Dobar dan.

Nadam se da ste se probudili. Čekali smo vas ovde jedno pola sata, ali dobro, ko čeka - taj dočeka.

Ovo je amandman na član broj 13. i ono što je bitno za ovaj član broj 13, evo da vidite o čemu se radi - korisnik budžetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija zbog izvršenja prinudne naplate za iznos umanjenja preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preuzete obaveze tako što će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastanak i plaćanje obaveza.

Zakon ne bi trebalo da se bavi time i da favorizuje samo jednu od strana koja potpisuje ugovore, tako da moj amandman traži da se napravi pravna jednakost između Vlade, odnosno predstavnika države i onih koji potpisuju ugovore sa predstavnicima države.

Zato kažem da se u ovom Predlogu zakona u članu 13. stav 2. doda tekst - posle plaćanja obaveza, s tim da druga ugovorna strana ne sme da pretrpi štetu. Mislim da to treba da naglasimo, zato što su se dešavale situacije da se ljudi iz državne uprave i uopšte iz države pozivaju na ovakvu formulaciju u zakonu prema potpisnicima ugovora, prema drugoj ili trećoj strani i onda ona bude oštećena. To je sada jedan rizik u poslovanju i smatram da taj rizik mora da se otkloni, a pre svega važno je da pokažemo na taj način da su svi jednaki u pravnom prometu, da nema onih jačih koji koriste svoju snagu i silu i položaj manipulacije prema ljudima koji žele da pružaju i da daju usluge, isporučuju robu za državu Srbiju.

Meni je drago da predstavnik vladajuće većine iskazao to danas što je rekao i time potvrdio da ne umete da planirate. To sve vreme i tvrdimo, da ne znate da planirate, a pogotovo fiskalne prihode. Možete da planirate malo i o vremenu. Da ste zakazali ovo kako treba i da ne radite noću, jel volite noću da radite, tad imate najbolje rušilačke rezultate, mogli smo drugačije da imamo ovu sednicu i došli bi na vreme, a ne da vas čekamo ovde.

Sa druge strane, član 14. kaže – direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije pre najavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu u sistemu izvršenja budžeta moraju da prijave preuzete, a ne izvršene obaveze.

Znači, postoje određeni subjekti koji preuzimaju a ne izvršavaju obaveze i to zakon na ovaj način potvrđuje da se dešava u praksi, dopušta i onda kaže – iz prethodne budžetske godine, i to je to.

Smatram da mora da se doda preciznija definicija i zbog toga sam i napravio ovaj amandman i posle ovog obrazloženja koje stoji treba da se doda sledeća stvar – s tim da mora da pruži, da da pisano obrazloženje za neizvršenje obaveza na vreme u skladu sa budžetskim planom.

Zašto? Dovoljno je reći samo, za vas da nije izvršena neka obaveza, ali mislim da to nema dovoljno odgovornosti za ljude koji preuzimaju obaveze. Ne možemo da dozvolimo državi da ona preuzima obaveze i da olako kaže – nećemo sada da izvršimo iz kojekakvih razloga. Mi moramo kao država da pružimo sigurnost i stabilnost u pravnom prometu na tržištu.

Ovo je jedna od važnih mera da pokažemo i da podignemo odgovornost u poslovanju. Odgovornost u poslovanju možemo da podignemo jednom od mera koja kaže da se doda obrazloženje, pisano, zbog čega je došlo do neizvršenja.

U stilu kolege Rističevića, što bih se držao ovog amandmana, ako dozvolite.

Najveće zloupotrebe budžetskih sredstava se ne rade preko rashoda, nego se rade upravo preko prihoda. Zato i vlast ne želi da se suoči sa ovim problemom.

Evo, recimo, da ukažemo na problem u vezi sa porezom na dohodak građana, ali da krenemo sa nečim što će možda vas da iznenadi. Naša konstatacija je da je ovo realistično urađeno. Utemeljeno je na objektivnim proračunima ono što vidimo u budžetu.

Izostala je aktivnost u vezi sa socijalno pravednijim modelom oporezivanja dohotka građana i baš takav sistem u uređenim sistemima predstavlja glavni prihod budžeta, a znate li koliko je procenata u našem budžetu? Samo 7%, što znači da država nije prilagodila pravni okvir jednom ravnomernom, socijalnom i pravednijem modelu na osnovu koga bi država imala mnogo više primanja, a bilo bi pravedno raspoređeno na građane.

Sasvim je jasno zašto se ne primenjuje ovakvo oporezivanje. Primera radi, kupcima nepokretnosti iz Beograda na vodi bi se smanjili lični prihodi, a to su lični prihodi predstavnika vlasti, i zbog toga porez na dohodak građana imamo koji je prilično star, iako se pričalo i pregovaralo sa MMF-om da se čak i na ovom polju naprave određene promene. Vlast je to obećala, nije uradila. Može da bude pitanje zašto, ministar je tu, ako želi može da odgovori, nije urađeno i nije se krenulo bar nekim predlozima ili nacrtima promena u ovoj sferi poreza.

Šta reći? Možemo da postavimo pitanje, pošto pričamo o tome da će sledeće godine, kako kaže Vlada, a i Fiskalni savet beleži, je planirala da rast BDP bude 3,5% iako je sada po izveštaju koji imamo, Fiskalnog saveta, 1,5%, taj optimistični rast od 2%, odnosno 3,5% ukupno kao prognoza je nešto što je nerealno potpuno iz više razloga. A najnerealnije je to što ste obećali da ćete spustiti inflaciju na 4,9% sledeće godine. Spustiti inflaciju 4,9% sa tempom koji je bio ubrzan u julu, avgustu je nemoguće.

Pored toga bilo bi dobro da se dogovore ministar finansija i predsednik Odbora za finansije kolika je prosečna plata i koliko se ona u iznosima evrima i dinarima ovde saopštava. Naime, pre neki dan na Odboru za finansije predsednik Odbora za finansije je rekao da je u maju bila prosečna plata bruto 123 hiljade dinara, a danas čujemo ovde da je 850 evra. Da li 850 evra neto ili bruto? Da li je 120 hiljada dinara nešto što operišete vi sa tom informacijom ili ne? Ne može Odbor za finansije da ima jedne informacije, a ministarstvo druge. Ili ministarstvo nije dostavilo informacije Odboru za finansije, pa Odbor za finansije barata informacijama koje nisu tačno. To dovodi na kraju do pogrešnih rezultata u obračunu budžeta i svega ostalog.

Znači, dogovorite se između sebe kao što bi trebalo da se dogovorite da li vodite kenzijansku politiku ili vodite liberalnu politiku. Ne možete u istom trenutku da vodite politiku državnog intervencionizma i politiku potpunog neoliberalizma.

Ja sam bio u tom dvorištu o kome se radi i moram vam reći da je vrlo zanimljivo da vi uopšte ne razumete koncept razgovora, pregovora i koordinacije među ljudima, ali dobro, za vas je sve isključivost. Što više ljudi podelite, smatrate da je veći uspeh, svejedno. Pruženu ruku videti nećemo, za ovih godinu nismo ni videli.

Član 17. stav 1. saslušajte kako glasi, pošto sam tražio da se izbriše. U skladu sa članom 2. tačka 31, članom 54, članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu u budžetskoj 2024. godini ne može se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima itd.

Zašto da se izbriše ovo? Zato da ujednačimo prava ljudi koji su zaposleni u privatnom i javnom sektoru, to prvo, a da ujednačimo i prava ljudi koji sami sebi daju bonuse i sami sebi daju nagrade, misleći na ljude iz vlasti pre svega. Ako sebi možete da dajete bonuse i nagrade, onda te bonuse i nagrade treba da dajemo i zaposlenima.

Ovom prilikom ne mislim da vi dajete sebi bonuse i nagrade na osnovu samog zakona, nego mimo zakona, zloupotrebljavajući zakon. Ono što su građani zaslužili, zaposleni u državnoj upravi, državni nameštenici i službenici su da imaju pravo na bonus i na nagrade.

Član 18. kaže, da naknade za rad predsednika i članova komisije i drugih i stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu se povećavati u 2024. godini. Možemo da razumemo to je da kažem odrednica neke uštede i da to zaslužuje neku pažnju i da kažemo i sa naše strane podršku.

Zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada i stava 1. ovog člana radi smanjenja izdataka po ovom osnovu i u tom cilju iniciraju izmene zakona drugih propisa opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada. To govori o tome da ste i vi svesni da postoji manipulacija sa naknadama i dobro je što se ide u kontrolu ovog troška.

U 3. stavu, kaže, direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije mogu formirati komisije i druga stalna i privremena radna tela isključivo u skladu sa posebnim zakonom. Mislim da možemo i da treba da dozvolimo još jednu mogućnost i DS predlaže da se u ovom stavu, odnosno u ovom članu doda 4. stav, koji glasi – direktni i indirektni korisnici mogu osnivati privremene, da kažem ad hok komisije u kojima članovi nemaju primanja i naknade za rad u privremenoj komisiji ako se rad komisije odvija u toku radnog vremena.

Znači, namera je dozvolimo formiranje komisija bez posebnog zakona, bez saglasnosti za posebnim zakonom u slučajevima kada nemamo dodatni trošak, ne opterećujemo budžet. Sa druge strane, ljudi ne rade van radnog vremena, a komisija je potrebna da bi odradila određene poslove zbog kojih bi unapredili poslovanje ili poboljšali situaciju kod zaposlenih.

Moram da vam kažem da je bilo vrlo interesantno da sam čuo danas od ministra da imamo jednu ekonomsku politiku koja je internacionalistička politika, sa druge strane da imamo i politiku koja se bavi neoliberalizmom i imamo i jedno i drugo. Objašnjenje je da je to jedan spoj i to znate kako liči na jedan komad velike drame, po pisanju Siniše Kovačevića našeg kolege, gde se kaže, čovek je na Skadarskom jezeru ulovio pola ribu, pola đevojku. I, šta je posle bilo? Pa, kaže, ja sam je dva meseca mrka jeo.

To vam je otprilike slika onoga što ste vi sada rekli, jer takav spoj kejnsijanizma i neoliberalne politike će sigurno dovesti do određenih problema, jer verovatno smo jedni od prvih manjih država koje se tako igra sa ekonomskom politikom. Ako mislite i dalje da je to dobra stvar, zašto onda pred javnosti ne kažete šta je to dobro od kejnsijanizma što ste direktno primenili u ekonomskoj politici, a šta je to dobro od neoliberalizma i kako imaju uticaj jedni na drugo.

Moram vam reći, ove godine, odnosno na ovoj sednici, mi ćemo se zadužiti za dodatnih, ako ste računali, dve milijarde 19 miliona 755 hiljada evra. To zaduživanje, taj novac se transferiše uglavnom iz inostranstva. Imamo određene kredite koje je potpisujemo u zemlji. Primera radi, sa „Poštanskom štedionicom“, gde je kamata, koliko, 9,1% trenutno po vrednosti euribora koji ste naveli u svojim ugovorima. Sa druge strane, imate i ugovore i sa Kinezima, u kojima plaćate obradu kredita 785 hiljada evra.

Član 20. kaže ovako – Vlada može da odluči o otpisu ili i pretvaranju u kapital potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica.

Znači, država Srbija je dala nekome pozajmicu, taj nema da vrati, postoji neko sporno potraživanje i plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, a na osnovu predloga Ministarstva nadležnog za poslove privrede, vodeći računa o fiskalnoj stabilnosti budžeta Republike Srbije.

Ovako kako je do sada vođena politika sa netransparentnim izvršenjima, zadužuje pažnju svih nas poslanika da obratimo posebnu pažnju na ovaj član Predloga zakona o budžetu za 2024. godinu. Zašto?

Ja ne bih mislio da će uvek predstavnici Vlade i predstavnici ministarstva, Ministarstva finansija, pre svega, uvek uraditi sa pažnjom dobrog domaćina ovakav jedan da kažem novčani poduhvat, tj. da se oprostimo od potraživanja koja legalno država ima.

Stoga tražim i DS predlaže da u ovom članu se doda tekst – za otpis potraživanja, odnosno naredni stav, za otpis potraživanja iz stava 1. čiji je iznos veći od 20 miliona dinara, potrebna je saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Smatram da ćemo na taj način imati dodatni uvid, kontrolu i transparentnost u vezi sa narodnim novcem koji Vlada Republike Srbije može, kako joj se daje ovlašćenje, da sama to otpiše.

Imam 21, 22. pa do 39.

Svaki ovaj član kad smo čitali i analizirali u sebi ima svoje manjkavosti, ne manjkavosti u smislu da su oni loše urađeni, nego su nedorađeni. Imaju određenu dozu rizika. Bavimo se procenom rizika u zaštiti imovine, poslovanja i ljudi i smatramo da je važno da svaki deo ovog člana i ovog stava, pošto je u pitanju zakon i velika su ovlašćenja data Vladi i Ministarstvu finansija, moraju imati našu posebnu pažnju.

U pitanju sa članom 21. koji glasi – u 2024. godini mogu se zaključiti poslovi u vezi sa finansijskim derivatima, u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorima o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi radi zaštite od promene deviznog kursa ili rizike promene kamate.

Znači, postoji rizik promena kamata i to je ono što je problem bio i za građane kada su imali problem jer su uzimali kredite u švajcarskim francima koji su odjednom naglo počeli da rastu, oni to nisu znali i to je taj rizik. Da bi se izbegao rizik u poslovanju ne samo za građane, nego i za državu, razumljivo je da Vlada ovo predlaže, ali gde se tu nalazi manjkavost, odnosno gde se nalazi rizik da samo ostane ovakav član? Nalazi se u tome zato što je moguće sklopiti poslove u vezi sa finansijskim derivatima koji će smanjiti ili otkloniti rizik promene kamatne stope, ali takvi ugovori mogu da imaju nepovoljnije finansijske efekte i opterećenja. Ovim amandmanom sprečavamo tu mogućnost.

Naime, predlažemo kao DS da se zaključeni poslovi iz stava 1. ne smeju da imaju finansijska opterećenja koja prevazilaze iznos kamata. Mislim da je ta odrednica neophodna da stoji u ovom članu.

Da nastavim samo na član 21. pa ću odmah preći na član 22. zašto je to važno, daću vam primer.

Vi možete da obezbedite rizik promene kamatne stope sa nekom fiksnom kamatnom stopom gde ćete morati da platite određenu apanažu ili obradu tog zahteva i onda na kraju kada obračunate koliko bi bila kamata u nekom periodu i koliko ste zaista to platili, može da se desi da postoje određene razlike. Na ovaj način pokušavamo da smanjimo taj rizik.

Što se tiče člana 22. koji glasi – direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava u 2024. godini obračunatu ispravku vrednosti finansijske imovine iskazuju na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad. Da, to je dobra formulacija, s tim što predlažemo da se doda stav 2. koji glasi – obračunata ispravka vrednosti nefinansijske imovine obavezan je predmet revizije DRI. Zašto? Zato što ćemo kroz taj način i kroz tu reviziju DRI kao jednog nadležnog organa za takve poslove u državi Srbiji dobiti definitivno uvid da li je to urađeno po zakonu, po propisima, da li je to urađeno na štetu ili na korist države Srbije.

Ovo je interes koji građani Srbije moraju da znaju i DS smatra da u svim ovim članovima moramo uneti određene mehanizme korektivne kako bi se u nekom drugom stepenu kontrolisao protok novca, njena potrošnja i, pre svega, otpisi dugova, a ono što je bitno ovde, ispravka vrednosti nefinansijske imovine.

Rashodizacija organa i organizacija Republike Srbije izvršavaće se preko konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih rashoda, izdatak u odnosu na utvrđene aproprijacije, odobravati plaćanja na teret budžetskih sredstava. Kao što smo rekli, smatramo da postoje netrasparentna izvršenja i ne samo u rashodima, nego smatramo da su zloupotrebe veće čak i u prihodima.

U ovom članu 23. predlažemo da se iza reči „organa“ dodaje zapeta i reč „ustanova“, zato što je, slučajno ili namerno, na ovaj način izbačen jedan deo subjekata pravnih koji su ustanove, a nisu državni organi. Prema tome, samo smo dopunili i, da kažemo, kompletirali sve moguće pravne subjekte koji mogu biti supstimirani pod ovom pravnom normom člana 23. ovog zakona.

Pored ove naše primedbe i želje da se ovaj amandman usvoji, želim da kažem da DS smatra da u organizaciji rada i trošenje izvršavanja plaćanja iz državnog budžeta mora da postoji transparentniji prikaz donošenja odluka i davanja naloga za naplatu, odnosno davanja naloga za plaćanje svim subjektima koji imaju potraživanja iz budžeta.

Zašto mislimo da treba da bude transparentnije? Zato što je transparentno do sada bilo manje-više u javnim nabavkama gde imamo, kako vi kažete, 1,4 ponuđača koji se javljaju na javne nabavke, pa nam je nejasno zašto samo 1,4, što je ozbiljno pitanje. Sa druge strane, postavlja se pred nas ozbiljna sumnja - šta se dešava sa sklopljenim ugovorima, da li se samo završavaju na osnovnim ugovorima ili imaju i svoje anekse koji doprinose dodatnom trošenju iz budžeta?

Demokratska stranka je DS. Svašta smo preživeli. Znate li koliko je DS imala svojih predsednika koje bira legitimno u ozbiljnoj, uzbudljivoj kampanji koju imamo stalno i, naravno, ima stvari koje se nama sviđaju, ne sviđaju, javnost može to da vidi, ali mi stojimo ovde ispred građana, ispred vas sa uverenjima koje nismo promenili. Mi smo stranka koja traži da ima demokratski poredak, socijalnu odgovornost i nacionalnu odgovornost. To su stvari kojima smo uvek stremili. Hvatate se za neke floskule, datume i cifre bez ikakve suštine, ali vratimo se ovim amandmanima, jer mislim da zaslužuju našu pažnju.

Na član 24. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu dali smo predlog da se u prvom redu iza reči „za“ dodaje reč „poverene“, samo čisto da vidite otprilike koliko smo ušli u detalje i razmišljamo da poboljšamo čak i tekstualno neke predloge.

„Za poslove koji su u skladu sa zakonom, znači za poslove koji su u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine vrše kao povereni, sredstva se usmeravaju itd.“ Znači, mi smo predložili da umesto ovakve formulacije bude „za poverene poslove koji se u skladu sa zakonom“ itd, a da se izbriše ovo „vrše kao povereni“, jer možete reći povereni poslovi ili to su poslovi koji se vrše kao povereni, pa vi vidite šta je bolja formulacija.

U svakom slučaju, naš amandman je više u duhu i sladu srpskog jezika i o tome vodimo računa. Doktorka Dragana Rakić, kao profesor srpskog jezika je na to ukazala i hvala joj na tome. Znači, ne samo u pitanju cifre, nego je pitanje i stila i pisanja onoga što je pred nama.

Član 25, odmah ćemo pročitati amandman, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, dajemo amandman, tako što se u trećem redu iza reči „direktnom“ dodaje reč „ili indirektnom“. O čemu se radi? Znači, imamo akt Vlade iz stava 1. ovog člana, sad da vas ne davim sa svim, deo sredstava raspoređen u okviru razdela 47 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije može se rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom korisniku budžetskih sredstava.

Ne vidimo razlog, evo ministar je tu, zašto ne bi bili i indirektni korisnici. Mogu da budu i direktni, mogu biti indirektni korisnici ili jedni i drugi. Mislim da to može da doprinese kasnije u lakšem donošenju odluka od strane onoga ko treba da donese tu odluku zato što su te odluke bitne da ne dolaze u konfrontaciju sa zakonom. Ako sad stavimo ovu formulaciju, nećemo imati razloga da kasnije menjamo ovaj član zakona ako možemo davati indirektnim korisnicima.

Nadam se da vidite nameru koja je dobra da bi se ovaj amandman prihvatio, jer zaista poboljšava ovaj zakon. Ako bi mogao ministar da da odgovor?

Nema odgovora, onda ćemo morati da malo drugačije razgovaramo sa ministrom, pa da kažemo sledeće. Recimo, malopre smo rekli da postoje neki određeni povereni poslovi ili poslovi koji su povereni, vrše se kao povereni. Narod, a i poslanici koji se nalaze ovde su poverili vršenje važnih poslova Ministarstvu finansija Republike Srbije i kao takvi imamo pravo da znamo, recimo, kako ste ukalkulisali pad inflacije i rast BDP sa 1,5% na 3,5% ako Fiskalni savet vrlo jasno u svom izveštaju kaže da je planirano zaduživanje na tržištu po veoma nepovoljnim kamatama gde će kamatne stope u evrima biti preko 7%.

Ako se radi refinansiranje osnovnih ugovora, koji imaju kamatne stope koje su manje, sa ugovorima gde su veće kamatne stope, na koji način i čime je Vlada amortizovala direktni porast i uticaj na inflaciju ovakvim refinansiranjem?

Zbog toga je važno da znamo koji su to mehanizmi koje koristite, da li su to sad kejnsijaniski ili neoliberalni? Da se ne šalimo previše sa tim, važno je da znamo na koji način se vrši ovde kontrola. Jer, ovo nije tzv. fiskalni prihod, ali je prihod kroz zaduživanje. Mi dobijamo nešto u budžet, koje ćemo raspoređivati na određene troškove. Važno je da znamo na koji način će Vlada zaustaviti inflaciju ako su kamate veće od ugovora koji se sad refinansiraju.

Opet skrećemo pažnju na jednu vrstu diskrecionog prava na trošenje sredstava po nekim određenim ekonomskim klasifikacijama. Molim vas za pažnju.

Poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, žao mi je što sad tu nije ministarka Maja Popović, Vlada donosi na predlog nadležnog ministarstva za poslove pravosuđa, nije ni gospodin Vinš. Aktom Vlade iz stava 1. ovog člana deo sredstava raspoređen u okviru Razdela 23, Ministarstvo pravde, može se rasporediti, znači ono što je sad u Ministarstvu pravde, odnosno preneti drugom korisniku budžetskih sredstava za realizaciju projekata iz nadležnosti tog budžetskog korisnika.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, za iznos prenetih sredstava umanjuje se iznos aproprijacije ekonomske klasifikacije 481, odnosno dotacije nevladinim organizacijama u okviru Razdela 23, Ministarstvo pravde. O čemu se radi?

Kada se dođe do prikupljanja neke imovine, finansijske ili bilo koje druge, poseban akt reguliše da će na osnovu odlaganja krivičnog gonjenja sva ta sredstva moći da se prebace na neka druga sredstva nekom drugom korisniku, to će se evidentirati, itd. Mene zanima zašto i zbog čega nije iz neke rezerve koju ste sebi ostavili, nego baš sa ove ekonomske klasifikacije koja se odnosi na donacije nevladinim organizacijama? Koliko se vidi ovde, tu ste odvojili negde oko 500 miliona.

Zanima me zašto i zbog čega ste napravili ovakav predlog, s obzirom da onda i ono što ste planirali da donirate nevladinim organizacijama preko ove ekonomske klasifikacije će opet doći u pitanje da li će moći da se donira, i to je upravo ono što pričamo i što smo ranije rekli u nekim predlozima za amandmane. Ne može država da preuzima obaveze a da kasnije obaveze ne ispuni.

Ovim amandmanom smo konsekventni u odnosu na amandman koji smo prethodno podneli. Znači, ugovore koje dajemo sa trećim licima i potpisujemo, moramo da izvršimo, a ne da im kažemo - znate šta, sad je došlo do određene promene, to ove godine ne možemo da uradimo. To moramo da izbegnemo.

Demokratska stranka insistira na ovome.