Dame i gospodo narodni poslanici, u dilemi sam da li uopšte da obrazlažem ovaj moj amandman. U sali je prisutno 40 poslanika i Predrag Marković je uspeo da od skupštine napravi mesnu zajednicu.
Podneo sam amandman na član 9. i to da se posle tačke 4) unese tačka 4a), 4b) i 4c), koje glase – 4a) da se od poreza na PDV oslobodi nabavka poljoprivredne mehanizacije, kao i rezervnih delova; 4b) nabavka repromaterijala za obavljanje poljoprivredne proizvodnje; 4c) prodaja poljoprivrednih proizvoda domaćeg porekla od strane proizvođača.
Predlagač ovog zakona ne prihvata ovaj amandman. Ministar Dinkić to obrazlaže, ako se prihvati ovaj amandman nema ko da puni budžet, što u prevodu znači, opet su poljoprivrednici ti koji su dužni da napune budžet, a da nemaju pravo da uzimaju iz budžeta, jer to pravo pripada onima koji ne učestvuju kod punjenja budžeta.
Pitate li se, gospodine ministre, da li ovaj vaš namet mogu da izdrže poljoprivredni proizvođači? Dokle će teret države na svojim leđima da nose proizvođači?
Ovih dana na jugu Srbije završena je berba višanja. Otkupna cena bila je 14 dinara. Berači su berbu naplaćivali od 7 do 8 dinara, a 30 posto proizvođača nije bralo višnju, jer ako je beru, prave još veći gubitak. Gde ste bili tada da pomognete?
U vreme sankcija uz pomoć države višnja je bila jedna marka po kilogramu. Odakle sada poljoprivrednicima para da, kada kupuju poljoprivredne mašine za obradu višanja, plaćaju porez na dodatu vrednost?
Gospodine ministre, zašto pare ne potražite na drugoj strani – od novih biznismena koji su se nepravedno obogatili od prodaje preduzeća. Prodaste sve, a para nema nigde. Uvek kada treba para, stavimo još jedan namet seljacima.
Šta ste preduzeli da se smanje finansije za skupi državni aparat? Koliko je zaposleno ljudi u državnoj administraciji od kada ste na vlasti? Koliko je radnika primljeno po lokalnim upravama od zadnjih lokalnih izbora? Ko će to da plati? I 50% da je PDV na poljoprivredne proizvode i mehanizaciju, ne mogu se isplatiti samo plate za novoformirana radna mesta. Ne verujem da postoji neki član stranke G17 plus da nije zaposlen u lokalnoj upravi, agencijama, bankama, štedionicama itd. Ispada, koliko članova toliko i zaposlenih.
Ovakvim načinom rada nećemo dogurati daleko. Zašto sam tražio da se od PDV oslobode poljoprivrednici? Razlog je da bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju, jer to znamo da radimo i to možemo da izvozimo i povećamo izvoz. Ne vidim šta bi mogli drugo da izvozimo osim poljoprivredne proizvode i rudna bogatstva.
Neko ovde za govornicom reče da poljoprivrednici dobijaju kredite. Nije tačno. Za prošlu godinu ministar je odobrio 300 kredita, ali oni još nisu realizovani, čekaju red. Kolike su kamate na kredite? Koliko je Ministarstvo za poljoprivredu učinilo da se uspešno obavi žetva? Zašto nije obezbeđeno gorivo za žetvu? Koja je cena goriva za žetvu? Izađete ovde za govornicu i pričate o razvoju poljoprivrede. Pitam se, dokle ćete da obmanjujete seljake? Svi nas pomažu, a sve je gore nego što je bilo ranije. Kada bi se nekim slučajem streljali ministri, ministarka za poljoprivredu bi džabe izgubila glavu.
Ministarka Dulić se u sve razume, samo ništa ne zna o poljoprivredi. Zbog toga ova vlada pod hitno treba da promeni ministarku za poljoprivredu i nađe nekog stručnjaka koji se razume u ovu oblast.
Ako to Vlada ne učini, ne verujem da će neko od poljoprivrednika glasati za DSS i G17.
Na kraju, kada se glasa o mom amandmanu, videćemo koje stranke će glasati da se pomogne poljoprivrednicima, a koje samo pričaju i udvaraju se poljoprivrednicima u kampanji. Kada se donose zakoni, uzeli bi od poljoprivrednika sve, pa bi mu i kožu odrali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  kada nešto ne ide, kada se nešto slabo radi, ponovo nam u radu smeta poslovnik. Stalno smo u ovoj skupštini donosili neke poslovnike, samo sa različito obojenim koricama, čas su žuti, čas plavi. Svaka stranka koja dođe na vlast pravi svoj poslovnik, jedino G17 nije imao poslovnik i sada ga dobijamo, samo ne znam koje boje će biti korice. Ali, imaćemo poslovnik G17.
Nije mi jasno kako vladajuća koalicija ne može da obezbedi određeni broj poslanika za kvorum, jer mislim da taj deo može da se završi samo preko šefova poslaničkih klubova i da nije bilo potrebno da mi tri dana gubimo u radu Skupštine donoseći neki novi poslovnik. Uopšte ne vidim kako ćemo novim poslovnikom da ubrzamo rad Skupštine i uštedimo vreme da brže donosimo zakone.
Kasnije ću da objasnim koliko će trajati rasprava o amandmanima, u svakom poslovniku mogu da se nađu rupe, i verovatno će se stranke i poslanički klubovi prilagođavati, da to svoje vreme na kraju iskoriste.
Poslovnik koji su doneli socijalisti i po kome smo radili dugo godina je demokratski poslovnik, a poslovnik koji nam vi predlažete menjate na svakih pet do šest meseci.
Ne razumem i nije mi uopšte jasno gde postoji da se radi bez kvoruma. Vodio sam mnoge mesne zajednice i mnoga udruženja; u seoskoj mesnoj zajednici seljaci ne dozvoljavaju da počneš sednicu bez kvoruma. U golubarskom društvu, sportskom udruženju, u lovačkom društvu takođe ne možeš da vodiš sednicu bez kvoruma, a najveći organ u državi – Skupština, može da radi bez kvoruma. Mislim da tu nema velike logike.
Ovim poslovnikom nećemo mnogo uštedeti na vremenu. Zakon obično ima od 80 do 100 članova, i preko 100 članova, i ako je vreme –15 minuta po jednom amandmanu, onda će poslaničke grupe – ne kao do sada, ako je u pitanju više članova, možda deset, samo na ključne da stave amandmane – nego će staviti sto i puta 15 minuta to vam je 1500 minuta po jednoj poslaničkoj grupi; prevedeno, to je tri ili četiri dana. Ne znam gde ćemo mi to dobiti u vremenu.
Sledeće, ako smo hteli da ubrzamo rad Skupštine i brže donosimo zakone, onda je ovaj poslovnik mogao da pretrpi izmene samo u jednom delu, a to je da se odmah posle rasprave glasa o zakonu i o svakom amandmanu. Tim potezom imali bismo uvek punu salu, svi poslanici bi bili na svojim mestima, jer bi morali da glasaju za svoje amandmane. Sve ovo što smo mi dalje menjali nema nikakve svrhe.
Znači, jedini potez je da smo taj član izmenili i da nema za zakazivanja dana za glasanje, nego da se glasa u načelu posle rasprave i posle svakog amandmana. Mislim da bismo time postigli sve o čemu danas govorimo.
Možda je bilo i drugih rešenja, i smatram i da ima rešenja možda vi to pravdate, a predlagač – gospodin Marković, koji nije u sali, misli da će mu ovo lako proći. Mogao je možda da oroči ovakav poslovnik sankcijama, da ga oroči dotle dok se ne donesu svi zakoni koje su vam iz evropske zajednice naredili da donesete. Do tada da traje ovaj poslovnik, a onda da se vratimo na poslovnik koji je donela SPS. To je demokratski poslovnik, a Predlogom ovakvog poslovnika ispada da vaše partije ne treba da nose dodatak da se zovu demokratske.
Znači, ponavljam, možda ovako ojađen poslovnik treba da ima vek trajanja, da traje dva ili tri meseca; pominjete neki septembar, a da posle septembra primenite prvi poslovnik SPS-a i da uvedete demokratiju u ovoj skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, danas na dnevnom redu imamo zakon o državnoj upravi i zakon o vladi. Predsednik Skupštine je ove tačke stavio preko reda u dnevni red. Dobro bi bilo da je predsednik Marković tu da čuje ovo, ali više volim kada vi, gospodine Anđelkoviću, vodite Skupštinu. I ne treba nam on, mi ćemo reći, pa će da čuje.
Pre ovih zakona, u proceduri je bio zakon o Skupštini, pa je skinut sa dnevnog reda. Predsednik Skupštine je bio dužan da na prvoj narednoj sednici stavi zakon o Skupštini na dnevni red, ali to se nije desilo. Nelogično je da Skupština donosi zakon o državnoj upravi i zakon o vladi, a da do sada nije donela zakon o Skupštini, koga imaju sve zemlje u Evropi i okruženju. Kako ćemo mi donositi zakone za druge, kada to nismo uradili u svojoj kući.
Zbog svega što sam napred naveo, predlažem da Vlada povuče ove zakone sa dnevnog reda i da na prvom vanrednom zasedanju u junu stavi na dnevni red prvo zakon o Skupštini, a zatim zakon o vladi i državnoj upravi.
Što se tiče zakona o državnoj upravi, plašim se da i ovaj zakon neće biti primenjen u praksi, kao i mnogi drugi zakoni koje smo ranije doneli. To se najbolje vidi kod Zakona o sukobu interesa. Pošto je ministar za lokalnu samoupravu bio predlagač, trebalo bi da nam danas kaže kako se Zakon o sukobu interesa sprovodi po opštinama.
Sledeće pitanje za ministra: koliko je novih radnika zaposleno u lokalnoj upravi od kada ste vi ministar? Koliko je radnika zaposleno u javnim preduzećima koji primaju platu iz budžeta u opštinama? Koje se sve funkcije plaćaju u opštinama? Kolike su plate lokalnih funkcionera? Ako to, ministre, ne znate, mogu ja da vam kažem.
Vas i razumem, nemate vremena sve da vidite, jer ste stalno na putu Beograd-Hag, kruže priče po Srbiji da ste glavni putovođa za isporuku Srba u Hag.
Nedavno je Vlada Srbije donela uredbu po kojoj će se 2.700 radnika smanjiti u državnoj upravi i kaže se da je to 10 posto manje radnika u državnoj upravi. Ako je Vlada imala poštene namere, onda treba da upotrebljava prave cifre. Tačno je da država iz budžeta plaća 229 hiljada radnika, plus 160 opština, ako je prosek sto radnika, onda je to još 16 hiljada, a ako je prosek 200, onda je to plus 32 hiljade radnika, plus zaposleni u posebnim službama, organizacijama i stručnim službama Vlade Republike Srbije i plus javna preduzeća. Kada se sve sabere, to je oko 300 hiljada ljudi, a mi hoćemo sa 10 posto da smanjimo državnu upravu za 2.700 radnika.
Pošto svi često upotrebljavate i kažete - kriv je prethodni režim, pošteno je da ste izneli podatke koliko je brojala državna uprava 2000. godine do 5. oktobra, koliko je brojala državna uprava od 2003. godine kada je DOS otišao sa vlasti i koliki je broj radnika danas u državnoj upravi, koliko je radnika radilo u privredi do 2000. godine, a koliko danas radi u privredi. To bi bilo pravo merilo i onda bismo mogli da pričamo.
Uredba Vlade je nezakonita i neustavna, zato što je u suprotnosti sa Zakonom o radnim odnosima, Zakonom o državnim organima, Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, kao i sa Zakonom o radu, pa i sa Ustavom. Uredba predviđa nasilno udaljenje pojedinih tj. nepoželjnih radnika, bilo slanjem na SIZ za zapošljavanje, bilo prevremenim penzionisanjem, da bi se naknadno doveli drugi ljudi, mlađi radnici, koji su, u stvari, partijski podobniji.
Zašto uredba nije u skladu? Zato što su važeći zakoni akti višeg reda od uredbe i zato što se zakonom, a ne uredbom, propisuju uslovi za zapošljavanje u državnoj upravi, poslovna sposobnost, državljanstvo, stepen stručne spreme, stručni ispiti itd. Nije nikakvo iznenađenje, i da nisam pročitao ovu uredbu, znao sam da je ovu nezakonitu uredbu mogao da potpiše samo Labus, jer kad je teško - uvek Labus.
Iz svih ovih zakona koje predlažete može se zaključiti da je državna i lokalna uprava bolje radila i sa daleko manjim brojem radnika do 2000. godine. Gospodo iz vlasti, napravili ste skup državni aparat. Ovo građani Srbije ne mogu da izdrže da plaćaju. Hvala.

Da pojasnim u vezi izlaganja gospodina Vučića. Radi se o pominjanju nekih para na Kipru, da su te pare izneli koalicioni partneri G-17. Gospodine Vučiću, uveren sam da vi kao iskusan političar razumete da je ta priča oko Miloševićevih para na Kipru laž i da je to DOS koristio u predizbornoj kampanji.
Sada ispada da nema para na Kipru. Ne razumem političare. Svi jure i traže neke pare. Pojedini političari mi liče na one tragače i kopače ćupova sa zlatom koje nikada ne iskopaju. Da nije bilo te laži u kampanji, pitanje je da li bi mi izgubili izbore i da li bi Milošević uopšte izgubio izbore.
Pre neki dan na televiziji je gostovala Borka Vučić i dala objašnjenje kako se radilo u vreme sankcija i rata. Mi smo morali da poslujemo sa zemljama u okruženju. Morali smo i da uvozimo i da izvozimo. Kada smo imali sankcije, neka mi neko kaže kako je moglo drugojačije da se radi. Jesu iznošene pare i preko Makedonije, ali je za te pare ulazila roba u zemlju.
Zbog građana Srbije moram da kažem da treba da znaju da je bila velika laž - Miloševićeve pare na Kipru. Laž je plasirana 2000. godine, a sada je 2005. godina. Valjda je laži izašao kraj.
Vi, gospodine Vučiću, slušate Batića, koji je tri godine lutao po Kipru i tražio Miloševićeve pare, i maje se po Kipru. Dok je bio tamo izgubio je funkciju ministra pravde, jer nije radio ovde, postao je tragač za parama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, u članu 118. stav 1. predviđeno je koliko će poslodavac plaćati putne troškove radnicima. U zakonu je predviđeno da poslodavac finansira 50% putnih troškova za dolazak i odlazak sa posla od mesta stanovanja.
Kako trenutno rade mnoga preduzeća i radnici dugo ne primaju plate, jedino što dobijaju kartice za prevoz, ukoliko ostane da radnik sam treba da finansira 50% prevoza, moraće da proda nešto od imovine da bi platio prevoz, a da mu poslodavac da koliko sam odredi.
Jasno je meni da ovaj zakon štiti poslodavce, a prava radnika su minimalna i čak manja od toga. Preduzeća u zadnjih nekoliko godina ne plaćaju prevoz radnicima i oterali su sve radnike sa sela, jer nisu bili u mogućnosti da plaćaju skup prevoz i sami su bez ikakve nadoknade napustili posao.
Ovo isto može da se dogodi kad se vrši prijem radnika, da poslodavac kaže, kad ima da bira između tri-četiri radnika, da izabere onog kome će da plati prevoz 500 dinara, a da ne izabere radnika kome treba da plati prevoz 2.000 dinara.
Zbog toga su narodni poslanici SPS-a gospodin Toma Bušetić i Živodarka Dacin predložili amandman da se radnicima plati 100% prevoza i u danu za glasanje pozivam sve poslanike da podrže amandman na član 118. stav 1.
Jasno je svima kakav je ovaj zakon. Protiv ovog zakona su svi radnici u Srbiji. Još nisam čuo da poslodavci negoduju protiv ovog zakona. Znači da je on dobar za poslodavce. Kao da su ga oni poručili da se pojavi u ovakvom tekstu. Za zakon je sigurno i Unija poslodavca Bogoljuba Karića. Jadni su radnici ako su im poslodavci svi kao Bogi. On, da je davao radnicima i državi, ne bi imao ono što ima danas.
Na kraju, nadam se da uvek đavo dođe po svoje. Nema sreće mnogo za one koji su se obogatili na račun radnika, na račun radničke klase. Naš narod kaže - kako došlo, tako i otišlo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 24. predviđeno je ko od poslodavaca donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnikom se utvrđuje vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji imaju obavezu da donose poslodavci koji upošljavaju više od 10 radnika. U malim preduzećima, do 10 radnika, poslodavac neće imati obavezu da ima pravilnik. Kakva je razlika da pravilnik mora da ima poslodavac koji upošljava 11 i 12 radnika, a ne mora da ima onaj poslodavac koji zapošljava 10 radnika?
To znači da će biti mnogo malih preduzeća, na hiljade, koja neće donositi pravilnik o organizaciji, što znači da će 10.000 radnika biti oštećeno, a to znači da 10.000 radnika poslodavac može da tera da rade šta god on hoće.
Mi smo amandmanom predložili da poslodavac koji upošljava pet i više radnika mora da ima pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u svom preduzeću. Ako poslodavac zapošljava i pet radnika, i oni bi morali da imaju pravilnik o organizaciji jer će to poslodavac da zloupotrebljava.
Zatim, ovaj član će uticati na zapošljavanje jer će poslodavac zbog pravilnika izbegavati da zapošljava veći broj od 10 radnika. Zbog toga predlažemo u članu 24. stav 4. da se broj 10 zameni brojem pet.

Dame i gospodo narodni poslanici, zasedanje u novoj 2005. godini počinjemo sa zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. Moram priznati da sam očekivao da će Vlada pokušati da prioritetno razreši nagomilane probleme u poljoprivredi. U 2004. godini je bilo dobro samo što je godina bila rodna i što je rodilo sve što je zasađeno. Tu nam je i Bog pomogao. Sve ono što je zavisilo od ljudi, od cene, od otkupa, od izvoza, ništa nije valjalo.
Poljoprivrednici nisu ubrali sve voće iz voćnjaka, mislim na višnju i šljivu, na području juga Srbije. Niko nije hteo da kupuje do kraja berbe. Kako je tekla berba, cena je bila sve niža, tako da kolika je bila cena, toliko su naplaćivali berači. Na kraju, godina je završena, proizvođači nisu naplatili svoje proizvode, niti im iko obećava da će to da se dogodi. O tome ću kasnije govoriti, jer me, kao narodnog poslanika, građani svakodnevno pitaju kome da se obrate u ovoj državi da naplate svoje proizvode.
Kada sam dobio zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, nadao sam se da će on olakšati proizvođačima posao oko proizvodnje sadnog materijala. Kada se malo bolje pogleda zakon, on samo predviđa nove obaveze za proizvođače. Po članu 5. proizvođač mora da bude upisan u registar proizvođača, što znači da će preduzeća koja imaju stručnjake za te oblasti moći da ispune te uslove, a pojedinac koji se godinama bavi tim poslom neće moći.
Taj upis u registar može da se izvrši samo u Ministarstvu poljoprivrede i samo ministar nadležan za poslove poljoprivrede donosi rešenje o upisu u registar. Zar nije bilo bolje da se u ovom delu nađe bolje rešenje na nivou opština? Svaka opština ima zaposlene poljoprivredne stručnjake, zašto mi poljoprivredne proizvođače upućujemo na Ministarstvo?
U članu 9. stoji - proizvođač je dužan da vodi knjigu evidencije sadnog materijala. To je još jedna obaveza za proizvođača. Da li je naš poljoprivredni proizvođač u mogućnosti da to radi ili mora nekom to da plati? Neće sadnica – knjigu i olovku i piši, crtaj i nacrtaj da najlepše izgleda. Sadnica hoće okopavanje, hemijsku zaštitu i mnogo rada. Ako se misli da će vođenjem knjiga da se poboljša proizvodnja sadnog materijala, neka bude tako.
U članu 13. stav 3. predviđa se uvođenje biljnog pasoša. Mi još nismo uspeli da rešimo pasoše za građane, na pasošima još stoji - Jugoslavija, koja ne postoji. Ne znam šta će pisati na biljnim pasošima.
U članu 14. stoji da troškove za upis u registar, za podnošenje prijave za proizvodnju sadnog materijala i za izdavanje sertifikata o proizvodnji sadnog materijala snosi proizvođač. Šta ćemo još staviti na teret proizvođača? Da li proizvođači sadnog materijala mogu da izdrže sve ove troškove?
Prodaja sadnog materijala je posebna priča u ovom zakonu. Proizvođaču je potrebno prodajno mesto. Za prodavca je potrebno lice koje ima najmanje četvrti stepen stručne spreme poljoprivredne struke. Prodaja sadnica je sezonska, u vreme sadnje, jedan ili dva meseca. Šta će to lice prodavati van te sezone? Da li proizvođač koji proizvodi sadnice deset i više godina ne ume da proda sadnice, već mora nekoga da plaća? Da li mi školujemo poljoprivrednu struku četvrtog stepena kao kadar koji treba da proizvodi sadnice ili da trguje i prodaje sadnice? Očito da ovde nešto nije u redu.
Na početku sam govorio da je u poljoprivredi trebalo razrešiti nagomilane probleme. Plašim se da, kako se trenutno kreće stanje u poljoprivredi, proizvođači sadnog materijala neće imati kome to da prodaju. Ko će saditi nove zasade kada nije naplatio prošlogodišnji rod?
Dobio sam pismo proizvođača višanja sa juga Srbije, a dobili su ga ovde mnogi u sali, svi poslanički klubovi. Obratili su nam se i otkupljivači sa juga Srbije, proizvođači iz Toplice, Reljinca, Mala Plana toplička, Knjaževac, Merošina, "Rožina komerc" itd. Oni su otkupljivali za firmu "Tviti kompanija" iz Niša i otkupili su 500 vagona višanja. "Tviti kompanija" je trenutno pod stečajem i sada nema ko da plati poljoprivrednim proizvođačima višnje.
Sud vodi stečaj i kaže - sačekajte. Otkupljivači su se našli u strašnoj poziciji, jer ih svakodnevno proizvođači jure za pare. Ovde niko ne reaguje da se reši taj problem, a problem obuhvata 25.000 poljoprivrednih proizvođača.
Na kraju, mislim da je u ovom zakonu trebalo regulisati i prodaju i izvoz sadnog materijala, jer se dešavalo u praksi ranijih godina da se dosta proda sadnog materijala, a onda nemamo kome da prodamo proizvod. Kad svima u okruženju prodamo sadnice, ne znam kome ćemo prodavati proizvode. Mislim da je zakon na određeni način trebalo da reguliše i ovo pitanje.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno o ovom članu su govorili moje kolege poslanici i mislim da su na najbolji način obrazložili Žarko Obradović, Miša Petronijević, Rajko Baralić da ovaj član treba da bude brisan.
Ovi članom se upravo reguliše ko sve po ovom zakonu ostvaruje pravo. Onima koji su se borili protiv okupatora priznato je to pravo pre 50 godina, a danas to pravo treba da damo i onima koji su se borili protiv NOP-a. Tačno je da su se partizani borili protiv Nemaca i četnika. Tačno je i to da su se četnici borili samo protiv partizana i to nije sporno. To i vrapci na grani znaju.
Možda je moglo da se obezbedi neko pravo, ali samo za one koji su učestvovali u ratu, bez obzira protiv koga su se borili, pa onda da kažemo i oni su Srbi. Priznavanje prava na privilegije i njihovim porodicama biće glavni razlog zbog čega će građani ući u rasprave i svađe. Nećemo mi ovim zakonom napraviti pomirenje, već ćemo posvađati građane Srbije.
Ovakvim zakonom ćemo uvesti i novu praksu u Srbiji. Ako radiš protiv države bićeš nagrađen. Ako se desi da treba braniti zemlju, ko će to da radi. U ovom ratu bolje su profitirali oni koji su za vreme bombardovanja pobegli iz zemlje, oni koji su pozivali NATO zemlje da nas bombarduju i još govorili šta sve treba bombardovati.
Na kraju, ne pada sneg da bi samo pokrio breg, već da bi svako pokazao svoj trag, a trag će pokazati i svi koji glasaju za ovaj zakon. Zbog svega ovoga SPS neće glasati za ovaj zakon i zbog toga je predloženo da se ovaj član briše. Na samom kraju, prema onome ko će glasati u ovoj Skupštini, moram reći da ima više vrsta koalicija u ovoj sali. Koalicija koja podržava zakone za budućnost i koalicija za prošlost i za prekrajanje srpske istorije.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ste čuli kada su obrazlagale moje kolege ovaj član, on ne bi mogao nikako da se prihvati, jer je mnogo sporan, ali ako sudove zamenimo sa skupštinom, onda dizanjem dva prsta možemo da donosimo bilo kakve presude. Sporno je da se sva prava predviđena osnovnim zakonom o pravima boraca proširuju i na krug lica osuđenih pravosudnim sudskim presudama zbog učestvovanja u borbi protiv partizanskih odreda NOV-a.
U Predlogu zakona nije predviđeno ko ne može da ostvari status borca. Mnogi slučajevi su bili rešavani pred našim sudovima. Mnogi ljudi koji nisu imali učinjena dela su oslobođeni i to je manji problem. Da li ćete priznati prava ljudima koji su osuđivani i koji su izdržavali kaznu?
Imam jedno pitanje, to se dešavalo i u praksi, posle 45 godina, one koji su imali mnogo zlodela protiv našeg naroda su izvodili pred sud i dobili smrtnu kaznu. Da li će i oni posmrtno biti odlikovani ravnogorskom spomenicom 41. godine, imajući u vidu da su imali veliki broj zlodela. Da li je trebalo i to precizirati, odvojiti žito od kukolja, ako je bilo žita, ili sve to staviti u jedan koš?
U članu 15. stoji - sva prava predviđena ovim zakonom odnose se na sve pripadnike NOR, bez obzira da li su osuđivani pravosnažnim sudskom rešenjem da su učestvovali u borbi protiv odreda NOV i JA. To znači da pravo ostvaruju samo oni koji su se borili protiv NOV. Nigde u zakonu nije zapisano da pravo ostvaruju i imaju i oni četnici koji su se borili protiv okupatora.
Kada se ovo ovako predložili, može se izvući zaključak protiv koga su se borili četnici. Još stoji u ovom članu da pravo imaju i oni koji su osuđivani, što znači da je ova skupština počela i da sudi i da preuzima funkcije sudova. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da bi znali ovde o čemu se radi, samo ću pročitati ovaj član 16. “U članu 43. stav 3. menja se i glasi: O pravu na izuzetno mesečno novčano primanje odlučuje komisija koju obrazuje Vlada Republike Srbije. Stav 4. menja se i glasi: Komisija se sastoji od sedam članova, od kojih tri delegira Republički odbor Saveza udruženja boraca NOR-a Srbije, a četiri člana bira Narodna skupština Republike Srbije.”
Član 16. reguliše imenovanje komisije od sedam članova koja će odlučivati o pravima na novčana primanja. U toj komisiji će biti tri člana Udruženja saveza boraca NOR-a, a četiri člana će predlagati Vlada i birati Narodna skupština.
Moram da kažem i to da kada izglasate ovaj zakon, moraćete potpise za priznavanje prava da tražite od partizana, jer će biti problem ko će da potvrdi to učešće. Iz tih grupa koje su se formirale po selima, ostalo je po nekoliko živih i sada je problem ko će kome potpisivati, a najčešće će biti ja tebi, a ti meni, jer među živima je malo komandanata koji će moći da potpisuju prava svojim saborcima.
Ako je već tako, onda ovaj dom treba da bira i komisiju za priznavanje prava, četiri člana, a da bi to bilo kako treba, predlažem da dva člana budu iz redova poslanika. Imam predlog za to, jedan da bude Miloljub Albijanić, a drugi gospodin Aligrudić. Albijanića bih odmah kandidovao za predsednika te komisije. Ako bude potrebno, mogu da dam i obrazloženje za ovakav predlog.
Biće problema ko će potpisivati Ravnogorske spomenice. A to bi mogao da bude neko od komandanata četničkog pokreta, a da je živ, sigurno bi to bio i radio Draža Mihailović. Pošto u ovom pokretu nema takvih, možda će to raditi neko ko je proglašen za četničkog vojvodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se predlažu neki članovi u zakonu, onda treba voditi računa kako će to izgledati u praksi.
Prvo ljudi na koje se ovo odnosi imaju najmanje 80 godina života. Najlakše je da u zakonu gde postoji Partizanska spomenica dodati reči - ravnogorska spomenica 1941. godine. Ako se želelo da se uvede ovo priznanje, onda su morala da se urade i pravila igre po kojima će se dodeljivati ova spomenica.
Ne mogu ista pravila da važe za partizane i za četnike, jer nisu imali iste ciljeve, a nisu se borili protiv istog neprijatelja. Na partizanskoj spomenici u rešenju, u obrazloženju stoji da su se borili protiv okupatora, a u ravnogorskoj treba da stoji - borili su se protiv partizana zajedno sa okupatorom.
Ako je bila želja da se pomogne tim ljudima, onda je trebalo uraditi novi zakon sa jasnim pravilima igre, kako će se dodeljivati ta priznanja, kako će se zvati, ko će da pruža dokaze da bi neko došao do priznanja, ili ćete raspisati oglas, pa ko se javi.
Treba mu dodeliti ravnogorsku spomenicu i zbog toga iz predloga treba brisati sve članove gde se dodaje ravnogorska spomenica. Zato imate predlog da se reč ravnogorska spomenica briše. Zamislite ljude od 80 i 90 godina da okupite i da im postavite pitanje - ko je zaslužio spomenicu. Ljudi u ovim godinama ne mogu da pamte šta su večerali, a kamoli gde su i sa kim bili pre 63 godine.
Pošto će problem biti ko će potpisivati ravnogorske spomenice, Šešelj je najstariji vojvoda, pošto nije u zemlji, najstariji vojvoda u zemlji je Tomislav Nikolić, koji će potpisivati ravnogorske spomenice. Možda je i to razlog zbog koga ćete imati većinu za izglasavanje ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pošto je budžet za 2005. godinu usvojen i to sa deficitom, nije u redu da novim članom 64a stoji da se sredstva za materijalnu primenu ovog zakona obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, a u članu 25. se predviđa da zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Pošto ove stavke nema u budžetu, da li nije bilo realno, ako se usvoji zakon, da stoji i da će se on primenjivati od 2006. godine, pa kad se usvaja budžet za 2006. godinu predvideti i sredstva za ove namene. Kad slični zahtevi dođu kod ministra finansija Dinkića, za veće probleme u državi, za nezaposlene, za siromašne, on kaže da nema para u budžetu, nema te stavke u budžetu, ne može pomoć nerazvijenim opštinama.
Kod ovog zakona ministar za finansije se ne izjašnjava, a možda ni on nije obavešten, kao i Koštunica. Izgleda da po pitanju ovog zakona imaju isti stav. Morao je ministar po ovom pitanju da se izjasni, jer neće biti to mala sredstva koja će biti potrebna za ove namene.
Još jedan problem će se tu pojaviti. Iako neko kaže da se u Skupštini ne svađamo, da treba da se pomirimo, ovakvim predlogom zakona ćemo zavaditi građane Srbije. Do juče najbolje komšije, kumovi i rođaci, jer oni najbolje znaju šta se događalo u svojim sredinama, biće mnogo više svađe među građanima nego što mi možemo pretpostaviti ovde u sali. Biće tu i malverzacija sa potpisima.
Šta ćemo sa građanima koji nisu učestvovali u ni jednom pokretu? Da li su i oni preživeli strahote rata, bombardovanja, borbe po njihovim selima, gladovanje, jer su im te naoružane grupe koje se nisu borile protiv okupatora, a uvek bili u blizini sela, noću dolazili u selo i otimali hranu. Zašto sada njihovi unuci nemaju pravo bilo šta da ostvare, dok unuci četnika će to moći.
Vi iz DSS-a uvek možete da dobacujete, ali to je vaša poslanička kultura. Zašto sada njihovi unuci nemaju pravo da bilo šta ostvare, dok će unucima četnika biti to omogućeno. Zašto to nije sagledano bolje, pa u zavisnosti ko je koliko dao doprinos, toliko i ostvari prava? Zbog toga smo mi predložili brisanje ovog člana i nećemo glasati za ovaj zakon.

Uvek je Koštunica kriv, on je predsednik Vlade, nisam ja.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podneli poslanici SPS, gospodin Žarko Obradović i Miša Petronijević, traži da se ovaj član briše. Za brisanje ovog člana ima mnogo razloga, a prvi i najveći je to što je predlagačev predsednik partije Vuk Drašković.
Uvažavam poslanike SPO u srpskom parlamentu i možda bih i glasao za njihov predlog kada bi smenili Vuka sa mesta predsednika njihove stranke. Ovako, kako sada stoji, da Dana Drašković ima veći uticaj na Vuka od poslaničkog kluba, ne dozvoljava mi da o glasanju uopšte i razmišljam. Kada bi bio usvojen ovaj zakon, ovako kako je dato u predlogu, sledeća izjava u novinama Vuka bi bila, partizane i borce narodnooslobodilačkog pokreta poslati u Hag.
Imao bi podršku i od nekih partija ovde u parlamentu, koje bi se zalagale da se manjem broju sudi u zemlji pred našim sudovima, jer tako sam shvatio izlaganje šefa poslaničkog kluba DSS gospodina Aligrudića, koji se zalaže za dvosmernu saradnju. Verovatno je gospodin Aligrudić izgubio iz vida da njegova vlada nije dala mišljenje o ovom zakonu, iako je nadležno ministarstvo za boračka i socijalna pitanja dalo negativno mišljenje o ovom zakonu.
Na kraju, moram da kažem da su i četnici pomagali partizane. Slali su im municiju preko puščanih cevi. Ovo mi liči kao da su fudbalsku utakmicu pre 40 godina igrali "Partizan" i "Crvena zvezda" i rezultat je bio tri prema nula za "Partizan". Posle 40 godina sednu poslanici u Skupštinu Srbije i koalicionom većinom izglasaju da je rezultat bio tri prema tri. Da li je i to moguće?

Poštovana gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, bio sam uveren da će ministar, gospodin Dinkić, napraviti pravičnu raspodelu sredstava iz budžeta opštinama u Srbiji. Ovako kao što je dato u predlogu to se nije desilo.
U uvodnom izlaganju ministar reče da su sredstva deljena po starim kriterijumima. Kada se malo bolje pogleda i vidi kako je bilo u 2002, 2003. i 2004. godini, vidi se da je ministar proširio kriterijume i dodao i novi stranački. Slažem se da treba i to, ali mislim da to treba da primenjuje u stranci gde je član, a ne na građane Srbije.
Ovakvim predlogom ministar je primenio našu staru izreku "ko ima dodaj mu, ko nema oduzmi mu sve". Neću govoriti i nabrajati opštine i gradove koje je ministar nagradio, jer mi to ne dozvoljava poslanička kultura, ali moram reći i pomenuti opštine gde se ministar teško ogrešio. Tu u prvom redu stoji i moja Merošina, zatim Doljevac, Gadžin Han, Žitorađa, Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Ražanj, neke opštine iz leskovačkog i Pirotskog okruga, što znači da i dalje ostaje "što južnije, to tužnije".
Svi mi u sali znamo, Srbija nije velika, koja je opština kakva. Prema predlogu svim nerazvijenim opštinama u Srbiji je dato manje nego što smo imali u 2004. godini. Navešću samo jedan primer. Opština Merošina iz prošlih godina duguje za struju sedam miliona dinara, a sve obaveze iz prošle godine su preko 15 miliona dinara, a to znači da sa 15 miliona koje nam daje ministar treba da se razdužimo. A šta ćemo sa 2005. godinom, kako da preživimo? To je istina i takva je ista situacija u svim nerazvijenim opštinama. Opštine koje su dobile više para iz budžeta dobiće i po koji program od Ministarstva – za puteve, škole, hale, fontane itd.
Od kad ste vi na vlasti, od 2000. godine, ni jedan program nije prošao siromašnim opštinama. Na kraju, sad mi je potpuno jasno kako funkcioniše ova vlast.
Na Odboru za finansije gradonačelnik Beograda, gospodin Bogdanović, glasao je za sve naše amandmane, iako predlažemo da se malo oduzme od Beograda i da siromašnim opštinama, jer razume o čemu se radi. Zbog toga mu se zahvaljujem. Uopšte mi nije jasno kako su mogli ostali članovi Odbora da glasaju protiv toga da se pomogne siromašnim opštinama. Šta je ovde u pitanju, kakav strah vlada i ko uopšte vlada? Iz ovog se može izvući zaključak, mi podržavamo DSS, stranku Vojislava Koštunice, a Koštunica podržava stranku DS – Boris Tadić, koja i dalje vlada u Srbiji.
Moram da priznam da je postojao dobar amandman gospodina Radojka Obradovića, gde se predlaže da se sredstva za 2004. godinu uvećaju za određeni procenat, to je u ovom trenutku najpravičnije. Kako vidim, taj amandman će biti povučen, kao i uvek po Koštuničinom receptu. Ako gospodin Obradović ne povuče svoj amandman, pozivam poslanike da glasaju za taj amandman kako bi ispravili nepravdu koja je načinjena.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. stav 1. odeljak A) Gradovi tačka 1. Beograd iznos od 5.602.034.000 dinara zamenjuje se iznosom 5.595.034.000 dinara. U odeljku B) Opštine tačka 83. Merošina iznos 15.772.209 zamenjuje se iznosom 22.772.209 dinara.
Amandman sam podneo posle analize po svim kriterijumima po kojima su dodeljivana sredstva opštinama iz budžeta. Po mojim računicama, kod Merošine je došlo do greške, ili se neko ogrešio, ali se nadam da svaka greška može da se ispravi i da će u ovom slučaju ministar to i da uradi. Nije strašno kad se pogreši, ali je strašno ako grešku možeš da ispraviš, ali je najveći je greh ako to i ne uradiš.
Da nisam u pravu, ne bih ni podnosio amandman, jer da se radi o maloj grešci, sigurno ne bih podneo amandman, jer po prirodi nisam sitničar, a greška je poveća. U 2002. godini iz budžeta za Merošinu je bilo 13.924.884 dinara, u 2003. godini bilo je 15.485.315 dinara, u 2004. godini bilo je 22.327.478 dinara, a u ovom zakonu za 2005. godinu planira se samo 15.772.209 dinara.
Planirana sredstva su na nivou 2003. godine, a čak za sedam miliona manje nego što je bilo u 2004. godini. Kad sam pogledao raspored po opštinama, ima mnogo toga što se ne slaže, ali neću o tome govoriti, jer nije korektno pominjati opštine slične Merošini, imajući u vidu da su sve siromašne i da je svima potreban svaki dinar, jer su slične muke u svim malim i nerazvijenim opštinama.
Postoji još jedan razlog zbog čega neću da pominjem i upoređujem opštine koje su više dobile od Merošine, zato što posedujem poslaničko dostojanstvo. Amandmanom sam predložio da se Beogradu od 5.602.000.000 dinara smanji sedam miliona i da Beograd ostane na 5.595.000.000 dinara, a da se Merošini doda sedam miliona i da ima 22 miliona.
Vrlo mi je neprijatno da predlažem da se bilo kome oduzima. Najviše bih voleo kad bi mogao problem Merošine da se reši i bez oduzimanja. Mnogo sam razmišljao gde da predložim smanjenje, pa sam predložio onde gde će najmanje da boli, ali i ko ima najviše, jer Beogradu sedam miliona neće ništa značiti. To se kaže u Merošini – ne hrani se mečka sa dudinke. Za Merošinu bi to značilo mnogo. Razgovarao sam s većinom beogradskih poslanika iz svih stranaka i kad im objasnim moj predlog, oni se ne protive. Kad sam moj amandman obrazložio gradonačelniku Beogradu, gospodinu Bogdanoviću, ni on se nije bunio.
Na kraju bih zamolio predlagača da ispred Vlade prihvati moj amandman, koji je pravedan i prihvatljiv, ali ako se to ne dogodi, molim sve poslanike da glasaju za ovaj amandman, a posebno pozivam beogradske poslanike da glasaju za ovaj amandman i pokažu da su solidarni i da su poslanici ispred velikog grada. Hvala.