Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu parlamenta je izbor članova Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Kod donošenja ovog zakona moje kolege su govorile o tome i dokazivali da je ovaj zakon neustavan. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 73. stav 1. tačka 2, ali to ne može biti osnov za donošenje zakona čiji sadržaj nije u skladu sa Ustavom, Ustavnom poveljom, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. I pored toga što je ukazivano na sve što nije dobro u ovom zakonu, ipak je on usvojen. Danas treba da izaberemo Komisiju za lustraciju.
Kada se malo bolje pogleda sastav Komisije, može se slobodno reći da mi uvodimo u praksi još jedan sud, i to politički sud. Zadatak ove komisije ili političkog suda biće da sve kandidate u izborima koji se kandiduju, a nisu iz vlasti, lustrira.
Prvo zbog čega nećemo biti za predložene članove Komisije je sledeće: članom 126. Ustava Srbije stavom 4. je definisano da sudija Ustavnog suda ne može vršiti druge funkcije ili profesionalnu delatnost, a isto tako ni sudije ne mogu obavljati druge plaćene poslove.
Drugo, primedba je što članovi Komisije iz sastava poslanika mogu biti samo pravnici, što to pravo nemaju drugi poslanici i šta ako u Skupštini nema pravnika.
Komisija u predloženom sastavu će i presuđivati ko nema pravo da se kandiduje za određene funkcije. Te presude će objavljivati u sredstvima javnog informisanja. Taj na koga se odnosi lustracija moći će samo da povuče kandidaturu i nije mu omogućeno pravo na žalbu tj. odbranu. Uredbu Vlade Srbije o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Srbije u Službi državne bezbednosti shvatili smo kao strah nekih članova Vlade jer se oni boje svoje sopstvene prošlosti.
Zbog toga je Zakon o lustraciju samo farsa, jer se neće primenjivati na članove Vlade i ljude iz vlasti. Ali, vi ste većina u ovom parlamentu i možete izglasati što god hoćete. Možete lustraciju primeniti na sve stranke koje su u opoziciji i to ćete moći sve dok ste na vlasti. Sledeći ko bude imao većinu u ovom parlamentu, samo će vaš zakon primeniti na vas.
Za nas je bitno da se zakon primenjuje jednako za sve. Verovatno će ova komisija lustrirati i one koji su sarađivali sa mafijom, sa klanovima, one koji su umešani u šverc duvana, one koji su radili sa šećerom i sve druge malverzacije. Kao što vidite, mi ćemo birati Komisiju i izabrati članove, a onda ćemo videti ko će od njih prihvatiti da radi u Komisiji. Ako neće, onda ćemo ponovo kao kod prethodnog zakona. Nadam se da će i ova komisija biti polovična, pa da ćemo opet dopunjavati kao kod prethodnog zakona, jer vidi se iz prethodnog da ovo nije usaglašeni predlog i da ljudi nisu dali pristanak da će raditi na ovim funkcijama.
I na kraju, ovo mi sve više liči na mesnu zajednicu. Neozbiljno je. Ima tu i težine da predsednica Skupštine ujedno i v.d. šefa države predloži kandidate, a oni u startu odustanu. Gde je tu autoritet funkcije i odgovornosti?

Pošto je bila rasprava malopre da li su prepisani amandmani, mislim da je Vlada malo neobavešten: Bane ga je tu prevario kao obično, ali dobro.
U članu 4. stav 2. tačka 3) iza reči "poslom" dodaje se zapeta i reči "po uputu Nacionalne službe".
Ovaj član se sastoji od više tačaka koje će biti smetnja da se ovaj član primeni u praksi. Nezaposleni treba aktivno da traže posao i to se u svim tačkama ponavlja pa je pitanje kako ćemo to aktivno traženje posla tumačiti u praksi.
Biće tu dosta problema, čak se na kraju (stav 4) kaže da će gazde preduzeća ili direktori primati radnike; da im izdaju potvrde kada su razgovarali sa njima itd, s obzirom na to da imamo mnogo nezaposlenih radnika, pitanje je da li će neko da dozvoli da svaki dan prima 100 radnika i da poslodavac izdaje potvrde da su oni razgovarali sa njim.
Mislim da je ovo moglo da se reši na neki bolji način, da mogu radnici da prate, da konkurišu ili da se javljaju; ima i Nacionalna služba da traži za njih posao itd.
Po ovom članu koliko je komplikovano, ispada da svakom nezaposlenom treba nabaviti kompjuter da može da se snalazi i da vidi gde su slobodna mesta itd. Oni to sigurno ne mogu da učine, ali možda je moglo Ministarstvo.
Kako Zakonom o radu nije utvrđena obaveza poslodavca da raspisuje javni oglas ili konkurs za upražnjeno radno mesto, nezaposleni ne može znati gde ima slobodnih radnih mesta, da bi se javio, zato je neophodno da Nacionalna služba ima obavezu upućivanja nezaposlenog.
Mi smo to predložili u tački 3. da se promeni i mislim da u tom delu služba treba više da radi, inače zaposleni će biti nemoćni da reše ovaj problem. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bi se moglo postaviti pitanje zašto se ovo pitanje reguliše posebnim zakonom. Poznato je da svaki moderan pravni sistem teži da vrši kodifikaciju srodnih pravnih normi, a ne da vrši produkciju velikog broja zakona koji regulišu istu pravnu materiju.
Ovde imamo Zakon o krivičnom postupku, imamo Krivični zakon, imamo specijalne zakone o nadležnosti državnih organa, imamo zakon za ratne zločine. Zašto se to čini? Tu nisu u pitanju nikakvi pravni razlozi. Radi se, u suštini, o političkim razlozima i potrebi da se kroz neke odvojene, separatne pravne institute obezbedi uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, tužilaštva i sudove. Sve ovo što se predlaže kao rešenje u ovom zakonu o postupcima za ratne zločine, moglo se izvršiti kroz normalne izmene postojećih zakona.
Zašto se to ipak nije učinilo? Po mom mišljenju, zato što se hoće postići nešto drugo, a to je da se obezbedi veći uticaj izvršne vlasti, konkretno Ministarstva pravde, na neka organizaciona i druga rešenja koja se ostvaruju u okviru ovako postavljenih državnih organa, sudova i tužilaštava.
Tužilaštvo se i dalje razgrađuje. Sada se stvara jedan poseban
deo tužilaštva koji je odgovoran samo za postupanje po ratnim zločinima. Ponovo se prave nekakva nova specijalna odeljenja, ali se, što je karakteristično i za razliku od postojećih zakona koji regulišu sudstvo i tužilaštvo, uvodi specijalna kontrola Ministarstva pravde, kroz davanje saglasnosti na unutrašnje normativne akte tih organa, koji su vezani za unutrašnju organizaciju.
Dakle, videćete, to govori član 6. ovog zakona, a to govori i član 11. zakona, saglasnost se traži od Ministarstva pravde za akte koje donose sudovi i tužilaštvo u pogledu unutrašnje organizacije i unutrašnjih odnosa u tim organima, što je apsolutno suprotno principima podele vlasti, kako je to postavio naš Ustav.
Međutim, ono što je posebno značajno to je da postupanje za ratne zločine izuzimamo iz nadležnosti redovnih sudova i tužilaštva i prenosimo na specijalne organe, i mi propisujemo ovim zakonom šta se smatra ratnim zločinom. Sa stanovišta suvereniteta jedne zemlje to je nedopustivo.
Član 2. zakona propisuje da se ovim zakonom obezbeđuje primena Glave DžVI Krivičnog zakona koja govori o ratnim zločinima, ali član 3. ovog zakona govori da se to odnosi samo na dela izvršena na području bivše SFRJ. Šta to znači? To znači da se jedna zemlja koja je bila žrtva agresije NATO pakta odriče da sudi za ratne zločine učinjene od strane ljudi - čelnika NATO-a ili NATO pakta prema narodu ove zemlje i ovoj državi. To ne bi uradila nijedna suverena zemlja koja drži do ugleda.
Naš je položaj krajnje specifičan. U ovom trenutku se od Srbije i Crna Gore traži da potpiše sporazum sa Amerikom da neće izručivati državljane te zemlje stalnom Međunarodnom krivičnom sudu, ali ovim se čini još jedan korak dalje od toga, ona se ovim odriče i prava da ona sudi tim ljudima na području ove zemlje, zato što je zaista presedan i skrivena norma i to nigde u obrazloženju ne piše, skriveno je i na jedan prevaran način je i uneto u ovaj tekst, ali to se mora videti jer je to suština ovog što se predlaže.
Dakle, videli ste, u zakonu se govori o tome da naši sudovi sude za ova dela, dakle iz Glave DžVI, a sve drugo što se desilo u ovoj zemlji, a poznato je da je ona bila u ratnom stanju 1999. godine, kako to sada odjednom da naši sudovi mogu da sude za ono što nisu mogli pre izvesnog vremena? Kako to da sada naši sudovi i naše pravosuđe postaše sposobni? Kako to više nema govora o međunarodnim pravima, nigde se ne pominje sud u Hagu u tekstu ovog zakona, a ni u obrazloženju? Kako to sada odjednom postasmo mi sposobni da sudimo posle izručenja Šljivančanina, Simatovića i Stanišića, kao i ostalih lica koja su bila interesantna?
Znate, to postaje političko pitanje. To ne može da se posmatra samo kao personalno pitanje, kome će se suditi ovde. Više Hag nije interesantan, jer je dobio ono što je hteo i samo se tako može objasniti ovakav odnos prema tim pitanjima. Dakle, nema nikakvog drugog obrazloženja ovde, samo se kaže da su državni organi Republike Srbije određeni zakonom nadležni da postupaju, a nikakva ograničenja nisu predviđena, sem što u zadnjoj odredbi zakona, član 21, stoji da će se započeti postupci završiti tamo gde su započeti.
To znači da što je započeo Hag ima da završi, ako je neko nešto započeo kod nas, mislim na sud u Šapcu, u Prokuplju, to će se završiti a sve drugo ide na sud u Beograd. Zašto ne pomenemo i Hag, da i tu Hag spada. Dakle, ono što je Hag započeo ima da se završi, kako to objašnjavamo u Predlogu zakona. To je najbolja potvrda da je SPS bio u pravu kada je od početka tvrdio da za ova dela treba da sude naši sudovi i da nisu postojale nikakve pravne smetnje u našim zakonima, jer se sada iz ovoga vidi ako su te smetnje postojale, u čemu su se sastojale, jer se ništa u zakonu nije uradilo što bi predstavljalo stvarno otklanjanje tih smetnji.
Oko tužilaštva isto tako, ništa se tu suštinski ne unosi novo. Tužilac je mogao da izvrši normalan raspored kadrova i da sude za ova dela, ako je to hteo mogao je da obrazuje posebnu jedinicu, mogao je i to, bez biranja novog specijalnog tužioca. Mi sada imamo tri tužioca u sistemu: jednog glavnog, imamo za organizovani kriminal, imamo sada za ratne zločine, pa to nigde nema, molim vas. Mi razgrađujemo tužilaštvo da bi obezbedili kontrolu nad njim od strane izvršne vlasti, jer jedinstvo tužilaštva tu nije moguće obezbediti i potpuno se negira njegova uloga i stvara se slika specijalnih organa da bi se sudilo za zločine i proglašava se šta su to zločini.
Naravno, sada se tu ide i dalje, predlaže se da tužioca bira Skupština, zamenika bira sam tužilac, i tako se strogi uslovi postavljaju, kaže se - moraju se imati uslovi kao za okružnog tužioca. O ustavnim odredbama da tužioca bira Narodna skupština, bukvalno je shvaćena, da zamenike ne bira, tužilac je funkcija a ne personalno pitanje i statusno pitanje. Zamenik vrši funkciju tužioca i nema nikakvog razloga da se on izuzima, da on bude činovnik koga postavlja tamo neki šef. To su apsurdi koji samo treba da obezbede nešto drugo.
Evo, to je, po mom mišljenju, ono što predstavlja pravu suštinu jednog ovakvog propisa, iako se on u praksi prikazuje na jedan sasvim drugi način, kao vid saradnje sa Haškim tribunalom. Molim vas, sarađivati mogu samo ravnopravni organi, ne mogu sarađivati organi koji nisu ravnopravni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se član 19. briše iz sledećih razloga. U članu 19. stoji da organizator sportske priredbe može zaključiti ugovor o obavljanju određenih poslova obezbeđenja sportskih priredbi i sprovođenja određenih mera za sprečavanje nasilja. Ugovor se sklapa sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove.
Predlažemo da se ovaj član briše i da ministar za unutrašnje poslove ovo obavlja po službenoj dužnosti. Ove službe se kompletno finansiraju iz budžeta, a budžet se puni i od sportskih priredbi, pa mislimo da ima dosta tu realnosti.
Ukoliko ostane ovako, nećemo mnogo pomoći sportskim klubovima. Klubovi, osim prve lige, neće moći to da finansijski izdrže. Možda je ovo trebalo uvesti za prvu ligu. Ima utakmica sa rizikom i na opštinskim ligama, okružnim ligama, zonskim ligama. Ima utakmica povećanog rizika za ulazak u veći rang takmičenja ili za ispadanje iz lige. Ako ostane ovako, kao u članu 19, mnoge utakmice se neće odigrati zbog nemogućnosti da se finansiraju klubovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu izbor ministra za poljoprivredu, gospodina Stojana Jevtića i mi tu nemamo ništa protiv. Vi ste vlast, vi ste veštačka većina u ovom parlamentu i nemamo ništa protiv da ste za ministra poljoprivrede danas predložili Stanka Kovačevića ili Marijana Rističevića ili Baneta Ivkovića.
Vi ste sa pomenutim, nažalost, većina, i ne bi nas iznenadilo da su i ova imena kandidati za članove Vlade. Moram reći da mi u suštini nemamo ništa protiv toga koje će ime stajati u predlogu za ministra poljoprivrede, ali smo protiv vašeg programa za poljoprivredu, jer za poljoprivredu nemate rešenja. Nismo mi imali ništa protiv Veselinova, nije ni on loš čovek, jedina mu je bila mana što se uopšte ne razume u poljoprivredu. Jedini uslov koji je ispunjavao dosadašnji ministar, to je što je rođen u Banatu, gde je razvijena poljoprivredna proizvodnja. Jedina aktivnost ministra Veselinova je bila u delu lovstva, biće upamćen po tome što je smanjivao fond srneće i jelenske divljači u lovištima Srbije i što su lovočuvari imali muku da odbrane lovište od ministra.
Pretpostavljam da i ovaj predlog za ministra poljoprivrede nije loš, stoji i to da je Stojan Jevtić poznat kao stručnjak za poljoprivredu, ali stoji i to da za ovako kratko vreme koliko će biti ministar poljoprivrede ne može da uradi ništa, samo će potrošiti žeton. Mnogo je ojađena poljoprivreda u prethodne dve - tri godine, tako da budući ministar poseduje i čarobni štap i on mu ne bi mnogo pomogao.
Izađite ovde, pa kažite, budući ministre policije. Ako se neko sprema za funkciju ministra ne treba da dobacuje iz klupe.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim da ne ulazite u dijalog sa narodnim poslanicima u klupama, a vas sve druge molim da se setimo poštovanja Poslovnika i da slušamo govornika sa pažnjom.)
Sa ovom promenom u Vladi neće se mnogo dobiti. To će biti kao kad zakrpiš košulju i ona nikad više nije cela. Ovih dana je počeo otkup ranog voća u Srbiji. U toku je berba malina i višanja. Poljoprivrednici su nezadovoljni otkupnom cenom. Blokiraju puteve i nemaju kome da se obrate u ovoj zemlji za razrešenje ovog problema. Ako Vlada nema vremena da se bavi ovim pitanjem, onda treba objaviti ko kontroliše izvoz voća, ko to drži pod kontrolom, da znaju ljudi kome da se obrate, jer je postala stalna navika da za svaki proizvod u Srbiji ima neko kontrolu i ko radi s tim proizvodima.
Cena višnje u otkupu je 18 dinara, a to je 50 pfeniga i to je daleko najniža cena od kada postoji višnja u merošinskom kraju.
Znam ja da ćete vi reći: "A koliko je bilo kada ste vi bili na vlasti". Kada smo mi bili na vlasti, za kilogram je seljak dobijao po jednu marku. Juče kada sam pošao iz Merošine bila je blokada puta Merošina-Prokuplje i seljaci su me zadužili da prenesem Vladi da pošaljete buldoždere da iskrče višnje, i na taj način ćete uposliti građevinsku operativu. Poljoprivrednici još poručuju - dosta je bilo, ne možemo više državu da nosimo na leđima. Da li po programu ove vlade treba pored privrede uništiti i poljoprivredu? Juče, na prolazu kroz Merošinu, zaustavljen je kolega Moma Trajković, pa i on može preneti ovom parlamentu šta su vam poručili seljaci. I, na kraju želim da kažem da ovo što vi radite u poljoprivredi ne stoji, niti se slaže sa našim programom, i zbog toga nećemo glasati za ovaj predlog.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SPS-a sam podneo amandman na član 59. iz sledećih razloga: u članu 59. je predviđeno ko sve može da bude direktor vrtića i direktor osmogodišnjih škola. Kod direktora vrtića stoji da može biti: "vaspitač, pedagog ili psiholog". Mi predlažmo da se doda: "i nastavnik", da bi ovaj član bio sasvim jasan. Tačno je da stoji da za direktora vrtića može biti birano lice koje ima visoko obrazovanje. Pod visokim obrazovanjem ostavljamo prostor d se tumači kome kako odgovara.

Dečji vrtići i osmogodišnje škole u vaspitnom smislu imaju dosta dodirnih tačaka. Čak je i Predlog ovog zakona to nedvosmisleno rekao. Ako je tako, a jeste, zašto onda ne predvideti i mogućnost da za direktora vrtića bude izabran i nastavnik, tim pre što su i nastavnici, po prirodi posla i vaspitači. Na ovaj način bi se pružila prilika da više ljudi konkuriše, a samim tim i izbor kvaliatetnijih ljudi na jedno ovako odgovorno mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 61. U članu 61. predviđeno je na koji način se postavljaju vršioci dužnosti direktora dečjih vrtića i škola.
Podneo sam amandman da se iz stava 2. brišu reči: "ili ministar nije dao saglasnost na odluku školskog odbora". Vaša obećanja su bila da će se sve decentralizovati. Otkuda sada saglasnost ministra? Zašto onda školski odbori, koji su sastavljeni od predstavnika škole, lokalne uprave i saveta roditelja, zašto ih biramo kada u njih nemamo poverenja? To u prevodu znači da predstavnici škole, lokalne uprave i saveta roditelja ne znaju ko može u njihovoj školi da bude direktor. To će bolje videti ministar iz Beograda koji najbolje vidi u toj školi, ko je najspremniji da bude direktor.
Verovatno da ministar ima načina da to uradi, preko partijske mreže. Glavni kriterijumi će biti iz koje je stranke kandidat. Na ovaj način neće se mnogo unaprediti školstvo. U 50% slučajeva direktori osmogodišnjih škola su nastavnici fizičkog vaspitanja. Verovatno su oni fizički najspremniji da dođu do te funkcije u školi, ili su fizički bili najspremniji da najjače duvaju u pištaljke. Ovako su postavljeni direktori u prethodne dve godine.
Predlogom člana 61. znači nastaviće se da se postavljaju direktori kao i do sada, a kako je bilo do sada, ne valja ništa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se član 4. u zakonu o kršenju ljudskih prava briše.
U članu 4. stoji da će se zakon primenjivati od 23. 3. 1976. godine, a pitam se zašto niste predložili da lustracija obuhvata sve koji su kršili ljudska prava od 1903. godine, ili od 1918. godine ili od 1941. godine.
Moj predlog je da u zakonu stoji - da će se lustracija sprovoditi od 5. oktobra 2000. godine, jer od tada i počinju da se krše ljudska prava. Narod je gradio zgradu Skupštine, a vi je zapaliste, rušite je. Radnici gradili fabrike po Srbiji, a Vlahović im uzme to i prodaje, a para nema nigde i da li tu ima kršenja ljudskih prava?
Bio bi dugačak spisak kada bi ga pravili za prethodne dve i po godine, tamo gde su sve kršena ljudska prava. Po ovom što se predlaže u zakonu o korišćenju i kršenju ljudskih prava je da će komisija za ljudska prava zameniti krizne štabove.
Šta znači to da će se zakon primenjivati od 1976. godine? Razmišljao sam zašto to, pa sam došao do zaključka da ste vi odlučili da se bavite onim što je bilo, a ne budućim vremenima, jer za to nemate rešenja. Već dve i po godine ste na vlasti i još se bavite isključivo ko je šta radio u prethodnom periodu. Moj savet vam je da počnete da radite i da se bavite i razrešavate probleme građana Srbije. Još jedna godina i mandat vam je završen, a vi još niste počeli da radite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan član koji je, po meni, ključan u ovom zakonu. Ovako utvrđenim postupkom prema kandidatu za funkcije iz  člana 11. predloga, Komisija za lustraciju se stavlja u položaj iznad svih državnih i drugih institucija, što je suprotno postojećem pravnom poretku.
Kada ovaj član primenimo u praksi to će izgledati ovako: u podnaslovu člana 15. stoji Pokretanje postupka prema kandidatu, a bolje je da stoji - pred izbore pokrenuti postupak protiv svih koji će se kandidovati za funkcije a nisu članovi DOS-a, i to za sve funkcije koje su nabrojane u članu 11, a to u prevodu znači da ko nije član DOS-a neće moći da se kandiduje za navedene funkcije. Postupak lustracije će se sprovoditi prema licima koja su kandidati za sledeće funkcije: poslanike Narodne skupštine, predsednika Republike, predsednika i članove Vlade, gradonačelnike, predsednike opština, sekretare skupština opština itd.
Mislim da niste sve funkcije pobrojali, na koje se može odnositi lustracija. U izborima će vam možda zasmetati što u članu 11. niste nabrojali sledeće funkcije: predsednike seoskih mesnih zajednica, predsednike kućnih saveta, predsednike raznih udruženja, predsednike fudbalskih klubova. Možda će i ti ljudi da vam smetaju kada budu izbori.
U članu 15. stav (3) stoji da će komisija za lustraciju po službenoj dužnosti pokrenuti postupak protiv poslanika Narodne skupštine, predsednika Republike, predsednika opštine, ali stoji pod broj 14 - guvernara Narodne banke. Zašto će komisija po službenoj dužnosti pokrenuti postupak protiv guvernera, kada on nema veze sa prethodnim funkcijama. Možda je to zbog toga što je Dinkić sa dugim cevima ušao u Narodnu banku. Verovatno bi on i bez lustracije bio smenjen, ali postoji strah da to iz banke ne ponovi u Vladi Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš predlog je da se član 16. briše, a rekao bih i razloge. Predloženi princip rada komisije ima elemente i optužbe i odbrane, kao i presude, što podseća na klasični metod rada koji je karakterističan za srednji vek.
Član 16. Predloga zakona govori o kršenju ljudskih prava i predviđa obaveze komisije posle pokretanja postupka - da izvrši proveru da li su lica iz člana 11. kršila ljudska prava. Komisija, na osnovu izvršene provere, pismeno i u roku od sedam dana po okončanju provere, obaveštava organ i organizacije, kao i kandidata o tome da li je kandidat za funkciju kršio ljudska prava. Komisija završava postupak i svako za koga se proceni da može da obavlja tu funkciju, a iz redova je opozicije, obavezno će dobiti da je kršio ljudska prava.
Pošto je ovaj zakon predložio Građanski savez, jedino toj stranci odgovara ovaj zakon o kršenju ljudskih prava, jer kada bi svima mogli da zabrane da se kandiduju za funkcije, za njih bi to bilo najbolje, na taj način bi jedino mogli da dođu do određenih funkcija. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SPS podneo sam amandman na član 2. Predložio sam da se član 2. briše zato što je odgovornost za kršenje ljudskih prava, kao i postupak utvrđivanja i izricanja mera zbog eventualnog kršenja ljudskih prava  već uređena pozitivnim propisima. Zbog toga nema potrebe da donosimo druge zakone. Prema važećim zakonima ova materija bi mogla da se reguliše.
Razumeo bih da je neka veća stranka predložila ovaj zakon, ali ne razumem da zakon predlaže stranka od nekoliko poslanika, što se često kaže kod nas - kombi stranka. Zakon o lustraciji će sprovoditi komisija i predlagač ovog puta nije smeo da poveri da ovo rade sudovi, jer u stvari sudstvo treba da bude nezavisno, kobajagi, već će delegirani ljudi iz suda raditi u komisiji, a komisija može da bude i stranačka.
Po meni, ova komisija će biti privatni politički sud državnih funkcionera i isključivo će se baviti ljudima koji će konkurisati u izborima za određene funkcije.
Moj predlog je da se ovaj član briše, a najbolje je za vas da se ceo ovaj zakon briše, jer je već dugačak spisak gde ste vi sve kršili ljudska prava i za kratko vreme mnogo je.
Iz izlaganja šefa poslaničkog kluba DOS - Reforma, gospodina Pajtića, koliko se razumem u politiku, jasno je da će ovde biti osvete i revanšizma. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš predlog je da se u članu 6. menja stav 2. tako da glasi: "Fond može slobodna sredstva kratkoročno plasirati,  u skladu sa poslovnom politikom Fonda isključivo u aktivnosti malih i srednjih preduzeća". Logično je da eventualno slobodna novčana sredstva ovog fonda budu plasirana u mala i srednja preduzeća, a ne, recimo, u poslovne banke, velika preduzeća, budžete i slično.
U obrazloženju stoji da se amandman odbija iz razloga što bi se njegovim prihvatanjem ograničila mogućnost Fonda da slobodno plasira sredstva. Ovim bi se onemogućilo fondu da kratkoročnim plasiranjem slobodnih sredstava ostvari određeni prihod.
Po našem mišljenju, ne treba dozvoliti u zakonu da Fond može da špekuliše sa slobodnim sredstvima Fonda. Ako ovo ostane ovako, najmanje će imati koristi mala i srednja preduzeća. I ovaj fond će uposliti jedan broj radnika i ovaj fond će uticati da imamo skuplju državnu administraciju. Doći ćemo u situaciju da cela privreda ne može da zaradi samo za plate i materijalne troškove novoosnovanih fondova, agencija, direkcija itd. Mi ćemo povećati broj fondova i agencija, ali najmanje sreće će biti za mala i srednja preduzeća, jer neće moći da zarade da plaćaju ovako skup državni aparat.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 4. u kome stoji šta je sve predmet lizinga, citiram navod: "Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i slično)".
Smatram da je trebalo nabrojati šta je to što još može da bude predmet lizinga, jer i sličan i širi pojam se može svrstati i tumačiti kako kome odgovara.
Kada se radi o zakonu, on ne sme biti nedorečen, pa smo kolega i ja predložili da se proširi predmet lizinga - da ostane ono što stoji u članu 4. i da se doda da predmet lizinga budu i tehnologije ili licence. Ako primalac lizinga uzme opremu bez tehnologije, pitanje je da li će ta tehnologija uopšte proraditi; ako se novom opremom ide sa starom tehnologijom, da li će moći da izdrži konkurenciju na tržištu. Može se desiti da primalac lizinga uzme na lizing opremu, a da ga onda u drugom delu tehnologija košta više od opreme i da u stvari jedno bez drugog ne mogu da funkcionišu.
Kada se dobro pogleda član 4, realno je da se on proširi sa našim predlogom, ali sve što možemo jeste da vam predložimo da prilikom primene zakona u praksi ne dođe do određenih problema.
Vi ste skupštinska većina i na vama je da li ćete ovaj dobronameran predlog prihvatiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SPS kolega poslanik Joca Arsić i ja predložili  smo da se član 38. briše iz više razloga. Prema predlogu Vlade u ovom članu primalac lizinga je potpuno nezaštićen, a davalac lizinga potpuno povlašćen i prezaštićen. Faktički, on ni za šta ne odgovara. Razumem ja i Vladu zašto je dala ovakav predlog. Verovatno je ovaj zakon prepisan iz neke zemlje i verovatno vam ne bi dozvolili da menjate ovaj član, zbog toga što će davaoci lizinga biti stranci, koji moraju biti zaštićeni, a da nizašta ne odgovaraju. Primaoci će biti naši građani i preduzeća, bolje je da to bude na našu štetu.
Šta predstavlja u ovom slučaju ugovor između davaoca i primaoca lizinga? Kakav je to ugovor ako davalac lizinga nema nikakvu odgovornost? Davalac lizinga ne odgovara ako isporuka kasni, ne odgovara ni za materijalne nedostatke predmeta lizinga. Bez obzira što davalac lizinga za to nije kriv, on mora da odgovara prema primaocu lizinga, s tim što se on za naknadu štete obezbeđuje ugovorom sa davaocem. Obaveze davaoca lizinga se svode na kredit, na naplatu kamate i naplatu provizije.
Ovakvim predlogom teško ćemo podići i unaprediti privredu. Samo ćemo povećati broj sudskih sporova, obezbedićemo posao za sudove. Kada se u celosti pogleda dobro član 38, najbolji predlog je da se ovaj član briše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 39. Predložili smo da se ovaj član briše zbog toga što nije nikakvo rešenje. Ovaj član može da bude kvalitetno predložen i kada se zakon primeni u praksi, pa razreši trojni odnos u poslovanju koji se ovde javlja. Ako se prilikom realizacije lizinga jasno definišu prava davaoca lizinga prema isporučiocu i odnos između isporučioca i primaoca lizinga, onda neće biti nikakvih problema.
U rešenju ovog člana Vlada je dala rešenje da davalac lizinga bira isporučioca i da zajedno sa njim solidarno prihvata da odgovaraju primaocu lizinga. Nije mnogo poznato u praksi da hoće neko da prihvati solidarno da odgovara. U prevodu znači - ako naš građanin uzme opremu iz inostranstva, davalac lizinga je stranac, on bira isporučioca iz inostranstva i pošalju opremu sa zakašnjenjem, sa nekim nedostatkom ili oštećenjem, kada primalac to reklamira, oni će se solidarno dogovoriti ko je kriv od njih. Mora se obezbediti pravna sigurnost u ovim poslovima za sve učesnike u poslu. Davalac lizinga mora obezbediti zaključenje valjanog ugovora, a ne da se kasnije utvrđuje solidarna odgovornost.