Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo potpisali zajedno ja i moj kolega Žika Stefanović, pošto na jedan član ne mogu da stoje dva potpisa, povukao sam moj potpis, ali je amandman ostao i on se vodi kao Žike Stefanovića. U članu 3. smatram da na nivou Nišavskog okruga nije izvršena pravilna raspodela transfernih sredstava opštinama, pogotovu nerazvijenim kakve su Doljevac, Gadžin Han i Merošina.
Amandmanom predlažem da se gradu Nišu smanje sredstva za iznos od 8 miliona 716.000 dinara, a da se ovaj iznos raspodeli Doljevcu, Gadžinom Hanu i Merošini.
Ovaj amandman ima smisla i opravdanja i neće nikome posebno naneti štetu. Imajući u vidu da su i opštine Merošina, Doljevac i Gadžin Han u Nišavskom okrugu, Niš kao veliki grad trebalo bi da pomogne u razvoju susednih opština.
Navešću samo nekoliko razloga zbog čega sam podneo ovaj amandman. Nekoliko hiljada radnika iz ovih opština radi u Nišu, ostvaruje dohodak u Nišu i ono malo što zaradi, potroši u trgovinama Niša. Ovakvim načinom i građani ovih opština pune niški budžet. Svi poljoprivredni proizvodi na niškim pijacama dolaze iz ovih opština i ovde se stvara trgovina iz koje se puni budžet Niša. Niš je u budžetu dobio novac od prodaje Fabrike duvana Niš i više stotina radnika iz tri opštine koje su pomenute radili su i učestvovali u izgradnji fabrike duvana, a žive na području Merošine, Doljevca i Gadžinog Hana.
Duvan se proizvodi u ovim opštinama, uvek je imao nisku cenu u otkupu, jer je postojao monopol. Zbog toga ono što ostaje lokalnim samoupravama od prodaje preduzeća trebalo bi podeliti srazmerno svim opštinama oko Niša.
Prevoz na nivou Nišavskog okruga obavlja “Niš Ekspres" sa sedištem u Nišu i sav novac koji zaradi u ovim opštinama dažbine idu samo prema niškom budžetu.
Kada sve sagledamo, postoji opravdani razlog da se osam miliona skine sa pozicije Niša i doda opštinama Doljevac, Gadžin Han i Merošina. Postoji još mnogo razloga koje mogu da nabrojim, a smatram da je i ovo dovoljno da ne bih prekoračio vreme.
Imajući u vidu da sredstva koja se izdvajaju iz budžeta treba iskoristiti za stvaranje ambijenta, za otvaranje novih pogona, za otvaranje novih radnih mesta, za stvaranje boljih uslova za život na selu, Niš bi ova sredstva trebalo sam da nam ponudi, a ne da tražimo preko amandmana, jer bi se smanjio priliv građana iz sela u grad, jer ako svi iz okolnih sela dođu da žive u grad, biće dodatnih problema za grad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u sali nije prisutan ministar, a u svom izlaganju je malo bio oštar, pa se vratio malo unazad u stara vremena, pa sam i ja imao pitanje za njega, ali stvarno mi je žao što ga nema da mi objasni kako je ušao u Narodnu banku 6. oktobra, od koga je primio Narodnu banku, šta je zatekao tamo itd. Ali, imaće i biće prilike da o tome razgovaramo sa ministrom kada bude prisutan.
U članu 6. ekonomska klasifikacija 49 - rezerve i 499 - sredstva budžetske rezerve 2.069.003.000 zamenjuju se iznosom 1.069.003.000. Imajući u vidu da je budžet planiran sa većom potrošnjom od prihoda, da ne treba mnogo para planirati za budžetsku rezervu, jer ionako neće biti dovoljno para za sve koji su planirani da se finansiraju iz budžeta.
Predložio sam da se budžetske rezerve smanje za jednu milijardu i taj novac upotrebi za sledeće namene: osamsto miliona dinare preneti Republičkoj direkciji za izgradnju puteva u nerazvijenim opštinama, gde pripadaju i opštine Merošina, Svrljig, Gadžin Han, Doljevac, Žitorađa i Kuršumlija, mislim da ih ima 29 u Srbiji.
Zašto ovo predlažem? Zato što su putevi u nerazvijenim opštinama u katastrofalnom stanju, a nerazvijene opštine iz svog budžeta, koji je mali, ne mogu da obezbede pare da prežive, nađe se po koji dinar da se zakrpi po koja rupa na istrošenim asfaltiranim putevima, koji su se radili pre dvadesetak ili pre trideset godina, u ona dobra stara vremena. Već su pohabani, tako da mora da se počne sa popravkom, a ne zna se šta pre treba da popravljaš.
U ovim opštinama ima dosta sela koja nemaju asfaltni put do sela, niti autobuski prevoz. Zbog toga nam se stanovništvo seli iz sela u gradove, ostaju samo staračka domaćinstva i neobrađene oranice.
Takođe, predlažem da se sredstva u visini od 200 miliona iz budžetske rezerve prenesu Direkciji za vode Srbije, a Direkcija za vode da usmeri ta sredstva od 200 miliona za izgradnju započete fabrike vode na Krajkovačkoj brani u opštini Merošina.
Brana na Krajkovačkoj reci je urađena i završena pre 25 godina i u vlasništvu je Srbijavode. Direkcija za vode je pre pet godina izdvojila neka sredstva i izgrađena je prva faza građevinskog dela objekta i to tako stoji.
Četiri hiljade domaćinstava na području opštine su bez vode za piće. Građani piju neispravnu vodu zahvatajući je sa raznih zapuštenih poljskih bunara koji služe za navodnjavanje bašti, dok na drugoj strani stoji puna brana sa vodom, jer država, tj. određena ministarstva neće da pomognu, a opština je u nemogućnosti da to sama uradi.
Svake godine podnosimo uredno zahteve Direkciji za vode sa potrebnom dokumentacijom, od projekata do svih potrebnih saglasnosti, i zbog toga sam predložio da ovo pitanje od životnog značaja za građane opštine rešimo na ovaj način.
Zbog toga molim i sve poslanike, bez obzira iz koje su stranke, da glasaju za ovaj amandman, jer voda za piće je od životnog značaja i ona ne poznaje stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, podneo sam amandman na član 7. koji ima više razdela. Pošto moj amandman obuhvata više razdela za razne namene, pokušaću da kroz jedan amandman obrazložim razdeo 7 i razdeo 10.
U razdelu 5.1 u članu 7. predviđena su sredstva za finansiranje vladine kancelarije za saradnju sa medijima. Predviđeno je 30 miliona dinara. Finansiranje kancelarije za saradnju sa medijima je bespotrebno i bez osnova. Vlada ima sekretara, a mnoga ministarstva imaju svoje portparole koji sarađuju sa medijima, što praktično znači da na ovaj način neko ne radi svoj posao: kancelarija ili portparoli ministarstva.
Dosadašnja praksa kako je sarađivala kancelarija i mediji nije dobra saradnja, pa izdvajanje para za ove namene je bacanje bez veze para. Predviđena sredstva za kancelariju za saradnju sa medijima u visini od 30 miliona treba da se prenesu fondu za isplatu poljoprivrednih penzija. Znam da ova sredstva nisu dovoljna, ali ako se u više razdela oduzmu sredstva koja su bespotrebno planirana, mogu se bez problema obezbediti sredstva za isplatu zaostalih poljoprivrednih penzija.
Nijedan ozbiljan domaćin u Srbiji, ako ima dugovanja prema drugima, ne planira ništa dok se ne oduži, a ministar za finansije ima za sve pare, samo ostavlja da i dalje duguje samo poljoprivrednicima za penzije. Ako je od ministra, mnogo je.
U članu 7. razdeo 7 predviđena su sredstva za specijalizovane usluge i u Ministarstvu za finansije planirano je 342 miliona. Mojim predlogom bi za te namene ostalo 42 miliona. Predlažem da se sredstva od 300 miliona prebace za privredni razvoj nedovoljno razvijenim opštinama.
Zašto baš za razvoj privrede? Zato što u ovim područjima ne radi privreda, zato što na preduzećima i dalje stoje lanci i katanci. Moraju da se obezbede sredstva za skidanje lanaca i katanaca, jer ako to neće da uradi ova vlada, onda će doći Karić, jer on to zna da skida samo kada je kampanja.
Moram da kažem i to, jer imam obavezu od građana koji su me zamolili, nisu oni oduševljeni kada pojedini govornici, odnosno poslanici izađu za ovu govornicu iz šale i plaču nad sudbinom seljaka i radnika, a praktično ništa ne urade. Dobili su stanove od države, lepo žive u Beogradu, šetkaju se po Knez Mihailovoj i kada se domognu govornice onda počnu da žale seljake i radnike.
To mi liči na ono kada sam gladan, a ti uzmeš pa mi crtaš hlebove, a od crtanih hlebova se ne živi, dovoljno je da mi daš jedno parče. Moj utisak je da mnogi ovde za ovom govornicom samo crtaju hlebove. Nadam se da smo se razumeli.

Nema potrebe da se ljutite na mene, nisam ja predložio da se radi, nego Mića.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 20. stav 1. u alineji 2. Razdeo 10 i iznos od 10.982.875.000 zamenjuje se iznosom od 12.982.875.000 dinara.
Moj predlog se odnosi na povećanje sredstava za razvoj poljoprivrede, i to poljoprivrednicima bespovratna sredstva za otkup zapuštenog i neobrađenog poljoprivrednog zemljišta.
U zadnje vreme u poljoprivrednim opštinama sve je više neobradivih površina. Jedan od razloga je da su posedi usitnjeni, da su poljoprivredni posedi mali, da je neisplativa njihova obrada ukoliko se to ne ukrupne. Mnogo su nam sela ostarela, mladi sve više napuštaju sela, tako da će ovaj problem u budućnosti biti još više izražen.
Zbog toga predlažem da se obezbede sredstva onima koji imaju sve uslove i mašine za obradu poljoprivrede, da mogu da otkupe te neobradive površine i stvore veće obradive površine koje bi bile pogodne za veće plantaže, na ovaj način kroz organizovanje robnih proizvođača, tako bi dobili mnogo veću poljoprivrednu proizvodnju i tako bi se uložene pare od strane države najbrže vratile kroz izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Sa druge strane, neobradivo zemljište stavili bismo u funkciju. Ako Vlada u idućoj godini učini za poljoprivredu kao u ovoj godini, onda od poljoprivrede nema ništa. Glavna promocija gospodina ministra Dinkića za prethodni budžet je bila da je izdvojeno mnogo para za poljoprivredu. Novine su pisale, TV je objavljivala, ali nije bila teža godina u zadnjih 15 godina za poljoprivrednike. U zadnjih 15 godina cene poljoprivrednih proizvoda nikada nisu bile niže, iako je bila rodna godina, nikada poljoprivrednici nisu manje zaradili, jer nisu mogli da pokriju troškove proizvodnje.
Proizvođači višanja iz Merošine se zahvaljuju potpredsedniku vlade, koji je organizovao sastanak sa proizvođačima i izvoznicima. Pre sastanka sa poljoprivrednicima, cena je bila 22 dinara, a posle sastanka sa potpredsednikom Vlade, cena je pala na 15 dinara. Hvala.

Mislim da me je potpredsednik Vlade pogrešno protumačio. Seljaci više nisu imali kome da se žale, pa imaju malo poverenja u ovu vladu i nekako su se izborili da dođu do potpredsednika Vlade. Svi izvoznici su plaćali višnju 22 dinara, a kada su došli kod potpredsednika Vlade, došao je izvoznički lobi, nagađali su se, a na kraju nikakav dogovor nije postignut i seljaci su morali da daju višnju za 10 do 15 dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rezolucije o zabrani povlačenja ili odustajanja od tužbe koju je Savezna Republika Jugoslavija podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv država članica NATO-a za naknadu štete koja je pričinjena tokom bombardovanja 1999. godine našao se na dnevnom redu samo zbog toga što se ministar spoljnih poslova Vuk Drašković već dva meseca bavi pitanjem povlačenja tužbe protiv NATO država. Svakodnevno to čini na televiziji i u štampi.
Postavlja se pitanje za čiji interes i za koga radi ovaj ministar? Nedopustivo je i nigde na svetu ne postoji da ministar spoljnih poslova ide po svetu i govori protiv svoje zemlje i svog naroda. Želim da napravim jedno poređenje: šta bi se desilo sa ministrom spoljnih poslova bilo koje zemlje iz NATO-a kada bi davao izjave kao naš ministar.
Jasno je nama, a i svim građanima Srbije da NATO vrši neviđeni pritisak, ucene i pretnje na Srbiju i Crnu Goru da odustanu od tužbe. Sasvim je izvesno da tužene države NATO-a znaju da su krive za učinjena dela agresije i na ovaj način vrše neviđeni pritisak da se odustane od tužbe. Nije čudno što oni to rade. Čudno je ono što rade naši funkcioneri iz vrha države.
Stav Socijalističke partije Srbije je sledeći: u pogledu odgovornosti položaj NATO država je jasan; izvršili su agresiju, bez ikakvog povoda i bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izvršili su teške ratne zločine nad civilnim stanovništvom, izvršili su genocid nad srpskim narodom. Tim bombardovanjem pričinili su ogromne štete, kako državi, tako i pojedincima, preko sto milijardi američkih dolara, a tu štetu u potpunosti treba da nadoknade.
Prigovor koji su tužene zemlje NATO-a uputile, da u vreme podnošenja tužbe SRJ nije bila član Ujedinjenih nacija, neosnovan je i netačan. Zašto su SAD pokušale da nas izbace iz Ujedinjenih nacija i oba puta im to nije pošlo za rukom? Zašto su pokušavali da nas izbace, ako nismo bili članovi?
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, broj 47/1 iz 1992. godine, suspendovano je samo pravo glasa, što je kasnije prošireno i na pravo nastupa, ali smo i dalje ostali članica Ujedinjenih nacija, čemu u prilog govore tri krupne činjenice: zadržana misija SRJ pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi i Njujorku, koja je redovno radila i u punom sastavu; svake godine je SRJ redovno uplaćivala članarinu Ujedinjenim nacijama, za razliku od SAD, koje duguju dve milijarde dolara.
Vrlo je čudno da niko do sada nije upotrebio jedan vrlo jak argument protiv zemalja NATO-a.
Svima je odavno jasno da su zemlje članice NATO-a u ratnim operacijama protiv Vojske Jugoslavije upotrebljavale municiju sa osiromašenim uranijumom. Evidentno je da su ekipe za atomsko-biološko-hemijsku odbranu vojske Srbije i Crne Gore i stručni tim Instituta Vinča pronašli na brdu Pljačkovica kraj Vranja metke sa osiromašenim uranijumom. Isti meci pronađeni su i na poluostrvu Luštica na rubu Bokokotorskog zaliva. Da ovi meci imaju pogubno dejstvo po ljudsko zdravlje utvrdio je italijanski sud, dosudivši odštetu jednoj ženi čiji je muž službujući na Kosmetu zaradio rak pluća.
Ako svemu ovome dodamo da je u centralnoj Srbiji od 1999. do 2000. godine broj umrlih od raka porastao za 20%, onda je jasno da je počeo da "radi" osiromašeni uranijum. Pitanje je koliko ćemo štete još pretrpeti i koliko godina će to trajati.
Zbog svega ovoga smatramo da je šteta još veća nego što je to iskazano u proceni i da nema tih para koje mogu da plate ono što smo mi preživeli. NATO države bi trebalo da plate ratnu štetu, bez velike galame i bez bilo kakvog suđenja.
Što se tiče nadoknade ratne štete, to je neotuđivo pravo naše zemlje, koje ne zastareva, i stoga niko nema moralno pravo da odlukama organa vlasti uskrati državi i narodu mogućnost ostvarivanja prava na nadoknadu ratne štete. Konačno, povlačenje tužbe protiv zemalja agresora značilo bi prihvatanje i gubljenje nacionalnog interesa i praktično nametanje stranog protektorata našoj zemlji i našem narodu.
To bi istovremeno značilo davanje dozvole unapred svim budućim agresorima da, pod izmišljenim moralnim i humanitarnim izgovorima, silom pokoravaju manje i slabije države i po sopstvenoj volji nameću vlast koja će služiti interesima jedne zemlje ili grupe najmoćnijih zemalja sveta.
Nastup Vuka Draškovića govori da je on najverovatnije ucenjen od strane Haga zbog učešća njegovih paravojnih jedinica. Vuk Drašković je zbog toga jedini koji bi trebalo da se nađe u Hagu, a ne svi oni koji se tamo nalaze.
(Predsednik: Upozoravam vas, prema Poslovniku, na vreme.)
Zbog toga je, kako bi izbegao Hag, prihvatio da radi na tome da se tužba protiv osam zemalja NATO-a povuče. Najverovatnije će se zalagati da se tužba protiv NATO država povuče i svi oni koji su za vreme bombardovanja pobegli iz zemlje i nalazili se u zemljama koje su nam učinile ratnu štetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, teško je danas za ovom govornicom objasniti da tužbu protiv NATO država treba povući. Oko ovog pitanja se ne vodi državna spoljna politika, već stranačka spoljna politika. Neće valjda samo Vuk odlučivati o povlačenju tužbe? Gde su tu, kada se radi o državi, Koštunica, Tadić ili Vlada Srbije?
Zašto smo ih birali, zašto smo potrošili toliko para za njihov izbor, a još nismo isplatili biračke odbore? Nisam siguran da li je Koštunica obavešten, jer stalno stoji da je neobavešten.
Da je Vuk Drašković upotrebio diplomatiju i energiju, koliko je upotrebio da se tužba povuče, suprotno - da se šteta naplati, verujem da bi ratna šteta bila naplaćena. Jer, šta je to za NATO zemlje, mnogo ih je, kada to međusobno podele, to je samo po nekoliko milijardi po zemlji, a to nije ništa za razvijene zemlje. To nije problem. Problem je ovde da priznaju da su agresori, da budu osuđeni za ratne zločine.
Mogli bismo i u ovom delu da se dogovorimo i bez suda i bez teških reči, ako u ovoj zemlji postoji mudrost i diplomatija, da nam ratnu štetu NATO zemlje nadoknade po proceni koja je urađena. U papirima neka oni krste kako će se zvati ova nadoknada - da li će to biti pomoć za obnovu porušenih objekata, da li će to biti kredit, gde će stajati da se ne vraća, neka oni odluče. To bi danas bilo sve što možemo da učinimo i da ne poremetimo dalje odnose.
Ovako kako ste vi zamislili, sa povlačenjem tužbe nećete im mnogo pomoći, samo ćete to odložiti za vreme dok ste vi na vlasti. Siguran sam da će na novim izborima doći neko drugi, ko će tražiti da se to naplati. Jer, đavo ne miruje, on uvek dođe po svoje.
Na samom kraju, zamolio bih sve kolege i koleginice da za ovom govornicom ne menjaju teze. Jedna je stvar boriti se sa političkim protivnicima u zemlji, a druga stvar je opravdavati agresiju i bombardovanje naše zemlje. Pojedini od govornika su učili edukovanje po stranim zemljama, pa kada izađu za govornicu pomešaju sve.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 15, u kome tražim da se u članu 58. stav 2. menja i glasi: "Za direktora dečijeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za vaspitača, pedagoga, nastavnika, psihologa i drugog stručnog saradnika, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja."
Predloženom izmenom omogućava se da direktor predškolske ustanove, dečijeg vrtića, može biti lice koje ima visoku stručnu spremu, odnosno iz reda je nastavničkih obrazovnih profila, profesor predmetne nastave. Time se omogućava velikom broju nastavnika, koji su dragoceno radno iskustvo sticali obavljajući rukovodeće poslove u dečijim vrtićima, da budu u ravnopravnom položaju sa ostalim u konkursu.
Nemamo ništa protiv da se biraju ljudi iz zanimanja koja ste naveli, gde ima i takvih kadrova, ali šta će se desiti u malim opštinama, gde nema mnogo kadrova i gde će se teško doći do izbora direktora.
Ako mislite da svako može da bude direktor, varate se. Ne pravi se sviraljka od svako drvo, samo od vrbe i ona ima sortu za to. Zbog toga bih pozvao ili zamolio narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman, kako ne bi opet napravili grešku. Opštine koje imaju seoska područja imaju mnogo problema, gde se prevoze deca, gde iz pet sela idu u jedan vrtić, pokušava se da se u svakom selu napravi odeljenje, vrtići itd. Mislim da sa kadrovima koje ste naveli nećemo mnogo uspeti u tome.
Direktor vrtića treba da bude sposoban čovek, koji će da napravi organizaciju, a stručne poslove zna se ko tamo radi. Ne bih nabrajao da i kod drugih funkcija, ako bismo išli usko, stavili neke zabrane, pitanje je ko bi od pomenutih i sadašnjih funkcionera mogao da zauzme svoje mesto.
Još jednom vas pozivam da glasate za amandman na član 15. i da bude sastavni deo zakona.

Kada je bio na dnevnom redu ovaj amandman nisam se javljao da ga branim i to neću raditi ni danas, da ne bi nešto pokvarili. Suvišno je da o njemu govorim. On je vrlo poznat, svi znaju o njemu, svi poslanici i kompletna javnost itd. Bilo šta da kažem je suvišno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto u ovom paketu ima dva zakona, govoriću o Zakonu o akcizama. Zakon o akcizama bio je na dnevnom redu Skupštine pre dvadesetak dana. Pošto tada nismo glasali kako je to želeo predlagač, danas je opet ovaj zakon na popravnom ispitu.
Tada sam podneo amandman, a Skupština ga je većinom glasova usvojila, da se akciza za dizel gorivo ne povećava i da dizel ostane po staroj ceni.
Danas, kada je ovaj amandman ponovo na dnevnom redu, nisam promenio mišljenje. Ono što sam mislio u ovom amandmanu tada, to isto mislim i danas.
Zbog toga sam opet podneo amandman po kome bi se brisao predlog za povećanje akcize na dizel gorivo, a da ostane na dosadašnjem nivou. Pojedini političari u kampanji su govorili – najviše para ćemo izdvojiti za poljoprivredu, a kada prođu izbori, prvo povećaju poljoprivrednicima naftu, bez koje se ne mogu zamisliti radovi u poljoprivredi.
Postoji mnogo razloga što je ovaj amandman, koji ne dozvoljava da dođe do povećanja akcize na naftu, opravdan i pravičan. Imajući u vidu cenu poljoprivrednih proizvoda u zadnjih nekoliko godina, koja se ne povećava već pada, ne treba povećavati cenu nafte. Platežna moć poljoprivrednika je sve manja. Ako se poveća akciza i cena nafte, neisplativa će biti poljoprivredna proizvodnja. Do sada se nafta koristila i u preduzećima i u proizvodnji, što može da lančano izazove poskupljenje svih proizvoda.
Jedini razlog koji ističe ministar za finansije je da se popuni deficit u budžetu i da, ako ostane ovako, biće veća razlika između benzina i nafte ili, kako reče ministar pre neki dan na "Belami" u Nišu, to vam je kao kad šiješ pantalone pa sašiješ jednu nogavicu, a drugu ne. Plašim se, ministre, da ćemo mi početi da šijemo pantalone bez nogavica.
Prethodna vlada je 5. novembra 2003. godine, pred izbore, stavila u proceduru Zakon o akcizama, koji nije razmatran u Skupštini, ali je podeljen poslanicima i mi ga imamo u materijalu. Đelić je predložio da akciza za benzin bude 24,59, a za naftu 15,25 za ovu godinu, a vaš predlog je benzin 27,50 a nafta 16,76.
Pošto sam prošli put stavio amandman koji je usvojila ova skupština, vi ste umanjili 10 para i predložili akcizu od 16,66 para. U poređenju sa prethodnom vladom, predložili ste veću akcizu za naftu za 1,5 dinara. Da li je to ona poznata parola "bolje ćemo raditi od prethodne vlade".
Znam da ćete reći da ste za poljoprivredu obezbedili regresirano gorivo. Da, to je tačno, ali nije dovoljno. Predlagač se verovatno ne razume u poljoprivredu i koliko za godinu dana seljak potroši nafte. Neće njiva samo da odeš jednom, da je pooreš i na kraju da odeš i pokupiš prinose. Njiva neće gosta, već traži radnika i stalno prisustvo.
Neću nabrajati koliko puta do njive treba da ode poljoprivrednik i koje sve poslove obavlja mašinama.
Jedino je tačno da jedan poljoprivrednik u proseku potroši 300-400 litara nafte u toku godine, u proseku, za tri hektara dobije 90 litara regresirane nafte, što znači da će 90 litara dobiti po jeftinoj ceni, a 300 litara po skupoj. Tako li vi mislite da ćemo moći da razvijemo poljoprivredu?
Sve je ovde jasno. Ministar želi povećanje akcize na naftu da popuni deficit u budžetu. Zašto ste udarili na poljoprivrednike? Zašto niste uzeli od drugih malo, zašto samo od seljaka? Zašto niste uzeli malo od bankara, zašto toliko direkcija i agencija, direkcije na direkcije, agencije na agencije. Koji budžet to može da izdrži?
Koliko je osnovano direkcija i koliko je zaposleno radnika u njima? Na jednoj strani smanjuju se proizvodni radnici, hale su prazne, a povećavaju se radnici u državnim institucijama. Skupa je država i ne može to da izdrži ni privreda ni poljoprivreda.
Znam da će ministar reći, daćemo kredit poljoprivrednicima, poljoprivrednim proizvođačima, a poznato je ko može doći do takvog kredita. Plašim se da će te kredite dobiti bogati, a da neće to stići do pravih poljoprivrednika. Mogli su Vlada i ministar da nađu rešenje što se tiče nafte, jer ima mnogo drugih rešenja, ima drugačijih mišljenja i predloga; npr, da pronađe način da poveća količinu regresirane nafte za poljoprivrednike, da poljoprivrednik svaki litar koji upotrebi za radove u poljoprivredi u toku godine dobije po regresiranoj ceni.
Znači, za obradu u poljoprivredi nijedan litar ne treba da bude plaćen po skupljim cenama sa uvećanim akcizama, a da se za naftu koja se koristi za automobile poveća akciza, i na ovaj način ne bi se mnogo izgubilo. Potrošnjom nafte za prevoz postigla bi se cifra koja bi popunila deficit u budžetu, imajući u vidu da se održava ove godine Olimpijada u Grčkoj, biće povećana prodaja goriva.
Na kraju, narodni sam poslanik iz Merošine, to je isključivo poljoprivredna opština, gde građani isključivo žive od poljoprivrede, a povećanjem akciza na naftu bi se povećala i njihova ulaganja u proizvodnju, a kod poljoprivrednih proizvoda u otkupu i izvozu nema povećanja. To je sve po starim cenama. Zbog toga sam podneo amandman za koji ću glasati. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar za govornicom reče da je demagogija, a pažljivo slušam ministra i kada govori ovde u Skupštini i kada se pojavljuje na televiziji. Ne znam šta je demagogija, a imam utisak da kada njega slušam da živim u Švajcarskoj: da je sve u redu, za sve ima para, sve će biti isplaćeno i za sve ima rešenja, ali se ne živi tako, sve se lošije živi u ovoj zemlji, u tome je problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, daas imamo paket zakona koji bi trebalo da poprave stanje u pravosuđu i tužilaštvu. Ja ću govoriti o Zakonu o tužilaštvu. Zakon o tužilaštvu iz 1991. godine je bio dobar. Izmenama ovog zakona 2001, 2002, onda  2003. godine, dobili smo zakon koji nije dao rezultate.
Ovakav zakon da se ne ponovi više nikada. Zakonom iz 1991. godine tužioci su bili odgovorni samo Republičkom javnom tužiocu. Kada smo vršili promene Zakona i kada smo hteli da uvedemo nezavisno sudstvo, onda smo uveli da sudstvo bude zavisno i to političko. Verovatno je Batić hteo sve to da drži pod kontrolom. Ali upravo mu je to bilo glavno oružje da bi mogao da montira krivične prijave protiv članova SPS-a koji su bili na funkcijama, od lokalne uprave pa do vrha države. Podnete su mnoge krivične prijave koje nisu mogle da prođu na sudovima, jer nisu imale dovoljno dokaza. U prvom redu verovatno je bio cilj da se zaplaše ljudi, a posle podizanja prijava, nastupali su krizni štabovi i pod parolom – imaš krivične prijave, menjali su sve živo na terenu. Velika su bila obećanja Batića – reforme u sudstvu, nezavisno sudstvo.
Ovaj zakon, kako je sada predložen, može biti dobar, ukoliko se primeni u praksi, ali nisam mnogo ubeđen da će to zaživeti, imajući u vidu da i zakone koje smo doneli van sudstva, ništa se ne menja sve je po starom. Kako je tužilaštvo funkcionisalo u praksi u prethodnom periodu, ja ću izneti na svom primeru. U vreme korišćenja Baneta Ivkovića da glasa za DOS, pokušano je da se o poslanicima podnese što više krivičnih prijava, a onda se Bane javljao da nas spasava u dogovoru sa ljudima iz vrha DOS-a. Tada, u to vreme i protiv mene je podneta prijava - da sam odobrio da se šporet iz Kampa za raseljena lica, da raseljenom licu u privatnom smeštaju.
Iseljeno lice u privatnom smeštaju je bio milicionar koji je sa Kosova bio raspoređen u stanicu policije u Merošini. Upravnik Centra za raseljena lica je moj upravnik u preduzeću, koji je zajedno sa Crvenim krstom, jedan šporet koji je bio oštećen u transportu i nije htelo da ga prihvati nijedno raseljeno lice u kampu, potpisao uredne papire i predao raseljenom licu u privatnom smeštaju. Za to ja nisam ni znao, nigde i niko me za to nije pitao. U dokumentaciji me nema nigde, u papirima, i za takvu prijavu sam prvi put saznao od Baneta Ivkovića, ovde u Skupštini, koji mi je obećao da će mi pomoći da se to završi sa Vesićem.
Ne znam i nije mi jasno gde je inspektor MUP-a našao moje ime, da podnese krivičnu prijavu. Tri puta sam bio na Administrativnom odboru, da se reši uspostaljanje imuniteta, iako sam kod tužilaštva dao izjavu da se ne pozivam na imunitet. Treći put sam bio kod Tome i valjda više nećemo ići na Administrativni odbor.
Interesantnija od svega je izjava kolege poslanika iz DS-a u Administrativnom odboru - ne mogu da glasam za uspostavljanje imuniteta Periću, jer za ovo je predviđena kazna zatvora od 10 godina. Sutradan u "Novostima" je izašao članak - Hranislav Perić je prisvojio šporet od raseljenog lica sa Vlasine. Ja tamo nikada nisam ni bio. Tako sam ja prošao, kada se Batićeve reforme, Zakon za nezavisno sudstvo primeni u praksi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je objedinjena rasprava za više zakona, govoriću o Zakonu o akcizama i zakonu o porezu na oružje.
Cilj ovog zakona je da se popuni deficit u budžetu. Naše mišljenje je da nisu stvoreni uslovi za bilo koje poskupljenje na koje utiče država. Da bismo mogli da podižemo cene prethodno treba imati u vidu privredu, vratiti radnike u proizvodnju, uposliti sve kapacitete, staviti poljoprivredu u ravnopravan položaj sa ostalim granama proizvodnje, podići cene poljoprivrednih proizvoda u otkupu na određeni nivo, jer cene poljoprivrednih proizvoda su toliko niske da ne mogu pokriti troškove proizvodnje.
Kada se sagleda kompletno stanje u Srbiji, nije trenutak za nikakva poskupljenja, jer ovo što se predlaže u zakonu o akcizama, direktno će uticati na povećanje cena svih artikala, a to će u krajnjem slučaju platiti sve potrošači. Da li ovo znači da će za toliko porasti plate radnicima i penzije penzionerima?
Jasno je nama da je budžet veliki i da su rashodi u budžetu veći od prihoda, ali smo mislili da će se manjak u budžetu pokriti od povećanja proizvodnje, od povećanja izvoza i od izvoza poljoprivrednih proizvoda, a vidi se da će manjak u budžetu morati da pokriju građani Srbije kroz povećanja akciza za gorivo, kafu, piće itd.
Kod povećanja akcize na gorivo, opet ćemo pokušati da od poljoprivrednika naplatimo sve. Ako vi mislite da ćete mnogo pomoći poljoprivrednicima sa po 30 litara nafte po hektaru, grdno se varate. U proseku to vam izgleda ovako: naime, tri hektara u proseku po 30 litara je 90 litara; jedno poljoprivredno domaćinstvo potroši najmanje 300 ili 400 litara, a to znači da će 90 litara platiti po regresiranoj ceni, a ostatak po skupljoj ceni za poljoprivrednike. Kod nafte postoji regresirana nafta, ali šta je sa regresiranim benzinom koji se koristi za obradu u poljoprivredi, jer benzin se koristi za kultivatore, kosilice, kod motora za navodnjavanje itd, ali o ovome predlagač nije vodio računa.
Kod predlagača je najvažnije ono što se dobija u budžetu od povećanja akciza, a to je 17, skoro 18 milijardi. To u prevodu znači da ste oko 18 milijardi u budžetu planirali za razvoj poljoprivrede, a taj novac treba kroz povećanje cene nafte i benzina da obezbede građani Srbije.
Kod poreza za držanje oružja druga je priča. Ukida se porez na lovačko oružje i to je u redu. Nije ga trebalo ni uvoditi, a nije se ni do sada plaćao. Ovim oslobađanjem nikoga nismo oslobodili, jer ste 2,5 puta povećali porez na držanje pištolja, a to su pretežno isti ljudi koji drže i puške i pištolje.
Držalac lovačke puške i pištolja do sada je plaćao 1.800 dinara za pušku i pištolj, a sada plaća, po predlogu, 2.000 dinara samo za pištolj.
Drugo, za nekoliko godina kroz porez na pištolj ti daješ koliko on i košta. Koje prihode možeš da ostvariš sa pištoljem koji ne smeš da nosiš, samo može da stoji u ormaru. Ovo povećanje je moglo da bude da se sa 900 dinara poveća 50% i da najviše iznosi 1.350 dinara, ali verovatno da realna povećanja ne bi bila dovoljna za popunu budžeta.
Na kraju želim još jednom da istaknem da ne treba sve ovo uvoditi. Mislim da nije vreme i da ima drugih poslova koje treba uraditi. Šta je sa privredom, privatizacijom, poljoprivredom? Građani u Srbiji teško žive. Narod nema para i teško će podneti bilo kakvo poskupljenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav ili još bolji zakon je trebalo doneti odmah kada je otpočelo suđenje Srbima u Hagu. Odgovornost za to treba da snosi prethodna vlast, jer je uskratila podršku odbrani nacionalnih interesa zbog uskopolitičkih interesa.
Samo mudrom odbranom Srba optuženih pred Haškim sudom, sa verom u istinu i pravdu, optužbe protiv pojedinaca i cele naše države i naroda nemaju nikakav osnov i ovakvim zakonom treba samo da preokrenemo laž u istinu.
Ovim zakonom ćemo samo pomoći svim Srbima u Hagu da uspešno dokazuju samo istinu, šta se stvarno događalo na našim prostorima, da razbiju laž koja vlada u svetu o tome da su Srbi krivi za sve. Zadnje je vreme da se donese ovakav zakon, jer on ima opravdanost, možda zbog najnovijih dešavanja na Kosovu. Sada se vidi sve, da li Šiptari na Kosovu i sada vrše čišćenje Kosova od Srba zbog Slobodana Miloševića.
Lažni svedoci sa Kosova, koji su svedočili protiv Slobodana Miloševića, bili su vođe i komandanti u najnovijoj akciji etničkog čišćenja na Kosovu i genocida koji je izvršen nad Srbima.
Reći ćete - kakve veze ima Kosovo sa ovim zakonom. Citiraću samo jednu izjavu zločinca, svedočio je u Hagu, koji kaže: "Ne znam koliko sam ljudi ubio, jer sam bio na liniji fronta i svi koji su mi bili na nišanu, kada sam pucao, pali su ali ne znam da li su bili mrtvi. Nišanio sam na srpske policajce, vojnike i pripadnike paravojnih snaga". Ovo je 6. juna 2002. godine, svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću, u Hagu, izjavio Šukri Buja, bivši komandant četvrte zone Kosovskog zaštitnog korpusa.
O čemu mi ovde govorimo? Šta je Haški sud? Šta je Haški sud kada ovakve zločince prihvata kao svedoke. U Hagu se suđenje vrši samo Srbima. U Hagu se sudi srpskoj vojsci, srpskoj policiji, srpskim političarima i srpskim generalima, što direktno daje snagu Šiptarima da proteraju Srbe sa Kosova i naprave nezavisnu državu. Jer, oni kažu - sad je vreme, Srbi ne smeju da se bore jer će svi završiti u Hagu.
Kada je u pitanju ovaj zakon, ustavna je obaveza da država štiti svoje građane pred sudovima u inostranstvu. Mi ne priznajemo sud u Hagu i smatramo da sva suđenja treba da se obave pred našim sudovima u zemlji, što je nedavno izjavio i ministar pravde, jer bi to bilo mnogo jeftinije i za samu državu. Znači, da svim Srbima koje je država dogovorno poslala u Hag, i obećala da će se braniti sa slobode, država ispuni obećanje i zatraži od Haškog suda da te ljude odmah vrati u zemlju.
Ako Haški sud sudi za kršenje ljudskih prava, sam ne treba da krši ljudska prava, već da država zatraži hitno puštanje svih Srba iz Haškog suda da se brane sa slobode.
Što se tiče aktuelne situacije na Kosovu, predlažem Vladi, sadašnjim ministrima, da ništa ne potpisuju u vezi Kosova, jer se voda vraća da teče tamo gde je tekla, a đavo uvek dođe po svoje i istina može samo da zakasni, ali uvek dođe. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta rasprave ovde da li je ovaj budžet razvojni ili je socijalni. Ja bih odmah na početku rekao da je on kombinovan, da je malo socijalni, malo razvojni. Mislim da prilike u zemlji dozvoljavaju samo ovakav budžet.
Pokušaću da kažem moje viđenje Predloga zakona o budžetu za 2004. godinu. Bez namere da kritikujem, želim da ukažem na neke propuste koji su se dešavali i ujedno opomenem one koji danas rade u tim ministarstvima da ne čine slične greške.
Kada se pogleda predlog budžeta, na prvi pogled izgleda dobro; ukupni budžet od 375 milijardi za ovu godinu je visok, i daje nadu da će svi korisnici biti namireni i da će sve biti u redu, ali imajući u vidu i prethodni budžet i obećanja kod usvajanja budžeta, obično se mnogo obećava. Kada se završi godina, pare su potrošene, na terenu se ne vidi ništa da je urađeno i samo se može konstatovati da je i ova godina bila lošija od prethodne.
Plašim se da ne bude tako i sa ovim budžetom. Kada se pogledaju cifre u tabelama koje su date, one su visoke i daju nadu. Kada se pogleda obrazloženje koje je dato, ne može se videti gde će pojedina ministarstva potrošiti tolike pare i šta će biti urađeno. Pojedina ministarstva koja imaju i velika zahvatanja u budžetu su u nekoliko rečenica obrazložila šta će raditi, pa se može zaključiti da su obrazloženja štura, tanka za pare koje će dobiti.
U predizbornoj kampanji sve stranke su obećavale da će uložiti novac u privredu, poljoprivredu, zapošljavanje, bolji život građana, dok u budžetu vidim opet neke silne agencije koje takođe imaju dobre zahvate u budžetu. Znam i odgovor na ovo pitanje, kao i obično - ako hoćemo u Evropu, to moramo da imamo.
Jasno je meni to, ali ne možete da objasnite tim ljudima da treba stvoriti ambijent u privredi i poljoprivredi, da imamo veliku proizvodnju, da uposlimo radnike, da prvo napunimo hale sa radnicima, a da ćemo onda napuniti kancelarije i kabinete sa agencijama i kada se stvore uslovi, onda ćemo formirati i agencije na agencije.
Pošto je vreme ograničeno, ja ću govoriti o sredstvima koja su planirana za poljoprivredu, sport i o sredstvima koja nisu planirana za nerazvijene opštine.
Kod Ministarstva za poljoprivredu se dosta reklamira da su izdvojene velike pare, da je čak tri puta više planirano nego u Đelićevom budžetu, i to je tačno.
Plašim se da te pare neće doći u prave ruke. Kada ovo kažem, mogu dati primer kako je bilo u prošloj godini. Radi se o izvozu ranog voća, gde spada i oblačinska višnja, gde su moji Meroščani najveći proizvođači u Evropi. Višnja se izveze sve do zadnjeg kilograma. Proizvođač tu dobije najmanje, jer su cene ovih proizvoda najniže od kada postoji višnja. Otkupljivači, izvoznici su zaradili najviše, jer su ovu sirovinu obezbedili po niskim cenama i država je izvoznicima dala stimulacije; imaju po jednu kancelariju, mašne i tašne i dobijaju stimulaciju, a seljacima cene koje ne pokrivaju proizvodnju.
Dobro je to što ste predvideli povećana sredstava za poljoprivredu, a Vlada i ministar za finansije moraju da naprave mehanizam kako ove pare da stignu do onih kojima su namenjene, odnosno do proizvođača, i na taj način bi štitili proizvodnju.
U ovoj oblasti ima dosta problema, jer su sve hladnjače u jadnom stanju, sa velikim gubicima, i nisu spremne da obrade ove izvozne poslove bez pomoći države i Ministarstva poljoprivrede. Ministar poljoprivrede bi morao pod hitno da pozove sve predstavnike hladnjača u Srbiji i napravi strategiju ovog velikog izvoznog posla. Od ranog voća bi prve pare od izvoza mogle da dođu, da uđu u zemlju i da se dalje priprema izvoz voća koje stiže kasnije.
U budžetu se ne vidi jasno kako će država ozbiljno učestvovati u razvoju nedovoljno razvijenih opština. Ovde se u prvom redu radi o brdsko-planinskim predelima iz kojih se stanovništvo sve više iseljava zbog nerazvijenosti, jer ne može opstati na ovim prostorima gde nema osnovnih uslova za normalan život.
Na taj način nestaju mnoga naselja, a stanovništvo se seli u gradove koji postaju prenaseljeni, jer ne postoji infrastruktura za taj broj ljudi, nema stanova, nema posla, često u gradu postaju socijalni slučajevi.
Da bi se sprečilo pražnjenje nerazvijenih područja, država mora da uloži u obezbeđenje normalnih uslova za život u ovakvim sredinama. Znam da ćete reći da je to zadatak Fonda za razvoj, ali iz prakse se vidi da Fond za razvoj sve više razvija razvijene, a nerazvijene sve manje. Zbog toga se stvara sve veća razlika između razvijenih i siromašnih područja.
Kod sporta, sve se više finansira profesionalni sport, dok se malo para izdvaja za amaterski sport, a taj problem je najviše izražen kod seoskih klubova koji ne mogu da opstanu, što znači da omladina sa sela nema prava i nema uslove da se bavi sportom.
Na kraju, i ovaj budžet može da bude dobar i da da rezultate za šta i ima namenu, ako korisnici budžeta "malo više radu, a da ne kradu". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 15. briše stav 1, a tu stoji: "Politička stranka ima račun, a organizacioni oblici političke stranke mogu imati podračune na koje se doznačuju sredstva u skladu sa ovim zakonom". Ako bi se brisao prvi stav u ovom članu, ostao bi stav 2. koji glasi: "Statutom političke stranke ili posebnom odlukom donetom na osnovu statuta uređuju se međusobni odnosi organizacionih oblika političke stranke u pogledu doznačavanja sredstava".
Na ovaj način dozvolili bi da stranke same odlučuju o svojoj organizaciji. Kom opštinskom odboru, koliko će dati sredstava itd, to je unutrašnja stvar svake stranke. Ovako ispada da će odlučivati ministar Đelić o unutrašnjoj finansijskoj politici u svim strankama i zbog toga bismo mogli slobodno da ga predložimo da bude finansijski direktor svih stranaka u Srbiji. Hvala lepo.