđelkoviću, morate da pratite šta se izgovara za ovom govornicom. To vam je po Poslovniku. Gospodin Balinovac, kada je objašnjavao amandman gospodina predsednika
Skupštine, gospodina Markovića, on je rekao, ovde neko razbija državu, razbija Skupštinu, ne smete da dozvolite da on to izgovara ovde.

Predsednik Skupštine je nešto drugo. Šta bi radio gospodin Marković kada bi predsedavao, a ja izađem ovde i kažem, gospodin Marković razbija Skupštinu, razbija državu. Hvala.

Gospodine Markoviću, ja sam pogrešno protumačen. Kada vas protumači pogrešno gospodin Balinovac,  vi možete da mu oprostite, ja nemam protiv, ali pomalo se i tu ne slažem, jer vi ste ipak predsednik Skupštine, a ja sam poslanik i ako ne poštuje vas, nas poslanike će još manje.
Postavio sam vam pitanje šta biste uradili da ste predsedavali kada je govorio gospodin Balinovac, a vi niste hteli da mi odgovorite, ali to ostaje vama, ja to i ne tražim od vas, ne morate.
Ovde je izrečena jedna neistina i pogrešno sam protumačen iz sledećih razloga.
Naime, ja sam predložio da osnovica bude najmanje jedan, nisam ja predložio da srednja škola ima manju platu od osmogodišnje kao što je rekao gospodin Balinovac, nego da u tom kontekstu od jedan do devet ide, znači, ako ti imaš najmanje jedan, pa ideš prema devet, sigurno da ima stepenica po školovanju. Balinovac je to shvatio, on uvek pomeša te pojmove i kaže, osmogodišnja škola će imati više od srednje.
Znači, najmanja osnovica, da ne pođemo kada polazimo, od 0,75 nego da pođemo od jedan do devet, znači ostajemo u istom tom kontekstu, a verovatno po zvanjima, po školama bi to bilo raspodeljeno onako kako treba i kako je pravedno. Hvala lepo.

Gospodine potpredsedniče, malo ste požurili kada je bio moj amandman na dnevnom redu.
(Predsedavajući: Ne, vi ste malo zakasnili.)
Zbog toga treba da pogledate, a ne napamet, nema nikog.
Ja sam podneo amandman na član 6. i predložio sam da se neoporezuju sledeći prihodi kod radnika i to: prevoz, jubilarne nagrade, topli obrok i ostale nagrade koje sleduju radnicima po ugovoru o radu i predložio sam to u realnim iznosima i prihvaćen je moj amandman.
Znači amandman sam podneo na takav način da poboljšava stanje kod radnika i da radnici mogu da prime neki dinar više, ono što im država neće naplatiti porez. Zbog toga mislim da su Odbor i ministar imali razumevanja (da je u to u zakonu bilo predloženo u maloj vrednosti) i zahvaljujem se što su imali razumevanja i prihvatili ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Pop-Lazić, poštovani ministri, da sam znao da će ovakvo obrazloženje da podnese šef našeg poslaničkog kluba, možda se ne bih ni prijavio za diskusiju, jer je on sve rekao, ali kada sam već prijavljen, reći ću nešto, jer mislim da svaki govornik danas treba da kaže razlog zašto glasa ili ne glasa za predloge koje je podneo predsednik Vlade.
Predsednik Vlade predlaže za potpredsednika Vlade gospođu Dulić i predlaže ministra poljoprivrede. To su dva značajna mesta u Vladi, i smatram, gospodine predsedniče, da je predsednik Vlade morao da ostane još malo da čuje sve diskusije, a treba govoriti o svima, a posebno kada se bira reći sve. Možda bi, kad sve čuje šta će ovde da se kaže za Ivanu Dulić-Marković, na kraju i povukao te predloge da se ne glasa o njima.
Mi socijalisti, to je predsednik dobro objasnio, ne glasamo i treba to svima da je jasno, glasamo za Ivanu Dulić, već glasamo za Vladu Koštunice, jer smatramo da trenutno na političkoj sceni nema boljeg čoveka da obavlja dužnost predsednika Vlade od Vojislava Koštunice. To je naš razlog zbog čega ćemo mi glasati.
Mora da kažemo da smo nezadovoljni i da ima mnogo grešaka, a možda će i ministri da prenesu, iako se ovde hvali i rečeno je da je dosta urađeno u poljoprivredi, država i dalje nema strategiju za poljoprivredu i to mi socijalisti na svakom koraku kritikujemo, i u nekim razgovorima smo čak zahtevali da i to pitanje dođe na dnevnom redu, da otvoreno razgovaramo šta država misli o poljoprivredi, koliko želi da uloži u ovu granu.
Mislim da je to perspektiva ove zemlje, ali i pored toga što kažete da je u tom resoru mnogo urađeno, mi smatramo da nije, i očekujemo da će doći i strategija o poljoprivredi na dnevnom redu.
U šturom obrazloženju predsednik Vlade reče da su podeljeni mnogo krediti. Krediti su jeste deljeni, ali je veliko pitanje kome su deljeni.
Zna se u Srbiji, mislim da građani Srbije to danas i prate, ovu sednicu, jer je ona i važna, i svima je jasno jer oni to u praksi dožive tamo kad se prijave za kredit, njima se otvoreno kaže, mora da budeš član određene stranke, pa ćeš moći da dobiješ kredit.
Dalje šta se dešava u Srbiji, a što ne bi trebalo da se dešava među strankama, mislim da je na delu i da su ovo predlozi i kadrovska politika G17, koja se na terenu odvija na sledeći način: ako želiš da držiš neku trgovinu, prodavnicu, ako želiš da držiš neku radnju, odmah te pozove direktor poreske uprave i kaže - ili ćeš biti član G17 ili ta radnja neće dugo trajati. Svi trgovci moraju da se učlane u stranku G17. Ovo pitanje bi morali da raspravimo na drugi način.
Što se tiče lokala, i tamo gde su određene stranke na vlast, mislim da se dešava nešto što se nije dešavalo u istoriji Srbije. Duplira se prijem radnika u lokalnim samoupravama. Ako je bilo 30 radnika, odma dolaze 60.
Prvi put otkad ste vi i koalicija na vlasti čujem da ima šoferi i zamenik šofera, sekretarica i zamenik, kafe kuvarica, zamena za kafe kuvaricu. Ako je bilo 30 radnika u toj lokalnoj upravi, sada ima 60. Lokalne uprave rade samo za plate.
Zbog toga i svega ostalog mislim da je premijer danas pred iskušenjem i mislim da će imati veliku odgovornost zbog načinjene predloge, ali mi nećemo da mu smetamo, verovatno će on to da vidi.
Mi govorimo ovo iz razloga što ne želimo da se desi loše, jer kada smo mi bili na vlasti imali smo loše iskustvo sa JUL-om, pa zbog toga i želimo da upozorimo malo premijera.
Sledeće pitanje, gospodine predsedniče, mislio sam da postavim predsedniku Vlade pitanje... Je l' nema Markovića? Kad treba, on ga uvek nema.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Nije tu.)
Sledeće pitanje koje se čulo danas za govornicom, kaže šef poslaničkog kluba G17, gospodin Albijanić, da je najvažnije da sarađujemo sa Evropom i slažem se s njim, nije to sporno.
Sporno je neće Evropa s nama. Evropa oće da naređuje i Evropa hoće da ucenjuje. To je danas na političkoj sceni u Srbiji. Džabe Albijanić kad izađe za govornicom pa priča o Srbiji, imam utisak da sam u Nemačku. Kada izađem vani tek vidim da to nije to.
Sledeće pitanje koje želim danas da postavim, pominjan DSS i tako dalje, da li predsednik Skupštine i predsednik Vlade, ako smo ozbiljna država, može da utiče na ovog Tadića, da ne ide, da se ne luta po ove utakmice na svetska prvenstva, jer gde on otidne tu doživimo katastrofu.
Tadić, ako se neko razume u politiku, nije otišao tamo da pomogne da naša reprezentacija dobije, nego otišo da ubedi Petkovića da pusti Savu Miloševića, jer mu bio na sve tribine u kampanji. On čovek ne može da se okrene ko šifonjer i primimo šest komada.
Pregovori Dinkić - Dulić - DS. To je dobar predlog i svaki danas to ponavljaju u novine. Svaki danas izjava Dinkića - mi želimo da pregovaramo, mi ovo.
Ali, neće Tadić da pregovara, to je problem, neće da vas primi na razgovor.
Sledeće pitanje je, bilo je dosta reči i dosta je o tome govorio šta je DS, kako su oni vladali i tako dalje, govorio je šef našeg poslaničkog kluba, gospodin Ivica Dačić, ali je to u praksi doživeo premijer Koštunica. Kada je vladao DS, Koštunica ništa nije bio, sve su mu uzeli i sveli su ga na ništa. Izvolite, pregovarajte i dalje i pravite koaliciju.