Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SPS ja, gospodin Rajko Baralić i Branko Ružić podneli smo amandman na član 14, koji predviđa finansijsku podršku porodici za rođenje drugog, trećeg i četvrtog deteta. Za prvo dete nije predviđena finansijska podrška. I pored toga što porodica za prvo dete neće dobiti podršku, već će izgubiti i dosadašnja stečena prava, postoji mogućnost da se za prvo dete ne dobije ništa, ni po jednom osnovu.
Mora se naći rešenje da se obezbedi finansijska podrška i za prvo dete, iz više razloga: što će mnogo stvari koje u startu treba da se obezbede za prvo dete koristiti drugo, treće i četvrto dete. Porodica koja pod teškim finansijskim uslovima čuva prvorođeno dete, teško će se odlučiti za drugo, treće i četvrto dete. Ako se radi o istim parama koje su i do sada deljene, onda je trebalo uraditi pravedniju i bolju podelu i raspodelu, na primer, za prvo dete 30 hiljada, za drugo 50, za treće 80 i za četvrto 100 hiljada. Kako će roditelji objasniti sutra svojoj deci, kada im budu pričali. Moći će da kažu prvom detetu - za tebe mi država nije pomogla da te očuvam; a drugom će reći - za tebe sam dobio novac da te čuvam. Zbog toga predlažem da ovaj amandman usvojite i da prvo dete ima pravo na finansijsku podršku.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 48, gde se reguliše budžetska rezerva. Smatram da i kod budžetske rezerve treba da bude ograničenja, da ne bude ni minimum ni maksimum, ali da jedan procenat od ukupnih budžetskih rezervi obezbedimo za taj fond. Ukoliko se to ne uradi, onda tu ima dosta komocije u budžetu i moglo bi da dođe do zloupotrebe tih sredstava ili do određivanja veće cifre za budžetsku rezervu. Zbog toga, mojim amandmanom predlažem da u budžetsku rezervu izdvojimo 1%.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 97. odnosi se na korišćenje opštinskog samodoprinosa. U stavu 1. člana 97, kada se radi o trošenju novca iz opštinskog samodoprinosa, tu na kraju stoji - da se sredstva strogo namenski koriste.
U istom članu u stavu 2, gde se radi o srdstvima mesne zajednice, tu ne stoji da se sredstva strogo namenski koriste, pa sam zbog toga i podneo predlog da se i u stavu 2. dodaju reči - strogo su namenskog karaktera. Sa mojim predlogom član 97. stav 2. bi izgledao ovako - novčana sredstva koja se prikupljaju na osnovu odluke o samodoprinosu, koji se uvodi za područje mesne zajednice, uplaćuje se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera.
Ukoliko se desi da ne prihvatite ovaj amandman koji sam podneo, otežaćete rad ljudima u mesnim zajednicama. Prvo, mesna zajednica, pod ovim uslovima, neće zavoditi mesne samodoprinose. Drugo, niko u mesnoj zajednici neće potpisati za samodoprinos ako unapred ne zna za šta će se trošiti sredstva. Treće, ako u zakonu o mesnom samodoprinosu ne ugradimo da se sredstva namenski troše, onda se može desiti da se sredstva namenjena za put, vodu, kanalizaciju, mogu potrošiti za finansiranje fudbalskog kluba, za bolnice, rukovodstva mesne zajednice i razne druge potrebe.
Ovakvim predlogom najviše će biti pogođene mesne zajednice koje su najudaljenije od opštinskih centara, jer je njima najpotrebniji samodoprinos. Ako hoćemo brže da razvijamo seoske sredine i sela koja su više kilometara udaljena od grada i ako hoćemo da u tim sredinama poboljšamo kvalitet života za građane koji žive u tim sredinama, onda bi morali da u zakon stavimo da se sredstva samodoprinosa strogo namenski koriste. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da niste prihvatili ni jedan amandman koji je mogao da ispravi zakon, gde je moglo da se spreči da ne dođe do toga što su pojedini poslanici iz Vojvodine govorili za ovom govornicom, ovo je samo prvi korak u ostvarivanju cilja da Vojvodina postane republika, a zatim i država.
Sve ovo u prethodnim članovima kada se dobro sagleda za pojedine oblasti može i da se sakrije pod parolom nadležnosti, ali kada se došlo do člana 62. i člana 63, na koji sam predložio amandman da se briše, sve vas skupa molim da dobro razmislite. Sudstvo je poslednja nadležnost koja bi smela da se prenese pokrajini, ako se ne želi da pokrajina bude republika ili država, jer sudska vlast je jedna od osnovnih funkcija države. Onaj koji ima sud pod svojom ingirencijom može pravno i regularno da dođe do cilja, jer su namere predlagača jasne.
Da nešto nije u redu pokazuje i to da ste ovo važno pitanje za Srbiju stavili na vanrednu sednicu. Zašto vam se žuri i ko je izdao zadatak da se ovo završi? Od koga je prepisan recept? Plašim se da ga niste prepisali od Rugove. Ako ne dođe do brisanja ovog člana, kako sam predložio, doći će do haosa u pravnoj državi. Imaćemo različite zakone, i to zakon koji će važiti za Srbiju i zakon koji će važiti za Vojvodinu. Znači li to, kada načiniš prekršaj u Novom Sadu, da ćeš biti kažnjen po vojvođanskom zakonu, a ako isto to uradiš u Beogradu, po srpskom zakonu? Da li ako daš pravosudni ispit u Novom Sadu, on neće važiti za beogradski sud ili obrnuto.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom vas molim da glasate za brisanje člana 63. iz zakona. Time ćemo izbeći da prenesemo dešavanja sa Kosova u Vojvodinu. Na samom kraju, ako nadležnost sudova prenesemo na Vojvodinu učinićemo uslugu Čanku da nastavi sa rušenjem Srbije, a da za to ne odgovara pred novosadskim sudom. Danas u "Nacionalu" Čanak traži referendum, da se Srbija podeli na šest republika, što znači da kasnimo sa usvajanjem zakona zbog nadležnosti za Vojvodinu, jer želja predlagača je republika, a zatim država i mi ćemo zakasnisti sa usvajanjem ovog zakona.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu Parlamenta je Predlog zakona o budžetu. Po meni ovaj zakon je najvažniji od zakona koje donosimo u ovom parlamentu. Odmah na početku moram da kažem da nije ispoštovana skupštinska procedura, pre nego što je budžet došao u parlament. Niko nije imao vremena da se pozabavi ovim pitanjima. Vlada je prezauzeta putujući po svetu, niko nije mogao da nađe sebe i da nađe vremena da ovo po skupštinskoj proceduri i usvojimo u Skupštini.
Prvo, po Poslovniku ova tačka nije mogla da se nađe na dnevom redu. Budžet je najvažniji zbog toga što će on opredeljivati kako će građani živeti u 2002. godini. Onako kako stoji u ovim papirima, sigurno je da nam se ne piše dobro. Budžet na prvi pogled izgleda bombasto, cifre su velike, Budžet je veliki i to bi bilo idealno kada bi mogao ovaj siromašni narod da napuni ovaj budžet, jer pre neki dan u vašim sredstvima informisanja izašao je podatak da je tri miliona građana u državi siromašno.
Kada se pravi budžet, treba računati da što više građana učestvuje svojim zaradama u punjenju budžeta. Šta radimo mi? Smanjujemo broj zaposlenih u preduzećima. U prošloj godini je bio deficit u budžetu. Popunili ste budžet prodajom predsednika Slobodana Miloševića, a pošto ste i ovaj budžet planirali sa manje prihoda od rashoda, šta je to sledeće na prodaju? Da li ćemo ovaj deficit u budžetu popuniti prodajom generala?
U budžetu se predviđaju sredstva od privatizacije, od prodaje. Ako mi prodajemo imovinu i preduzeća, a da pare potrošimo kroz budžet, nije ni domaćinski, ni srpski. Ne voli srpski domaćin onog koji proda njivu i imanje da bi vozio mercedes, nosio strana odela i kravate. Ono što prodaš jednom, nemaš ga nikada. Ovde se menjaju teze kada se govori o prošlom vremenu. Sve deficite u prošlom i u ovom budžetu morali su da popune oni koji su nas bombardovali i oni koji su nas uništili.
Vi ste morali da učinite sve da dođe do nadoknade ratne štete, morali su oni koji su nam polomili preduzeća prvo da ih saniraju, da ih stave u funkciju, a onda da ih kupuju. Cena bombardovanih preduzeća i preduzeća u funkciji nije ista. Jedan je budžet koji se planira. Jadan je budžet koji se planira napuni i kreditima i zajmovima. I na kraju, planiran je visok budžet da bi korisnici mogli da zahvate iz budžeta veće cifre, a onda procentualno će svi biti namireni. Nije svejedno kada jednog korisnika planiraš sa pet miliona u budžetu ili sa 10 miliona u budžetu, jer od pet miliona 70% korišćenja budžeta je 3,5 miliona, a od 10 je 7. Ovakav budžet, kako ste planirali, uvešće još veće siromaštvo u zemlji jer poreze koje ste uveli neće moći građani Srbije da plaćaju. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu parlamenta osnivanje anketnog odbora radi sagledavanja stanja u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Ovde se postavlja pitanje zbog čega se osniva anketni odbor, a ja postavljam pitanje da li u Srbiji ima šverca cigareta. Svakodnevno, na televiziji i u novinama, vidimo - razni šleperi, kamioni itd. Mislim da to uopšte nije diskutabilno. Znači, šverca ima, a niko nije rekao ko švercuje cigarete.
Najverovatnije će se naći neka imena koja to rade u ovoj državi, možda neće biti niko iz rukovodstva ili iz Vlade, ali ti ljudi koji se nađu na tim spiskovima, štete ovu državu i štete ovaj budžet. Da je anketni odbor predložila neka od opozicionih partija, mogao bih i da razumem. Ali, ako predlog ide iz stranke u vlasti, tj. iz stranke DOS-a, onda to ne razumem. Ovakvim predlogom DSS povećava se sumnja kod građana Srbije da se tu stvaraju ozbiljne malverzacije i da su u igri velike pare. Pošto zajedno vršite vlast, vi najbolje znate ko se čime bavi, da li ima mafije u švercu duvana i ko profitira. Vi to najbolje znate i sada vam je prilika da to i kažete. Plašim se da inicijativa za osnivanje anketnog odbora nije opet neka vaša pogodba u DOS-u, vaša podela - vi više uzimate para od cigareta, treba određeni procenat da dajete i nama, jer zajedno smo na vlasti.
Da tu postoji istina govori i predlog članova za anketni odbor. Predlagač traži da iz DSS-a bude predsednik odbora, da DOS daje još tri člana, DS jednog člana, NS jednog i PDS jednog člana. Šta to znači, da od 10 poslanika, koji bi činili odbor, sedam bude iz DOS-a. Zašto formirati anketni odbor kad se zna unapred kakav izveštaj može ovakav sastav odbora da nam ponudi. Ne znači li to ono: "Tresla se gora rodio se miš"? Ne znači li to da će odbor imati zadatak da legalizuje sve što se protekle godine događalo sa švercom duvana i cigareta? Ako hoćete pred građane da iznesete istinu, onda treba sastav anketnog odbora da izgleda drugačije. Mi socijalisti smo za osnivanje anketnog odbora, ali mesto predsednika da zauzme poslanik iz opozicione partije. Da li će to biti poslanik iz SPS-a, SRS-a ili SSJ-a, sasvim je svejedno.
Drugo, da sve poslaničke grupe u parlamentu predlože po jednog člana. Ovim, kako je predlagač sastavio anketni odbor, samo ćemo zamajavati građane Srbije. Takođe smatramo, ako se već osniva anketni odbor, da se proširi zadatak odbora sagledavanjem stanja o rasporedu izgradnje novih fabrika cigareta po gradovima Srbije; da li pravo za izgradnju fabrike cigareta ima svoju cenu i da li ima i tu manipulacija.
I na kraju, odbor bi imao za zadatak da sagleda stanje u oblasti proizvodnje duvana: kada bi proizvođači duvana znali šta se sve radi švercom duvana. Kada tu oni imaju najmanji deo, a da najviše rade, da od toga što oni urade pojedinci stvaraju za sebe bogatstvo, verovatno bi smanjili svoju proizvodnju. Ali, ne verujem da će se ovom problematikom što se tiče proizvodnje duvana, uopšte baviti odbor.
I na samom kraju, možete vi i da se dogovorite, da izglasate da nema šverca cigareta, ali ćete ovo samo odložiti za neko vreme. Istina će se o švercu duvana saznati kad-tad. To će utvrđivati, verovatno, neki drugi parlament, koji će biti u drugačijem sastavu. Najverovatnije ovo pitanje neće razrešiti ovaj parlament, ali će ga delagirati za prvu tačku dnevnog reda sledećeg parlamenta koga izaberu građani Srbije. Zašto vam smeta kontrola, kada vi kontrolišete sve. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o osnivanju agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovo što smo dobili u materijalu i ne liči na neki zakon. Na prethodnoj sednici Skupštine bio je na dnevnom redu ovakav zakon, mnogo bolji i sveobuhvatan, ali nije bio izglasan samo zato što su ga predložili socijalisti, i to šef poslaničkog kluba socijalista prof. dr Branislav Ivković.
Predlog zakona koji smo dobili je sastavljen od 15 članova, na dve stranice koje sadrže kako se formira agencija kao, kako se bira upravni odbor, nadzorni odbor, direktor agencije, i formiranje regionalnih agencija. Šta donosi cilj formiranje agencije - osim povećanje državne administracije i ništa drugo. Osnivanjem više agencija, Vlada pokušava da sve poslove vodi preko agencija, koje formira i koje za svoj rad odgovaraju Vladi. Možda je formiranje agencije za neko drugo vreme i za drugojačiji privredni ambijent. Da li treba povećavati broj agencija i staviti teret i još jedan namet na i ovako osiromašenu privredu, kada preduzeća ne rade, kada se povećava broj nezaposlenih, kada se smanjuje broj zaposlenih koji treba da pune budžet iz kojeg treba da se finansira agencija.
Možda je trebalo ići obrnutim redom - prvo osposobiti sva preduzeća da rade, da privreda ima dobre rezultate, da se radnici vrate u hale, da se ostvari veće zapošljavanje u proizvodnji. Stvorili bi se uslovi za nadgradnju uspešne privrede i formiranje agencije, tj. povećanje državne administracije, koju bi mogla privreda da prati i izdržava. Predloženi zakon je nekompletan i osim formiranja i izbora Agencije ništa drugo ne sadrži. U zakonu su izostali članovi koji bi do kraja regulisali ceo rad Agencije.
Jedino što je predviđeno, predviđeno je da se Agencija finansira iz budžeta. Nije predviđen nijedan fond koji bi mogao da pomogne malim i srednjim preduzećima. Takođe nije predviđeno pod kojim uslovima i na koji način bi mogla preduzeća da koriste ta sredstva. Do sada u praksi preduzeća su se obraćala Fondu za razvoj Srbije. Da li će i nadalje to funkcionisati na sledeći način - da se prvo obratiš Agenciji za mala i srednja preduzeća, da Agencija posreduje kod Fonda za razvoj Srbije da bi u preduzeću prošao neki program, ali bi tu verovatno Agencija imala svoj procenat i svoj deo.
Na kraju, pošto je ovaj zakon nepotpun, nedorečen, predlažem da se povuče iz procedure i napravi jedan dobar zakon, koji bi mogao da bude u funkciji malih i srednjih preduzeća. Predloženi zakon o podršci malim i srednjim preduzećima od strane socijalista bi obuhvatao kompletnu problematiku koja se javlja u ovom delu. Predloženi zakon koji ste odbili imao je preko 30 članova, predviđao je i fond. Zakon koji ste vi predložili ima 15 članova i predviđa samo izbor finansiranja. Iz izlaganja predlagača, ministra Vlahovića, jasno se vidi da će se na ovaj način doći do novih radnih mesta, i tu je ministar duboko u pravu, jer formiranjem Agencije u agencijama ćete zaposliti nove ljude koji će biti na teret preduzeća i ove države.

Uvažena predsedavajuća, članovi Vlade u stalnom odsustvu, dame i gospodo narodni poslanici, danas je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po onome što je predloženo, više bi odgovaralo da u naslovu stoji - povećanje sudskih taksi od 300 do 1.000% ili od tri puta do 10 puta.
Nijedan član u zakonu nije promenjen, ali je promenjena visina takse, i to više puta. Na primeru to izgleda ovako - u tački 2, 3, 5, 7, 8. i 11. reč "500 novih" zamenjuje se brojem "5.000"; u tački 4, 9. i 10. reči "2.500" zamenjuju se brojem "25.000", i tako redom, što znači da su takse povećane 10 puta.
Iz napred navedenog se vidi da je ovo izmena zakona na ekonomskim osnovama i da je ovo još jedan pokušaj da se dopuni budžet. Izgleda da promene dosadašnjeg zakona i povećanje poreza nisu bili dovoljni, pa su se iznalazile i druge mogućnosti da građanima dublje zavučemo ruku u džep.
Predlogom za povećanje sudskih taksi ujedno možemo poručiti građanima - ko nema para, nema ni prava. Usvajanjem ovakvog predloga, povećanjem taksi od tri do deset puta, uskratićemo pravo građanima da ostvare svoje pravo pred sudovima. I, kada je građanin u pravu, a nema para za visoke takse, moraće da odustane od vođenja sudskog spora. Gde je tu pravda?
Da li je to pravna država, koju je u predizbornoj kampanji obećavao sadašnji ministar pravde gospodin Batić? Ako se na televiziji svake večeri pojavljuje Dinkić i stalno govori da je dinar stabilan i da nema inflacije, zašto predlažemo ovolika povećanja, šta to znači - da neko govori neistinu da je dinar stabilan, a da su sudske takse prevaziđene.
I na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, zbog naših građana molim vas da ne glasamo za ovako visoke sudske takse, a kada u ponovnom postupku Vlada uskladi takse sa primanjima građana, onda da glasamo za takav predlog. Ovo vas molim zbog građana, bez obzira za koga su glasali, jer visoke sudske takse neće plaćati samo oni koji su glasali za socijaliste, radikale i SSJ. Visoke sudske takse će plaćati i vaši birači, tj. svi građani Srbije koji zatraže da ostvare svoje pravo kod suda.
Verovatno je našu vladu, koja je dužna da prisustvuje ovim skupštinama, sramota da brani ovako visoke takse i zbog toga nisu ni prisutni danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, uvaženi potpredsednici, uvaženi potpredsedniče Maraviću, pozdravio bih još i članove Vlade, ali oni, po pravilu, nikad nisu ovde prisutni. Valjda su otišli po pare u inostranstvo, pa nikada nemaju vremena da dođu na Skupštinu.
U prolećnom zasedanju Narodne skupštine na dnevnom redu je bila izmena i dopuna Poslovnika i tada smo zamerili da Poslovnik nije dobar, da vam izmene nisu dobre, ali nije bilo dovoljno vremena da uočite i sami da tada niste seli i napravili dobar Poslovnik, i da ne menjamo teze, pa kada nemamo šta da stavimo na dnevni red Skupštine, a mi stavimo Poslovnik, pa se bavimo Poslovnikom, i to u više navrata.
Opet predlažete izmene i dopune, i neće biti nikakvo čudo ako se do kraja godine još jednom na dnevnom redu nađe izmena i dopuna Poslovnika, jer ćete brzo uvideti da i ovaj koji danas predlažete nije dobar. Dosta je u ovoj sali poslanika koji su učestvovali u donošenju Poslovnika o radu Narodne skupštine, 1994. godine. Ja bih vas molio da pročitate stenogram sa te sednice, pa ćete videti šta ste tada govorili za Poslovnik koji je bio mnogo bolji i sa većom demokratijom, nego što ste vi u dva navrata predložili.
I tada je o Poslovniku vođena rasprava više dana, ali ste vi tada govorili i kritikovali Poslovnik, zašto vam to danas smeta? Ovo je samo još jedan znak da vi samo želite da svakom poslaniku, koji govori ono što vam se ne sviđa, kažete - stop, izričem ti opomenu, izričem ti drugu opomenu, oduzimam ti reč.
Vi ste 1994. godine za ovom govornicom govorili da je Poslovnik neustavan, da zabranjuje pravo govora, da oduzima pravo poslaniku da iznese mišljenje birača, da će predsednik Skupštine imati ulogu vaspitača u dečijem obdaništu, ili nekog starešine u kasarni, ili upravnika KPD, izgubiće ulogu predsednika parlamenta.
Neću biti iznenađen ako jednog dana u ovom parlamentu dobijemo rečnik koji smemo da upotrebljavamo, i ako izgovoriš reč koja nije data u tom rečniku bićeš kažnjen.
Dame i gospodo narodni poslanici, predviđene kaznene mere nemaju nikakav smisao. Onda bi predsednik Skupštine morao da bude neko od sudija, ili advokata, neko ko se razume šta je prekršaj i kolika novčana kazna treba da bude. Predlogom odluke nisu predviđeni disciplinski organi, koje treba da bira ova skupština, disciplinski postupak, kao ni povreda radnih obaveza.
Poseban razlog za brisanje načela predložene odluke je povreda ustavnog načela, jer za izrečene mere nije predviđena pravna zaštita.
I na kraju, želim da uporedim predloženi Poslovnik sa sportom, pošto se u političkoj teoriji višestranački sistem predstavlja kao politička utakmica. Ovaj poslovnik ima takvu težinu kao kada bi se u fudbalu ova sadašnja pravila zamenila, recimo, sledećim pravilima - igrač ne može da priđe drugom igraču bliže od jednog metra, može da drži loptu samo 20 sekundi, nema slobodnih udaraca, nema faula, ne smeš da šutiraš loptu prema golu. Dakle, izbaciti iz pravila sve ono zbog čega navijači vole fudbal. Tako se uništava fudbal. Tako se radi i u ovom parlamentu, dakle, uništava se politička utakmica koju gledaju naši birači, tj. naši navijači.
I na samom kraju, ne zaboravite - kako god crn Poslovnik da napravite, mi ćemo u njemu pronaći načina da iznesemo za govornicom ono što želimo i što od nas zahtevaju birači, da ima i važnijih pitanja koja bi trebalo da se nađu na dnevnom redu Skupštine.
Pre neki dan, potpredsednik Vlade, Čović, dade izjavu - biće napadnuti svi gradovi u Srbiji od strane terorističkih grupa sa Kosova. Zašto član Vlade ne dođe za govornicu Skupštine da to kaže? Nema vremena, ima preče poslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, na dnevnom redu danas imamo razrešenje i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, i da se to radi na osnovu Zakona o sudovima, da se poštuje postupak, da se poštuje procedura, i kod razrešenja, i kod izbora, ne bi bilo ovakve rasprave u Skupštini.
Kod predsednika privrednih sudova, predsednicima nije istekao mandat. Prema Zakonu o sudovima, predsednik suda može biti razrešen tokom trajanja mandata, ako se utvrdi njegova odgovornost za neizvršenje obaveza.
Ovde, na Skupštini, to nije dokazano.
Prema informacijama koje mi imamo, privredni sudovi su dobro radili. Nelogično je da nijedan predsednik suda nije dobar, kao što je nelogično da su svi dobri koje ste vi predložili. U principu, mi nismo u većini slučajeva protiv ljudi koje ste preldožili i nemamo posebne primedbe. Posebno ja nemam primedaba na izbor u Prokuplju, ali smo protiv načina na koji se dolazi do kandidata u drugim sredinama. Kandidate su predlagali ljudi iz DOS-a, a ne ljudi iz struke. Neko je za ovom govornicom govorio da treba da se pita struka, da treba da odlučuju kolegijumi, da se ljudi u sudovima međusobno najbolje poznaju i da oni treba da odlučuju ko će biti prvi među njima.
Jedan takav predlog bi, mislim, bio jednoglasno usvojen u Skupštini. U sudovima se ljudi dobro poznaju. Trebalo je da kolegijumi sudija daju predloge ko bi od njih mogao biti predsednik suda, bilo kog, opštinskog, okružnog ili privrednog. Ovako, ne možemo očekivati da sudije sude po zakonu, već po zahtevima pojedinih lidera. Pojedini lideri iz vlasti koriste sredstva informisanja protiv svojih političkih neistomišljenika, da pre istrage i sudskih organa objave u novinama i tužbu i presudu. Pitam se da li posle toga neko od sudija sme drukčije presuditi.
Obećana reforma pravosudnog sistema pretvorila se u masovnu smenu više stotina ljudi sa pravosudnih i tužilačkih funkcija. Osnovni kriterijum za izbor je iz čije si stranke ili, ako hoćeš funkciju, moraš potpisati pristupnicu za određenu stranku.
Ovakav način kadroviranja neće nas daleko odvesti. Republika Srbija se više nego ikad udaljila od pravne države. Za kratko vreme postala je politička država, gde se vode politička suđenja i gde ne presuđuju sudije, već političari na vlasti, koji to rade dirigovano: sad nam smeta ovaj, treba ga optužiti i tako redom.
Sve je ovo već jasno građanima Srbije na osnovu podatka da je u dosadašnjem radu, za šest meseci, Vlada donela više od 50 uredaba i dekreta, čime se postavila iznad Narodne skupštine, Ustava i zakona, što jasno govori ko sudi u našoj državi.
Očiti primer da Vlada nema poverenja u naše sudove i da potcenjuje naše sudstvo je izručenje naših građana da im sude NATO sudije, uprkos jasnoj zabrani u Ustavu da se naši državljani isporučuju bilo kome. Posle odluke Saveznog ustavnog suda, kojom je Uredba Vlade suspendovana kao neustavna, Vlada donosi protivustavnu i protivzakonitu odluku da kidnapuje Slobodana Miloševića i isporuči ga Haškom tribunalu. Teško državi i sudstvu gde Vlada ne poštuje ni zakon ni Ustav.
Sad mi je jasno pod kojim će uslovima i političkim pritiscima suditi sudije i predsednici koje danas biramo. Pošto smo mi u manjini u Skupštini, vi ćete izabrati predložene drugove za funkcije u sudstvu, a ja im čestitam na izboru, u želji da rade po zakonu i Ustavu i da ne slušaju političke lidere stranaka na vlasti, jer je vlast promenljiva.
Na samom kraju, želim da sudije koje danas biramo, dao bog, sude vašim liderima kao što to čine našim.

Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsednici, dosta toga je rečeno, tako da je teško nešto novo reći a ne ponoviti ono o čemu su govorile kolege poslanici.
Svima je jasno o čemu se radi. Sve što ste kritikovali u prethodnom periodu, radite to i gore. Oduzeti imunitet predsedniku poslaničkog kluba prof. dr Banetu Ivkoviću, znači da ste odlučili da se i dalje bavite nama. Uskoro će godina od kada ste na vlasti, a vi se još bavite imunitetima poslanika SPS-a. Počnite već jednom da radite. I pored toga, bavite se rasprodajom srpskih preduzeća.
Ovo pitanje niste smeli da stavite na dnevni red da bi mogli građanima Srbije da kažete da je sudstvo nezavisno. Ovde se pokušava da se zamene teze.
Predsednik države Koštunica kaže da je Vlada korumpirana, da ima kriminala, da su pojedini ministri umešani u mnogo prljave poslove. Predsednik Skupštine Srbije, gospodin Maršićanin, nije ga razumeo o kojoj vladi se radi, pa je na dnevni red stavio ministra iz prethodne vlade, a ne iz sadašnje. Ako je sudstvo nezavisno i ako su svi građani jednaki pred sudovima i nije bitno iz koje su stranke, već bi ova vlada pala i već bi bili raspisani izbori.
Zašto baš imunitet Banetu Ivkoviću? Zato što se u protivničkom političkom taboru bira najbolji ili onaj ko je na čelu. Neće ovo vama u DOS-u doneti mnogo političkih poena. Narod interesuju druga pitanja - zašto danas gore žive nego ikada do sada, gde je obećana pomoć iz inostranstva, ko prodaje srpsku privredu, da li Dušan Mihajlović još prekopava groblja, kako Batić predlaže sudije i predsednike sudova bez procedure, samo ako su spremni da sude opoziciji, što je i u slučaju prof. dr Baneta Ivkovića? Verovatno će i taj sudija biti unapređen.
Zbog toga molim poslanike da ne glasaju za ovaj predlog, koji može da ih uvuče u zamku u koju sami mogu da upadnu. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine potpredsedniče Maraviću, kod mene je još jedan zakon koji je samo dopunjen ili izmenjen u nekoliko članova. Kada sam pročitao dnevni red za ovu sednicu i video da se tačka dnevnog reda odnosi na zakon o izgradnji u Srbiji, pomislio sam - e, posle dužeg vremena su rešili da počnu da rade i vreme je da se ne bave prošlošću. Mislio sam - napravili su novi zakon koji se zasniva na demokratiji, a koji ima novinu u odnosu na postojeći zakon. Zakon koji je urađen stručno, zakon sa evropskim novinama u delu izgradnje, zakon sa kojim ćemo ući u Evropu, zakon, kako vi često kažete, koji Srbiju vodi novim putem. Pomislih, najzad jedan dobar zakon koji će rešiti da građani što brže i za manje para mogu doći do dozvole, da do dozvole može doći i svako drugi, i radnik i poljoprivrednik.
Kada otvorih predloženi zakon, imam šta i da vidim. Opet krnji zakon sa nekoliko članova. Znao sam da postoji krnja vlada, ali nisam znao za zakon. Sve što je stručno i važno za građane, ostalo je iz starog zakona koji su napravili socijalisti. Novine koje su predložene, a predložila ih je nova Vlada - deset puta su veće novčane kazne (od 50 hiljada na 450 hiljada) i do tri godine zatvora za građane Srbije koji grade bez građevinske dozvole. Dobro je to da priznajete da je prethodni zakon bio dobar, jer niste napravili bolji, ili Vlada nije imala vremena za to, jer se bavi raskopavanjem grobnica po Srbiji.
Prihvatanje 90% starog zakona je i priznanje za našeg predsednika poslaničkog kluba gospodina Baneta Ivkovića, koji je bio ministar građevina u vreme izgradnje i dopune ovog zakona, kao i za mog uvaženog kolegu poslanika Slobodana Pavlovića, koji je u to vreme bio zamenik ministra građevina. Zakon koji su oni uradili, dok su bili na funkcijama, vi ste dopunili samo sa kaznenim merama za građane Srbije (i to su deset puta veće novčane kazne), kao i zatvorom do tri godine za građane Srbije koji grade bez građevinske dozvole. To se zove pravda i poštenje. Ne predviđa se kazna zatvora za članove Vlade i ministra pravde Batića, koji ne poštuje ni zakon i krši Ustav, iako su se zakleli da to ne čine. Na kraju, zadovoljstvo mi je što ćete i vi na kraju glasati za 90% zakona koji smo mi imali i uradili i koji je funkcionisao. Mi, socijalisti, nećemo glasati, zato što ste ga dopunili sa visokim novčanim kaznama, kao i kaznom zatvora za građane Srbije. Hvala.

U članu 2. dodata su nova dva člana i to član 52a i član 52b. Potpuno nemaju veze jedan sa drugim i regulišu različitu materiju. U prvom, 52a, stoji:  "Preduzetnik koji je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi bez građevinske dozvole (član 24.), kazniće se za krivično delo zatvorom do godinu dana. Fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole (član 24.),  kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine."Znači, preduzetnik kao izvođač radova može biti kažnjen do godinu dana. Kada smo predlagali ovakve kaznene mere nismo računali na to i ne gledamo praktično kako se gradi u Srbiji. Nemaju radnici mnogo para pa da pogode zgradu, da pogode kuću i da uzmu samo ključ u ruke i to plate. Ljudi se snalaze na raznorazne načine i mislim da će ovde biti dosta problema i ovo pitanje će se teško urediti.
Smatram, pošto vi imate većinu, da ćete i usvojiti ovaj zakon, ali mislim da i ovim kaznenim merama nećete rešiti pitanja.
Amandman sam stavio na član 52b. Moj predlog je da se član 52b briše iz zakona. Član koji predlažem da se briše glasi: "Fizičko lice koje priključi ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli priključenje objekta koji se gradi ili je izgrađen bez građevinske dozvole na elektroenergetsku, telefonsku mrežu, vodovod i kanalizaciju, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine". Ovo važi za objekte koji se grade ili su izgrađeni. U ovom članu nedostaju samo imena protiv kojih građana želite po ovom osnovu da pokrenete postupak i rušenje. Uvek vam je isti cilj, da proganjate političke protivnike. Po visini određene kazne - do tri godine zatvora, jasno se vidi da je u predlaganju ili izradi zakona učestvovao i ministar nepravde Vladan Batić. Čim se ovaj ministar uključi u izradu zakona, odmah se za građane Srbije predlaže zatvor, a po Batićevim zakonima, on bi da zatvori sve građane koji se ne slažu sa njim, da bi mogao da radi šta hoće.
Da li je ovaj predlog zakona mogao da se uredi na demokratski način, na savremeni način, bez zatvora, da li se ovaj član uklapa u predizborna obećanja? Nije mi jasno da iako u DOS-u imate stručnjake iz oblasti prava kao što je gospodin Mamula, prihvatate ovakve zakone koji ništa dobro ne predviđaju za građane, već samo visoke poreze, niske zarade i zatvor. Ako je od Vlade, dosta je, pošteno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi potpredsednici, na dnevnom redu Skupštine je Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Neko reče da mu se ne sviđa i da bi voleo da stoji - verski praznici, ali u Srbiji ima i drugih praznika, i smatram da treba, jer narod vidi šta će slaviti i mislim da će biti slavljeni i drugi praznici. Nisam siguran da li nije bilo prioritetnih pitanja o kojima bi mogli danas da raspravljamo, u interesu građana Srbije?
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da prvo treba da počnemo da radimo, a zatim da razgovaramo kada ćemo praznovati. Mi u Skupštini Srbije donosimo zakon o praznicima, dok nam polovina radnika u Srbiji ne radi, jer je na plaćenom ili neplaćenom odsustvu, tako da mogu praznovati i duže, nego što je predviđeno ovim zakonom.
Zbog toga predlažem da se prvo stvori radna atmosfera i da se stvore uslovi za jedan ovakav zakon, da se zakon o državnim praznicima povuče iz procedure i uvrsti u dnevni red kada se za to stvore uslovi. Da li treba raspravljati o praznicima danas u Srbiji, kad se ne poštuje Ustav Srbije, kada Vlada Srbije krši Ustav Srbije? Ko će onda poštovati neki zakon o državnim praznicima?
Prvi Ustav, ako hoćemo da slavimo, treba i da ga poštujemo. Sledeće, da li uopšte ima smisla donositi bilo kakve zakone, kada se u praksi primenjuju samo političke odluke? Šta je potvrđeno odlukom Ustavnog suda? Ne važe sudske, već političke odluke. Za državni praznik predlaže se 15. februar, Sretenje, kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi srpski Ustav. Pomalo mi nije jasno zašto je uzet ovaj dan za praznik, imajući u vidu kolika je Srbija bila u to vreme, i ako uzmemo (da li to nije slučajno) taj dan za praznik, da se neko ne doseti, pa da nam zatraži da se svedemo na granice iz tog vremena.
Sledeće, praznik je Vidovdan i slažem se da u obrazloženju stoji - Vidovdan spada u osnovne pojmove srpskog istorijskog pamćenja, ali, ne znam čime smo se rukovodili, kada smo predlagali ovaj dan - da li po Caru Lazaru, ili po Vuku Brankoviću?
Još jedan događaj vezan za ovaj dan: među narodom se sve više priča i povezuje da je predlagač ovaj datum predložio za državni praznik zato što je bivši predsednik Slobodan Milošević izručen na taj dan Haškom sudu.
Zbog toga prihvatam obrazloženje - Vidovdan, samo kao verski praznik.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre Vlahoviću, mnogo je bilo diskusija o zakonu o privatizaciji, a što se i očekivalo, jer sam predlagač reče da je ovo istorijski zakon i da se od njega očekuje da donese blagostanje u zemlji. Mi socijalisti nismo protiv zakona, jer je to zakon DOS-a, ali svojim predlozima i sugestijama, kao i amandmanima, želimo da ovaj zakon  bude još bolji i da ne bude na štetu naših građana i da iz svega ovoga  korist ne izvuku samo pojedinci.
Slušajući predlagača zakona, ministra Vlahovića, stiče se utisak da je zakon o privatizaciji odličan i da ga treba samo usvojiti na Skupštini i sve će biti u redu, sve će biti rešeno. Usvajanjem zakona tek se otvaraju problemi, i njegovom primenom u praksi isplivaće na površinu svi nedostaci koje zakon nosi sa sobom, a na koje su poslanici ukazivali. Neće ići ni malo lako, jer se radi o imovini, radi se o novcu. Kad se radi o novcu, ne bih preporučio nikom da se za ovom govornicom zaklinje u poštenje. Voleo bih da se posle jedne godine stavi na dnevni red ovog parlamenta pitanje primene ovog zakona u praksi, da ne bude posle ove lepe priče o zakonu - ovaj je sa ovim u dilu, ova je fabrika prodata za male pare, ovo je veza tog funkcionera, ovaj funkcioner ima većinske akcije u tom preduzeću itd.
Postojao je zakon o privatizaciji koji je stavljen van snage zato što daje veća stečena prava preduzećima, radnicima, penzionerima, zemljoradnicima i ostalim građanima. Drugo, što kupci iz inostranstva neće kupovati naša preduzeća ako radnici imaju neka prava koja su imali u zakonu koji je stavljen van snage. I ovaj zakon je prepisan od zemalja čije su gazde zainteresovane za kupovinu naših preduzeća. Da bi se obavila uspešna prodaja naših preduzeća, već se stvara povoljan ambijent. Raznim lobijima preduzeća se onesposobljavaju, obezvređuju, zatvaraju, sve u cilju da se stekne utisak kod zaposlenih da preduzeća ne mogu funkcionisati sama i da se moraju prodati, pošto zašto, ko koliko da, samo da nije džabe.
Predlagač u zakonu za Vladu obezbeđuje velika ovlašćenja, kao i kod donošenja prethodnih zakona. U mnogim članovima zakona, gde predlagač nije smeo da bude jasan, a gde se radi o ključnim pitanjima, ostavlja da Vlada donese podzakonske akte, gde se omogućava neograničena samovolja i Agencije i Vlade. Kod privatizacije se besplatne akcije zaposlenog u datom preduzeću ograničavaju na najviše 15%. U mnogim preduzećima radnici će biti oštećeni. Ukida se pravo zaposlenima da u svom preduzeću dobiju besplatne akcije za staž ostvaren u drugim preduzećima. Ukida se pravo zemljoradnicima na konkurs za besplatne akcije u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima, iako su zemljoradnici sve to stvorili kroz prodaju svojih poljoprivrednih proizvoda. Navešću samo jedan primer - u Merošini je građena hladnjača, proizvođači višanja su učestvovali u izgradnji, jer su novac od proizvodnje uložili u izgradnju i imaju urednu dokumentaciju o tome, imaju knjižice kod Agrobanke i 10 godina im niko ništa ne isplaćuje. Radi se o 4.000 poljoprivrednika. Zašto oni danas nemaju i ne mogu imati pravo na akcije jer su uložili svoj novac? Kad se proda hladnjača, tj. privatizuje, ko će poljoprivrednicima vratiti novac?
U zakonu su data velika ovlašćenja akcijskom fondu pri prodaji akcija preduzeća. Naglim iznošenjem velikih količina akcija na tržište obara se njihova cena i vrednost kapitala preduzeća, jer kad se na pijacu iznese mnogo robe, onda ona ima vrlo malu cenu. Prethodni Zakon o porezima na ekstra dohodak i ekstra imovinu ne uklapa se u ambijent za privatizaciju. Da li sme neko od naših građana da se prijavi za kupovinu firme? Neće li to biti znak za ispitivanje ekstra imovine. Šta to znači da će preduzeća moći da kupuju samo gazde iz inostranstva?
Drugo, postoji opasnost da neko uloži novac i kupi preduzeće, a da za nekoliko godina, kada vi ne budete na vlasti, a dođe na vlast stranka koja sad nije i samo aktivira vaš Zakon o ekstra imovini za period od kad se vrši privatizacija. Začas će se naći iskorišćavanje posebnih pogodnosti i kupac može ostati i bez para i bez preduzeća, pa će se reći da ste bili na funkciji kad ste kupili preduzeće, kupili ste jevtino preduzeće zbog toga što ste bili u partiji koja je na vlasti, podmitili ste ljude iz Agencije, podelili ste sa nekim razliku do prave vrednosti preduzeća.
Privatizacija je rađena i u našim susednim zemljama i neko je to rekao za govornicom. Moram da kažem da su slični zakoni u susednim zemljama koje su radile privatizaciju. Plašim se da nismo prepisali bugarski zakon, jer u Bugarskoj je od 28 stručnjaka, koji su radili privatizaciju, 25 uhapšeno. Ima mesta za popravku ovog zakona i verovatno on treba da doživi popravku kroz amandmane, samo u korist naših radnika i naših građana.
Mala preduzeća, koja su naslonjena na lokalne uprave, na opštine, trebalo je ostaviti opštinama da ih privatizuju i dobiju prihod. I više od toga, jer će ta preduzeća i dalje vršiti usluge opštinama, pa da ne dođe do problema. Misli se na komunalna preduzeća u manjim opštinama, jer ipak će opštine zavisiti od njih. Ako se to isprivatizuje, možda bude problema. Zbog toga može i ceo budžet neke opštine da ide samo na ta preduzeća.
Dalje, zašto nije bolje u zakonu sagledano zemljište. Ne radi se ovde o preduzeću, o zgradama, već o oduzetom zemljištu . Ako se zna čija je zemlja i koja je njena cena, zašto tim građanima nismo dali besplatne akcije u visini cene njegovog dela zemlje? Navešću jedan primer - u Merošini postoji SKC "Oblačinsko jezero", sagrađen na 100 ha zemlje, utrine građana sela Oblačine. Oni među sobom nisu podelili utrinu da bi je zajednički koristili. Zašto sad ne mogu učestvovati u podeli akcija, gde bi bila namirena pravda?
Na kraju, predsednik Vlade reče da je obezbeđena javnost u radu. Javnost u radu verovatno i treba da bude obezbeđena, jer predlagači kažu - nema ovde šta ko od koga da krije. Pošto se ne privatizuje stranačka imovina, već državna i društvena, predlažem da sve komisije koje budu formirane, budu sastavljene od predstavnika svih partija u parlamentu.
Na samom kraju, želim da uputim građanima poziv da dođu na protest protiv Haga, da se nikad niko ne isporučuje Hagu. Hvala.