Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8926">Ivan Tasovac</a>

Govori

Umetnička fotografija potpada pod vizuelne umetnosti, tako da je to u potpunosti regulisan pojam.
Amandman se prihvata.
Amandman se prihvata.
Zahvaljujem vam se na diskusiji. Međutim, moram da vam kažem da smo se mi upravo trudili da vrlo jasno unapredimo našu saradnju sa Nacionalnim savetom za kulturu, a pri tome da jasno budu podeljene nadležnosti.
S obzirom da Nacionalni savet za kulturu čine i treba da čine vrhunski stručnjaci iz kulture, jednostavno mi se čini da je naša saradnja vezana čak ne samo institucionalno, već predstavlja jedan konstantni dijalog. Tako da mi se čini da ovde naprosto se samo sprečavaju određene nedoumice koje se povremeno pojavljuju u javnosti i koje vrlo često nemaju veze sa samom umetnošću, nego sa nekim drugim elementima.
Taj amandman nije prihvaćen.
Poštovani poslanici, pre svega želim da se zahvalim svim članovima Odbora za kulturu i informisanje i da skrenem pažnju da su danas bila četiri ovlašćena predstavnika predlagača na toj sednici i mislim da su u potpunosti i adekvatno dali svoj doprinos i u krajnjoj liniji apsolutno ispoštovali Poslovnik.
Sa druge strane, jako cenim dužinu same rasprave, ali iskreno mislim da sama rasprava zaslužuje da se vodi pred svih 250 poslanika. Ja sam zato ovde i sa velikim zadovoljstvom ćemo nastaviti razgovor o svakom amandmanu pojedinačno.
Postoje drugi državni organi koji se bave ovakvom vrstom fotografija, to zaista ni na koji način ne ulazi u nadležnost Nacionalnog saveta za kulturu.
Ali, zarad građana Srbije čisto bih voleo da pojasnimo neke stvari, a na vas apelujem da se setite samo kako je pre dva dana vođena rasprava u načelu i jako bih voleo da se vratimo upravo na raspravu Zakona o kulturi koji je jedan od izuzetno važnih i bitnih zakona, jer naprosto ako na ovaj način budemo nastavili da vodimo ovu raspravu, naprosto mislim da izlazimo iz okvira upravo onoga što jeste kultura.
Ali, ako govorimo o članu 9. zakona, stekao se utisak za nekoga ko nije čitao zakon normalno da većina ljudi koja nas gleda nije čitala zakon, da su se desile neke potpuno neverovatne promene u rangu potpunog čuda. Ja moram da vam skrenem pažnju samo šta je izmenjeno u tom članu.
Znači, umesto u stavu 4. – učestvuje u izradi, znači, razmata i daje mišljenje o predlogu, to je jedina izmena. Pored toga što je dodato još, čime je još ojačana po mom mišljenju uloga Nacionalnog saveta da je mišljenje u postupku dobilo nagrade za podsticanje kulturnog stvaralaštva.
Sve ostalo je ostalo potpuno isto kao u prethodnom zakonu, tako da uopšte ne razumem tu vrstu strasti vezano za Nacionalni savet i njegove nadležnosti zato što niko tokom…
Ja koristim i ovu priliku da se zahvalim na zaista velikom doprinosu Nacionalnog saveta za kulturu i na svim njihovim predlozima, a dozvolite da mi ne moramo da se slažemo oko svih predloga, ali zajednički tražimo najbolja rešenja.
To što su prethodne četiri godine radili bez nadoknade, to mogu da zahvale vama, s obzirom da prethodnim zakonom niste regulisali nadoknadu. Ja ne želim da govorim o sledećem članu zakona koji upravo reguliše i nadoknadu za rad predstavnika Nacionalnog saveta.
(Vesna Marjanović, s mesta: Replika.)
Nažalost, niste bili tu na kraju prethodne sednice, kada smo govorili o zakonu u načelu i kada sam se najiskrenije zahvalio svim poslanicima na konstruktivnim raspravama, kako pozicije, tako i opozicije, i rekao da je ispred nas veliki posao kada treba još jedanputa razmotriti sve amandmane, još jedanputa proći kroz sve stavka i još jedanputa izanalizirati sve ono što se čulo tokom rasprave. To je inače način kako smo radili tokom čitavog procesa donošenja i ovog zakona, svih drugih zakona i svih nacrta zakona koji su u ovom trenutku u pripremi.
Takođe, nijedan zakon nije biblija, zakoni su živa materija. Mi živimo u vremenu gde tehnološke promene i ekonomske promene prave zaista dramatične promene u našem svakodnevnom životu, gde ih jako često i naša svest teško prati, a kamoli zakonska regulativa. Tako da, jednostavno odgovor na prethodno pitanje ste već dobili, a pravno je tumačenje, u koliko je isti zavodni broj u istom danu, da je uobičajeno da se onda gleda onaj koji je stigao kasnije. To je tumačenje koje sam ja čuo od pravnika. Oprostite molim vas što ja nisam pravnik.
To je potpuno tačno, zato što sam smatrao da treba pristupiti sveobuhvatnim izmenama i dopunama Zakona o kulturi, a ne izdvajati jednu po jednu stvar. Ali, to vam ni na koji način ne menja ono što sam ja rekao. Ukoliko ste toliko bili posvećeni Nacionalnom savetu, zaista ste mogli da to regulišete u samom početku. Ja bih bio najsrećniji da ste i mnoge druge stvari regulisali, jer bi mi time imali i manje posla nad ovim zakonom i mogli bi da se koncentrišemo na još veće unapređenje, ne samo u zakonskim okvirima, već i u mnogim drugim poslovima koji su ostali, nažalost, nezavršeni.
Moram da vas ispravim sa time da nije prihvaćen ni jedan predlog Nacionalnog saveta i da to na drugi način kažem. Nisu prihvaćeni svi predlozi Nacionalnog saveta. Prvo, nećemo licitirati sada sa brojevima, dozvolite, jer mislim da to zaista nije mesto, a mislim da je upravo ovim članom 10. razrešeno još jedno pitanje koje će doprineti boljem funkcionisanju Nacionalnog saveta, kao što ću vam skrenuti pažnju da sve vreme sekretar Nacionalnog saveta je upravo činovnik, pravnik koji je zaposlen u Ministarstvu kulture i informisanja, da je postojala do sada vrlo dobra saradnja, ovom prilikom se zahvaljujem i skupštinskim službama koja je na svaku molbu sekretara Ministarstva kulture i informisanja obezbedila i salu za Nacionalni savet i za njihov rad, kao što je i naš čovek radio i na njihovim zapisnicima i bio u svakom trenutku tu prisutan da da stručnu pomoć.
Takođe moram da vam skrenem pažnju da delim vaše mišljenje o izuzetnim biografijama ljudi koji su članovi Nacionalnog saveta, opet bez licitiranja imena. Neki od njih su podneli u međuvremenu ostavke, neki od njih se nisu pojavili ni na jednoj sednici u poslednjih nekoliko godina, što je nažalost dovelo do toga da vrlo često nisu imali kvorum. Pri tome, moram da vam dodam još jednu stvar. Čak i kada nisu imali kvorum, sa velikim brojem tih ljudi smo u svakodnevnom kontaktu, jer sa ljudima komunicirate ne samo na sednicama, naša umetnička zajednica nije toliko velika, kao što mi nismo veliki, kao što nismo bogata zemlja, tako da ljudi komuniciraju ne samo kada su uključene televizijske kamere, ukoliko žele da se čuju, a ne samo da ostave utisak.
Ja moram samo da kažem da oni nisu pokrenuli tu proceduru. Ne, nisu, zvanično je oni nisu pokrenuli.
Znate šta, mi ovde govorimo o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Mislim da je jako bitno da pojasnimo da definisanjem nadležnosti, a opet sam rekao, ovde su čak, na neki način, i proširene neke od ingerencija Nacionalnog saveta, neće se više dovoditi, znači, kada je jasno šta je čija nadležnost, neće se više postavljati pitanje da li nekome uopšte može da padne na pamet da ukida Nacionalni savet. Ali, takođe se može onda postaviti pitanje – ukoliko Ministarstvo kulture je u obavezi da prihvati svaku sugestiju Nacionalnog saveta, šta će nam onda uopšte Ministarstvo kulture? Da li je onda Ministarstvo kulture servis Nacionalnog saveta koji treba da sprovodi apsolutno? Evo, vidim ovde jednog od poslanika koji se slaže sa time da nam ne treba Ministarstvo kulture. Vaše je legitimno pravo da pokrenete takvu vrstu inicijative.
Mislim da smo ovim zakonom napravili jedan pomak i ja sa velikim nestrpljenjem gledam u budućnost, gledam u nastavak saradnje sa Nacionalnim savetom i siguran sam da postoji ogroman prostor da ga unapredimo i da od toga apsolutno profitira pre svega srpska kultura, a samim tim i kompletna javnost.
Samo da bi bili sasvim precizni, Nacionalni savet ne kreira politiku Ministarstva, ali daje sugestije na politiku. Mislim da smo upravo ovom izmenom ovog člana razjasnili tu nedoumicu. Opet kažem, potpuno su otvorena vrata Ministarstva kulture i sa velikim poštovanjem ćemo se odnositi prema svakoj sugestiji i Nacionalnog saveta i kompletne kulturne javnosti i kompletnog društva.
U potpunosti se slažem da je dijalog naša obaveza, ali takođe moram da vam kažem da ne poštujem toliko dom Narodne skupštine, sve poslanike i vas lično, takođe bih smatrao za prvorazredni skandal kada izgovorite kako ministri, predsednik Vlade, predlagači, ne čitaju zakone koje šalju. To je, oprostite, ali uvreda.
Takođe smatram i ja jako poštujem i ovo je prilika da se zahvalim svim svojim saradnicima koji su danas bili u ime predlagača na zaista predanom radu i tokom donošenja zakona i tokom današnjeg pojašnjavanja po amandmanima i mislim da ne bi trebalo se sa takvim nipodaštavanjem odnositi prema ljudima koji zaista su se posvetili tom poslu i rade ga maksimalno profesionalno.
Poslednja stvar koju želim da vam kažem. Ovde se radi o jedinstvenim kriterijumima, a mi ovde upravo i želimo da napravimo da bi mogli da sprovodimo te centralne kriterijume, da to ne ostane naprosto još jedno od mrtvih slova na papiru, jer smo prepuni samo, znate, različitih vrsti strategija, koje su u prethodnom periodu pravljene, donošene, ovo je nešto što je došlo kao rezultat onoga što je analiza stanja na terenu, što je analiza kapaciteta institucija na lokalu, ono što treba da napravi korak u ovom trenutku ka zaštiti kulturnih dobara i ka njihovoj prezentaciji.
Nikada ne bih mogao da pomislim da ću čuti rečenicu da se niko ovim neće baviti. Verujte mi da je broj stručnjaka u kulturi i broj ljudi koji su posvećeni tome će se baviti ovim zakonom i upravo zbog toga smo sa jako velikom pažnjom i u najboljoj nameri pristupili apsolutno svakom stavu.
Opet ponavljam, zakon nije biblija, to je stvar koja će se jednostavno tokom vremena usavršavati. On mora da bude balans između onoga što najbolje evropska praksa i onoga što je naša realnost. To mora da bude balans između onoga šta su naše želje i šta su naše realne mogućnosti u ovom trenutku. To treba da bude suočavanje sa onim koliko treba još da učimo i sami sebe da jednostavno napravimo konkurentnim i na regionalnom, i na evropskom, i na svetskom tržištu.
Znate, lepo je napisati u zakonu mnoge stvari koje dobro zvuče, ali je loše kada je njih nemoguće primenjivati, naročito je loše kada one padnu Ustavnom sudu, govorim o pojedinim odredbama zakona iz 2009. godine, ali želim da odam priznanje ljudima koji su ga radili 2009. godine, zato što je to bio prvi zakon koji je sistemski uređivao oblast kulture.
Tako da, jednostavno mislim da bi mogli malo da pogledamo na ovu stvar jednostavno kao na jedan proces i da konstatujemo i one stvari koje su jednostavno pozitivne. I, ne bih se odnosio do te mere, kako da kažem, tako lakonski prema rečenici da se čuvanje kulturnih dobara mora zasnivati na jedinstvenim kriterijumima. Znači, to podrazumeva da se ono mora i sprovoditi na jedinstvenim kriterijumima.
Nisam vas razumeo malopre na šta ste mislili. Zato sam reagovao.