Niste vi vodili sednicu, nego ste iskomentarisali da Davinić nije član stranke G17.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana smo raspravljali na temu kada Narodna skupština može da radi bez kvoruma. Bilo je tu ubeđivanja, bilo je i odgovora predsednika Skupštine. Smatram da on nije u pravu i da dalje krši ovaj poslovnik. U članu 86. stav 4. stoji, citiram: ''Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika''.
Znači, o pojedinim tačkama. Nigde u Poslovniku ne stoji da predsednik Skupštine može da odlučuje o kojim tačkama. Znači, neko mora da odluči kada će se raditi bez kvoruma. Pošto večeras u sali, prebrojao sam, ima 19 poslanika, pošto su amandmani poslaničke grupe koja nije prisutna u sali, molim vas da završite sa radom sednice, jer svaki dalji rad ne bi imao nikakvog smisla. Hvala.

I prošli put sam rekao da vi često kada objasnite onda nikome nije jasno, jer nisam ja objasnio, možete slobodno da dobacujete, nisam ja reklamirao, produžetak sednice, zašto vi produžujete sednicu posle 18 časova. Ja sam rekao, i to stoji u stavu 4. u članu 86, sami ste rekli da treba da se ispravi Poslovnik.
Dok se ispravi Poslovnik, važi postojeći Poslovnik koji ste vi pisali, koji ste nam vi nametnuli ovde u Skupštini, ali kada ste to objašnjavali, rekli ste da to nećete da koristite, da će to biti samo u nekim slučajevima itd. Vi to koristite od donošenja ovog poslovnika po svakom zakonu. I budžet ste radili bez kvoruma i mislim da su napravljene velike greške u tom delu pa vas molim da ne pravite dalje greške kada vam ova skupština ispravi Poslovnik, radićete po novom Poslovniku.

Gospodine predsedniče, reklamiram Poslovnik. Sve članove u Poslovniku koji ste pisali i usvojili, došlo je do toga da ste od Narodne skupštine napravili mesnu zajednicu ili, bliže rečeno, kućni savet.
Danas raspravljamo o budžetu, prisutno je 25 poslanika, a primi se svih 250 dnevnica na blagajni.
Prema tome, predlažem da date pauzu, da pozovete poslanike da siđu u salu ili da dođu, ako su negde u kupovini, ili se šetaju po gradu, da rade u ovoj skupštini, jer ih je narod glasao, da raspravljaju i da ih zastupaju u Skupštini.
Predlažem vama, kao predsedniku, birali smo vas za predsednika Skupštine, a vi hoćete da budete predsednik mesne zajednice, da u dnevni red za sledeću sednicu uvrstite novi poslovnik koji će vratiti malo dostojanstva Skupštini, da Skupština bude u punom sazivu i da zastupa građane kako su glasali za njih. Hvala.

Gospodine predsedniče, vi često koristite to vaše mesto i kad objasnite, posle toga ništa nije jasno. Kad se priča o plafonu, vi prevedete priču na patos i niko vas u Srbiji ne razume.
Možete vi da se pravdate koliko hoćete. Prava je istina: ili vodite Skupštinu kako treba ili dovedite poslanike ovde, jer su plaćeni da rade, zasnovali su radni odnos u Skupštini. Koliko samo imate sa stalnim radnim odnosom zaposlenih u Skupštini? Ako to nećete da radite, kažite da nećete da radite, pustite neka neko radi kako treba.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, do pauze pre vremena u 13,00 časova je došlo što nije bilo poslanika u sali. Ovoga puta u sali imate opet 29 poslanika od 250.
Samo zbog javnosti, zbog građana koji su za nas glasali, izjavljujem i želim da kažem da Narodna skupština počinje i dalje da raspravlja o budžetu sa 29 poslanika od 250, koje je birao narod.
Sledeće, nisam zadovoljan vašim odgovorom kada ste objasnili da ste dali zahtev da se Ministarstvo pojavi u Skupštini Srbije. To nikakvo opravdanje nije za ovu skupštinu. Ili će doći neko iz Ministarstva ovde da brani zakon i da prati amandmane ili neće.
Samo to poznajem, ne poznajem nikakva objašnjenja, rekao sam im: dođite sutra. Prema tome, još jednom vas molim da obezbedite da ova skupština radi onako kako priliči.
Vi sve kažete da nije bilo dobro ono što su radili socijalisti. Da uzmemo naš Poslovnik, koji su socijalisti imali, dva dana ne bi mogla da radi ova skupština.
U svakom momentu kvorum je morao da bude 126, a sada ne možete trećinu, 60 poslanika da obezbedite u sali. Na šta to liči. Opet ponavljam, ovo nije mesna zajednica. Kada imam polovinu članova mesne zajednice, ne počinjem mesnu zajednicu, sramota me je, nemam kome da pričam.
Na kraju, opet da ponovim, mi smo vas birali za predsednika Skupštine Srbije, nismo za predsednika saveta mesne zajednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, neću govoriti mnogo o zakonu i ono što je zakon predvideo, ono što se nalazi u zakonu mislim da je dobro.
Ima mnogo toga što ovaj zakon nije predvideo, a sadrži problematiku oko puteva. Zakon je obuhvatio samo jedan deo problematike iz ove oblasti.
Iskreno sam očekivao da će zakon biti sveobuhvatan i da će razrešiti sve probleme na svim putevima u Srbiji, a u prvom redu mislim i na lokalne puteve. Kada usvojimo ovaj zakon biće rešeno pitanje autoputa i republičkih puteva, dok će lokalni putevi u slabo razvijenim i malim opštinama biti nerešeni, a posebno do sela u brdsko-planinskom području. O putevima do udaljenih sela u malim opštinama nema ko da brine, a opštine nemaju para, država to nije predvidela u zakonu.
Zakon predviđa da se opet određuju nove kategorije puteva. Plašim se da neki putevi koji su bili republički i prolaze kroz male opštine ne pređu u lokalne puteve o kojima će brinuti opštine. Novi zakon je trebalo da samo potvrdi dosadašnju kategorizaciju puteva i predvidi, zbog novonastale situacije, da se još samo neki lokalni putevi mogu prevesti u republičke puteve.
Moram da podsetim kako su izgrađeni lokalni putevi od sela do sela u manjim opštinama, kao što je to bilo u mojoj Merošini. Kako bi do sela dobili asfalt, svako selo je moralo da zavodi samodoprinos, plus opštinski samodoprinos i još učešće u radnoj snazi. Građani su sami gradili puteve do svog sela.
Pošto su to sada pohabani putevi, opština, pošto nema para, od ono malo što prikupi od lokalnih taksi i registracije, stigne do pred svake zime, pokrpi rupe da zimi ne bude prekinut saobraćaj. Sledeće zime opet krpljenje i to moraš da radiš pred svaku zimu. To mi liči kao što pred zimu moraš da pripremiš zimnicu.
Ono što nije predviđeno ovim zakonom, a trebalo je, to je da u izgradnji puteva treba da učestvuju i oni koji i najveću štetu čine na tim putevima, a to su u brdsko-planinskim područjima šumske uprave koje transportuju drva, zatim oni koji prevoze šljunak i pesak teškim kamionima, prevoz rudnih bogatstava, kao i autoprevoznička preduzeća koji autobusima prevoze putnike od sela do grada.
Prevoz autobusom iz merošinskih sela do Niša je skup, a "Nišekspres" ni dinar od karte ne izdvaja za korišćenje puta, a kada se pojave rupe na putevima, samo obaveste opštinu da će na tom putnom pravcu ukinuti prevoz. Zašto ovaj zakon nije regulisao i ovo pitanje da ovakvim preduzećima stvori obavezu oko popravke puta koji koriste.
Zbog svega navedenog, mi socijalisti predlažemo da se osnuje fond za puteve za brdsko-planinska sela u malim i nerazvijenim opštinama. Vlada ili ministar će reći da je to dobro i da nema para.
Tvrdim da se u toku godine treba odreći samo jedan ili dva kilometara rada na autoputu, uradila bi se adaptacija puteva do 50 sela u malim opštinama.
Zbog toga predlažem da ministar predloži Vladi da se osnuje fond za brdsko-planinska područja u malim i nerazvijenim opštinama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona, kojim se vrši izmena u članu 19. zakona, i posle tačke 3) dodaje se novi stav, koji glasi: "Pravo na starosnu penziju stiču i svi drugi građani kada navrše 70 (muškarci), odnosno 65 (žene) godina života, bez obzira da li imaju staž osiguranja ili nemaju, i to u visini najniže penzije koju imaju osiguranici."
Razlog zbog kojeg sam podneo ovaj amandman, mogu da kažem da ovo postoji u nekim zemljama, i to je sigurno u zemljama gde postoji bolja organizacija, u zemljama koje imaju bolju ekonomiju itd.
Reformom penzionog i invalidskog sistema trebalo bi zaštititi, odnosno obezbediti sve građane. Imajući u vidu da je mali broj građana koji nisu osiguranici ili nemaju staž osiguranja, a koji će biti obuhvaćeni ovim amandmanom, to neće biti veliki izdatak za državu da i ova kategorija građana bude materijalno obezbeđena.
Na ovaj način obezbedili bismo i one građane koji su u svom radnom veku ipak dali kakav-takav doprinos za izgradnju naše države. Ovo tim pre što su ovo građani koji nemaju ni minimalni staž osiguranja, a ipak su dali određeni doprinos, bilo da su obrađivali poljoprivredno zemljište, bilo da su se bavili stočarstvom ili povrtarstvom, tako da su i oni zaslužili da u godinama kada nisu više za privređivanje i kada se obično sami snalaze budu pomognuti od države i da imaju neka minimalna sredstva za život.
Čuo sam da ovaj amandman nije prošao na Odboru za rad i da je za njega glasala samo Socijalistička partija Srbije, ali i to je dobro da se vidi ko samo za ovom govornicom glumi da se sekira za građane, za poljoprivrednike i seljake, a kada je prilika da za to glasaju - glasaju uvek protiv.
Ovakav način zaštite starih građana je da se izbegne siromaštvo i to postoji u mnogim zemljama. Na primer, na Kosovu svako ko ima 65 godina starosti, bez obzira na pol, prima mesečno 40 evra. Verovatno će ministar reći da nema para.
Amandman je dobar i trebalo bi tako da bude. Ja kažem da ima para, samo da država uzme svoj deo para od Telekoma koji drži Karić, to je dovoljno da se isplati minimalna penzija onima koji nemaju staž osiguranja.
Imam utisak da se za jedan dan ukrade od države toliko koliko bi ove penzije državu koštale za ceo mesec. Neću sada da nabrajam šta to znači da 50 godina provedeš u poljoprivredi, da obrađuješ 5 hektara zemlje, da radiš u fabrici koja nema krov, po kiši, po velikom suncu i da proizvodiš hranu, da hraniš radnike i sve one koji rade. Ako bi sve to izračunali, videli bi da ima mesta u privredi, sva ta administracija koja se vodi po firmama, pa bih ja uporedio kome je teže, koliki je kome radni dan, ko koliko provede vremena na radu. Kada biste sve to sagledali, videli biste da je moj amandman pravičan i da bi trebalo da se usvoji.
Bez obzira na stranke, pozivam sve poslanike, verovatno imaju ovaj problem izražen u svojim sredinama, da u danu za glasanje glasaju za moj amandman, a mislim da bi se našlo para, kao što se nađe i za druge potrebe koje nisu toliko važne koliko je ova potreba da zaštitimo sve građane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom predlažem da se smanji za jednu milijardu budžetski suficit, odnosno budžetski višak koji bi se preneo u iduću godinu.
Pomalo je nelogično da projektujemo višak u budžetu, a na drugoj strani korisnici budžeta ne izvrše sve predvidive zadatke po programu. Verovatno ne bih stavio moj amandman da prilikom rebalansa budžeta niste smanjili poziciju za poljoprivredu od 10 milijardi 433.876 na 9 milijardi 433.875. Gde baš nađoste da uzmete od poljoprivrede, ali možda ste postupili po onoj narodnoj - gde je tanko tu se kida ili onaj ko nema uzmi mu sve.
Ali, verujem da ste ovom prilikom i vi postupili, uzmi gde je najslabija karika. Verovatno tamo gde su jači ministri niste smeli da smanjujete, a kod poljoprivrede i nema ministra, niti je interesuje poljoprivreda, niti se ona razume u poljoprivredu. Tu slobodno možete da smanjujete.
Zbog toga sam prošli put predložio da se ministarka za poljoprivredu zameni.
Nema ministarstva gde ima više problema, a smanjujemo pozicije za poljoprivredu. Želite do kraja da dovedete ovu proizvodnju.
Ovo je jedna od najtežih godina za poljoprivrednike. Cene su vrlo male. Bilo je mnogo nepogoda. Na jugu Srbije je voćarska proizvodnja zatajila, tako da i sami poljoprivrednici ne znaju šta će sa sobom. Još dođe ministar Dinkić, pa kaže, mnogo je poljoprivrednicima, daj odavde da skinemo jednu milijardu. Ima mnogo mesta odakle treba da se skine i ima mnogo pozicija odakle je moglo da se uzme pomalo, ali nikako nije smelo da se uzme od poljoprivrede.
Ministar otkako je došao na vlast treba da pogleda samo koliko je radnika zaposleno u državnoj upravi, lokalnim upravama. Samo da je u toj poziciji skinuo višak radnika, onda bi bilo para za druge namene i ne bi bilo potrebe da uzima sa pozicije poljoprivrede. Svaka opština je najmanje 30% povećala broj zaposlenih kroz razne direkcije, javna preduzeća u opštinama.
I male opštine na jugu Srbije nemaju nikakva sredstva za unapređenje, jer ako mislite da lokalne samouprave mogu da unaprede poljoprivredu, od toga neće biti ništa. Sve što dobiju opštinskim budžetom podele na plate. Mi imamo skup državni aparat i mislim da ono malo radnika što radi u privredi i ono malo poljoprivrednika ne može na svojim leđima da nosi ovako skup državni aparat.
Kod otpuštanja radnika u preduzećima, tamo gde se stvara i gde se proizvodi, gde se pravi novac, tu se samo naredi, iz ovog preduzeća treba da se otpusti 500 radnika, 300 radnika, a kada treba da se otpusti na drugoj strani, kada treba državni aparat da se smanji, onda je to vrlo teško. Mislim da tu u prvom redu to povećanje je malo i stranačko.
Mojim amandmanom sam hteo da povećamo, tj. da vratimo samo milijardu odakle smo i uzeli, a da je upotrebimo u mnogo korisnije svrhe. Na području Srbije mislim da je oko 29 nerazvijenih opština, posebno te siromašne opštine ove godine pogodile su i nepogode, i bilo je poplava, i bilo je grada u tim opštinama i tako dalje. Ako nije imao ministar mesto da upotrebi tu milijardu u druge svrhe, onda je mogao bar tim opštinama to da podeli da bi i one mogle da se nađu u redu normalnih opština.
Ovakvim načinom i ovakvim tretmanom prema poljoprivredi mislim da nećemo mnogo da učinimo. Jedino tamo gde bi država mogla da uloži a da se to višestruko isplati, to je poljoprivreda, a mislim da i naš narod i građani Srbije to najbolje znaju i da rade. Ne možemo mi da se takmičimo više ni sa kim i da proizvodimo televizore, da proizvodimo visoku tehniku. Ono što znamo to treba da radimo. Mislim da ćete imati razumevanja da u danu za glasanje obratite pažnju na amandman i da svojim glasom pomognete da povećamo poziciju za poljoprivredu i da bar neke pare iz budžeta usmerimo na pravi način. Hvala.

Prethodnik me je pomenuo, pa samo želim radi istine da kažem: govorim uvek ono što jeste. Uvek glasam za svoje amandmane, a to zna dobro i drug Krasić. Glasam i za njegove amandmane često, ali one amandmane koje razumem, on često to široko objašnjava, pa mu neke amandmane ne razumem i ne mogu da glasam za njih.

Pogrešno me je protumačio gospodin Krasić. Ja sam rekao samo ono što je istina. Ipak je Krasić moj drug i glasam za njegove amandmane, gde ih dobro obrazloži i gde ima obrazloženje. Ne razumem tamo gde se briše, pa ne znam šta stoji iza toga i kako da se izjasnim za taj amandman. Ali, kada ga on objasni, onda ti ništa nije jasno. Zbog toga to ne glasam za to.
Što se tiče glasanja gospodine Krasiću, sve smo od vas naučili ovo što glasamo ovako. I kako se izvode poslanici da se napravi kvorum i šta koliko košta, sve smo to naučili od vas.

Gospodine predsedavajući, javljam se po Poslovniku, po članu 103, gde se kaže da za govornicom treba govoriti o dnevnom redu. Mislim da treba da onemogućite i da smanjite doživljaje Albijanića ovde za govornicom, jer u protivnom neće niko od poslanika ostajati u produženo vreme. Nećemo posle šest, evo do devet radimo, da slušamo Albijanića. Ako on nema šta da radi, neka ide u pozorište i neka glumi. Pusti, za govornicom nema glume. Treba da radimo. Nije budžnjt isto. Izabrao temu Kosovo celo popodne.
Prema tome, nadam se da mu ubuduće nećete dozvoljavati da govori o onome što nije na dnevnom redu. Neću na početku, u drugom javljanju ću tražiti da se izjašnjavamo o Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, gospođo Petrović, nisam imao namere danas da se javljam za reč, ali sam mislio da ćemo u jednoj normalnoj proceduri razgovarati o sudovima i mislim da nas je diskusija odvela u sasvim drugom pravcu, pa su osporavani neki kandidati. Čim nije kandidat iz Demokratske stranke odmah će biti osporen od Boška Ristića. Ako sve stranke pođu tim putem nikada nećemo izabrati predsednike sudova.
Mislim da treba da se urazumimo i jasna je procedura kako se biraju predsednici sudova, tužioci, pomoćnici itd.
Mislim da je pređena cela procedura i moramo da verujemo onima koji su vodili proceduru, jer smo ih birali. Ko sam ja sada da sporim, kao što se ovde javljaju neki poslanici i spore neke kandidate iz drugih krajeva, koji ne dolaze u dodir, niti znaju za njega, čuli smo, videli smo, informacija sa ulice, stranačka. Trebalo bi da govorimo o kandidatima koji rade na našim terenima, koji rade sa našim građanima. Mi najbolje znamo kako oni sude, kako presuđuju itd.
Prihvatio bih da je gospodin Boško Ristić govorio o sudstvu u Nišu, on sve ide tamo po Beogradu, po Zrenjaninu, po Kuršumliji, po Brusu. Neće onaj iz Brusa, Boško, da dođe tebi da podnosi prijavu u Nišu. Znači, treba da razgovaramo i da govorite o vašim ljudima, ali to ćemo kasnije.
Verovatno je Visoki savet pravosuđa imao određene kriterijume, mišljenja sudova, mišljenja udruženja advokata. Ako je jedan okružni sud jednoglasno predložio kandidata za predsednika, da li sam ja taj koji treba to da spori. Okružni sud u Prokuplju jednoglasno je predložio gospodina Tacića za predsednika. To mogu da sporim, oni ne znaju ko je Tacić, sudije ne znaju ko je najbolji među njima i sudije koje treba da rade sa njim ne znaju koji među njima treba da bude prvi.
Dalje, glasaću za svaki predlog Visokog saveta, u protivnom neću da glasam ni za jedan predlog, jer je ovde očito da se radi o stranačkim interesima, da se radi o stranačkim dilovima i da kasnije verovatno od toga neke stranke imaju korist.
Što se tiče gospodina Ratka Zečevića, pustite da govorim ja i mi na kom prostoru živimo i na kom prostoru radi i Ratko Zečević. Često iznosite ovde da ne uživa poverenje građana. Nedavno je gospodin Ratko Zečević bio kandidat za gradonačelnika u Prokuplju. Među deset kandidata ušao je u drugi krug, za njega je glasalo 6.000 glasača, eto to je da li kandidat uživa poverenje u svojoj sredini.
Moram malo govoriti i o stručnosti. Zečević je dugo bio sudija, i to u Toplici, 90% svako može da vam potvrdi, možete na ulici da pitate svakog građanina ko je Ratko Zečević, da li je korumpiran, da li možeš da ga potkupiš, da li nije najbolje vodio predmete, da li nije najbrže završavao poslove. To nekome smeta.
Pitao sam se zašto sada – pucao. Pa vi srušiste Skupštinu, pa vas niko ne pita. Pucao u vazduh! Pucao, kaže Boško Ristić. Je l' vas neko pitao za Skupštinu? Skupštinu rušite, palite. Je l' bilo pucnjave na Skupštinu?
Sledeće, kažem – 90% građana Toplice da pitate reći će vam – Ratko Zečević, najpošteniji čovek u Toplici. Ratka Zečevića, ponavljam, ne možeš da potkupiš, ne možeš da korumpiraš.
Danas su svi listovi preneli, a istina je sledeća, i molio bih da određeni poslanici iz Toplice, a ima četiri, pet poslanika sa kojima sam razgovarao, danas potvrde i iznesu šta se tačno tamo događalo, jer su bili prisutni.
Tamo je neko, ako ste čuli, na mitingu gađao paradajzom Vladana Batića. Ostali su jurili da prebiju nekog čoveka, i pitam ovde u sali, sada pogledajte vi – sto njih napadnu jednog, gaze ga i biju i nećeš da pucaš u vazduh da odbraniš čoveka. Dobro, možda ne bi Boško Ristić. Verovatno, on je demokrata.
Sledeće, garantujem da ukoliko dođe do izbora Ratka Zečevića, razmišljao sam zašto ga spori Demokratska stranka, pa sam se raspitivao među kolegama – šta vam bre smeta Ratko Zečević, što ga sporite. Kažu – sporimo ga jer će da radi protiv nas ono što smo mi njemu radili. Nije, on je veći čovek, neće on to da radi, on je profesionalac, radiće profesionalno svoj posao.
Sledeće pitanje na kojem bih hteo da se zadržim, a to je da bih priznao sporenje nekih kandidata kada bi pošli prvo od sebe da govore, da je Boško Ristić izašao ovde i da kaže kako su sa Batićem birali sudije, digao bih ruke i od ovoga – neka spori, ali on to uvek izbegava. Zna on, dovedu čoveka, nikada sud nije video, možda je nekada bio svedok i stave ga za predsednika suda.
Ako hoćete da delimo pravdu, onda gospodine Boško Ristiću uvek treba da budete pravedni. Vi ste vodili Administrativni odbor u Skupštini i onda na kraju rasprave kaže Boško – ko je "za" na Odboru da je Neda bila u sali. Više njih podignu ruke – bila u sali, a ona posle kaže: kupala sam se u Bodrum. I onda, sad ćemo mi da sporimo sudije u Srbiji.

Poštovani potpredsedniče Anđelkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđelkoviću, molim vas da predsedniku Markoviću prenesete – on je uspeo samo za nedelju dana da zloupotrebi ovlašćenje koje smo mu dali u Poslovniku i da svaki dan produžava rad Skupštine. Kada je išao po poslaničkim klubovima rekao je da će to biti retko, samo kada treba, kada nam zafali itd., a on kada nema šta da radi kući, on ovde produžava sednicu.
Podneo sam amandman na predlog izmena Zakona o radu. Moj predlog je da se član 5. briše. Predložio sam da se ovaj član briše zato što ste predložili da se radnicima u Srbiji za minuli rad od 0,5% smanji na 0,4%. Kada se radniku obračunava plata samo je stavka za minuli rad radniku sigurna po zakonu. To što se zapiše u zakonu, to poslodavac ne može da menja, a sve ostalo – koliko ti da gazda.
Razumem ministra da ima pritisak sa strane da stranci neće kupovati preduzeća ako se ne usvoje zakoni po kojima radnici neće imati nikakva prava. Gospodine ministre, da li treba ja da branim radnike od vas, kada ste prethodni radni staž proveli na radu u sindikatima? Ovo niste smeli da predložite zbog poštovanja organizacije od koje ste primali platu, a možda i dobili neki stan, ili treba da vratite sindikatu. Do juče ste pričali jednu priču, štitili radnike, radnička prava i za to ste bili dobro plaćeni. Sada imate drugu priču, sada ste ministar, primate dobru platu u Vladi i zalažete se da se što više umanje radnička prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, razumem i to što se sve stranke u kampanji izjašnjavaju i obećavaju da će raditi u interesu radnika, poljoprivrednika, dok se dobiju glasovi. Kada prođu izbori i dobije se vlast, onda nema veze program, zaborave se obećanja. I onda glasaj za manji procenat za radnike za minuli rad, onda glasaj da se smanji otpremnina radnicima, onda možeš da glasaš da poslodavac može da otpusti radnika kada hoće. Ako radnik dobije spor na sudu da je nepravilno otpušten, gazda nije u obavezi da ga vrati na posao.
Ovo što vi radite radnicima, to je već kod nas viđeno. Bilo je to tako pre 70 godina. Da li želimo da vratimo radnička prava na 1920. i 1930. godinu kada je gazda bio sve, a radnik ništa? Da li je to obećana Evropa?
Hteo sam samo da se vratim nazad i da podsetim radnike koja su bila obećanja na prošlim izborima.
Ne verujem da ćete radnike Srbije moći da prevarite na sledećim izborima. Glasajte za nas, a mi kada dođemo na vlast, onda ćemo prodati vaša preduzeća, a vi ćete ostati bez posla. To se dogodilo u praksi. Od prošlih izbora do danas na stotine hiljada radnika je otpušteno. Ovako ste se vi, gospodo, odužili vašim biračima.
Voleo bih da čujem da mi neko navede samo jedan član u nekom zakonu od svih zakona koje smo usvojili od 2000. godine pa do danas, koji daje veća prava radnicima od onih koja su imali.
Zbog toga molim sve poslanike koji se nalaze u sali da utiču i na one koji nisu u sali da u danu za glasanje obrate pažnju na član 5. Zakona o radu i glasaju za moj amandman. Nećemo mnogo pomoći radnicima, ali nećemo im ništa smanjivati od onoga što su imali. Nadam se da ćete podržati moj amandman i zbog toga se unapred zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 7. poslednji stav briše. Ovo sam predložio iz razloga što se predlaže novo rešenje koje je gore za radnike nego postojeće rešenje u Zakonu. U postojećem zakonu otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu. Novim rešenjem predlaže se da se za prvih deset godina isplati jedna trećina, a svaka naredna godina jedna četvrtina. Opet se dešava stara praksa – nema kome da se smanji, nego radnicima.
Moram da kažem i to da neću glasati za zakone koji umanjuju prava radnika i poljoprivrednika. Kod ovog zakona je najteže što zakon predlaže ministar koji je bio poznati sindikalac. Kad to on radi, nije čudo što i neki drugi podržavaju ovakve zakone.
Moje obrazloženje kod ovog člana je isto kao kod člana 5. (Zoran Krasić, sa mesta: Šta kaže Čović?) Čović kaže da ne valja ništa ovaj zakon. Zbog toga neću da ponavljam prethodnu diskusiju, već predlažem radnicima Srbije da na sledećim izborima ne glasaju za stranke koje glasaju da se smanji procenat za minuli rad radnicima od 0,5% na 0,4% i da ne glasaju za stranke koje žele da im smanje otpremninu za minuli rad.