Gospodine Anđelkoviću, pored toga što dobro vodite ovu skupštinu uvek kada predsedavate, malo i grešite. Dosta dozvoljavate ovom Albijaniću.
Do sada ste morali bar nekoliko puta da ga opomenete. Ovakvo ponašanje u Skupštini stvarno ne dolikuje poslaniku, ali dobro, snaći će ga i to, verovatno, ako nastavi ovako dalje.
(Predsedavajući: Tolerantan sam, gospodine Periću, nikog ne kažnjavam.)
Već dve godine u ovoj skupštini i u ovim klupama slušam gospodina Albijanića i on stalno priča, na dobrom smo putu, na dobrom smo putu, a mi se još nismo ni pokrenuli putem. Mi smo sigurno na dobrom putu bez povratka od propadanja, i to je tačno. Sve je gore nego što je bilo. Govori o potrošačkim korpama, a čuo sam ga jedno 20, 30 puta, stalno neke korpe, te bile dve za platu, te bila jedna za platu itd. Gospodine Albijaniću, sada sa platom možeš i deset praznih korpi da šetaš po samoposluzi, to ti niko ne brani.
Dalje, nisam shvatio, dugo sam razmišljao, zašto gospodin Albijanić, kao šef poslaničkog kluba, uvek brani gospodina Dinkića i kada ga on brani on je tek neodbranjen. Dobro, shvatiće to. Više mu nanese štete nego što ga pomaže. Ali sam shvatio, posebno ga brani kada treba da se zaduži država oko neke garancije, oko nekih kredita. Na kraju sam to povezao i shvatio da verovatno od tih para, od tih zaduženja, od tih kredita Dinkić mu daje za balone, kada neko umre da pušta balone i da se veseli.
To nije normalno za jednog čoveka, a još više za poslanika, ali, to je na njemu. Imamo mi sada i eksperte, a postoje i posebni slučajevi, pa narod kaže, hajde, pusti ga, on je bez imalo mozga... Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, danas, pre nego što je krenula rasprava, ministar je obrazlažući ove dopune zakona rekao, pošto ima dosta kritike kako se to radi u Srbiji, da će on da se bori da u Srbiji nema blata. Podržavam ministra u tom delu, mora da zna da u svim opštinama ima blata, ali ne samo da pravi ulice tamo gde je Nova Srbija na vlasti; u jednoj opštini napravi 50 kilometara, a u drugoj ni kvadratni santimetar. Tako je to, ali da mi pređemo na zakon.
Imali smo do sada u ovom delu zakon koji je pravio ministar Šumarac, a u praksi se pokazalo da zakon ne funkcioniše i da nije dobar, da i dalje ima zloupotrebe itd. Danas idemo da ispravimo taj zakon, koji se u praksi pokazao da nije dobar, sa ovim izmenama koje smo danas dobili i o kojima danas raspravljamo. Ova rasprava je upravo pokazala da u ovom delu ima mnogo problema.
Teško ćemo mi građanima objasniti da ovde nam problema što se tiče izgradnje lokala, dobijanja dozvola za zidanje višespratnica itd, ali mislim da u tom delu pored ovog ministarstva treba da učestvuju i druga ministarstva.
Mislim da će ovo biti promašen zakon ako se ne uključe svi i ukoliko se iz ove mafije, pošto kažu da u građevinarstvu ima mafije, ne uhapsi javno pet ljudi, nijedan zakon neće pomoći Srbiji.
Dalje, ministar reče, dopune zakona će da ubrzaju legalizaciju i cilj je da ovaj zakon ubrza tu legalizaciju. To je obećanje sa prethodnih izbora – kada mi dođemo sve ćemo da legalizujemo itd. Nemamo mi ništa od toga. Danas kada želimo to da popravimo, mi kažemo – ovaj zakon ne može to da popravi, nego ćemo da donesemo naknadno uredbu.
Zašto usvajamo zakon, zašto ne stavite sve u zakon da reši ove probleme? Sada će Skupština da usvoji zakone, sešće neko, ministar ili pomoćnik ministra, i napraviće neku uredbu po kojoj će da se ide i u kojim pravcima.
Proces legalizacije treba ubrzati, pojevtiniti, to je svima jasno, ali ne vidim iz ovih dopuna da ćemo da dođemo do toga.
Nije mi jasno zašto država ne iskoristi raspoloženje građana da legalizuju svoje objekte. Legalizacija je, u stvari – dva puta praviš jednu istu kuću; jednom je napraviš pre 30 godina, a sada koliko ona vredi, toliko još moraš da daš državi i da opet imaš staru kuću od 30 godina.
Kakvi projekti, ovde se razgovara o projektima za legalizaciju, napravljena je kuća pre 30 godina i sada će jedan projekat da košta 1000 evra i doći će stručnjak – gde idu kablovi kroz staru kuću; pa to ne zna ni onaj što je gradio, ni onaj što je postavljao kablove u kući. Koje je to rešenje, kakav je to cilj?
Možda treba ići sa nekim snimanjem, nikla su naselja, u nizu ima mnogo kuća u jednom naselju, sada ćemo mi sve to da iscrtamo, pa ćemo da nacrtamo da kablovi idu po zidovima, a oni idu po plafonima itd. Vi sada u našim stambenim projektima ne možete da se snađete, da nađete instalaciju, ljudi muče muku, razbijaju po pola kuće, a mi ćemo da legalizujemo tamo što je sirotinja napravila kuće u naseljima.
Nemojte da mislite da će tu mnogo para da se uzme i da idete sa nekim cenama, jer svi oni koji su imali para imaju vile na Dedinju, uzeli su stanove po 200 ili 300 kvadrata. Oni koji nemaju pravili su siromašne kuće po tim krajevima, po njivama itd. Nema tu mnogo para i ne treba se zanositi nekom cenom, nego treba na najprostiji način omogućiti ljudima da legalizuju, jer tu se radi o radnicima, siromašnim poljoprivrednicima.
Bilo je dosta reči da ima mafije u izgradnji, priča se o nekoj beogradskoj građevinskoj mafiji, a ovde, sem u ovoj sali, kada si na ulici, kada je tema građevina, svi pričaju da u beogradske kancelarije bez 10.000 evra ne smeš da pođeš. Znači, nema nikakve dozvole. Oko ovih lokala, kažu, 10.000 evra da staneš i da budeš na tom spisku, ali ne dobijaš ni garanciju da ćeš dobiti lokal, nego samo da uđeš na spisak i to ti je 10.000 evra.
Ukoliko želimo da jednom u ovoj državi povučemo crtu, da rešimo velika pitanja, da se ta problematika reši, treba napraviti efikasan zakon. Vidim da se i kod ovog zakona pozivate na to da su to neki standardi evropski, a kako gledam zakon mislim da ne liči mnogo na Evropu.
Prema tome, ako je cilj ovog zakona da ubrza legalizaciju, da povučemo crtu, da se legalizuje sve što je izgrađeno do sada, da se krene sa novim zakonima, predlažem vam da odmah počnete sa izradom novog zakona, a ovo sa nekom uredbom ako može, jer znam da se u mnogim slučajevima radi kako se dogovore određeni ljudi i predlažem da napravite neku uredbu i da omogućite ljudima da legalizuju ono što su izgradili pre 30 ili 40 godina. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, mnogo ranije sam tražio po Poslovniku, a vi ste mi dali trećem po redu reč. Svejedno.
Vi kažete da su ispunjeni poslovnički uslovi da spajate tačke, ali moram da vas zamolim da vodite računa ko vam daje te predloge, morate da razmislite ko vam je to predložio. Predložio vam je čovek koji ne zna ni šta se spaja ni šta se ne spaja, nema veze čovek sa životom. Čovek koji vam je predložio ovo jedino što zna je da pušta balone i da se veseli kad neko umre. Da li od takvog primate predloge ovde?

Gospodine predsedniče Markoviću, zamolio bih vas da opomenete gospodina Albijanića, jer mnogo troši vreme Skupštine, izađe pa kaže G17, pa pravi pauzu, gleda po sali, pa posle kaže plus. To da li zaboravi ili ne znam, ali mislim da treba da obratite pažnju, samo da pogledamo šta je bilo unazad. Mislim da je najviše vreme provedeno objašnjavajući šta je G17, pa još plus.
Sledeće, javio sam se jer je gospodin Albijanić po Poslovniku izrekao jednu neistinu, rekao je da narod bolje živi. Mislim da je to neistina. Treba da pitamo građane kako žive. Nije tačno da sada najbolje žive ljudi. Najbolje žive ljudi iz G17, jer je kod njih blagajna. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je malo poslanika u sali i da možeš da objašnjavaš koliko hoćeš da si u pravu sa svojim amandmanom, kada su u pitanju transferna sredstva, jer neće biti upoznati mnogi poslanici.
Prema tome, u danu za glasanje teško da mogu da se odluče. Do pre nekog minuta nije bilo ni šefova poslaničkih klubova, ali me raduje da sada u sali sede dva šefa, tu je Aligrudić i Albijanić, pa mislim da i oni mogu da utiču na svoje poslaničke grupe da u danu za glasanje podrže da ispravimo ovaj zakon koliko on da da se ispravi.
U članu 3. pod A - grad, redni broj 3 - Niš, iznos "518.665.390" zamenjuje se iznosom "500.665.390" dinara. U istom članu pod B - opština, redni broj 43 - Doljevac, iznos "25.599.625" zamenjuje se iznosom "31.599.625" dinara; redni broj 48 - Žitorađa, iznos "24.022.622" zamenjuje se iznosom "30.022.622" i redni broj 83 - Merošina, iznos "27.293.566" zamenjuje se iznosom "35.293.566" dinara.
Obrazloženje - amandmanom se predlaže povećanje iznosa transfernih sredstava opštinama Nišavskog okruga, Merošini, Žitorađi, Doljevcu, i one su nerazvijene opštine. Povećanje od šest miliona dinara za svaku od navedenih opština predlaže se na račun sredstava dodeljenih gradu Nišu, jer Niš ima dobre lokalne izvore finansiranja.
Pored toga, u DIN i drugim niškim preduzećima rade uglavnom radnici iz ovih malih opština, tako da Nišu ostaju porezi na zarade. Istovremeno lokalni izvori prihoda u ovim opštinama su minimalni zbog toga što su to uglavnom brdsko-planinske opštine, sa minimalnim sredstvima od korišćenja gradskog građevinskog zemljišta. Veliki su troškovi za škole zbog velike razuđenosti terena, jer su to seoske sredine, te je potrebno povećati transfer na način kako se to predlaže.
To ću ovako ukratko da bi bilo jasnije poslanicima da objasnim, znači, od Niša treba oduzeti 18 miliona, a po šest miliona dodati Merošini, Doljevcu i Žitorađi.
Kada je bio Zakon o budžetu, tražio sam da se posebno izdvoje sredstva, da se izdvoji stavka za nerazvijene opštine i sada ne bi bilo problema da se iz te stavke namire nerazvijene i siromašne opštine. Govorio sam, kada su na dnevnom redu bila transferna sredstva u načelu, šta znači biti nerazvijena opština, šta znači kada se nerazvijena opština nalazi pored velikog grada, koliko dobija opština koja je na samo desetak kilometara od velikog grada, pa ću samo ponoviti da bi vi to bolje shvatili i razumeli.
Merošina i ove ostale opštine koje pominjem nalaze se samo na 15 do 20 kilometara od Niša.
Dve hiljade radnika iz Merošine rade u preduzećima u Nišu, i sve dažbine na osnovu plata, tih malih plata, sve to ide prema niškom budžetu. Možda i te male plate koje ostvare u gradu Nišu, oni to potroše u niškim trgovinama, iz niških trgovina opet se sliva u niški budžet, tako da Žitorađa, Doljevac i Merošina nemaju od toga mnogo vajde, ostaju i dalje siromašni, iako se stanovništvo bavi isključivo poljoprivrednom proizvodnjom i hrana na niške pijace dolazi iz ovih opština.
Znači, ovo nije mnogo. Niš može da dođe do 18 miliona samo s jednom lokacijom za neki lokal, jer neće niko otići tamo u selima u Žitorađi i Merošini da posebno pravi lokale. To nikakve pare nisu. Mnogo bi one značile za ove tri opštine pa zbog toga vas molim da u danu za glasanje obratite pažnju na ovaj amandman i da glasamo.
Mislim da to ovde neće biti teško, jer mislio sam da to možda bolje obrazložim, ali vidim poslanike iz Niša, osim Rajčića, a i ovi drugi nisu ni važni, pošto oni drže vlast u Nišu. Mislim da tu možemo da nađemo zajednički jezik. Da su demokrate, od njih ne bih ni tražio. Mislim da ovi iz Nove Srbije imaju malo širinu i da će do dan za glasanje da se dogovorimo i da ovo izglasamo. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vašim Poslovnikom doveli ste do toga da u sali ima 25 poslanika i kome da objašnjavam moj amandman. Molim vas da date pauzu, da pozovete poslanike ili barem da ima tu šefova poslaničkih grupa, da ima smisla ovo o čemu ću govoriti. Prema tome, više puta sam to izrekao za ovom govornicom, ali vi terate po starom, iako ste nekoliko puta obećali da će doći do promene Poslovnika.
Kada je bila rasprava o budžetu tražio sam da se u budžetu uvede stavka za nerazvijene opštine. Tada Vlada nije imala sluha za to da to prihvati i ugradi u budžet i sada smo došli u situaciju da Vlada ili ministar, ne znam ko, pojedini odbori, kažu da na ovakav način ne mogu da se izdvajaju sredstva, ne mogu iz tekuće rezerve, ali to ću naknadno da objašnjavam.
Podržavam gospodina Krasića, on je rekao jednu istinu, da od kada su došle demokrate i ovakvo finansiranje uveo ministar Đelić, uzeo je sve pare od opština i sada se deli na kašičicu kome koliko daš. Podneo sam amandman da se posle člana 3. Predloga zakona doda novi član 3a koji glasi: "Opštinama koje imaju status nedovoljno razvijenih u skladu sa zakonom (33 najnerazvijenije opštine u Republici) određuju se dopunska transferna sredstva u 2006. godini u visini od 10 miliona dinara po opštini, a na teret tekuće budžetske rezerve..."
Amandmanom se predlaže određivanje dopunskih transfernih sredstava za 33 ekstremno nerazvijene opštine u Republici, koje svakim danom postaju sve nerazvijenije, čime se samo povećavaju razlike u odnosu na razvijene sredine. Dopunska transferna sredstva bi samo malo ublažila katastrofalnu ekonomsku situaciju u opštinama kao što su Merošina, Žitorađa, Doljevac, Kuršumlija, Medveđa, Lebane, Bojnik, Crna Trava, Trgovište, Bosilegrad, Gadžin Han, Svrljig i još druge opštine u broju do 33.
Bez dopunskih sredstava ove opštine teško da mogu uopšte da funkcionišu. Građanima lokalna samouprava ne može da obezbedi ni minimalne potrebe.
Na primer, u ovim opštinama treba na adekvatan način da se obezbede potrebe za građane koji žive u tim delovima, a to je lečenje, obrazovanje, prevoz do razuđenih sela, voda, struja, putevi, tako da stanovništvo odlazi, a ovakvi krajevi ostaju nenaseljeni i pusti.
Razgovarao sam o ovom pitanju i moj predlog sam iznosio, razgovarao sa svima. Ministar kaže da ne može iz budžetskih rezervi, ne mogu da se izdvajaju ova sredstva za nerazvijene opštine. U privatnim razgovorima, kada razgovaraš sa ministrom Dinkićem i kada kažeš da je napravio grešku ili da nije dobro što je mala sredstva ovim slabim i siromašnim opštinama odredio, on kaže - neka, u drugom delu ću ti dati iz budžetske rezerve.
Znači može na crno, ne može u papiru. Tražim samo regularno da stavimo na papir, da uvedemo novi član, da 33 nerazvijene opštine dobiju po 10 miliona, to je svega 330 miliona; 330 miliona na 500 milijardi, koje deli ministar Dinkić i daje iz džepa gde god kako može, nikakve su pare. U ovolikom budžetu 330 miliona mogu uvek da se nađu, to su mala sredstva, ali imamo 33 opštine nerazvijene, sa seoskim sredinama, sa brdsko-planinskim predelima, da mogu samo za malo da poboljšaju uslove života na svom terenu.
Možda bih bio ubeđen da je to istina što kaže ministar, ali pre neki dan prenosi ga TV. On ide u Suboticu, ide u gradove, tamo su verovatno njegovi na vlasti i kaže - za ovu ću da vam dam 20 miliona, za ovo 80 miliona, pa kaže naslovno - prati ga televizija, vama ću dati 200 miliona. Ne znam ko kome odgovara ovde, ko kome polaže račune, ko glasa, ko pravi budžet, čiji je budžet, ako mi u Skupštini Srbije, da li je to Dinkić, ako je njegov, trebalo je da napravi, nije trebalo da izlazi pred Skupštinu. Neka daje gde može i on neće dugo, ničija nije gorela do zore.
Prema tome, mislim da mi ovde u Skupštini trebamo da izglasamo, ovo je pravi predlog, da opredelimo po 10 miliona za 33 opštine u Srbiji nerazvijenih, a da ministru damo zadatak da nađe pare. U ovom slučaju bi se pokazalo da je Skupština Srbije najveća institucija u zemlji. Ako to ne učinimo, ako, to neko reče u raspravi, da ne možemo bez ministra, onda se stvarno ne zna ko koga bira, ko kome polaže račune itd. Ministru bi trebalo da damo zadatak da 300 miliona nađe gde zna i podeli ovim siromašnim opštinama.

Gospodine Markoviću, vi ste opet po vašem starom maniru, kada vam neko  kaže istinu, a vi onda uzmete da komentarišete. Vi sada mene učite, ko da sam od juče, ko se gde nalazi, ko odakle gleda. To je stara vaša priča. Kada to sve objasnite, nikome više u Srbiji nije jasno šta ste rekli.
Prema tome, još jednom vas molim, treba da postoji ovde malo red, a vi kao predsedavajući, kada predsedavam bilo kom sastanku, vodim red koliko ima ljudi, ako ima nekoliko čoveka, odložim tu sednicu, nema kome šta da pričam, 20 čoveka od 250, mi vodimo sednicu.
Slažem se da je ova skupština usvojila vaš Poslovnik, koji je nazvan "Markovićev poslovnik", ali ste vi tu kada ste objašnjavali, pričali nama pesme i priče kako ćete to samo u pojedinim slučajevima, retko da upotrebljavate, a vi to svakim danom radite. Danas niste ceo dan predsedavali. Čim sam vas video popodne znao sam da ćete da produžite sednicu, kao da radite u drugu smenu.
Prema tome, molim vas, bolje bi bilo da ne komentarišete ova pitanja, jer niko bez razloga neće da izađe i da vam uputi neku primedbu, ako ne postoji takva primedba. Ponovo da ponovim, vi možete da pričate vazdan, da kažete - sama diskusija koliko interesantna, toliko će da je gledaju ljudi. Po tome ne znam, koj bi koga gledao, kada bi se to gledalo.
Ali, osnovni je red da barem jedna trećina poslanika ovde bude, pa da prenese svojim drugovima ako neko ima hitan posao pa je morao da ode, da se zna o čemu se ovde radi, o čemu se priča, da bude svima jasno kada sednemo da glasamo. Puno tački prođe da niko živ ne zna u sali za šta se glasa itd. Prema tome, mislim da sam bio jasan i hvala vam.

Po spisku koji smo dobili bio sam zadnji i zato i pitam po kojim spiskovima radite, gospodine predsedniče.

Obično kad se nešto deli uvek ima problema, a još kada se to deli odokativno postoji mogućnost da nije i pravično raspodeljeno. Ovo mi pomalo liči na onu narodnu - mnogo deca malo jajca.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde za ovom govornicom su mnogi pominjali nerazvijene opštine i to radi reda, pa ispada tu pričamo, tu nek ostane i opet nerazvijeni ostaju nerazvijeni. Mi u ovom domu usvajamo evropske zakone i hoćemo u Evropu, a imamo 33 opštine u Srbiji koje imaju status nerazvijenih opština. Predlažem da se prvo učini sve i pomogne ovim opštinama da izađu iz nerazvijenih, a zatim da se naprave kriterijumi koliko će ko dobiti transfernih sredstava.
U sadašnjoj situaciji nerazvijenim opštinama neće moći da pomognu ni kriterijumi, ma kakvi oni da budu. Kada si siromašan nema tih kriterijuma koji mogu da ti pomognu.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih vas zamolio da podržite jedan moj amandman koji bi obezbedio po malo para za sve nerazvijene opštine u Srbiji. Želim da kažem da su nerazvijene poljoprivredne opštine, sa seoskim stanovništvom. Mnogi se sele u obližnje gradove, tako da nam sela ostaju prazna, a pojedina sela su nestala sa brdsko-planinskih područja. Ovakvom politikom ubićemo selo, a bez bogatog sela nema ni bogatog grada.
U najtežoj situaciji su nerazvijene opštine u blizini većih gradova, kao što je Merošina, Doljevac i Gadžin Han, koji su samo na 20 kilometara od Niša. Radnici iz naših opština rade u preduzećima u Nišu, stvaraju dohodak i od tih zarada novac ide u budžet grada Niša. Te zarade što ostvare potroše u trgovinama u Nišu, gde porezi opet idu prema budžetu grada Niša. Prevoz radnika iz sela do Niša obavlja prevoznik iz Niša, tako da ta sredstva i dažbine idu prema niškom budžetu, tako da opštine kao što su Merošina, Doljevac, Gadžin Han, nemaju mnogo vajde što se nalaze u blizini grada, a takva je situacija sa svim nerazvijenim opštinama u Srbiji.
Zato predlažem da se hitno preduzmu mere, a ne samo da pričamo o tome.
Konkretno sam podneo neke amandmane, pa kada budemo kod amandmana to ću bliže objasniti, a molio bih sve poslanike u parlamentu da obrate pažnju kada se radi o nerazvijenim opštinama, da pritisnu i glasaju za takve amandmane koji će ispraviti malu nepravdu koja je načinjena kod raspodele sredstava.
Želim da kažem i to da ima mnogo problema u ovim nerazvijenim opštinama, o tome su govorili prethodnici, pa su pominjali da tamo nema puteva, nema uslova itd. Mi imamo sve više da nam se građani iz sela sele u gradove i ako idemo ovakvom raspodelom, ako opet nagrađujemo razvijene, a nerazvijeni ostanu da imaju isti status kao sada što imaju, plašim se da će se svi sakupiti i doći u grad.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče, danas govorimo o pravdi i pravosuđu. Pravda i pravosuđe ima ih i u ovoj Evropi, gde se zalažete da nas odvedete, pa sam danas hteo da govorim o tome, ali ovde nema nikoga iz pravosuđa. Predsednik Skupštine uvek, kada treba da preuzme neku obavezu, često izađe. Ovo ne govorim zbog njih, ali ću reći, pa neka javnost u Srbiji sazna o ovim događajima.
Juče je jedan sud, u koji se vi kunete, doneo odluku da oslobodi zločince koji su učinili zločin nad Srbima. Valjda vam je sada jasno šta je Haški sud i kome će suditi Haški sud. Haški sud će suditi samo Srbima i Srbiji. Godine 2000. Vlada Srbije je na nezakonit i neustavan način isporučila svoje političke protivnike Haškom sudu ili Haškom tribunalu.
Gospodine predsedniče, a molim potpredsednika da prenese Markoviću, posle jučerašnjeg dešavanja u Haškom sudu, posebno ono što se juče dogodilo na Kosovu, vi ste morali da prekinete ovo zasedanje i na novoj sednicu uvrstite u dnevni red inicijativu koju ste dobili od 25.000 građana Srbije da se Slobodanu Miloševiću omogući lečenje u zemlji.
Da li vam je svejedno da se bolesnom čoveku sudi? Da li svaki naš građanin Srbije ima pravo na zdravlje? Gde su tu ljudska prava za koja se ova vlada zalaže, gde ima mnogo stvorenih organizacija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije?
Za šta ih plaća ova država, za koja prava, čija prava?
Kada bi ušli dublje u tu analizu ispada da sve te nevladine organizacije, koje primaju dobre pare, bore se za neka tuđa, a ne srpska prava. Puštanjem na slobodu albanskih zločinaca je poruka vama u vlasti šta će biti sa Kosovom, ima li ova država funkcionere koji treba da se oglase po ovom pitanju.
Svima u zemlji je jasno da je zahtev koji bi došao od Karle del Ponte ili Solane, svi bi se vi polomili od žurbe da te zahteve ispunite. Molim državno rukovodstvo da najzad počnu da brinu o Srbima i Srbiji, i ako je glavna muka od svojih, dosta je. Povodom jučerašnjih događaja, gde je pucano u nedužnog mladića kao u životinju i jutrošnjih događaja u Gračanici, gde ima dosta povređenih, tražimo od vas da prekinete sednicu i od nadležnih organa zatražite informacije i informišete poslanike i javnost šta se to događa na delu teritorije države Srbije?
Danas se održava protest Srba na Kosovu i Metohiji u 12,00 časova i mi bi trebalo kao Skupština da se izjasnimo i podržimo taj protest naših građana koji su u životnoj opasnosti. Krajnje je vreme da preduzmete određene zakonske mere i uputite demarš međunarodnim mirotvorcima o ugroženosti Srba na Kosovu.

Gospodine predsedniče, javio sam se po Poslovniku iz razloga što niste opomenuli Mehu što je za ovom govornicom, kako bih rekao, lupao neke gluposti.
(Predsednik: Upozoravam vas.)
Molim vas da mi nastavimo po dnevnom redu. Zamolimo bih vas, kada završimo po dnevnom redu, da jedan dan zakažete sednicu, na kojoj bi izvestilac da se pripremi Meho, i ovde da nam prezentira kakoj se prelazi iz stranke u stranku, kakoj iz koalicije u koaliciju, jer njemu su sve stranke dobre kada bude na izbori da uzme mandat. Koj će da glasa za njega kad bi išo sam neg sa strankom? Zato je uvek bolje u koaliciji i posle mesec dana ne valja mu koalicija.
Gospodine Meho, što se tiče Slobodana Miloševića, verujem da on nikada vas nije uzeo i nije pomenuo, mnogo ste vi sitni da se on bavi vašim imenom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, često grešite u tom spisku kada sam ja u pitanju, pa više ne verujem da je to samo greška, mislim da ima pomalo i namere, pošto ste pročitali desetak puta moje ime da ću govoriti, smatram da vam je bio cilj da odustanem od diskusije. Ako je tako, imaćemo problem.
Neću danas govoriti o korupciji poslanika, dovoljno su o tome rekli Meho Omerović i Sredoje Mihajlov. Oni tu materiju najbolje poznaju i suvišno je da bilo koji drugi poslanik komentariše to pitanje.
Danas na dnevnom redu imamo donošenje odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Mislim da usvajanjem ovakve strategije nećemo u praksi ništa promeniti. I dalje će vladati korupcija. Postoji mnogo zakona koje smo doneli do sada, ali se ne sprovode u praksi. Zakon o sukobu interesa nije zaživeo u praksi. Ne verujem da će i Zakon o pranju novca biti primenjen, kao i drugi zakoni koji su doneti, a koji se odnose na korupciju i pljačku države.
Ako ozbiljno želimo da se suprotstavimo korupciji, treba da donesemo jedan ozbiljan zakon. Prvo, taj zakon treba da poštuju funkcioneri koji su na vlasti, i to u prvom redu od Vlade do direktora javnih preduzeća. Od 2000. godine u ovoj skupštini stalno slušam od novostvorenih reformskih političara koji u svakom izlaganju govore da je za sve kriv prethodni režim, da je za sve kriv Slobodan Milošević, da smo sve pokrali, da je vladala korupcija. Tu priču i dalje pričaju. A vladate već pet godina. Počnite da malo govorite o svojih pet godina vladavine, šta ste za pet godina uradili da se spreči korupcija.
U ovoj odluci trebalo je da stoji - korupcija i pljačka, jer jedno bez drugo ne ide. Ne može da se dogodi pljačka ako ne korumpiraš nekog iz vlasti. Za svega pet godina uspeli smo da prodamo sve što je narod ove zemlje stvorio od postojanja. Gde može da se desi i veća korupcija i pljačka nego kada se prodaje u zemlji sve što je vredno.
Dajte da se vratimo samo pet godina unazad i da vidimo koji su to bogataši, koji su to postali bogati samo od 2000. do 2005. godine.
Gde na svetu postoji da za pet godina možeš da postaneš bogataš i da ne znaš šta sve imaš, a da nigde do tada nisi radio, da ti je prvo zaposlenje političar.
Trenutno, u ovoj zemlji mnogi koriste MMF kao pokriće i izgovor za svoje privatne aranžmane i ostvarivanje ogromnih profita. Ovakvim tumačenjem pregovora sa MMF naši političari nastavljaju da se bogate, a mehanizmi ostvarivanja profita su različiti. Najčešće se sa revizijskim kućama napravi dogovor o proceni vrednosti preduzeća. Ako, na primer, preduzeće vredi 100 miliona evra, oni ga procene na 10 miliona. Dobit od prikazivanja lažnih bilansa dele ključna lica u lancu privatizacije od resornog ministarstva do konsultantske kuće.
Drugi način na koji su političari od 2000. godine stvorili veliko bogatstvo je preko navodno stranih kompanija. To praktično znači da je vlasnik privatizacionog preduzeća u Srbiji samo fiktivno strana firma, registrovana kao of-šor kompanija u nekoj od zemalja tzv. poreskih rajeva. Iza tih kompanija zapravo kriju se ljudi iz vrha vlasti posle 2000. godine, koji su na različite načine došli do ogromnog bogatstva na račun građana Srbije.
Ako želimo iskreno da uđemo u borbu protiv korupcije, onda treba iskoreniti korupciju u vrhu vlasti, a ona će po vertikali odozgo naniže sama nestati. Često se među građanima govori da je država u rukama tajkuna. Poseban problem su tajkuni koji iz pozadine seju korupciju, iz džepova vade i dele svima pomalo, bez obzira ko je na vlasti. Oni imaju uticaja na neke bitne tokove, pre svega oko privatizacije, jer je to najplaćeniji posao danas u Srbiji.
Pod izgovorom - ulazak u Evropu, reforme, poručuju nam - Srbija je na izvolite, svako grabi šta stigne. Danas nisam hteo da pominjem imena onih koji su korumpirani i onih koji su opljačkali ovu državu, iz razloga što imena svi znaju u ovoj Srbiji, pa i vrapci na grani, samo je pitanje hoće li ova država stvarno da se obračuna sa korupcijom i pljačkom. Ako hoće to država da uradi, tu nema nikakvih problema, ali sumnjam da hoće to država da uradi. Hvala.

Gospodine predsedniče, kada je govorio gospodin ministar Dinkić on je u svom govoru u više navrata pominjao predsednika Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića i cenim gospodina Dinkića da je ozbiljan čovek i da treba da se bavi ozbiljnim pitanjima, a ne da se bavi uličnom pričom i ta ulična priča traje pet godina, gde su pare Miloševića i mislim da je više sramno o tome govoriti. To mi liči na onu narodnu  – držite lopova.
Borka Vučić je u nekoliko navrata, naš veliki bankar, u emisijama na televiziji objasnila i objašnjavala se sa svima sa kojima se susretala u duelima, kako je funkcionisala ova država, kako su radila preduzeća kada smo bili pod sankcijama, kada se teško poslovalo. Verovatno se iz ove zemlje moralo nešto izvoziti i uvoziti. Ako nešto nije jasno gospodinu Dinkiću onda bih ga molio, pošto je on u vlasti, a i ministar finansija, da obezbedi jedan duel na televiziji sa Borkom Vučić i da mu se razjasne sve te stvari.
Mnogo afera ste montirali, a najveća vaša afera gde ste ih začeli i zbog te afere počeli da dobijate funkcije, to vam je afera protiv Miloševića, a onda ste imali afera protiv Đelića, afera Dragić, afera Karić i na kraju nikom ništa. U ovoj zemlji zvanični funkcioneri mogu da pričaju šta hoće, mogu da pričaju uličnu priču i zvanično i ovde u Skupštini za ovom govornicom, a da nikome ne odgovaraju. Nije korektno da sada pominjete Slobodana Miloševića. Korektno bi bilo da ste ga pominjali, ali tada vi niste bili u tom rangu, niti ste mogli da dođete i da bilo šta opštite sa Slobodanom Miloševićem. Vreme će pokazati ko je šta.
Govorili ste o aferama u naše vreme. Mnogo ima afera od 2000. do 2005. Sve će to da se sabere na jednom mestu u neko vreme, pa ćemo onda pričati o tome i šta je ko plaćao i koje pare itd. Ovde ministar reče da na 52 računa su prebacivane pare. Pitam ministre sada, da li i on na 52 računa prenosi pare. Da li ova zemlja i naša preduzeća u državi, prenose pare ostalim zemljama na 52 računa, a možda na 100 itd. Pare na Kipru su bile pare preduzeća koja su poslovala.
Jer, kada je zemlja bila pod sankcijama, niko nije hteo sa nama da radi i preko naših računa. Moralo je, a to je Borka sjajno objasnila, naša preduzeća da iznesu pare na Kipar i da bi mogli da obezbede osnovno i da bi mogla država da funkcioniše. Morate, kada pričate o aferama, da kažete i o aferi Davinića i o satelitima, ali on je iz stranke G17. Hvala.

Vi koristite vaše mesto da dobacujete, pa ste iskomentarisali da Davinić nije u stranci G17...

Dobro sam vas čuo.