Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo da se u članu 42. vrše sledeće izmene i dopune: stav 1. menja se i glasi "Predmet lizinga, ako je ugovorom predviđeno, prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen i po isplati poslednje rate lizinga, odnosno po isplati svih ugovorenih obaveza"; u stavu 3. posle reči "dužan da" dodaju se reči "shodno stavu 2. ovog člana".
U stavu 1. ovog člana Vlada je predložila da predmet lizinga ne može preći u svojinu primaoca lizinga po isteku roka na koji je ugovor o lizingu zaključen. Amandmanom se predlaže izmena u smislu da se ostavi mogućnost da po isteku roka na koji je ugovor o lizingu zaključen predmet lizinga može preći u svojinu primaoca lizinga po isplati poslednje rate, odnosno po isplati svih ugovorenih obaveza. Ovu mogućnost ne treba sprečavati, već naprotiv, treba je podsticati. Zašto sprečavati primaoca lizinga da nakon isteka ugovorenog roka (najmanje dve godine - član 3. - da bi se izbegli fiktivni ugovori), ako ima interes i ekonomske mogućnosti, predmet lizinga pribavi u svojinu.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 18. stav 7, na kraju, briše tačka i dodaju reči "u najmanje dva dnevna lista".
Vlada je predložila da obračuni prihoda i rashoda Agencije podležu kontroli nezavisnog revizora. Takođe je predložila da se obračun prihoda i rashoda objavljuje najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.
Manjkavo je to što Vlada nije predložila gde se ti obračuni objavljuju - da li je to u nekom biltenu, oglasnoj tabli ili slično.
Uzimajući u obzir značaj rada Agencije i iznos sredstava koji predstavljaju njene prihode i rashode agencije, amandmanom predlažemo da se obračun prihoda i rashoda Agencije obavezno objavi u najmanje dva dnevna lista.
Amandman je jasan. Želi se samo javnost u radu. To ste stalno obećavali. Ne postoji ni jedan razlog da se ne prihvati ovaj amandman. Hvala.

Podneo sam amandman na član 5. i predlažem da se član 5. briše. U predlogu stoji da zakon stupa na snagu narednog dana posle objavljivanja u "Službenom glasniku". Prema odredbama člana 120. Ustava Republike Srbije, zakon stupa na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Kod ovog zakona nema razloga za njegovo ranije stupanje na snagu, posebno imajući u vidu da je u Republici Srbiji uvedeno vanredno stanje.

U skladu sa načelom podele vlasti, nedopustivo je mešanje izvršne u sudsku vlast, te je, stoga, neprihvatljivo da se oduzme ovlašćenje Visokom savetu pravosuđa da predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. U ovom slučaju tužioce i zamenike će predlagati Vlada i ministar, što znači da će sudstvo zavisiti od izvršne vlasti.
Prema Predlogu zakona nećemo doći do nezavisnog sudstva i tužioca. Ovde je sve jasno i ako predlog učini ministar, onda kod donošenja odluke moraš da izvršavaš naloge ministra. Ako predlog učini Vlada, onda ćeš morati da radiš po nalogu Vlade. Ovakav način rada neće unaprediti demokratiju u Srbiji, niti će stvoriti nezavisno sudstvo, kako to često za javnost zna da kaže ministar Batić. Prema predloženom zakonu kadroviranje u sudstvu će funkcionisati tako što će rukovodeća stranka kadrovirati tužioce i zamenike i oni će na kraju biti stranački tužioci i zamenici.

Predložili smo da se član 21. briše i da ostane član iz starog zakona.
Obrazloženje je - Visoki savet pravosuđa mora imati ista ovlašćenja prema javnom tužilaštvu, pa prema tome treba da ostane rešenje da Visoki savet pravosuđa može izreći meru upozorenja kada odlučuje o prigovoru na odluku kojom je utvrđeno da postoje razlozi za razrešenje zbog nesavesnog i nestručnog vršenja dužnosti.
Javno tužilaštvo bi moralo da ima predstavnike u Visokom savetu pravosuđa kada se odlučuje o razrešenju nosilaca javnotužilačke funkcije, pa bi predstavnici tužilaštva morali da imaju svog čoveka u Visokom savetu pravosuđa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod usvajanja dnevnog reda spojili smo više tačaka u jedan paket pravnih zakona. Vodićemo jedinstvenu raspravu o vrlo važnim tačkama koje su danas na dnevnom redu. Pošto se radi o važnim zakonima, koje će primenjivati u praksi MUP, tužioci i sudije, potrebno je bilo otvoriti raspravu o svakom zakonu posebno. Spajanjem ovih zakona predlagač pokazuje koliko mu je stalo do toga da uredi zakone na najbolji način. Možda je trebalo izvršiti promene zakonodavstva, ali ne u vreme dok traje vanredno stanje, jer u vreme vanrednog stanja ne može se napraviti dobar i demokratičan
zakon.
Iz Predloga zakona se očito vidi da u Predlogu ovog zakona i rešenja nisu učestvovali stručni ljudi iz sudova i drugi pravni eksperti, već da su predlagači stranački lideri koji predlažu zakone prema trenutnoj situaciji.
Takvi zakoni mogu kratko trajati, više liče na zakone za jednokratnu upotrebu. Ovo je daleko od nezavisnog sudstva.
Umesto nezavisnih sudova i samostalnih tužilaca predlogom ovih zakona dobićemo stranačke sudije, stranačke tužioce, pa se iz ovog može izvući zaključak da se vraćamo na onu staru izreku - kadija te tuži, kadija ti sudi. Izostaće zalaganje da se sudi zakonito, brzo i efikasno.
Ministar pravde gospodin Batić se stalno u narodu predstavlja kao dosledan borac za slobodno i nezavisno pravosuđe, ali takođe mora da shvati da sudije nisu ljudi politike već struke. Teško se može zaključiti da će se predloženim zakonom postići pravna reforma u Srbiji. Novom organizacijom sudova od 1. marta prestao je da postoji sudski sistem. Usvojeni su propisi u jednoj političkoj nagodbi, bez uvažavanja struke. Sukobi izvršne i sudske vlasti trajali su dugo, uz ucenu sudija da se priključe pojedinim strankama, gde se stvaraju novi podanici ili zavisne sudije. Nema nezavisnog sudstva, ako postoji politički i medijski pritisak na sudove.
Pooštravanjem kaznene politike neće se rešiti problem kriminaliteta. Poznato je da smo mi u Evropi zemlja sa najvećim brojem izrečenih kazni zatvora, dok na drugoj strani imamo najmanje izrečenih novčanih kazni. Možda bi bilo bolje da se afirmiše u sudskoj praksi izricanje novčanih kazni. Pooštravanjem kaznene politike krivično zakonodavstvo gubi svrhu svog postojanja, jer velike kazne zatvora ne doprinose sprečavanju porasta kriminala.
Konfiskaciju imovine ne treba vezivati za dužinu izrečene kazne, već treba reći da se uvek konfiskuje samo ona imovina koja je stečena izvršenjem određenog krivičnog dela, ali ne i imovina koja je zatečena kod izvršioca u vreme izvršenja krivičnog dela.
Osim toga, kod određivanja visina kazni odstupa se od osnovnog principa krivičnog prava, da kazna bude odrediva. Nije dovoljno utvrditi samo donju granicu kazne, posebno u situaciji kad se vlast zalaže za primenu prakse u kojoj će biti dozvoljeno sabiranje kazni. Davanje ovlašćenja da se pritvor može bez rešenja sudije produžiti na 30 dana klasično je kršenje ljudskih prava i sloboda.
Osim toga, ovakvim rešenjem vanredno stanje se ozakonjuje i trajaće dok budete na vlasti.
I na kraju, sve ovo ukazuje na to da je predlagač ovih izmena želeo da ostvari svoje političke interese, a ne da zakon učini opšteprihvaćenim, u skladu sa evropskim procesima reforme krivičnog zakonodavstva. Na ovaj način, naše krivično zakonodavstvo se još više udaljuje od evropskog zakonodavstva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o budžetu. Iz obrazloženja se vidi da se to upravo radi zbog novonastale situacije, tj. stvaranja nove države Srbije i Crne Gore. Kada se dobro pogleda budžet, jasno se vidi da će svi troškovi finansiranja nove zajednice pasti na teret Srbije. To se vidi iz učešća država u finansiranju zajedničke države. Slažem se da je ovo dodatni teret koji moraju da nose na leđima građani Srbije. Postavlja se pitanje, dokle će to da traje i dokle ćemo moći da nosimo ovaj teret?!
Kada smo kod budžeta u celini, može se slobodno reći da je trebalo iskoristiti priliku da se uradi jedan dobar rebalans budžeta za 2003. godinu. Kada se budžet primeni u praksi, ispada da ništa ne funkcioniše. Kada ministar Đelić objašnjava budžet, ispada da je sve u redu i da je sve na svom mestu. Kada kreneš po Srbiji, ništa ne funkcioniše, para nema nigde - ne živi se od papira i mnogo cifara koje ste stavili u ovaj materijal.
Pošto je najslabije stanje u privredi i poljoprivredi, mislio sam da će u budžetu biti intervencije u delu privrede i poljoprivrede. Ako se ove dve stvari ne urade na vreme, nije mi jasno odakle ćemo napuniti budžet.
Moje izlaganje će ići u pravcu da je trebalo obezbediti više sredstava u poljoprivredi. Ako se ne poseje, kažu seljaci, ne može ni da se žanje. Ove godine poljoprivrednici seju na veresiju. Obećavaju trgovcima poljoprivredne proizvode u otkupu. Kako trenutno stoje cene poljoprivrednih proizvoda, teško da mogu da se oduže. Ne pamti se da su ikada poljoprivredni proizvođači imali ovako nisku cenu u prodaji. Proizvodi ne mogu da pokriju troškove proizvodnje.
Kada imate toliko podrške sa strane, zašto ne zamolite naše velike prijatelje da kupe nešto i od naše države u delu poljoprivrednih proizvoda, po pristojnoj ceni, a za šta u budžetu nema sredstava za podsticanje izvoza.
Za podsticanje izvoza za rano voće i povrće, gde mogu sredstva na najbrži način da se vrate u budžet, a slično se moglo uraditi i sa izdvajanjem sredstava za podsticaj izvoza mleka i mlečnih proizvoda. Trenutno poljoprivrednici imaju problema sa prodajom mleka. Mlekare im kupuju mleko dva puta nedeljno. Šta da rade ostale dane? Da li to nije jedna od mnogih vaših novina, da se krava muze svaki peti dan u nedelji? Na drugoj strani uvozimo mleko - koja je sada tu matematika?!
Kada je reč o privredi, tu nema šta da se kaže. Ništa se ne dešava. Preduzeća ne rade, radnici bez plata sede kod kuće i čekaju, ako je moguće da "na vrbi rodi grožđe". Jasno je da se za privredu ne nudi rešenje, kao i da ova vlast nema rešenje za privredu i poljoprivredu. Ako u ovom delu ne učinimo ništa, na kraju godine biće još veći deficit u budžetu.
Moram da priznam da nešto i radi: to su mnoge agencije koje ste formirali da se dupliraju sa ministarstvima, razni fondovi i mnoge direkcije. U zadnjih nekoliko godina, jedino je tu bilo mesta za zapošljavanje. Takođe, da ne ispustim, aktivno radi i novoformirano Ministarstvo za privatizaciju i vidim da ste od privatizacije planirali da popunite budžet sa 12,5 milijardi. Lepo prodaješ preduzeća, popuniš rupe u budžetu, a kada se pogleda budžet, ima i ko dobija od povećanja ovog budžeta? Dobiće MUP 1,6 milijardi, zatvori 0,4 milijarde, kultura 0,3 milijarde, zapošljavanje ili tržište rada samo 0,2 milijarde. Ovo je prava raspodela i iz ovoga se vidi kako vi gledate na razvoj.
Na kraju, želim da kažem, predsednik Vlade juče je u uvodnom izlaganju rekao da će ovaj budžet biti usvojen velikom većinom. Izgleda da ste zaboravili kako ste i postojeći budžet usvojili; da niste imali kvorum, da je napravljena pauza, a da je bilo natezanja i pogodbe da neko uđe u salu i da vam napravi kvorum. Vi znate ko vam je pomogao i zašto da usvojite budžet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu parlamenta je zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prethodno su moje kolege govorile o kakvom se zakonu radi, na primerima su pokazali da će novim obračunom biti oštećeni svi koji budu išli u penziju po ovom zakonu u odnosu na postojeći zakon.
Pokušaću da ne ponavljam prethodne kolege i odmah na početku izlaganja želim da kažem da je ovaj zakon nepovoljan za penzionere i posebno za invalide.
Cilj ovog zakona nije da zaštiti penzionere i invalide, već da zaštiti penzijski fond koji je prazan. Moje mišljenje je da Vlada nije trebalo da ide sa ovim zakonom, jer se nisu stekli uslovi i ambijent za to. Potpuno sam siguran da ćete se vi braniti da su teškoće nasleđene iz prethodnog režima, što ne odgovara istini, jer već ste tri godine na vlasti, sasvim dovoljno da počnete da krivicu za stanje potražite u svojim redovima.
Ovaj zakon bi trebalo da dođe ovde na dnevni red onda kada se prethodno urede mnoga pitanja, kada se stvore uslovi da ovaj zakon funkcioniše u praksi, a da korisnici ne budu oštećeni. Kada ovo kažem, mislim na penzionere, invalide i poljoprivrednike.
Zadatak broj jedan pre donošenja ovog zakona treba da bude da nam privreda dobro radi, sa što većim brojem zaposlenih; hteli vi ili ne, morate da priznate da u ovom delu nemate rešenja. Kada ove dve stvari ne funkcionišu, nepotrebno je donositi zakon o penzijama. Kada nema ko da puni penzijski fond, to mi liči na onu narodnu "mnogo dece, a malo jaja za podelu".
Morate da priznate, od kada ste vi na vlasti, sve je gore stanje u privredi. Preduzeća ne rade, a vi možete da kažete i da rade, mnogo radnika je na plaćenom odsustvu, a uz minimalnu nadoknadu, mnogo radnika je izgubilo posao zbog Zakona o privatizaciji, a ako je ovakvo stanje u privredi, ne znam ko bi mogao drugi da puni penzijski fond.
Pomenuo sam Zakon o privatiziaciji; ovaj zakon je direktno ugrozio penzioni fond, jer su nas kupci preduzeća uslovili - u ovoj firmi treba otpustiti toliko radnika, pa ćemo kupiti preduzeće. Ovakva dešavanja su prisutna u svim preduzećima koja su privatizovana do sada.
Šta to znači? To znači da se smanjio broj zaposlenih i da trenutno on u Srbiji ne može da obezbedi toliko para koliko je dovoljno da se isplate penzioneri, jer ste uspeli da postignete odnos jedan uposlen na dva penzionera, kakav do sada nije zabeležen kod nas. Bez uspešnog zapošljavanja u privredi, direktno u proizvodnji, nema sreće ni za radnike ni za penzionere. Ono što ste u delu zapošljavanja uradili, to je da ste formirali mnoge agencije, fondove, nevladine organizacije, napravili ste skupu državu i skup državni aparat.
U postojećem Zakonu o penzijama uzeto je za obračun deset najboljih godina za obračun penzija i po ovakvim uslovima prosek penzija je 8.000 dinara. Po novom predlogu zakona o penzijskom osiguranju uzeo bi se prosek celog radnog staža budućeg penzionera, što u prevodu znači - duži prosek, tanji ček.
U Predlogu zakona postoje novine u delu poljoprivrednih penzija. Poljoprivrednici bi najčešće da njihovo osiguranje bude dobrovoljno, jer ti što imaju robnu proizvodnju za tržište verovatno bi se osigurali, a oni sa manjim posedima, koji proizvode samo za svoje potrebe, verovatno i dalje neće moći da plaćaju penzijski doprinos od 12.816 dinara.
Ovaj zakon je najnepovoljniji za invalide rada. Novi propis o invalidskom osiguranju ne predviđa više prava po navedenim osnovama, već oslobađaju poslodavce navedenih obaveza; na primer, radnik ostane bez ruke usled povrede na radu, što mu ne omogućava da dalje nastavi da radi posao koji je radio do povrede, ali bi mogao da radi neki drugi posao bez angažovanja obe ruke. Koja su prava ovog radnika? Po propisima - nikakva.
Pravo na invalidsku penziju ne može da ostvari, pravo po osnovu smanjene radne sposobnosti ne može da ostvari, jer se ne predviđaju u propisima, već ovakvim načinom oslobađaju se poslodavci navedenih obaveza. Zakon ne štiti invalide, niti im obezbeđuje prava koja su data po članu 40 Ustavu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova neće mnogo pomoći da se bolje radi u sudovima. Mi smo doneli zakone o sudovima koji još nisu stavljeni u funkciju. U Ustavu Republike Srbije u članu 120. se određuje rok za stupanje na snagu zakona i on iznosi osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
To znači da treba voditi računa kada predlažemo zakone ne samo da ih predložimo radi reda, već da mogu i da funkcionišu u praksi. Predložili smo da se član 6. stav 1. briše. Rok za konstituisanje Apelacionog suda je bio 1. mart. Sada se predlaže da se to produži do januara 2004. godine.
Mi socijalisti predlažemo da se što hitnije konstituišu apelacioni sudovi i da bez odlaganja počnu sa radom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune Zakona o privatizaciji. Ovo je moralo i ranije da se desi, jer privatizacija  po vašem zakonu nije dobra.
Kada smo prvi put usvajali ovaj zakon ministar Vlahović reče - ovo je istorijski zakon i od njega se očekuje da donese blagostanje zemlji. Prodadoste ono što je vredno u zemlji a blagostanja nema. Sve je gore nego što je bilo. Zakon je stvarno istorijski.
Mi smo očekivali da ćete pre nego što bilo šta pokušate da menjate u ovom zakonu podneti izveštaj - koliko je preduzeća prodato, gde su otišle pare od prodaje preduzeća, koliko je para došlo u budžet od privatizacije, kako je napravljena raspodela, gde su utrošena sredstva, kako rade preduzeća koja su privatizovana.
Vi ovaj izveštaj niste podneli, ali ćete to morati da uradite. Da li ćete to učiniti pred ovom skupštinom ili pred novom, sasvim je svejedno. Za ovo ćete jednom morati da podnosite račune. Dosta ste kritikovali Zakon o privatizaciji koji smo mi doneli, ali istina uvek izađe na videlo.
Sva preduzeća privatizovana po našem zakonu posluju dobro, nijednog radnika nisu otpustili, imaju dobre lične dohotke, dok na drugoj strani preduzeća privatizovana po vašem zakonu imaju sledeće rezultate - ostalo je bez posla 100.000 radnika, u mnogim preduzećima radnici uz vašu pomoć ne primaju plate i po šest i više meseci, ministar Vlahović najavljuje uvođenje stečaja za oko 50% velikih preduzeća. Pare od prodaje preduzeća nisu otišle u razvoj privrede, krpe se rupe u budžetu, novac se koristi za dnevne potrebe, a prodaćete preduzeća i od toga neće biti mnogo vajde.
Ministar Vlahović je pred ovom skupštinom obećao javnost u radu. To je tačno, jer aukciju prenosi televizija. Ali, na drugoj strani je obezbeđena tajnost kod novca koji se dobija od prodaje preduzeća. Ako bi sve bilo javno, mnogo je. Kada smo kod javnosti, kod aukcije, ovo što se radi, strašno je. Sedi nekoliko ljudi sa kartončićima, jedan čita cifre...
(Žagor.)
Da li može Milka da dođe za govornicu da govori?

Jedan čita cifre, oni dižu kartončiće, tras, tras, čas jedan diže karton, čas drugi i za pet minuta ode firma. Kad na kraju pitaš ko je kupio, za koga je kupio ili kako se zove kupac - ništa se ne zna. Ono što su radnici stvarili i po 40-50 godina proda se a da niko iz preduzeća ne može ništa, nit da utiče na to, niti da zna nešto o tome.
Građani često kažu da ministru Vlahoviću ni otac ne bi dozvolio da u Srbiji prodaje šta hoće, a da nikom ne podnosi račune. Biće sigurno podnošenje računa, ali biće kasno. Građani ministra Vlahovića ne doživljavaju kao ministra za privatizaciju, već kao ministra za stečaj i rasprodaju.
U članu 20. tačka 2. predviđeno je u zakonu da 50% sredstava od prodaje preduzeća ide za finansiranje razvoja privrede na području Srbije. Bilo bi ispravno i pravednije da u ovom članu zakona stoji - 50% sredstava izdvojiće se za razvoj privrede na području opštine sa čijeg područja je preduzeće koje je prodato.
Šta se postiže ovim predlogom? Ravnomeran razvoj na celom području Srbije, razvoj sredine iz koje je prodato preduzeće, otvaranje novih radnih mesta u toj sredini.
U suprotnom, zaustavićemo razvoj malih sredina. Sledeće pitanje koje treba razrešiti jeste privatizacija malih preduzeća do 50 radnika. Ukoliko se radnici izjasne da hoće da kupe svoje preduzeće, onda im to treba ustupiti po knjigovodstvenoj vrednosti, bez aukcije i licitacije.
Na kraju, želim da vas opomenem da vodite računa o privatizaciji, jer u Bugarskoj je sprovedena privatizacija. Od 28 stručnjaka koji su radili na privatizaciji 25 je uhapšeno i da ne bude ona narodna - igra mečka kod čičinih.

Dame i gospodo narodni poslanici, nećete mi zameriti, na početku želim da postavim jedno pitanje Dejanu Mihajlovu, jer je, kada je replicirao drugu iz Demokratske stranke, rekao - zadnjih deset godina predsednik Milošević je vukao zemlju unazad, pa ga pitam, da li je Koštunica obavešten da li treba da počne da vuče nazad, napred, levo ili desno.
Poslanička grupa socijalista podnela je amandman na član 7. Hteli smo da dopunimo ovaj član da bi bio jasan i da ne stvara zabunu kod primene ovog zakona u praksi. U članu 7. stoji: "Predlog za izbor poslanika u ime ovlašćenog predlagača podnosi predsednik poslaničke grupe u Narodnoj skupštini". Mi predlažemo samo da se zna o kojoj se grupi radi, da je to grupa političke partije ili koalicije koja je učestvovala na izborima u 2002. godini, dok drugi predlažu grupe podnosilaca liste na izborima 2000. godine.
Kada bi formulisali ovaj član po našem predlogu, ne bi bilo problema kod primene ovog zakona u praksi. Hteli smo samo da preciziramo o kakvoj grupi se radi, jer ima raznih grupa, kao što mogu da budu grupa lovaca, grupa ribolovaca, grupa narodnih pevača ili grupa narodnih socijalista.
Danas je takvo vreme, osnuješ grupu, a to nije zabranjeno, ali nadam se da to u parlamentu ne bi smelo da se događa jer su pravila igre jasna, zna se kako se biraju poslanici. Danas u ovoj sali raspravljamo, iako je svima jasno kako treba da izgleda ovaj zakon. Kada bi ovo pitanje postavili deci u prvom razredu osnovne škole, rešila bi ga za pet minuta.
Moram da priznam da sam se nadao da će ovaj zakon razrešiti sporna pitanja u parlamentu i zaustaviti dosadašnji cirkus sa poslanicima, da se u tri godine rada parlamenta ne zna koje poslanik.
Ima poslanika koji su dali ostavke, ima poslanika koji su isključeni u svojim strankama, ima poslanika koji su "preleteli" to jest promenili stranku, ima poslanika koji su formirali novu stranku a u staroj su isključeni, i to nije problem. Mi se ne ljutimo. Sve ovo što sam nabrojao poslanici mogu da rade. Mogu da rade i ostale poslančke poslove, ali ne mogu dalje da budu poslanici. Tu je ključ.
Postoji jedan broj ljudi koji je stekao naviku da bude uz vlast, bez obzira ko je na vlasti, samo je važno da je njima dobro i da od toga imaju koristi. Mi smo parlament i sva mešaterenja i manipulacije treba da ukinemo.
Predlagaču zakona odgovara ovakvo stanje, ali samo dok ste na vlasti, jer ti isti ljudi stalno u džepu drže povratnu kartu za let prvim avinom kada ne budete na vlasti.
Na kraju, ovo mi liči na to kada dva boksera uđu u ring i boksuju tri runde, a na kraju sudija proglasi za pobednika boksera koji je sedeo u svlačionici i nije bio u ringu.
U poslednje vreme novine su nam pune članaka o krađama. Piše se o raznim krađama u Srbiji, ali sam mislio da se to ne sme raditi u parlamentu.
Na kraju, želim da predložim - ako mi ne možemo da se dogoviromo oko podele mandata, najbolje je pozvati kuma ove države, Solanu, on će to najbolje da uradi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, dosadašnji Zakon o duvanu reguliše proizvodnju duvana i to je glavni deo u lancu proizvodnje kod duvana. Šta se hoće predlogom novog zakona o duvanu? Novim zakonom se želi da o svemu u vezi sa duvanom odlučuje Vlada, a centralno je da se u ovim poslovima oko duvana okreće ogroman novac i da je to biznis broj jedan u svetu.
Najčešće se govori da ko stavi pod kontrolu cigarete, naftu i kafu može da ima vlast u jednoj zemlji, i verovatno je i ovaj recept prepisan od Zapada. Kada je reč o uslovima iz ovog zakona koji treba da se ispune da bi mogao čovek da se bavi proizvodnjom i otkupom, uvozom duvana, oni su visoki, pa se plašim da ćemo legalizovati one biznismene koji su se prethodne dve godine bavili švercom cigareta, stvorili bogatstvo i spremili se da, kada se usvoji ovaj zakon, preuzmu sve poslove oko prometa i prodaje, kao i šverc cigareta.
Osnivanje agencija kod novih zakona je postala stalna praksa. Koliko novih zakona toliko novih agencija. Nova agencija, nova državna administracija. Povećanjem državne administracije stvaramo preskup državni aparat. Čime će se baviti Ministarstvo poljoprivrede, ako se Vlada preko direkcije bavi proizvodnjom duvana? Ako Vlada preuzme po ovom zakonu trgovinu duvanom, šta će onda raditi Ministarstvo za trgovinu? Na ovaj način duplira se državna administracija. Jedino što je dobro, možda ćemo na ovaj način popraviti nezaposlenost u zemlji osnivanjem što većeg broja agencija o trošku države, a na štetu radnika i proizvođača. Pošto nam privreda ne radi, nezaposleni bi mogli posao da nađu samo u agencijama.
Kada ste dolazili na vlast narodu ste obećali decentralizaciju, a donošenjem novih zakona sve ste centralizovali. U prevodu to znači - proizvodnja duvana na njivama širom Srbije; fabrike duvana za izradu cigareta u Nišu i Vranju, a novac od cigareta u Beogradu. Dobra raspodela i decentralizacija, svima ponešto.
Kod ovog zakona, kao i kod prethodnih, najviše posla će biti za Vladu. Vlada odlučuje o davanju dozvole preduzeću ili preduzetniku za proizvodnju duvana. Vlada odlučuje o oduzimanju dozvole preduzeću ili preduzetniku za proizvodnju duvana. Vlada odlučuje o davanju licence za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima. Vlada odlučuje o oduzimanju licence za trgovinu na veliko duvanom. Koliko mogu da primetim, u zakonu ima mnogo ovlašćenja za Vladu, dok na drugoj strani ne postoje nikakve obaveze za Vladu. Molim vas, bez dobacivanja. Ja vas uvek pažljivo slušam, iako mi se ne sviđa ono što govorite.
Zašto Vlada nije uzela obavezu da garantuje cene proizvođačima duvana? Zašto Vlada nije uzela obavezu da garantuje isplatu proizvođačima duvana, već proizvođači duvana moraju da štrajkuju i blokiraju puteve da bi naplatili proizveden duvan. Juče je bilo u štampi da Piroćanci ne mogu da prodaju svoj duvan. Da li se ne isplati da se duvan kupi od naših proizvođača iz Pirota, već da se nekome da dozvola da uveze duvan sa strane.
Iz predloženog zakona jasno se vidi da Vlada nema ni u koga poverenje. Nema poverenje u Ministarstvo poljoprivrede da se bavi organizacijom proizvodnje duvana, niti u Ministarstvo trgovine da se bavi organizacijom trgovine duvanom. Svima će biti zabranjeno da se bave manipulacijama sa duvanom, samo će biti dozvoljeno da to radi Vlada.
Iz dosadašnje prakse se vidi da kada donesemo zakon iz neke oblasti, a ovlašćenje prenesemo na Vladu, ta oblast više ne funkcioniše. Doneli smo Zakon o preduzećima, preduzeća nam u većini slučajeva ne rade. Doneli smo Zakon o radu, radnici ne rade, hale su prazne. Plašim se da kad donesemo zakon o duvanu ne uništimo domaću proizvodnju duvana.
O zaštiti domaće proizvodnje duvana i proizvođača u zakonu nema nijedne reči. Da li je poznato ko se danas bavi proizvodnjom duvana na njivama? To su poljoprivrednici na selu koji imaju malo zemlje i ne mogu sebi da obezbede egzistenciju. To su radnici koji su izgubili posao u radničkim halama i porodice sa više dece u kući.
Takođe, zakon ne predviđa ravnomernu podelu, prema učešću rada, u lancu učesnika od proizvodnje do prodaje, ko u ovom poslu najviše ulaže rad, a ko najviše uzima para. Proizvodnja duvana je najteži posao u poljoprivredi. Od marta počinje priprema za proizvodnju rasada na lejama, zatim se rasad iznosi na njivu i preko celog leta se okopava više puta i stalno vrši zaštita od raznih bolesti.
Zatim, kad počne berba, bere se svakodnevno, a zatim sledi nizanje i sušenje. Radovi na duvanu su svakodnevni i traju od marta do decembra, kada se vrši otkup duvana. Koliko proizvođač uloži rada, kad bi sve računao, bila bi to jedna kutija cigareta dnevno.
Kod raspodele je jasna matematika: proizvođaču 200 - 300 dinara po kilogramu suvog duvana, a proizvođaču cigareta i trgovcima i budžetu od 1.500 do 2.000 dinara po kilogramu. Gde je ovde predlagač, da li je ovo pravedna raspodela? Morao bi predlagač da se pozabavi ovim pitanjima.
Na kraju, jasno je da se ovim zakonom ne štiti domaći proizvođač, već se prednost daje uvoznicima, jer je uvoz duvana unosan posao gde ostaje mnogo para i ima za sve. "Samo se vi ukopavajate", kaže Otpor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić i gospodine Maroviću, ovim zakonom predviđeno je koliko će para pripasti opštinama i gradovima od poreza na zaradu i poreza na promet, a koji je ostvaren na području opštine. Kada se ostvari iznos koji ste odredili svakoj opštini pojedinačno, u zakonu višak ostvarenog poreza, odnosno od poreza na zaradu i poreza na promet, a na području opštine, Ministarstvo finansija 50% vraća opštini gde je ostvaren prihod, odnosno 50% ide u republički budžet.
Vi ste to na papiru i kancelarijski uradili dobro. Papir trpi sve, a život je nešto drugo. Sve bi to bilo dobro da su sve opštine i gradovi u istom položaju, da je kvalitet uslova za život jednak u svim opštinama u Srbiji. Mi u malim opštinama bi voleli da nam dete ide na daljinu od 500 metara, da mu je tamo škola, da ima tri osmogodišnje škole, kao što je to slučaj na Starom gradu, kada bira gde će da se upiše. Kod nas je osmogodišnja škola udaljena od pojedinih sela od pet do deset kilometara i biranja nema, jer bliže nema.
Poseban slučaj su nerazvijene opštine, a ja ću nabrojati nekoliko slučajeva, a verovatno ima toga i u drugim sredinama, o čemu će verovanto govoriti poslanici za svoje sredine i okruženja.
Navešću samo nekoliko primera gde ne bi smelo da se stavlja nikakvo ograničenje na prihode, na porez na zarade i porez na promet, a to je Merošina, a ja bih zamolio ministra, kada vi govorite ministre, ja vas uvek pažljivo slušam.
Džabe mi ovde iznosimo probleme koje imamo u opštinama, ako ste već vi to odredili da će to tako biti i ne uvažavate kada poslanici iznose probleme. U Merošini, Doljevcu, Gadžin Hanu i Svrljigu, a sve su ove opštine Nišavskog okruga, na vašoj tabeli ministre u 169 opština koliko ste naveli u tabeli, dobile su najmanje nalaze se od 150 do 165 mesta. Gadžin Han sa 11.761.000 nalazi se na 166 mestu od 169 opština. Pitanje za ministra, kako oni da naprave budžet i organizuju život u ovoj nerazvijenoj opštini? Pošto su sve opštine u istoj situaciji, navešću samo jedan primer. Opština Merošina, a odakle ja dolazim, po predloženom zakonu o porezima predviđeno je 15.485.000. Samo osmogodišnja škola potražuje po planu za prevoz učenica i nastavnika pet miliona. Ukupno za prevoz iz budžeta opštine za korisnike budžeta treba izdvojiti osam miliona. Sedam miliona ostaju da pokrivaju sve ostale potrebe i ono malo što se prikupi od drugih prihoda. Ako je poznato da su drugi izvori kod ovih opština slabi, onda je sve jasno kada se ove cifre uporede.
Želeo bih da istaknem još jedan problem, od poreza na zarade zaposlenih, opštine koje su u blizini velikih gradova kao što je Merošina blizu Niša, nemaju mnogo vajde. Oko 2.000 radnika koji žive na području opštine Merošina, rade u Nišu. Većina preduzeća njihov porez na zarade ne usmeravaju prema budžetu opštine Merošine i ovo je jedan od većih problema. Ovaj problem je vrlo težak, iako smo upozoravali preduzeća da to ne čine, još uvek se odvija sve po starom. Mnogo problema imaju male i nerazvijene opštine, gde najveći deo prihoda građana se ostvaruju od poljoprivrede. Gradovi i razvijene opštine imaju mnogo više načina da dođu do para. Imaju veliki broj preduzeća, a većina ima rešeno pitanje vode, rešene su sve komunalije, rešeno je napajanje električnom energijom, lakše se može doći do para od prodaje preduzeća. Svako ko ima para želi da uloži tamo gde postoje svi uslovi. Donatori ulažu u velike gradske investicije. Sve ovo što sam pobrojao, nema u malim i nerazvijenim opštinama.
Vlada u velikim opštinama preko Fonda za razvoj dodeli po koji program za razvoj, dok opštine zbog je formiran Fond za razvoj ne dobijaju ni dinara iz tog fonda. Zbog svega ovog što sam prethodno naveo, predlažem da se sve nerazvijene opštine oslobode ograničenja kod ostvarenja poreza na zaradu i poreza na promet na svom području. Koliko je meni poznato, ovakvih opština u Srbiji ima oko 50. Imajući u vidu da će ostvarenje po ovim opštinama biti veće u proseku od jedan milion, radi se o ukupnoj cifri od oko 50 miliona. To je mala cifra za budžet Srbije. Ovako malo para moći će da se nađe iz donacija od prodaje nekog manjeg preduzeća, po jedan ili dva miliona za nerazvijene opštine i mnogo bi značilo nerazvijenim opštinama, ne da se razvijaju, nego da pokriju svoje stvarne potrebe.
Ministre, stvarno vas molim da o mom predlogu dobro razmisliste i date svoj lični doprinos kod pomoći ovim opštinama. Ovo što sam izneo je istina, jer biće sve kasno ako budemo kasnije i reagovali. Upozoravao sam i prošli put sa ove govornice, da je Bane Ivković vaš i da mu treba dati od vašeg vremena i da ste me poslušali i priznali, sada ne bi bilo problema. Ovako i ne bi se danas ljutili ni Tomislav Nikolić, ni Vučić, ni Dragan Marković, ni Dejan Mihajlov, sve bi bilo u redu, jer bi već navikli na to. Hvala.

Gospođo Čomić, vi ste nam oduzeli vreme jer se formirali grupu Baneta Ivkovića, pa ako je vaš onda mu dajte od vašeg vremena. On nije naš. Mi smo ga isključili iz partije i zbog toga mislim da ne treba uzimati vreme SPS-a. Prema tome, molim da govorim do kraja. (Žagor - smeh.)
Ovaj paket zakona očekivali smo na dnevnom redu, ali smo očekivali i da ćete predvideti mnoge olakšice za poljoprivredne proizvođače. Zašto niste predvideli smanjenje akcize na naftu za poljoprivredne radove? Morali ste da imate u vidu vreme i cene poljoprivrednih proizvoda u ovoj sezoni, koje su bile niske, najniže u zadnjih nekoliko godina. Zbog toga su poljoprivrednici u ovoj godini poslovali sa gubicima.
Kod usvajanja prethodnih zakona uveli smo porez na topli obrok, porez na prevoz, porez na regres, obradovali smo radnike time što će im se povećati prosek za penziju, ali kada se uteraju prihodi u budžet onda smanjimo penzije i na kraju nikom ništa, niko ništa od toga ne dobije.
Kod oporezivanja oružja prvo smo oporezovali svo oružje koje poseduju građani, a onda smo oslobodili samo one koji su to oružje dobili na poklon. Tu pravimo duplu grešku. Država mu pokloni oružje a vi ga oslobodite poreza, a radniku ili poljoprivredniku koji jedva skrpe da kupe jednu pušku za lov - od njih treba da naplatimo porez.
Naš stav je da svakog građanina koji poseduje jedno lovačko oružje treba osloboditi plaćanja poreza, a za više od jednog naplatiti.
I ovaj paket poreskih zakona ...
(Predsedavajuća: Tri minuta, narodni poslaniče.) ... neće biti pravičan za sve građane Srbije, jer će po vašem predlogu opet porez plaćati oni koji su siromašni, a ne novoformirani bogataši. Vreme od kada ste vi na vlasti donelo nam je nove bogataše, koji će po vašim zakonima biti oslobođeni plaćanja poreza jer su stekli uslov da mogu uložiti po sto miliona i više evra, što znači da će domaći, manji investitori biti zaobiđeni. Upravo bi oni morali da budu...