Gospodine predsedniče, javio sam se po Poslovniku, a ujedno i da postavim jedno poslaničko pitanje, možda i ministru, a možda i nadležnim službama, da u nekom razumnom roku daju odgovor na ovo pitanje, a to je da li je po zakonu da distribucija obračunava kamate potrošačima?
Da ne bih dužio i objašnjavao šta je bolje za distribuciju da li da naplati glavninu, ima i druga sredstva, znači, ko ne plaća struju može da dođe do isključenja.
Ako je stabilno vreme, ako se novac mnogo ne obezvređuje u datom roku, mislim da nema opravdanja za obračunavanje kamate.
Prema tome, nadam se da će na ovo pitanje neko da odgovori.
Znači, po kom zakonu može distribucija da obračunava kamatu građanima, tj. potrošačima električne energije? Da li ovim zakonom, ako potpisujemo ovakav ugovor sa zemljama u okruženju, da li u praksi ima da i u tim zemljama postoji kamata?
Ako hoćemo i šire to da vežemo, mislim da treba da pratimo zbivanja i u drugim zemljama.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon se nije bavio svim problemima koji se u praksi javljaju u ovoj oblasti. Stav SPS-a je da država treba da uradi državnu strategiju za poljoprivredu, a onda da se naprave zakoni, više njih, koji će pratiti državnu strategiju.
Ovo je vrlo bitna oblast i proizvodna grana koja može da da mnogo ukoliko znamo šta hoćemo i ukoliko imamo državnu strategiju za razvoj poljoprivrede. Poljoprivredno zemljište je najveća fabrika za proizvodnju hrane pod vedrim nebom, gde mnogo pitanja važnih za ovu granu proizvodnje treba urediti na bolji način nego što je to danas, jer za novo vreme treba i nova strategija, trebaju i novi zakoni, koji će obuhvatiti i razrešiti sve probleme iz ove oblasti. Nije dobro predložiti zakon koji rešava samo jednu ili dve stvari, kao što je to urađeno u ovom zakonu gde se rešava samo davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta i otuđenje ili prodaja državne zemlje.
Govoriću samo o pitanjima i problemima koji nisu rešeni ovim zakonom. U članu 59. se reguliše šta se dešava ako neko ne obrađuje poljoprivredno zemljište – Ministarstvo može dati drugom licu da je obrađuje do tri godine, a da zakupac vlasniku plaća zakup. Nedovoljno je razrađen ovaj problem u zakonu. Mnogi su napustili selo i otišli u grad, a ostavili zemljište neobrađeno. Nude zemljište bez naknade da ga neko obrađuje, ali neće niko to da radi. Zakon nudi povoljnosti za one koji ne obrađuju zemlju – da Ministarstvo izda u zakup za vlasnika. Ovaj član je neprimenljiv u praksi, treba brisati zakup za vlasnika koji ne obrađuje zemlju. Ako je ovako kao što je u zakonu, šta je onda kazna za onog ko ne obrađuje zemlju?
U članu 29. podnaslov je – zaštita poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada i požara. U samom članu piše samo jedna rečenica, citiram: "Jedinica lokalne samouprave propisuje mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada, požara i drugih elementarnih nepogoda". Ovo mi liči na ono: pređi brigo na drugoga. Ovo pitanje zaštite od grada nije u nadležnosti lokalnih uprava, već to radi Republički hidrometeorološki zavod. Kad jedno područje zakači grad i uništi poljoprivredne useve, to su milionske štete i to se ne može platiti novcem. Zbog toga mislim da se ovim problemom niko ozbiljno ne bavi.
Nedavno sam razgovarao sa ljudima koji se bave ispaljivanjem protivgradnih raketa i oni mi kažu – na stanicama imamo po tri-četiri rakete; kad je poslednji put bio gradonosni oblak dobili smo naređenje da ispalimo po jednu raketu, a ostale dve da čuvamo za drugi put.
Mene interesuje ko je dužan da ovo finansira i kupuje rakete, čija je ovo briga, ko vodi brigu o ljudima koji obavljaju ovaj posao, koliko su plaćeni itd.? I zamislite, zbog nedostatka protivgradnih raketa grad u Merošini uništi poljoprivredne useve i voće, uništi sve što je uradilo 4.500 poljoprivrednih domaćinstava. Molim, ali stvarno molim da se Ministarstvo poljoprivrede pozabavi ovim problemom i neko o ovome podnese izveštaj. Ovo je ujedno i moje poslaničko pitanje, gospodine predsedniče.
U celom zakonu o poljoprivrednom zemljištu nisu pomenute zadruge i zadrugarstvo. Na ovaj način zadrugarstvo, mi smo imali prvi u Evropi i kad smo bili tako organizovani bili smo najveći izvoznici i pšenice, i voća, i mleka i mesa. Ako budemo jednog dana imali državnu strategiju za poljoprivredu na sednici Skupštine, nadam se da će i pitanje zadrugarstva biti u strategiji.
Ne mogu reći da ništa nije preduzeto iz oblasti poljoprivrede. Ima i ono što je dobro urađeno, na primer registracija poljoprivrednih proizvođača, gde su date mnoge subvencije i dobro je što registrovani poljoprivrednici imaju jeftinije gorivo, ali nije dobro što nemaju svi. Ne moraju neregistrovani poljoprivrednici da imaju isti iznos subvencija kao i registrovani, ali bi morali da imaju neke subvencije. Treba kredite da dobijaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali kredite treba omogućiti i onima koji to nisu. Ali, nije dobro što se daju samo onima koji su članovi određene stranke.
U jednom od članova zakona predviđeno je da se zemlja može uzeti u zakup na period od jedne do 20 godina. Amandmanom sam tražio da bude najmanje pet godina, jer to bi bila garancija da se zakupcu isplati njegov rad. Zakup na jednu godinu može biti rizičan i da zakupac posluje sa gubitkom. Postavljam pitanje – šta ako uzme zemljište u zakup za jednu godinu, u toj godini se desi suša i nema prinosa, ili se desi poplava, ili se desi ono o čemu sam govorio, da grad uništi useve? Ako bi po zakonu bilo najmanje tri ili pet godina, onda bi zakupac mogao da izvadi štetu za dve do tri godine.
Zakonom je predviđeno da dobijaju subvencije registrovani proizvođači u selu, a ja vama kažem da ako se ovako nastavi sa selom i poljoprivredom, da će ova država morati da plaća i daje subvencije poljoprivrednicima da žive na selu. Mnogo je praznih kuća u selima, sela se prazne, tamo žive pretežno stariji ljudi. Ovde država mora nešto da preduzme.
Penzioni zakon nije dobro sagledao seljake. Kada je ovaj zakon o penzijama bio u Skupštini podneo sam amandman po kome svaki građanin koji dođe do godina starosti za penziju, bez obzira da li je radio u preduzeću ili u poljoprivredi, dobije penziju. A ja sam spreman da obračunamo i vidimo čiji je veći doprinos za državu, da li onog koji je radio u preduzeću, ili onoga koji je 40 godina obrađivao zemlju, onoga koji je proizvodio hranu za one koji su radili u preduzeću i u ustanovama. Ali, ova skupština nije usvojila moj amandman. Na kraju, i do toga će morati da dođe, a to je ključno pitanje za opstanak ljudi na selu koji bi obrađivali zemlju.
Na kraju, podneo sam amandman na član 71, koji kaže da se državna zemlja ne prodaje. Pošto se zemljoradnici bave obradom zemlje, oni znaju šta znači prodaja zemlje.
Onaj ko prodaje zemlju nije dobar domaćin i slabo je cenjen u selu. Zbog toga, da ne bi i državu bio glas da je loš gazda i loš domaćin, treba usvojiti ovaj amandman. Ne treba država da prodaje zemlju, već da je daje u zakup i svake godine da puni budžet. Kad jednom prodaš zemlju više je nemaš i nemaš je zauvek. Kad uđemo u Evropu onda će sve to moći da se proda.
Pošto je zakon o nedovoljno razvijenim područjima tj. opštinama važio do 2005. godine, pod hitno treba usvojiti novi zakon o nerazvijenim opštinama. Mnogi kažu – ne zna se koje su nerazvijene opštine. Nije tačno.
Reći ću vam koje su opštine bile nerazvijene do 2005. godine, jer i o tome je postojao zakon, pa su i nabrojane: Žabari, Malo Crniće, Žitorađa, Doljevac, Vladimirci, Bujanovac, Petrovac, Golubac, Ražanj, Bojnik, Žagubica, Bosilegrad, Medveđa, Kučevo, Gadžin Han, Mali Zvornik, Osečina, Leposavić, Vlasotince, Merošina, Trgovište, Surdulica, Lebane, Babušnica, Kuršumlija, Blace, Brus i Žitište. Ovaj zakon bi trebalo pod hitno uraditi u delu poljoprivrede. Ove opštine pretežno su poljoprivredne, treba učiniti nešto više nego što se to radi na drugim područjima.
Na kraju, u prilog tome da država i građani ne treba da prodaju zemlju, tu je priča o postanku zemlje: kada je Bog delio zemlju, pošao Srbin na delidbu; usput, svrati ga komšija, peče rakiju i kaže – svrati da popijemo po jednu.
Kaže – ne mogu, žurim, idem, Bog danas deli zemlju. Kaže – pa, neće on da je podeli odmah, dođi, prekrsti se, pa i Bog pomaže. Svrati on kod kazana, izgubi malo vremena; kad ode tamo, pita Bog – ko sad ide kad sam ja sve podelio, koji si ti? Kaže – ja sam Srbin. Kaže – ja sam podelio, ne može. Srbin kaže – ne možeš da podeliš, moraš da mi daš zemlju, gde ću ja sa Srbima, moram negde da živim itd.
Ali kad mu je on ispričao zbog čega kasni, on kaže – pošto si dobar čovek, vidim i ne lažeš me, daću ti jedno parče što sam ostavio za sebe, da na njoj ima sve, i poljoprivreda i voda, sve rađa, najbolje parče sam ostavio za sebe, ali moraš uvek da ga braniš, jer će da ti ga otimaju.
Na samom kraju moram da kažem – SPS će glasati za ovaj zakon ukoliko prihvatite amandman da se državna zemlja ne može prodavati, u protivnom, mi nećemo glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo opet dobili zakon o platama državnih službenika i nameštenika i smatram da bi, odmah u startu, zakon trebalo da nosi neki drugi naziv, jer ovo "službenika i nameštenika" nešto mi se ne rimuje.
Pitaš nekog – šta ti radiš u Skupštini Srbije? A on kaže – ja sam nameštenik. Ne znam da li će ga neko razumeti šta radi, gde radi i kako radi. Ima mnogo lepih srpskih izraza i mislim da bi u naslovu zakona trebalo promeniti ovo "nameštenika".
Zakon je komplikovan i to je naša boljka, da od prostog napravimo komplikovano. To mi liči – "jedan seljak iz mog kraja je poslao sina na studije u Beograd, pa kad je bio na letnjem raspustu, a on ga pošalje i kaže: izbroj mi ovce, a on otidne pa počne da broji noge. Otac kaže – šta radiš, poslao sam te da brojiš ovce. Sin odgovori – podelićemo sa četiri da bude malo složenije".
Ovako mi izgleda i ovaj zakon koji je napravio Balinovac. Imam za ministra dosta pitanja ...
(Predsedavajući: Nije on ministar, on je direktor.)
Ja ga pitam – koji mu je zakon dobar? On je pisao zakone u naše vreme, pa pisao kod Batića, pa sad piše kod Koštunice i kad napiše novi, kaže – ovaj prošli ne valja, a isto ga on pisao. Kada će on da napravi valjani zakon? Sledeći put će verovatno da piše zakon za nekog drugog, a ako dođu radikali, verovatno neće Balinovac da piše.
I ovaj zakon, kao i svi zakoni koji su usvajani u poslednje vreme je protiv radnika. Radnici su ovde na najnižoj stepenici i to mnogo niže od svih ostalih koji su ispred njih.
Na pitanje: zašto ovako mali koeficijenat za radničke plate, mnogi rukovodioci kažu – što nisu učili školu?! Da su svi učili školu, ne znam ko bi u ovoj državi radio i ko bi pravio dohodak.
Kada se pravi plata, kada se odlučuje o sudbini nekog, uvek se pođe od pitanja da li su svima potrebne pare. Kad ujutru u školu pođe dete i radnika u rukovodioca, ono traži pare, mora da mu platiš, jer neće da ide u školu. Odakle da mu da radnik ujutru da ponese kad ima koeficijenat 0,75%?
Mi imamo određene amandmane na ovaj zakon. Ukoliko se usvoji neki amandman i ukoliko se usvoji neki od amandmana SRS i ispravimo ovaj malo zakon, možda ćemo i da glasamo za njega, ali sve zavisi od amandmana, a ja ću govoriti o mojim i amandmanima za koje mi se čini da treba da budu ugrađeni u ovaj zakon.
Ovako platni razredi, pa platne grupe, pa koeficijenti, sve je ovo ono što sam prvo rekao, samo da bude složeno, da ne bude prosto.
Dalje, imamo napredovanje državnih službenika u viši platni razred, pa se kaže da će rukovodilac 2007, 2008, 2009. i 2010. godine da prati i za četiri godine da oceni da li si dobar, vrlo dobar, da li se ističeš, posebno ističeš itd. Dao sam jedan amandman da se ovo briše. Nisu radnici deca u školi. U školi se daju ocene, a za predškolski uzrast, za malu decu ispod šest godina ovo su opisne ocene.
Opisnim ocenama doći ćemo do plate. Šta će onda rukovodilac? Rukovodilac treba da se bavi samo pitanjem da ide po kancelarijama i ocenjuje službenike, da li se neko ističe ili ne ističe.
Mislim da ovo treba izbaciti iz zakona i ovo će samo uneti pometnju, ali može i da se zloupotrebi. Šefovi, rukovodioci mogu neke da privileguju, da ih posebno ocene, jer to se u praksi dešava, to je viđeno. Ne treba sada da licitiramo da li će biti tako ili neće. To je već tako.
Sledeće pitanje je dodatak na prekovremeni rad. Ovde predlagač kaže da se ne plaća više prekovremeni rad, nego za mesec dana se sakupi prekovremeni rad, pa za šest meseci možeš taj prekovremeni rad, ako ima mesta da odsediš, da odmaraš, a ako nema 26% od toga posle šest meseci može da ti bude isplaćeno.
Zašto da bude prosto kada može da bude komplikovano?
Predložio sam da damo dve mogućnosti, gde su ovde radnička prava, ljudska prava, kada ti neko treba nateraš ga da radi, a kada ti ne treba pustiš ga da ide kući da sedi.
Ako su radnička prava, ako su ljudska prava, treba ovde ostaviti dve mogućnosti: da radnik odabere za ono što uradi, što treba da uradi kada mu se naredi da ostane, da li će da naplati ili će da uzme slobodne dane. Mislim da će radnici biti oštećeni i ovo u praksi neće biti primenjeno.
Oko naknade plate državnim službenicima koji ne rade zbog bolesti i povrede, tu smo delovali amandmanima. Tu se kaže za 30 dana 65% plate. I ovde će biti oštećeni radnici u smislu od jadne male plate, kada izdvoji 65% pitanje je šta će ostati u koverti za radnika.
Koeficijenti su takođe predloženi i to u nekih šest grupa. Najniža je 0,75%, a mi smo amandmanom dali da najniža bude jedan, da četvrta bude 1,15%, tako da se sve to uklapa u druge grupe, s tim što smatramo da koeficijent ispod jedan niko ne treba da ima.
Govorio sam o primerima režima napredovanja i opet smatram da i taj član treba da bude izbrisan, da ne treba da stoji u zakonu i da ništa zakonu neće smetati. Prema tome, mi ćemo glasati za ovaj zakon ukoliko budu prihvaćeni određeni amandmani.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio da objašnjavam dalje amandmane, samo želim da podsetim da smo kolega Jovan Todorović i ja podneli šest amandmana, a od šest amandmana prihvaćena su nam tri amandmana, i to na član 219. i za nove članove 220a i 220b. Tri amandmana nisu prihvaćena i ne želimo da ih komentarišemo, mi smo zadovoljni. Ako se stavi dobar amandman, onda to i ide tako.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, normalno je da se toleriše 15 minuta, pošto Narodna skupština radi do 18,00 časova, a ima mali broj poslanika. Mislim da nema nikakve veze i da dalje nastavimo rad.
Predlažem da vi večeras ili ujutru pozovete šefove poslaničkih klubova i da se sa njima dogovorite da li hoće ozbiljno da rade, jer sam malopre video na ekranu, stalno pokazuju praznu salu i pokazuju jednog ili dva poslanika, i bruka je u Srbiji kako radi i nastupa ova skupština. Zbog toga vas još jednom molim da prekinemo rad ove sednice, jer stvarno ima vrlo mali broj poslanika.
Postoji i drugi način, da se evidentiraju poslanici koji se nalaze u Skupštini, a svima ostalima da se ne plati današnja dnevnica, ukoliko možemo da popravimo rad malo Skupštine.
Sledeće pitanje, iz stranke G17 nema nijedan poslanik ovde. Ta stranka, kao i danas što kaže u novinama, posle može da kaže nelegalno radi Skupština. Ne računam, mislim da je to bivša predsednikova stranka, pošto je on izjavio da nije više u G17, a sedeo je tamo kod onog ministra prethodne Vlade, tako da stvarno nema nikog iz G17. Sutra će da kažu, na šta vam liči Skupština, cela stranka. Mi ovde nismo bili, a vi ste radili po zakonu i neće da priznaju ovaj zakon.
Znači, ima mnogo razloga da mi današnju Skupštinu završimo i da ujutru upozorite šefove poslaničkih klubova da okupe svoje poslanike i da ovo liči na Skupštinu Srbije, a ne na mesnu zajednicu ili golubarsko društvo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, morali ste da opomenete gospodina Prorokovića jer se nije držao dnevnog reda nego sve vraća i priča o nekom prošlom vremenu.

Čitaj Poslovnik, nemam ja Poslovnik.
Gospodin Proroković kaže, ako neće da usvojite zakon, neka ostane stanje iz 90-te, 92. godine, pominjao je neke. Gospodine Prorokoviću, nije crkva nastala otkad ste vi došli na vlast. Najviše crkava je napravljeno u naše vreme, to vi dobro znate. Vi dobro znate da crkva je sada u lošijem položaju nego kada smo mi bili na vlast.
Vi crkvu koristite kada vam treba, trk kod patrijarha Pavla kada izjavi nešto što nam ne odgovara, nemoj da se meša crkva u državu.
SPS, čuli ste izlaganje predsednika poslaničke grupe, da ćemo mi glasati za ovaj zakon, ali nije dobro da pričamo, i izlaganje gospodina Prorokovića, da u vreme 1990-1992. godine je bilo loše stanje. U to vreme je najviše napravljeno crkava u Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedniče, javio sam se jer je prethodni diskutant govorio ovde ono što nije na dnevnom redu, ali ono što je on izgovarao morali ste da ga opomenete.
Moram da kažem i uvek želim da govorimo za ovom govornicom o istini, da ste vi gospodine Karaičiću zapalili Skupštinu i posle pet godina vam nije jasno zašto ste zapalili. Vi imate problem kod vas da ste zapalili Skupštinu, jer mora da znate, a to je svima poznato, u poslednje vreme vas demokrate, koji su palili Skupštinu sa vama, stalno prozivaju da Koštunica nije dobio izbore.
Koštunica nije dobio 50% plus jedan, a vi šibicu pa palite Skupštinu. U tom je većina težina. Da ste bili u pravu, da je zapalite, pa da vam neko progleda kroz prste, ali ponavljam, vi te izbore niste dobili, a pošto imamo tu kulturu da ne činite štetu ovoj državi, pustili smo vas da malo vladate. Ali, za ono što ste uradili Skupštini Srbije odgovaraćete kad-tad. Ničija nije gorela do zore. Kada se bude promenila vlast, vi sa onim crnim majicama gde piše Otpor moraćete da platite za Skupštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam u Odboru za Srbe izvan Srbije, imali smo više kontakata sa dijasporom, ima tu više poslanika koji su u ovom odboru, želim samo da prenesem, jer sam slušao tu temu na odboru, kao i ministra za dijasporu koji je iznosio drugačije razloge zašto se ovaj zakon usvaja i zašto treba da se usvoji, praktično, na Odboru je većinom glasova donesena odluka da zakon treba da se usvoji.
Ministar je, između ostalog rekao da moramo da učinimo nešto za našu dijasporu, jer svi kada borave i dolaze organizovano kod nas, traže da se ovaj zakon usvoji. Oni to pravdaju da njihovoj deci, tu ima raznih načina, neka deca nisu ni rođena ovde, treba dozvoliti da dolaze u zemlju, za praznike, da održe vezu sa maticom, itd.
Nije možda najbolje rešenje da ih jurimo i da ne dolaze u zemlju Srbiju, iako imamo četiri miliona ljudi u rasejanju, odnosno još pola Srbije imamo u svetu, iako ne držimo dobru vezu sa njima. Pitanje je sa kim ćemo mi to i kako dalje.
Možda treba naći rešenje, bilo je govora i o tome da se vojska organizuje na drugi način, jer ovako kako je organizovana i nije vojska.
Mi i nemamo vojsku, ako vojnici svake nedelje dolaze kući na vikend, zato što ih starešine teraju da idu kući, jer nemaju tamo da im ponude hranu za vikend, pa da smanje hranu, itd.
Znači, nemamo, a sigurno je da treba da imamo vojsku, jer ona je gladna i slaba, može da bude brojčano koliko god hoćete, mogu da dođu sva naša deca iz inostranstva, neće biti mnogo vajde od toga.
Možda treba ići na profesionalnu vojsku, za one koji žele da se bave tim poslom profesionalno, a oni koji rade u inostranstvu da to plate. Takvih primera ima u svetu.
Takođe, rečeno je da se ovo ne ukida prema našoj dijaspori, a postoji 2000 slučajeva na koje se odnosi, njima se ne ukida da oni ne služe vojni rok, nego samo krivične prijave, da mogu da dolaze u zemlju i u proceduri su da se prijave itd, pa da svoj vojni rok mogu i da odsluže.
Veliko je pitanje da li sada ima 2000 krivičnih prijava, da li toj deci koja su u raznim zemljama u okruženju treba zabraniti da za 1. maj i za uskršnje praznike dođu u zemlju i vide se sa svojom rodbinom, stvore bolji kontakt itd. ...

A i da ostave neki dinar u zemlji. Evo, završavam.
Moramo da nađemo rešenje da sarađujemo sa Srbima van Srbije bolje i jače, jer ovako kako stoje stvari, sa ovom vlasti više u svetu nemamo nikoga od prijatelja, iako su obećavali – samo da siđe režim Slobodana Miloševića, svi će pomoći i svi će nam biti prijatelji.
Danas konstatujemo da posle šest godina nemamo nijednog prijatelja u svetu, a evo sada u ovim situacijama niko neće da nam pomaže i niko neće da nas brani. Otišli smo prema Evropi i izgubili smo i one prijatelje koje smo imali.
Plašim se da ne izgubimo, pošto smo sve prijatelje izgubili, dobro, oni nisu Srbi, da ne izgubimo i Srbe iz naše dijaspore, bar oni neka budu uz nas. Hvala lepo.

Tačno je da smo u dva navrata na Odboru za dijasporu razgovarali o ovom zakonu, čak smo imali tekst. To što se vi, gospodine Četroviću, plašite da kažete da smo o tome razgovarali, kažite: jeste, bio je razgovor, pa smo našli formu da nije pravno da ide ispred ovog odbora, ali će isti tekst drugi odbor malo da usaglasi i predloži Skupštini. To je istina. Niko nije imao ništa protiv, kada je ministar obrazlagao na Odboru za dijasporu, i niko od poslanika nije negativno govorio o ovom pitanju.
Drugo je pitanje, da li je trebalo da predloži ovo ili ono ministarstvo. Inicijativa je krenula od dijaspore, jer su to tražili ljudi iz inostranstva kada dolaze na sastanke sa našim ljudima. To je njihov prvi zahtev. To je istina.
Drugo, kada ste ranije ovde govorili šta će socijalisti da rade, izgleda da samo dežurate i gledate gde idu i za šta će da glasaju, itd. Vodite računa, vi glasate kako hoćete. Pričate da imamo mali broj poslanika, voda se uvek vraća da teče tamo gde je tekla; imali smo 190 poslanika, a vi nijednog, pa smo napravili da u Rakovici Šešelj dobije mandat, da imate jednog poslanika. Hvala.

Da ne znate kako će sve da se događa ne biste bili predsednik Skupštine.
Gospodine Vučiću, ne bih vređao, kada nemate argumente vi krenete da vređate, ali to je vaša stara praksa.
Tačno je da smo u dva navrata na Odboru za dijasporu razgovarali o ovom pitanju. Tačno je da smo zaključili da će Ministarstvo pravde izaći sa ovim zakonom. Sve je to tačno. Tačno je i to da stalno pominjete Socijalističku partiju ovde za govornicom, a rekao sam da treba da vodite računa o svojoj partiji. Šta će socijalisti da rade, koliko će biti nagrađeni na izborima, to je naša stvar. Nijednom rečju nisam hteo da ga uvredim, jer ga visoko cenim, gospodina Šešelja, samo sam rekao istinu. Ima ovde ljudi, a to je gospodin Anđelković, gospodin Ivica Dačić, pa će potvrditi ono što sam rekao. Kažete da imamo 80 poslanika, a vi 20.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Ko kaže to?)
Pa dva su vam otišla.

Tačno je, i to kažu stari ljudi, da gde je voda tekla opet će da teče i tačno je da smo imali 190 poslanika. Tačno je da vi niste imali nijednog, pa smo vam pomogli da dobijete jednog poslanika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku da reklamiram Poslovnik u delu - omalovažavanje Skupštine i poslanika. Ko je gledao sinoć na B92 duel savetnika predsednika Republike Tadića, gospodina Krstića, sa Oliverom Antićem, mogao je da čuje da su poslanici ove skupštine lopovi, da kradu, pljačkaju Skupštinu itd.
Predsedniče, vi stalno govorite ovde u Skupštini da štitite poslanike, da štitite ovu skupštinu, ali i prošli put je ovo reklamirano, a niko ništa ne preduzima.
Molim vas da mi u Skupštini zauzmemo stav, da se ovo i dalje ne bi dešavalo, jer je nekima stvarno stalo da omalovaže poslanike i Skupštinu, kako bi oni bili u prvom redu, a upravo je i Oliver Antić sinoć rekao kako treba da deluje Skupština, koliko je Skupština uradila, ali da neki iz tih stranaka žele da to promene, u delu - da omalovaže Skupštinu, dok na drugoj strani - tamo gde su pare, da se to mnogo više događa. U Skupštini nema para i sve što je dato para poslanicima, to je po važećem Poslovniku i po odlukama određene komisije.
Prema tome, želim da iskoristim prisustvo ministra pravde, gospodina Stojkovića, i pitam da li možemo preko suda da zatražimo pravdu, jer on upravo nije išao poimenično, nego je sve poslanike nazvao da su lopovi, da kradu i pljačkaju Skupštinu.
Sledeće što želim da izjavim, on to govori o poslanicima iz nekih stranaka, ali mi ovde u Skupštini imamo, iz mesta iz koga pominje poslanika, poslanika iz DS-a koji isto naplaćuje po važećim pravilima troškove i sve ostalo što pripada. Valjda jedan poslanik iz Leskovca ne naplaćuje putne troškove na jedan način, a poslanik iz DS naplaćuje na drugi način. Ako do Niša imam određene troškove, verovatno i Boško Ristić naplaćuje iste te troškove. Da li to znači da iz njegove stranke poslanici kradu?
Malopre sam reagovao i molio bih predsednika, pošto sam se javio da se ovde krši Poslovnik, da se zaštite poslanici u ovoj skupštini, reagovao sam na snimatelje koji ovde snimaju nas poslanike u Skupštini, uđe po nekoliko reportera, kriju se po ćoškovima, čuče iza klupa i čekaju da se neki poslanik pomeri na neki način da bi snimili neku interesantnu sliku i to puštaju u novine. Oni se stalno vrte oko klupa i paze kao kopci iz ćoška da li ima nešto interesantno da snime.
Prema tome, mislim da oni treba da snimaju Skupštinu, a nas da puste da radimo, jer ovako kako rade mislim da nije dozvoljeno i ne znam ko im to dozvoljava. Tražim od predsednika Narodne skupštine da i to ima u vidu u daljem radu Skupštine. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zbog tumačenja predsednika Skupštine. Kad je on to objasnio, meni sad pomalo nije jasno. Da mi ne pređemo sad na drugu stvar, prva stvar je ovde što predsednik kaže da ne gleda televiziju, nema vremena, mnogo je zaposlen itd.
Ključna stvar je što je savetnik predsednika Republike, gospodin Krstić, da li je najuren iz zdravstva, il' je napustio ili misli da ima više para u Narodnoj kancelariji, ne vidim ni jednog doktora da je ostavio svoju profesiju, on sinoć javno na TV kaže da su narodni poslanici lopovi, da narodni poslanici kradu.
To sam tražio od vas, da li ova Narodna skupština treba i o tom pitanju da raspravlja, jer su uvrede velike, a pozvao sam se i na ministra pravde, da li mi možemo preko suda da zatražimo zbog toga što smo povređeni.
Sledeća stvar, gospodine predsedniče, ako gospodin Krstić kaže da je naplaćen neki kilometar puta više itd, pitam vas zašto poslanici DS primaju plate, paušale, parkiraju u garaže, po jednu platu samo na garažama naplate, kad pet meseci ne ulaze i ne rade u ovoj skupštini?
Da li je to krađa? Znam, izaći će onaj Šutanovac pa će da kaže - mi naše pare ne nosimo kod kuće, nego mi ulažemo, pomažemo siromašne itd. Sigurno da laže. Gde će oni da bacaju pare iz džepova, oni su naučili samo da sabiraju, nema kod njih oduzimanje.
Prema tome, zbog toga sam se javio. Mislim da ono što je sinoć bilo u onom duelu na B-92, ono je strašno za Narodnu skupštinu. Nije mnogo problem mnogo kod nas poslanika, ali oni ne računaju da je ovo Skupština.
Čak i ne mogu da ponovim koliko je on to loše rekao za poslanike. Oni u prvi plan stavljaju Narodnu kancelariju. Šta će onom pametnom čoveku, ako je pametan ovaj predsednik Srbije, 20 savetnika? Ako ga savetuju ti kao Krstić, taj ništa ne može da uradi.