Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem amandman na član 6. stav 3. tačka 6. da se briše iz predloga u celosti. Ja ću pročitati tačku 6 - "Srodnici po tazbini, do drugog stepena srodstva, uključujući i srodnike po tazbini preko razvedenog supružnika". U praksi se ovakvi slučajevi ne dešavaju, a posebno srodnici po tazbini razvedenih supružnika.  
Smatram da ovu tačku treba brisati, jer smešno je, znajući šta se dešava u praksi, da neko sutra odgovara po liniji srodstva razvedenog supružnika. Mislim da nema nikakve logike da stoji tačka 6. i zbog toga sam predložio da se ovo briše. S obzirom da imate većinu, predloženo je da se ne prihvati ovaj moj amandman.
Iskoristio bih vreme i priliku da kažem samo da mi ovde ne razgovaramo samo o porezima, da postoje hitna pitanja o kojima treba govoriti, pa ću kroz jednu minutu iskoristiti priliku da postavim jedno pitanje ministru Đeliću. Da se u ovoj državi ne dobijaju pare samo od poreza, već da može od izvoza, pa koristim priliku da postavim pitanje ministru Đeliću - ovih dana su učestale blokade puteva u Merošini i Prokuplju, od strane poljoprivrednih proizvođača oblačinske višnje. U prošloj godini jedan kilogram je bio 25 - 26 dinara. Ove godine je to 21 dinar. Za jedan kilogram višnje moglo se kupiti osam hlebova, a ove godine dva. Zašto Vlada ne pomogne u otkupu, kad je ovo izvozni proizvod i država može da dođe do deviza.
(Presedavajuća: Molim narodnog poslanika da se vrati na član 6. Gospodine Periću, postoji insitut poslaničkog pitanja.)
Na traktorima poljoprivrednika koji su ovih dana na putevima, piše - Đinđiću, pošalji buldožere da iščupamo višnje.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jednom zakon  koji je podnela Vlada Republike Srbije na usvajanje Skupštini. Bio je jedan na dnevnom redu Skupštine, vraćen je, i mi smo očekivali da će u mnogim delovima pretrpeti izmene, ali to se nije desilo.
Dobro je što je Vlada stavila ovo pitanje na dnevni red, jer predlagač, ministar Batić, reče da vlada nered na terenu plata. Dobro je Batić to zapazio, jer od kako ste vi na vlasti u lokalnim upravama, plate su u pojedinim opštinama porasle i do tri puta.
Malo je nelogično da Skupština bira Vladu, a Vlada određuje Skupštini plate. Zašto postoji Administrativni odbor Skupštine i logično je da onaj ko te bira da ti određuje i platu, a ti mu podnosiš izveštaj o radu.
Imajući u vidu da je Vlada predlagač, podrazumeva se da je za sebe obezbedila najveće kompetencije, tj. da o svemu odlučuje, a kod ovog zakona je obezbedila da ima u rukama i nož i kolač.
Ali, kada na drugoj strani pogledamo da će od ovog zakona zavisiti plate 420.000 zaposlenih u Srbiji, pomnožimo sa tri člana u proseku u porodici, onda tek vidimo koliko se ozbiljno trebalo pristupiti kod izrade ovog zakona i da će oko milion građana zavisiti od plate koju odredimo na Skupštini.
Kad se dobro u celini pogleda zakon, lako se može zaključiti da od obećane decentralizacije dobijamo još veću centralizaciju, pa i više od toga, da dva - tri čoveka odlučuje o svemu. Nije mi jasno zašto je obavezu o platama Vlada uzela na sebe?
Ako znamo da kvalitet rada zavisi od toga kako je radnik nagrađen za svoj rad, zašto je Vlada uzela obavezu da odlučuje ko će koliku primiti platu, od radnika zaposlenih u lokalnim upravama u Merošini, Doljevcu, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Aleksincu? To se ne vidi iz Beograda, o tome bi verovatno pravednije odlučio onaj ko je u direktnom kontaktu sa tim ljudima i ko rukovodi opštinom.
I, malo je nelogično, da ti rukovodioci daju posao randicima, a nemaju uticaj na to da im odrede platu. Kod određivanja plate zaposlenih, u članu 2. stoji (citiram): "Javne službe mogu po osnovu sopstvenih prihoda uvećati plate, utvrđene u smislu stava 1. ovog člana, do 30%".
Šta to znači - da se pruža mogućnost da neko za jednu trećinu plate može imati više, zavisi u kojoj opštini radi. Javne službe nemaju proizvodnju. Njihova proizvodnja je pružanje usluge građanima. Neće li podići cene usluga građanima, kroz papire koje izdaju, potvrde, uverenja, razne takse itd.? Da li će i ovo moguće povećanje od 30% opet građani platiti, dokle i odakle?
U članu 5. stoji - razvrstavanje u platne grupe. Zašto Vlada nije dala u zakonu i platne grupe, nego je ostavljeno da kasnije Vlada sačini uputstvo o primeni zakona, kako odgovara Vladi. Voleo bih da je zakon kompletan, da sadrži sve elemente vezane za platu. I, kada usvojimo zakon, da svako nađe sebe i može da obračuna platu, a ujedno i drugome objasni, ukoliko ima potrebe. Pojedinci za ovom govornicom govore da je cilj ovog zakona da se uvede red u državnim organima i javnim službama u Srbiji i da će se plate izjednačiti.
Tvrdim da će se uvesti mere u javnim službama, jer ne rade svi jednako i kvalitetno da bi primali i jednake plate. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim o zakonu o zaštiti maloletnika, ali u raspravi je učestvovalo mnogo poslanika i najmanje je rečeno o zakonu. Opoziconi poslanici su iznoslili argumente po kojima je ovaj zakon neophodan i da je potreban da se donese zbog građana Srbije, nezavisno iz koje su stranke.
Na drugoj strani su poslanici vladajuće stranke govorili i po njihovim predlozima ovaj zakon treba odbiti. Ne treba ga prihvatiti zato što su ga predložili poslanici SPS-a. Ne treba se ljutiti. Neko od prethodnih govornika je već govorio o tome da poslanici imaju pravo da predlažu zakone i tu ne treba niko da se ljuti.
Građani Srbije će dati najbolju ocenu da li je ovaj zakon potreban ili nije, a najbolju ocenu će dati roditelji koji u porodici imaju ovaj problem. Treba samo jedno veče provesti u bilo kojoj stanici hitne pomoći na području Srbije, pa ćete videti koje su sve intervencije i kome se najčešće ukazuje pomoć.
U vezi ovog zakona govorio je i gospodin Batić, ministar pravde i uputio je kritiku prethodnoj vlasti - da je kriva što u gradovima ima mnogo kafića, trafika, kockarnica i slično. Zaboravlja ministar da u većini gradova u Srbiji, u prethodnom periodu, ste vi bili na vlasti i da su gradske uprave odlučivale o trafikama, kockarnicama i slično.
Na kraju mi je jasno zašto ovaj zakon kritikujete i neće biti prihvaćen. Zato što se ne uklapa u evropski ambijent, gde je korišćenje droge u porastu. Zato što bi se možda zamerili Zapadu što im ukidamo tržište na kome mogu prodavati drogu. Možda bi se zamerili i albanskoj mafiji koja je najmoćnija u svetu u trgovini droge.
Na kraju, znajući da ćete glasati protiv ovog zakona i da neće biti usvojen, predlažem vam da Vlada predloži zakon Skupštini o zaštiti maloletnika od onih koji ih zloupotrebljavaju radi sticanja svoje koristi, a mi ćemo glasati za takav zakon bez obzira koji se ljudi služe ovim poslovima i iz koje su stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Odlučio sam se da govorim i ujedno podržim predlog dopuna ovog zakona zbog toga što su ulaganja u poljoprivredu daleko korisnija od svih drugih ulaganja. Takođe, smatram da je predlog kolege Marjanskog dobar i ekonomski opravdan, sa jasnim obrazloženjem zašto treba prihvatiti ovaj zakon.
Kod predlaganja budžeta za ovu godinu zalagao sam se, sa svojim kolegama iz SPS-a, da se više sredstava izdvoji za agrarni budžet, jer je ovo samo jedan predlog koji može da uveća prinos, dobiti od poljoprivrede. Verovatno će stići još predloga kojima se može ispraviti Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Zakoni o poljoprivredi uvek treba da imaju prioritet iz više razloga i to - poljoprivreda je najveća hala za proizvodnju, bez krova, pod vedrim nebom. Sva poljoprivredna proizvodnja ima mesta na svetskom tržištu. Hrana je išla u izvoz i kada smo imali sankcije i kada smo bili napadnuti, bombardovani.
Kolega Marjanski je hteo ovom dopunom zakona da pomogne da se zaštiti poljoprivredno zemljište od korova, i to da se preduzmu odgovarajuće mere od nepogoda koje mogu zadesiti poljoprivredne proizvođače, a to su poplave, suše, vetrovi, korovske biljke.
Tu bih dodao i zaštitu od grada, jer nam ova nepogoda, ovih dana, nanosi najveće štete u poljoprivredi. Zaštita od grada nije organizovana na celom području Srbije i u ovom delu treba sačiniti poseban program. U obrazloženju je tabelarno dato koliko bi za poljoprivrednike značila zaštita zemljišta od divljeg sirka i koliko bi se ovom zaštitom povećala poljoprivredna proizvodnja.
U tom delu nemam ništa ni da dodam ni da oduzmem.
Šteta je što nemamo nekoga ovde iz Vlade ili Ministarstva poljoprivrede da nam stručno objasni ovu problematiku. Ako je Veselinov, kao ministar za poljoprivredu, prezauzet drugim poslovima, onda je to mogao da bude neko od pomoćnika ili zamenika ministra ili neko od stručnjaka iz Ministarstva, jer ova država sve to skupo plaća.
Možda je ministar neobavešten da ne prisustvuju sednici poslanici Stranke srpskog jedinstva koji traže njegovu smenu.
I, na kraju, koliko nam je stalo do rešavanja problema u poljoprivredi, pokazuje današnji dan u Skupštini. Kada smo razgovarali o zaštiti dece od droge, sala je bila puna. Kada smo počeli raspravu o poljoprivredi, sala je prazna i radimo bez kvoruma. Jasno je gde je veća zarada. I droga utiče da li će neko da kopa na njivi ili ne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu predlog zakona o malim i srednjim preduzećima, koji je predložio šef Poslaničkog kluba SPS-a, gospodin Bane Ivković. Jedina greška mu je, pošto nema amandmane, što ga predlaže socijalista.
Da li je samo ovo kriterijum da se ne prihvati ovaj zakon? Smatram da mi kao poslanici Narodne skupštine treba da ocenimo da li Srbiji treba ovakav zakon ili ne treba. Ako ne treba, da kažemo šta u njemu nije dobro i koje su mu vrline a koje mane.
Ako je zakon potreban ostavili smo prostora da ga kroz amandmane ispravite, dodate, što bi vam mi uvažili, za razliku od vas kada su naši amandmani u pitanju. Jedino što u ovoj državi radi i funkcioniše to su mala i srednja preduzeća. Jer, samo mala i srednja preduzeća pune budžet, državnu kasu i fondove. Ako samo to funkcioniše, nemojmo to da gasimo, da što je dobro kroz razne poreze i dažbine zaustavimo.
Ako dobijemo pomoć, ono što ste obećali - pare iz inostranstva, dajte da ih uložimo u mala i srednja preduzeća. Jer bi dobili višestruku korist i to - imali bismo od koga da naplaćujemo poreze. Najpre bi se pare oplodile i pomogle u daljem razvoju. Zaposlili bi nezaposlene. Mogli bismo mala i srednja preduzeća formirati i u seoskim sredinama. Zaustavili bismo migraciju stanovništva iz sela u grad.
Ne bismo živeli večito od tuđe pomoći i donacija, već od sopstvenog rada. Vrlo brzo bismo mogli da živimo od svog rada. Nemojte da odbacujemo jedan zakon samo zato što Vlada nije pripremila svoj predlog. Mi smo hteli samo da pomognemo.
Jer, znamo da je Vlada zauzeta i da ima dosta prečih poslova oko pripremanja zakona o porezima. Zauzeta je oko rešavanja pitanja Kosova, po pitanju Bujanovca, po pitanju Crne Gore, po pitanju Vojvodine, po pitanju zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Zauzeta je Vlada jer se bavi nama i prošlim vremenima.
Jasno nam je zašto ne prihvatate ovaj zakon. Zato što se ne uklapa u privatizaciju i ne odgovara stranim gazdama koji su namerili da kupe naša preduzeća za male pare.
Pošto opozicija tvrdi da su ovo neozbiljna pitanja i da stalno neke tačke i zakone povlačimo sa dnevnog reda, predlažem i podsećam, predsedniče, na preuzetu obavezu da prva tačka narednog zasedanja bude o stanju na Kosovu i Metohiji.
A, pogotovu posle odluke gospodina Hekerupa, mi socijalisti tražimo da se ovde u Skupštini otvori i pitanje o stanju na jugu Srbije i o odnosima u federaciji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti. Još jedan zakon koji reguliše sredstva isplate iz budžeta prema korisnicima.
U svim zakonima do sada stoji jedna konstatacija, kada se ide sa zahvatima od građana prema budžetu onda je to 3 - 4 puta više. Kada se ide iz budžeta prema korisnicima, onda se procenti smanjuju i primanju su po korisniku umanjena ili ista kao u prošlom periodu.
Kada je budžet uvećan za tri puta, a toliko se ne uvećavaju dažbine prema korisnicima, gde je ta razlika. Gde ćemo sa tim parama? Da li nije ostavljen prazan prostor da ministri mogu po svojoj volji finansirati šta hoće.
U ovom zakonu korisnici su oni kojima je neophodna pomoć. To su siromašni ljudi, iznemogli, nespremni i nesposobni, da sami sebi pomognu. Po sadašnjim cenama lekova ovo što nudimo ljudima nije dovoljno za lekove. Jedan lek je od 200 do 300 dinara u apoteci i smatram da ovo malo para što budu dobili ovi korisnici neće biti dovoljno ni za lekove.
Smatram da to treba da bude više. Ministar ili Vlada sigurno treba da nađu mehanizam kako da to povećaju. Verovatno ima i drugačijih mišljenja, ali kod socijalnih primanja, i da ih povećamo, to ne bi ni bilo dovoljno tim korisnicima. Ko smatra da treba ovim ljudima da smanji davanja i izdržavanja, ovakvim licima, da bog da da prima i da živi od tuđe nege i socijale.
I ovako se teško živi od tuđe pomoći, pa vas molim da se iskoriguju procenti i obezbedimo ovim ljudima, pored lekova, da im ostane nešto para i za hleb. Na kraju, korisnike ne interesuju ni procenti, ni bruto, ni neto, već šta prime i da li s tim mogu da prežive. Tačno je i pravi naziv je nađen i u ovom materijalu, kod ovog zakona, a to je tuđa nega. U našem narodu se uvek govori da je teško kada te neko drugi pomaže.
Zbog toga predlažem da mi učinimo napor i da bar ovim ljudima učinimo da im budu bolji ti teški dani. Još bih rekao da mi ovog puta ni po ovom zakonu ne treba da im umanjimo prava, a da se kasnije stvore uslovi da to može da bude i više isplaćeno, ako tako bude nećemo imati mehanizam da to isplatimo.
Danas su poslanici Skupštine dobili iz Evropske unije jedan list, gde piše koliko će nam para oni dati, gde će sve dati itd. Ako stignu te i tolike pare, nećemo imati mehanizam pomoću koga ćemo to podeliti tim ljudima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo pri kraju radnog vremena i smatram da ću pokušati da vam ne oduzimam mnogo vremena. Ovaj amandman sam priložio pre tri nedelje, pre početka ovog zasedanja, po Poslovniku. Da sam ranije čuo obrazloženje gospođe Matković, verovatno da se ne bih javio, jer ona jedino od ministara koji su izlazili za ovu govornicu je govorili po tački dnevnog reda i o temi. Pokušala je takođe da objasni onoliko koliko je bilo moguće da se to objasni, a ne kao prethodni ministar zdravlja, koji umesto da govori o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, sve vreme za govornicom se pravda da nije krao gvožđe, da nije uzimao pare pacijentima. Ako je od ministra, mnogo je.
Amandman na Zakon o društvenoj brizi o deci podneo sam iz razloga što ovom zakonu treba posvetiti najviše pažnje i treba iskoristiti sve mogućnosti da deci obezbedimo što bolje uslove da bi mogli bolje da se razvijaju i pripreme za uspešno školovanje, a zatim i radno angažovanje. Ovo pitanje treba dobro sagledati i ovom zakonu dati prioritet kod sprovođenja u praksi. Broj stanovnika u Srbiji nas obavezuje da dodaci budu veći i da bi se povećalo stanovništvo u Srbiji, da ne bi Srbi u Srbiji bili manjina. U ovom kontu za društvenu brigu o deci treba obezbediti više para, makar na račun svih drugih korisnika budžeta. Moram da kažem i sledeće, da se planovi o stanovništvu prave za 10, 20 godina, pa i više unapred.
Priča se i o tome da su Šiptari pravili plan da stvore nezavisno Kosovo, a došli su do zaključka da treba da nas na Kosovu nadbroje i da svako treba da ima po desetoro dece i kada se to postigne da krenu u akciju odvajanja Kosova od Srbije. To se i desilo. Da i u drugim slučajevima ne bude to tako, predlažem da se prihvati moj predlog, koji ima smisla i opravdanje. Kada su u pitanju deca, njihova nega i školovanje, novca nikada nije dosta. Predložio sam samo u članu 5. i 29. da se procenat 20 zamenjuje, umesto sa 6, procentom 9; da se procenat 25 zamenjuje umesto sa 7,5, procentom 12; da se procenat 30 zamenjuje umesto sa 9, kako se predlaže, procentom 14. To je, kada se sve ukupno sagleda, 50% manje nego što je bilo, a 50% više nego što se predlaže i kakve su nam cene, standard života i ostalo, smatram da bi to bilo orijentaciono dobro. Hvala.

Imam čast kada predsedava potpredsednica, želim da je pozdravim, pozdravio bih i članove Vlade, pa bolje da pogledam, ispadne da njih neću pozdravljati, njih obično nema u Skupštini.
Dame i gospoto narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon koji je podnela Vlada Republike Skupštini na usvajanje. Imajući u vidu da je Vlada predlagač, podrazumeva se da je za sebe obezbedila najveće kompetencije, tj. da o svemu odlučuje, a kod ovog zakona je obezbedila da u svojim rukama ima i nož i kolač. Ovaj zakon se na prvi pogled čini, nije komplikovan i kratak, i da nema potrebe za širu raspravu. Kada na drugoj strani pogledamo da će od ovog zakona zavisiti plate 420 hiljada zaposlenih u Srbiji, pomnožimo sa tri člana u proseku, onda tek vidimo koliko ozbiljno treba pristupiti izradi ovog zakona, jer jedan milion ljudi će zavisiti od primanja na osnovu ovog zakona.
Kada se dobro u celini pogleda zakon, ovako se može zaključiti da od obećane decentralizacije, dobijamo još neku veću centralizaciju, pa i više od toga, da dva tri čoveka odlučuju o svemu. Nije mi jasno zašto je obavezu o platama Vlada preuzela na sebe. Ako znamo da kvalitet rada radnika zavisi od toga kako je radnik nagrađen za svoj rad, zašto je Vlada uzela obavezu da odlučuje ko će koliko primiti platu od radnika zaposlenih u Merošini, Doljevcu, Svrljigu. To se ne vidi iz Beograda, o tome bi pravednije odlučio onaj ko je u direktnom kontaktu sa tim ljudima i ko rukovodi u toj lokalnoj samoupravi. Malo je nelogično da ti rukovodioci moraju na terenu da daju ljudima posao, a ne mogu da utiču na njihovu platu.
Takođe, ovaj zakon nije mnogo jasan, kao i ostali, kod određivanja osnovice za plaćanje poreza i doprinosa. Nije jasno šta je bruto dohodak i kako se na bruto dohodak obračunavaju plate, šta je za državu, a šta za radnike. Od određivanja plata zaposlenih, u članu 2. stoji: "Javne službe mogu po osnovu sopstvenih prihoda uvećati plate utvrđene u smislu stava 1. ovog člana do 30%". Šta to znači? Da se pruža mogućnost da neko za jednu trećinu plate može imati više, zavisi u kojoj opštini radi.
Drugo: "Javne službe nemaju proizvodnju, njihova proizvodnja je pružanje usluga građanima". Neće li cene usluga građanima za papire koje izdaju lokalne uprave, tj. potvrde, razna uverenja, takse itd., biti povećane za 30%. Da li će i ovo moguće povećanje od 30% opet građani plaćati, i dokle i odakle?
U članu 5. stoji razvrstavanje u platne grupe. Zašto Vlada nije dala u zakonu i platne grupe? Ovo je ostavljeno da kasnije Vlada sačini uputstvo o primeni zakona, kako odgovara Vladi. Voleo bih da je zakon kompletan, da sadrži sve elemente, koji su vezani za platu. Kada usvojimo zakon da svako nađe sebe i može da obračuna platu, ujedno i drugom objasni, ukoliko ima potrebe, a pojedinci za ovom govornicom govore da je cilj ovog zakona da se uvede red u državnim organima i javnim službama u Srbiji i da će se plate izjednačiti.
Tvrdim da će se uvesti mere u javnim službama, jer iz Beograda se ne vidi ko koliko radi, ko pruža kakve usluge, da li je kvalitetan, nije kvalitetan i mislim da će se sve to odraziti na usluge građanima u našim sredinama, jer i ne rade svi jednako kvalitetno da bi primili jednake plate.
Na kraju želim da predložim da Vlada povuče ovaj zakon, da ga kompletira sa svim elementima potrebnim za plate, da se daju u zakonu prava i lokalnim upravama da odlučuju o visini plate, jer je svaka sredina specifična za sebe i da tako kompletan zakon usvojimo na sledećoj sednici i da zakon možemo razumeti mi u sali, a da ga možemo objasniti i na terenu, našim biračima i radnicima iz svoje sredine. U protivnom, mi socijalisti nećemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zakona koji je najvažniji za sve građane u Srbiji, jer od ovog zakona zavisiće kakve će penzije imati sadašnji radnici i poljoprivrednici kada budu stekli uslov za odlazak u zasluženu penziju. Dopune i izmene zakona su vrlo kratke, prethodnici su izneli sve što nije dobro u predloženom zakonu, tako da ću ja pokušati da ne ponavljam prethodnike, ako je to uopšte moguće.
Ovaj zakon, kao i svi prethodni, predviđa da preduzeće mora prvo uplatiti penzijsko i invalidsko osiguranje, po datoj osnovici, a za radnike ako ima i koliko ima. Zašto država nije solidarna da uđe u rizik sa radnicima, pa da ostvarenu zaradu podele, radnik za platu, i država za doprinose i u tom delu da se pronađe neki mehanizam gde bi bili zadovoljni i fondovi i država, a i radnik. Smatram da će ovakvim doprinosima neko ostati bez ičega, tj. biće nezadovoljan. U prevodu znači da radnik mora da radi da bi napunio penzijski fond i državnu kasu, nezavisno od toga šta će primiti, a primiće malu platu i čekati obećanu penziju koju mnogi ne dožive da prime. Kod ovog zakona, kao i kod ostalih, ide se obrnutim redosledom, jer kakvo je stanje u privredi, teško ćemo primeniti zakone o porezima u praksi.
Prvo, da li je trebalo da učinimo sve da pomognemo da privredu stavimo na zdrave noge, da povećamo proizvodnju i izvoz i stvorimo uslove i ambijent za naplatu poreza i doprinosa, ovako kako predlažemo u zakonu? Drugo, da li definitivno nema ništa od obećane pomoći sa strane, što je obećano građanima kada su bili izbori. Treće, da li smo definitivno odustali od štete u preduzećima koju su nam nanele NATO države i koju su dužne, po svim međunarodnim pravima, da nadoknade? Četvrto, pošto ne možemo da realizujemo nijednu pomoć, da li smo se odlučili da sav teret stavimo na leđa građanima Srbije kroz uvećano plaćanje svih poreza, dažbina i doprinosa?
Morali ste, kao predlagači zakona, da ga dobro sagledate sa svih strana, jer smatram da ćemo ovim zakonom najviše štete naneti radnicima, koji će zbog osnovice za obračunavanje doprinosa izgubiti posao. U zadnjih nekoliko godina formirano je oko 200 - 300 hiljada malih privatnih preduzeća i dovoljno je da zbog ovog zakona svako od njih otpusti samo po jednog radnika, a to je cena koju moramo da platimo, i po tom osnovu dobijamo 200 hiljada nezaposlenih, 200 hiljada radnika koji bi izgubili posao zbog visoke osnovice. Dalje, niko neće dalje zapošljavati radnike po ovim uslovima, pa ćemo dobiti veći broj nezaposlenih. Najgore će proći oni sa visokom spremom, jer poslodavac se neće odlučivati za njih, upravo zbog plaćanja poreza po ovim osnovicama koje su date u zakonu.
Kod promene zakona izvrši se nekoliko izmena, a onda Vlada propiše primenu zakona, gde se mnoge stvari ne vide sada već kada se dobije rešenje. Navešću samo jedan primer, usvojili smo Zakon o porezu na dobit preduzeća. Za prošlu godinu ko je iskazao dobitak, dobio je rešenje da plati porez na dobitak i to je u redu. Preduzeća koja su iskazala dobitak, dobila su to, i ja sam dobio u svom preduzeću, i to je plaćeno. Zatim, dobijamo drugo rešenje, utvrđuje se akontacija poreza na dobit za ovu godinu, koju takođe moraš da platiš, bez obzira da li ćeš u ovoj godini poslovati sa dobitkom ili sa gubitkom.
Šta to znači? To znači da mi unapred, podeljeno na 12 meseci, moramo da platimo dobit, akontaciju u ovoj godini, a da li ćemo poslovati sa dobitkom ili sa gubitkom, to uopšte nije bitno. Znači, plaćaš nešto što je nepoznato na kraju godine. Da li je baš moralo ovako? Možda zbog ovog načina neko na kraju godine iskaže gubitak, a bez ovoga bi mogao biti u dobitku. Šta to znači? Znači da na početku kada plaćaš sve poreze, platiš dobit za prošlu godinu, platiš akontaciju, dobit za ovu godinu, iako ne znaš da li ćeš da je ostvariš. Verovatno nećeš imati pare za poslovanje i sve ostalo, i na kraju verovatno možeš iskazati od pozitivnog, negativno stanje.
Plašim se da mnoga preduzeća neće moći da plate sve poreze, i da ćemo u ovoj godini najviše primenjivati član koji stoji u svakom donetom zakonu: "Ako poslodavac do 30-og u mesecu ne isplati poreze i doprinose za prethodni mesec, inspektor će doneti rešenje o zabrani rada do 90 dana". Plašimo se da u ovoj godini ne bude najviše takvih rešenja, da mnoga preduzeća budu zatvorena, a mnogi radnici izgube posao. I na kraju, samo da podsetim, danas je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, i koristim priliku da u ime poslaničke grupe SPS-a odam poštu svim žrtvama fašističkog terora. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je još jedna izmena i dopuna Zakona. U starom Zakonu menja se član 14, 20, član 27đ, 27j, član 33, 36. i 41. i dobijamo novi zakon o zapošljavanju, u pravima nezaposlenih lica. U svim  zakonima gde se predlažu izmene i dopune, menja se, umesto neto zarade stoji bruto zarada. Bruto zarada će biti osnovica za obračunavanje poreza, a to znači u prevodu da će se porez na zaradu plaćati na sve ono što primi radnik u preduzeću, i to: zarada po učinku, zarada na topli obrok, prevoz, regres, noćni rad, državni praznik, prekovremeni rad i tako dalje. Moramo da priznamo da je dobro zamišljen ovaj zakon da bi se napunio budžet, ali da ne postignemo kontra efekat i da za kratko vreme ispraznimo kase preduzeća i da radnici nemaju šta da primaju i stvorimo uslove da se preduzeća moraju prodati i to za male pare.
Druga promena u svim zakonima je osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike, koja je data tabelarno kod svakog zakona, u odnosu od 3.033 dinara do 4.427 dinara kod radnika, pa do 9.409 sa fakultetom, a najviše 12.724 dinara sa doktoratom. Pitanje je da li će morati ovo preduzeća da plate i da li ćemo na ovaj način plaćati rad ili diplome. Biće problema u primeni zakona u praksi. U praksi postoji da na istim poslovima rade ljudi sa različitim stepenima diploma. Da li će imati različitu osnovicu za obračun doprinosa, a kasnije i različitu visinu penzije, takođe i primanja? Treća izmena, koja je veoma bitna za rad preduzeća, a menja se kod svih zakona, u odnosu na postojeći zakon, su kaznene mere za preduzeća i pojedince, ako se zakoni ne primene. Da li nije bilo racionalno i da potrošimo i manje papira i da Skupština potroši manje vremena, da smo ove tri najbitnije izmene u zakonima stavili na papir i nabrojali sve zakone koje donosimo.
Ako osnovicu za obračun doprinosa, koju je dao predlagač zakona, primenimo u preduzećima u praksi, za isplatu plata, da li je pravilno i solidarno, i ako primenimo zakon predlagača u preduzećima kod radnika za čijim je radom prestala potreba i pošaljemo dvojicu radnika sa 25 godina radnog staža na plaćeno 24 meseca, koliko imaju pravo po zakonu, po članu 20. stav 1., gde je utvrđena najniža naknada 40%. Jedan je radnik sa platom od 3.033 dinara, a drugi sa visokom spremom od 10.510 dinara. Da li to znači da će radnik primiti 1.400 dinara, a kolega sa visokom spremom 5.000. Obojica su izgubila posao, obojica sede kod kuće i pitanje je, gde je tu solidarnost. Ako je razlika kad rade, zašto pravimo razliku kad ne rade i kad nemaju učinak i kad ne prave dobit za preduzeće. Kaznene mere su u novcu do 200 hiljada za preduzeće. Imamo preduzeća sa 20 i 30 radnika, čiji je platni fond 200 hiljada da isplati plate i poreze. Ako preduzeće to nije u stanju, da li ima logike i svrhe da kaznimo preduzeće sa 200 hiljada? Kad smo kod kaznenih mera, u zakonu stoji da je preduzeće dužno da u roku plati sve poreze po osnovici i dažbine državi, a za radnike koliko ostane, a u više preduzeća i ništa, neredovno, i manje od osnovice nego što je obračunato poreza. Kad mi iz Socijalističke partije govorimo o porezima, stalno neko iz Vlade izađe i za ovom govornicom kaže da su porezi manji ili isti kao u prošloj godini i stalno su na ovu temu rasprave i replike.
Lično bih voleo da je tako. To gospodo ministri možete govoriti do juna, dok ne stupe na snagu svi zakoni koje sada donosimo. Ne možemo govoriti dalje, ne možemo govoriti više, jer istina će ugledati videlo i videće se ko za ovom govorinicom govori istinu, a ko govori neistinu. Svaki građanin će se uveriti šta je šta, kada dobije sva rešenja i sve račune, i to, račun za struju, račun za telefon, porez na mobilni, porez za kola, porez za oružje, porez na imovinu, porez na zemlju, porez na kuću i stan, porez na komunalije, porez na prevoz, porez na topli obrok, i nadam se da ćemo do kraja meseca usvojiti još neki porez. Više puta, ministri kažu i pričaju kako se loše radilo i da prethodna vlast nije znala da radi. Voleo bih da jedan ministar izađe i da nas za govornicom demantuje, da nam kaže, šta vi radite, vi niste od juče na vlasti jer vreme prolazi, od oktobra je to više od šest meseci, a već u ovoj godini smo u petom mesecu. Godina nema 20 meseci, na vlasti ste, radite, nemojte da vam rad bude priča o nama, jer to je nekima postalo zanimanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na visinu otpremnine, a u predlogu smo opet dobili izmene i dopune Zakona o radnim odnosima, a očekivali smo da ćete nam ponuditi opet novi zakon. Jer, ako kritikujete naše zakone i ako stalno za ovom govornicom govorite da sve što je urađeno u prethodnom periodu nije bilo dobro, zašto u 80% slučajeva koristite naše stare zakone i sa dodatkom nekoliko rečenica napravite novi zakon i ponudite ga nama.
Obično se promene stope i kaznene mere, i to kad su u pitanju doprinosi prema budžetu, to se povećava, a kad su u pitanju davanja oprema građanima, to se uvek u praksi smanjuje. To se odnosi na amandman koji se odnosi na isplatu otpremnine zaposlenima, za čijim je radom prestala potreba. U članu ovog zakona, u ovakvim slučajevima, po starom zakonu bilo je od 6 do 12 plata, a predložili ste, po vašem novom zakonu, od dve do pet plata.
Socijalisti predlažu da to bude više nego što ste predložili, jer smatramo da je to ispravnije i ne treba zbog toga da negodujete. Da li ste vi u pravu ili mi, reći će radnici u preduzećima kada po ovom osnovu budu izgubili posao, a to će se desiti vrlo brzo, kada budete predložili zakon o privatizaciji.
Pitam vas - da li bi neko od vas pristao, da radi 25 i više godina u preduzeću, da izgubi posao i da dobije pet ličnih dohodaka? Pet ličnih dohodaka, bilo kako da ih vi računate, bruto ili neto, ili da date neki novi zakon, neko novo ime, to je ipak malo. Za 25 i više godina, radnik je valjda zaradio, ulažući u to preduzeće da, ako ostane bez posla, primi tih pet plata, pa makar bilo i bruto, kako ih vi zovete, nikada nije mnogo.
Paket poreskih zakona će uticati bitno na Predlog ovog zakona o radnim odnosima. Šta da rade radnici sa 30 godina staža? Ko će njih ponovo primiti u radni odnos? Ko je to ko ne želi da se zaposli? To su tri pitanja koja preovladavaju, jer sa 30 godina radnog staža radnik gubi sposobnost, ne može u toj meri više da doprinosi ni za jedno preduzeće i teško će se ko odlučiti da ga primi opet u radni odnos.
Sledeće, kaže se tamo da nisu zainteresovani radnici, posle ovoga, za posao. Ne vidim i ne znam da li neko ne želi da radi ako ima 25 i više godina staža i ne želi da do penzije opet ima radni odnos. Upravo smatram, kako radi privreda i kakvi su poreski zakoni, da će mnogo radnika ostati i bez ovako male nadoknade. Nisu sva preduzeća u istom položaju, ima preduzeća koja će ostaviti radnike i bez ove nadoknade.
I na kraju, mislim da zakon o radnim odnosima ima za cilj da se u privatizaciji preduzeća oslobode viška radnika za male pare, jer gazde iz inostranstva ne žele kupovinu preduzeća sa ovakvim brojem radnika, jer to javno govore kada obilaze preduzeća koja su naumili da kupe.
Zbog toga sam mojim amandmanom predložio veći broj plata, ako dođe do toga da neko izgubi posao, i to ne maksimalno koliko je bilo u starom zakonu, niti minimalno, koliko vi predlažete. Predloženo zakonsko rešenje u suštini znači - plati obavezno državi, a zaposlenom i radniku, ako možeš. Predlažem da u situaciji kada nema sredstava za zaradu i za doprinose, treba naći razumno rešenje, da se odredi procenat od zarade preduzeća i izdvoji ukupno koliko preduzeće može da da za plate i otpremnine.
Ta sredstva zakonski predviđena za plate podeliti i za zaradu radnika i za doprinose za državu. Zarađeno podeliti da bude zadovoljan i radnik i država. Pošto imate većinu u parlamentu, na vama je odgovornost, ako se u praksi pokaže da zakon nije dobar, sigurno ćete i snositi odgovornost. Hvala.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, kolege poslanici, uvaženi članovi Vlade, Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća ima zadatak, kao i svi ostali porezi, da obezbedi sredstva za budžet Republike. Verovatno taj isti zadatak ima i Vlada, ali mi socijalisti ne kažemo da ne trebaju porezi, ali sigurno treba dobro sagledati kako i odakle naplatiti poreze da građani ravnopravno budu zastupljeni.
Ovaj porez je naplaćivan i ranije kada su bila bolja vremena i kada se radilo pod dobrim i normalnim uslovima. Smatram da nije trenutak za ovakav porez iz sledećih razloga.
Prvo, privreda nam ne radi i nalazi se u vrlo teškoj situaciji. Drugo, treba privredu prvo oporaviti, staviti je na zdrave noge, a onda je oporezivati. Treće, veliki broj preduzeća neće ostvariti dobit tako da neće platiti porez na dobit. Porez na dobit će plaćati mala i privatna preduzeća, koja najčešće plaćaju sve društvene obaveze i redovno porez na promet, pa ispada da će jedna ista preduzeća plaćati porez na dobit, a veliki kolektivi, veliki giganti koji upošljavaju veliki broj radnika taj porez nikada neće plaćati. Pitanje je da li treba i ovaj teret da im stavimo na leđa i da ih zaustavimo u daljem razvoju.
Treba osloboditi sva preduzeća poreza na dobit do jedan milion i obavezati ih da prošire kapacitete ili modernizuju proizvodnju ili pak povećaju broj zaposlenih. Na ovaj način bi se više dobilo i država bi imala veću korist, i to:
1. Stvorili bi stabilno preduzeće koje bi moglo redovno da plaća poreze i dažbine, koje smo već stvorili donošenjem prethodnih zakona;
2. Preduzeće bi moglo da planira uspešnu sledeću godinu sa većom proizvodnjom;
3. Veća proizvodnja bi stvorila državi više para od poreza na promet, koji bi nadoknadio u budžetu porez na dobit, jer samo proizvedeni komadi u što većoj količini od prethodne godine dali bi bolje finansijske efekte i za državu i za preduzeće.
Otvorili bi više radnih mesta za mlade i smanjili broj nezaposlenih. Garantovana bi bila sigurnost i uposlenima da će imati pristojnu zaradu za naše prilike. Porez na dobit ne bi trebalo da plaćaju preduzeća iz nerazvijenih opština iz više razloga. Nerazvijene opštine nisu u mogućnosti da ispune sve svoje obaveze na svom području. Prvo, imaju mali broj preduzeća. Drugo, porez na promet ne mogu da ostvare po planu. Treće, imaju mali broj zaposlenih, tako da sa 3% od zarade zaposlenih nećemo im mnogo pomoći. Sva udruženja, klubovi, školstvo, zdravstvo, kultura, pa i same opštine, obraćaju se ovim preduzećima za pomoć i sponzorstvo i zbog toga oslobađanje od 3% u ovakvim opštinama treba povećati možda na 10%.
Ovaj paket od šest zakona verovatno ima dobre namere, a to je da obezbedi sredstva za funkcionisanje države i to je dobro. Pojedini zahvati i porezi mogu biti više štetni, nego što će doneti koristi. Porez na prevoz radnika će biti štetan za sve radnike koji žive u susednim opštinama, pored većih gradova. Iz Merošine u niškim preduzećima radi oko 3.000 radnika. Karta za prevoz je preko 1.200 dinara. Da li će preduzeća zvati da rade ovi radnici, kada treba da im plate porez na prevoz. Ne znači li to da će se preduzeća osloboditi radnika sa sela i da li će ubuduće biti primljeni radnici čiji prevoz košta do 800 dinara, samo iz grada, a ostali sa većim karticama gde se zahteva porez biće glatko odbijeni na svakom konkursu.
Porez za držanje i nošenje oružja takođe može naneti štetu lovačkim udruženjima u Srbiji, kojih ima oko 300. Lovci i sportisti već plaćaju članarinu udruženjima, koja nije mala. Uvođenjem poreza na oružje lovcima isčlanićemo ih iz udruženja, prestaće sa radom oko 300 lovačkih udruženja. Kod uvođenja poreza stalno provlačimo tezu da neće biti većih poreza, ako znamo da je budžet veći za tri-četiri puta, normalno je da će porezi koji pune budžet biti uvećani za tri četiri puta.
Cilj treba da nam bude da stvorimo bogata preduzeća, bogate poljoprivrednike i radnike koji bi mogli da bez kaznenih mera plate normalno porez. Što se tiče svih poreskih zakona u paketu, donosili smo razumne poreze i stope, ukoliko narod odnosno poreski obveznici mogu to redovno da plaćaju. Ukoliko sa poreznicima i policijom naplaćujemo taj porez građanima, znači da Vlada nije imala dovoljno sluha kada je predlagala ovakve stope poreza.
Na samom kraju, da kažem, kod izdvajanja za solidarnu stambenu izgradnju, male opštine to neće moći da koriste. Prvo, sredstva u tim malim opštinama su mala da bi mogla da namire svoje osnovne zahteve. Drugo, u Merošini ima 700 zaposlenih radnika i da im uzmemo cele plate nećemo moći početi izgradnju ni jednog stana i smatram da treba u celosti sagledati kompletno područje kada pravimo ovakve zahvate, jer ono što se donese za Beograd ne bi trebalo da važi za Merošinu, jer nisu isti uslovi, nije isti broj ljudi koj raznim porezima mogu da pune ove budžete.

Poštovani poslanici, i ovoga puta se vidi da nismo radili dobro. Kada smo govorili o Poslovniku i kada smo stavljali primedbe da nije dobar, sada se vidi da on stvarno nije dobar. Predlažem da mi ukinemo Poslovnik i da ne gubimo svaki dan po tri, četiri sata raspravljajući o Poslovniku. Mi  ćemo i danas raspravljati o Poslovniku tri, četiri sata i nemamo vremena posle da razgovaramo o dnevnom redu. Prema tome, smatram da ako hoćete da radite, izbacite vreme iz Poslovnika i onda neće biti ograničeno i ne moramo da vodimo raspravu dva sata. Hvala.

Uvaženi poslanici , pitanje budžeta za ovu godinu je najvažnije pitanje koje ćemo imati u ovoj godini na Skupštini Srbije. Koliko želimo da mu posvetimo pažnje vidi se iz toga da smo budžet spojili sa još 6 tačaka dnevnog reda i to zakona o porezima. Pored toga vreme za izlaganje poslanika smo skratili  na 5 minuta, što znači da u startu nešto nije dobro, pa želimo da ova pitanja odradimo radi reda. Od budžeta u ovoj godini zavisi život građana Srbije i trebalo bi da na Skupštini budžet bude jedina tačka i da se pogleda i raspravi svaka stavka u budžetu. Da smo odvojili budžet danas bi on bio izglasan, tako da bi opštine mogle da donose svoje budžete. Ovako mi smo to spojili, napravili smo problem  i sada gledamo kako ćemo to završiti.
Prema ponašanju u Skupštini želim da kažem, predsedniče, da ovo nije vaš budžet, nije budžet ministara, nije budžet predsednika Vlade. Ovo je budžet građana Srbije, jer oni plaćaju porez i pune budžet, pa im treba reći šta će se dogoditi i šta će imati od toga, šta će dobiti, a šta će izgubiti. Kada će Vlada da počne ozbiljno da radi? Predlaže nekvalitetan budžet, pa kada vidi dostavljene amandmane od poslanika, onda Vlada ulaže svoje amandmane da bi se ispravila, a time i priznala svoju grešku da nije dobro uradila. To je smešno i to mi izgleda kao kada kupiš nove pantalone i odmah ih odneseš kod krojača da ih zakrpi i daš mu uz to vreme od pet minuta da to učini.
Ovaj budžet će morati da napune poljoprivrednici. Devize za državu ćemo dobiti samo izvozom poljoprivrednih proizvoda, jer je to i dosad bilo tako, jer televizore i ostalo što proizvodimo niko od nas više ne kupuje. Zbog toga smo im se odužili i zahvalili donoseći ovakve poreske zakone i ovakve olakšice za poljoprivrednike. Najmanje je predviđeno za Agrarni budžet i najmanje neoporezovanih proizvoda su u delu poljoprivrede. Zbog ovakvih predloga i sagledavanja poljoprivrede možda je Vlada planirala da ore i seje u Knez Mihajlovoj, ispred Vlade i ispred ministarstava. Opametiće se seljaci, pa će po vašim cenama uraditi samo za sebe, bez tržišnog viška. Oporezovali ste građane koji poseduju oružje, a da li se to uklapa u akcije NATO država, da se smanji policija, vojska, naoružanje i razoružanje privatnih građana Srbije. Ovaj budžet je prepisan od neke države sa Zapada, pa se zbog toga praktično ne uklapa u naše uslove i naš ambijent.
Na kraju želim da predložim da se sa svih stavki smanji po 10% i za toliko poveća Agrarni budžet. Sav ovaj novac uložiti u poljoprivredu koja bi povratno mogla da puni budžet. Stvorili bi se uslovi za veći izvoz hrane koja ima prođu na svetskom tržištu, obezbedile bi se devize neophodne za funkcionisanje države, a ne da molimo i prosimo po svetu, da možemo da živimo od svog rada, da radimo ono što najbolje znamo i umemo, da stvorimo radna mesta za sve , jer poljoprivreda je najveća hala bez krova pod vedrim nebom koja može primiti neograničen broj radnika. Na ovaj način iskoristili bismo ovo parče zemlje koje nam je bog dodelio i za koje svi kažu da je najbolje na svetu i da može sve da rodi, da može da hrani pola Evrope i zbog toga nam ga svetski moćnici otimaju u više navrata i u više ratova koji su se desili na ovim prostorima.
Zaustavili bismo iseljavanje stanovništva iz sela u gradove. Na samom kraju, želim da učinim još jedan predlog. Sredstva predviđena u budžetu za privredu treba prebaciti u poljoprivredu u kompletnom iznosu jer ulaganje u privredu će otići na isplatu zaostalih plata ili namirenje dugova i od toga ovaj budžet neće imati nikakve koristi ni vajde. Kod pacijenta koji boluje od raka ne treba mnogo ulagati u lekove kada znamo da ne može preživeti. U budžetu su predviđena sredstva i od privatizacije.

Ovde je stalno upadica i predsedniče, moram da vas kažem, kada je prisutan predsednik Vlade on stalno kaže da mi krademo, Čeda Jovanović kaže od 10 na pet, a vi kažete nije  vreme.
U budžetu su predviđena sredstva i oko privatizacije, ne znači li to da će mnoga preduzeća da stvore profit prodatih. Svaki naš domaćin u Srbiji zna da nije dobar domaćin ako prodaje kuću i imanje, ali nikakav je onaj koji prodaje za hleb da preživi. Ovaj primer se može odnositi i na našu Vladu, ako se odluči da povuče ovakav potez. Hvala.