Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovih nekoliko minuta i da pokušam da odgovorim na neka od pitanja koja su postavljena u ovoj diskusiji. Želim da se izvinim zbog toga što nisam bio u stanju da prisustvujem celoj raspravi. Verujte, nije bio to manjak želje, nego zbog ogromnog broja obaveza.
Što se tiče ove dve tačke dnevnog reda, želeo bih da kažem da što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jedan govornik je pričao o Al Kaponeu. Želim da kažem da ovo što imate u članu 16. je baš to. Bilo je i ima zemalja gde poreska uprava i poreska policija imaju pravo da nose oružje. Mi smo odlučili, vagajući argumente "za" i "protiv", da se monopol nad upotrebom vatrenog oružja ostavi samo i isključivo našem MUP-u. Strah nas je da u slučaju da počnemo sa poreskom policijom, dođe do nekih drugih službi. Moram da kažem da je, u stvari, praksa, ako uzmete carine, u mnogim zemljama carinici, ne svi, nego oni koji imaju posebna ovlašćenja, imaju pravo da nose oružje. Činilo nam se da momenat za to nije došao u Srbiju i treba da ostavimo taj monopol isključivo MUP-u i ovlašćenim licima u tom Ministarstvu.
Zbog efikasnosti u sprovođenju prinudne naplate, pa i sprovođenju nekih pretkrivičnih postupaka, nužno je da omogućimo poreskoj policiji, i to je sledeći stav u istom članu zakona, uz saradnju sa MUP-om, može da dođe do privođenja. To dolazi iz iskustva, takva je zemlja i na taj način i ja očekujem da ćemo nekoliko naših Al Kaponea dovesti pred lice pravde i kroz porez. To je ceo smisao ove odredbe.
Što se tiče same saradnje sa MUP-om, pripremili smo sve ono što je nužno kako bi MUP i Ministarstvo finansija potpisali taj sporazum koji je predviđen zakonom, ali smo čekali da vidimo da li će ovaj cenjeni dom izglasati ove promene, tako da taj sporazum u saradnji bude potpun i da pokrije ceo zakon. U slučaju da vi ove nedelje izglasate ove izmene i dopune, u tom slučaju, ukoliko još sledeće nedelje, ta dva ministarstva će izaći veoma jasno sa načinima na koji ćemo sarađivati oko ovih veoma ozbiljnih pitanja. Sila mora da postoji, ali ona mora da se primeni sa merom i uvek na određeni način, imajući u vidu, a naročito istoriju naše zemlje, mislimo da je ovaj način koji je predložen prava mera.
Što se tiče drugih elemenata, primetićete da država kroz izmene i dopune nije samo pokušala da poveća svoju moć prema poreskim obveznicima, naravno prema onima koji krše zakon. Primetićete da veliki broj promena koje su predložene, koje su tehničke prirode, tu su da bi uskladile u potpunosti ovaj zakon, znači matični zakon poreskog postupka i tog procesnog zakona i organizacionog zakona, jer on pokriva i poresku administraciju, sa Zakonom koji je Narodna skupština izglasala pre neku nedelju, a to je Zakon o založnom pravu na pokretne stvari. Tu, ako dobro pogledamo, videćemo da država ima jedan prelazni period gde ima neke privilegije koje postoje u našoj zemlji već duže vreme prema drugim poveriocima.
Međutim, posle tog prelaznog perioda, država se tim pitanjem stavlja u jednu ravnopravnu poziciju sa drugim poveriocima i na taj način, ta poslovna klima i način poslovanja omogućiće da se približimo nekim standardima, da ne kažem evropskim, nego onima koji su normalni, gde ljudi kada posluju i kada dobiju neku pokretnu stvar kao zalogu za dati posao, neće više biti posle tog prelaznog perioda u situaciji da, hteli ne hteli, njihovo pravo na bazi koga su oni ušli u dati posao sa datim pravnim licem bude "kršen" time što država u tom postupku ima mnogo veća prava od samih privrednih subjekata.
I na taj način, mi spremamo jednu situaciju gde će država morati mnogo pedantnije da ulazi u isti proces kao druga pravna lica, da u tom registru veoma pedantno i uredno i na vreme, a ukoliko želi da polaže prava na neke pokretne stvari, ona to i upiše. Mislim da je to način na koji, rekao bih, država se svodi na svoju pravnu meru.
Treća stvar, koju bih hteo da kažem, to je da podsetim oko člana 186, samo smisao ove odredbe. Ovo nije odredba da bi krenuo neki lov na veštice, ovo nije odredba da bi se na mala vrata krenulo na neka ispitivanja, poreklo imovine. Ukoliko ima apetita i želje za to, onda mislim da relevantne političke partije treba to da pokrenu. To nije ovo što je ovde predloženo. Veoma je važno za našu zemlju da razdvojimo dobro. Ono što je predmet krivičnog postupka, tamo gde je kršen zakon, gde je možda bilo nekih štetnih pojava. Imali smo u poreskom smislu mere koje same po sebi moraju da budu jednokratne. Mera koja se ovde predlaže je nešto što treba da se primeni u jednom normalnom postupku, koji će postojati u godinama koje dolaze, i znam da će uvek biti ljudi koji će reći da još nije vreme Srbiji da se uvede red, da još nije vreme jer nema dovoljno poverenja da ljudi... da još nije vreme jer postoji rizik da ceo kapital izađe, da se plasira na drugom mestu, a ne u našoj zemlji.
Znam da ima argumenata za to, ali i zbog toga Poreska uprava, moje Ministarstvo i cela Vlada, i društvo, su na ispitu da sprovedu na valjan način jednu ovakvu odredbu da sa jedne strane omogućimo ogromnoj većini ljudi. Verujte broj kontakata pokazuje da je ogromna većina ljudi spremna da podvuče tu liniju, da počne da prikazuje svoju pravu ekonomsku snagu. Naročito, što je i te kako važno da za lokalne samouprave imamo realnu evidenciju nekretnina, jer taj prihod je u punom iznosu prihod lokalnih samouprava. I te kako imamo uporedno iskustvo, i ono što je nekada bilo u Srbiji, taj izvor prihoda će biti veoma važan izvor prihoda lokalne samouprave.
Na taj način pojačaćemo budžete lokalne samouprave, a istovremeno približićemo se nečemu što nije predmet sporenja, a to je da porez treba da bude plaćen prema ekonomskoj snazi. Sve je posle pitanje stope progresivnosti koje treba da postoje u jednom društvu. Bilo je nekih promena u Zakonu o porezu na dohodak građana koji su izglasani u ovom domu u novembru prošle godine. Nije vreme za jednu veliku stopu progresivnosti, čini mi se u ovom društvu, ali jednostavno bi dovelo do sive zone, ali ona treba da postoji u smislu oporezivanja prema realnoj ekonomskoj snazi.
To je ono što treba da obezbedi ovaj član 186. Isto tako, i tu bi se vratio na Al Kaponea, da se onda odvoji to žito veliko od malog kukolja koji će ostati, ljudi, fizičkih lica, koji neće hteti da država stane iza njih, koji će na način koji će biti svojestven ostati u sivoj zoni, jer jednostavno neće moći da demonstriraju ko je ta legalna aktivnost koja im omogućava da crpe date prihode, a samim tim i imovinu. Onda očekujemo da 2004. godine, sa mnogo manjim brojem ljudi, moram da kažem da u raznoraznim sredinama podosta je jasno i videćemo to 2004. godine. Onda, cela težina države i oštrica zakona, naročito ovog poreskog, sa svim onim podosta teškim kaznama da se okrene prema njima.
To će biti pravda, nešto što će nas, siguran sam, približiti nekom idealu pravične Srbije gde svi treba da plate porez, umeren, ali da moraju da ga plaćaju i prema njihovoj snazi, a da oni koji izbegavaju i na taj način prebacuju na mnogo slabije ceo teret održavanja jedne države koja ima mnogo problema, prema njima država treba da se ophodi kao svuda u svetu, sa velikom oštrinom. Ovo je način na koji mi omogućavamo da se ta velika većina odvoji od te male manjine. To je smisao člana 186. Veoma je važno, i slažem se sa poslanikom koji je govorio o tome, Pal Šandor, da je veoma važno da se dokaže da oni koji poštuju zakon, ne samo da nisu više na meti od onih koji ga ne poštuju, nego da ih država i te kako poštuje, obezbeđuje njihovu privatnost, i zbog bezbedonosnih i drugih razloga.
U svakom slučaju mogu da kažem da na unutrašnjem planu izuzetno jasno stavljam do znanja, ne samo onima koji su dobili, a nema ih mnogo, ovlašćenja da se bave na veoma centrlaizovan način prijavama evidentiranja ove imovine, da bilo kakvo kršenje te privatnosti će imati direktne i ozbiljne posledice po njih same. Ovo nije predmet za medije, nije predmet za recitiranje, ovo je predmet koji će ići samo u centrale do jednog malog broja ljudi i kroz bar-kodove i samo obrada tih podataka će biti podeljena, tako da jedan broj ljudi, ne želim da vam kažem koliko ih je, ali manje nego prsti na jednoj ruci, koji imaju i mogućnost da pristupe i da imaju objedinjenu sliku datog poreskog obveznika.
Primetićete, još jedna stvar koja treba da pojača mogućnost te privatnosti, to je da smo izuzeli u ovom momentu i znam da može biti to predmet pitanja, te umetničke predmete da zbog njihove procene treba, ukoliko dođe do poreske provere, treba da se uđe u dom i na neki način na lokalu krši ta privatnost. Zbog toga mi predlažemo da ono što je prava stvar i pravi izvor u ovom momentu Srbije, a to je gotovina na računu, van računa, u kešu nekretnine i ono sve što fizička lica imaju u nekoj formi, uloga i neke opreme u njihovoj profesionalnoj aktivnosti, to treba da bude predmet ovog zakona, a ne da dođe do vulgarizacije, rekao bih celog ovog veoma ozbiljnog postupka. Najzad omogućavanja poreske provere fizičkih lica i u Srbiji, zbog toga što će neko pričati o babinom prstenu i o dukatu.
To nije predmet, to nije pitanje. Pitanje je mnogo ozbiljnije. Pitanje je pravičnog oporezivanja velike većine po ekonomskoj snazi, i izolacija te male manjine koja ne želi red, koja želi da prebaci ceo teret države na druge, mnogo slabije od njih, a da za sebe crpi velike prihode time što bi izbegavali bilo kakvo oporezivanje. To je ceo smisao ovoga i zbog toga želimo da se to sprovede na jedan pravi profesionalni način i do kraja oktobra to će biti urađeno.
Što se tiče poreza na promet, ako krenemo od lizinga, naravno da ovde niko ne želi da da privilegiju finansijskom lizingu. Naprotiv, ovo je samo način da se uspostavi jednakost između bavljenja tom aktivnošću i prodajom robe. Ukoliko Narodna skupština izglasa ove promene koje su sada sa nama zbog toga što je izglasan ovaj zakon o finansijskom lizingu, onda bi ta aktivnost bila dvostruko oporezovana. Zna se ko je poreski obveznik. To je primalac lizinga, i država je dovoljno obezbeđena da tu ne dođe do poreske utaje. Tako da ne bih se složio sa onima koji kažu da to dovodi do velikih privilegija za one koji idu preko finansijskog lizinga. Naprotiv, ovo je ono što treba da omogući fiskalnu neutralnost za jednu takvu aktivnost, i ne bih se ponovo osvrnuo jer neki govornici su o tome pričali, koje su to dobre strane finansijskog lizinga i zbog čega on ne samo preduzećima, nego i javnim preduzećima, javnim službama i državi može da omogući da na pametniji način, mnogo fleksibilniji način upravlja osnovnim sredstvima.
To je nova opcija koja se otvara pred nama, i siguran sam da će omogućiti dodatne uštede. Što se tiče štampi i knjiga, tačno je da i u momentu kada je ovaj prvi talas poreske reforme predložen ovom domu, u aprilu 2001. godine, bilo je amandmana koji su predlagali da se jedan broj roba, usluga oslobode od poreza na promet. Neki poslanici su uistinu u to vreme predložili neke amandmane koji su predlagali ukidanje poreza na promet, na štampane medije.
Međutim, postoji vreme za sve. U jednom momentu trebalo je razmotriti mogućnost da javne finansije stanu na noge. Da li su one veoma jake? Ne bih tako rekao, realnost da mi u jednoj zemlji, koja se tek oporavlja od velikog propadanja, oni su u mnogo boljem stanju, ali i dalje su krhke. Zato moramo veoma obazrivo baratati i sa svim onim što se tiče i prihodne i rshodne strane, ali vreme je i zbog toga što kroz veoma žestoku konkurenciju s jedne strane, a sa druge strane čini mi se velikog konsenzusa koji će se pokazati u glasanju oko ove mere, da možda nije momenat za samo surovu utakmicu između štampanih medija, da još neko vreme, sve dok se ne učvrsti demokratija, institucije na još valjaniji način.
U našoj zemlji vredi imati kao društvo i svi građani jedan ustupak prema tim veoma specifičnim ljudima i toj aktivnosti štampanih medija, koji vrše jednu veoma važnu funkciju u jednoj demokratiji, a to je da nas na objektiavn način informišu.
Zbog toga, primetićete, nema nikakvih odredbi, niti bilo kakve komisije, niti cenzora, koji bi rekli o ovome glasamo "da", a o ovome glasamo "ne". Naravno, pripremajući se za razgovor sa glavnim i odgovornim urednicima, koji su ovo pripremili, naročito premijer Živković koji je snažno podržao ovu meru, gledali smo na koji način možemo omogućiti da glasila koja šire rasnu ili drugu formu netrpeljivosti, religioznu npr, na koji način možemo da ih izbegnemo a da ne govorim o pornografiji.
Međutim, uočeno je da tu postoje drugi zakoni. Imamo zakon koji ste ovde izglasali ranije i koji je omogućio da se to eliminiše, da ne bude ni moguće kao registrovanje, a drugo - ovo će pokriti samo one koji imaju valjanu registraciju, a to već samo po sebi eliminiše sve one koji krše mnoga od tih demokratskih načela o kojima sam govorio malopre. Samim tim, u stanju smo da oslobodimo to u načelu.
Na minut ću se osvrnuti na pitanje koje se stalno pokreće, na koje se stalno vraćamo, ako govorimo o poreskoj politici, ako ima i jedne teme koja je uvek prisutna, ne samo kod nas, nego svuda gde se uopšte priča o porezu, onda je to - da li nam je potrebna niža stopa za nešto, da li nešto treba osloboditi poreza.
Argumenti koje smo ponovo čuli jednostavno nisu podržani činjenicama. To je da oni koji misle da je poresko oslobađanje način na koji se može pomoći jedna socijalna grupa, i samo ona, da je na neki način poresko oslobađanje i način na koji se sprovodi socijalna politika, onda bih rekao da imamo to već u Srbiji i to ne samo u vreme prošlog režim nego bogami u poslednje dve godine, dosta dokaza da je poresko oslobađanje u stvari jedna regresivna mera, ili prevedeno na srpski - u stvari od poreskog oslobađanja najviše dobijaju oni koji su ekonomski snažniji. To može da izgleda kao paradoks, ali to je zbog toga što to poresko oslobađanje ide i daje se kao neka forma subvencije na isti način svima, znači i bogatima i siromašnima.
Kada govorimo o pelenama i drugim stvarima za bebe, naravno da to izgleda logično, naravno da je demografija važna, da je bitan prirodan priraštaj, a veliki problem je u našoj zemlji, ali pitanje je da li je to najefikasniji način, jer se na taj način onda oslobađa teoretski tj. smanjuje teoretski cena ali se ona smanjuje za sve, i za one koji mogu da podnesu veću cenu kao i za one za koje je ona danas problem.
Zbog toga ću navesti jedan primer koji pokazuje da veoma obazrivo treba baratiti sa tim poreskim oslobađanjima. Mi imamo mnogo efikasniji način da sprovedemo tu socijalnu politiku, na pravi način, a to je na rashodnoj strani budžeta, sa kriterijumima koje je moja koleginica Gordana Matković predložila ovom domu, i jedan broj zakona koji ste izglasali upravo to i nudi, tako da se bolje cilja pomoć onim porodicama, samo onim socijalnim grupama i samo onima kojima je ta pomoć potrebna.
Tako, mnogo se više može pomoći u dinarima kada se bolje cilja nego jednom merom koje je poresko oslobađanje, koja na isti način tretira sve. Ali, onda ćete mi reći - pa, onda, gde je tu kontradikcija? Zar niste u čistoj kontradikciji kada govorite o tome i danas predlažete oslobađanje od poreza na promet na štampu.
Tu je problem u tome što je teško zamisliti, imajući u vidu prilike u društvu, na koji način bi se mogla sprovesti jedna politika na rashodnoj strani prema medijima. Možemo veoma lako videti da ako pokušamo da primenimo ovo o čemu sam malopre govorio i na medije onda se postavlja pitanje - ko odlučuje koliko dati kom glasilu, po kojim kriterijumima, i onda bi ceo efekat te mere bio izgubljen. Zbog toga za ovaj specifičan primer primereno je ići na ovu stopu "nula" i oslobađanje od poreza na promet.
Međutim, uzmimo primer jestivog ulja. Ovaj dom je izglasao pre nekoliko meseci meru isključivanja poreza na promet na jestivo ulje. Naravno, ako pogledamo broj oslobađanja koji sada imamo u našem poreskom zakonodavstvu videćemo da imamo samo ono bez čega se ne može i bez čega bi ekonomisti rekli - ono što je neelastično, znači gde imate velika ili niska primanja, treba vam mleko, treba vam hleb, treba vam ulje, treba vam šećer, a isto tako za veoma široke slojeve našeg društva, pa i za one najsiromašnije, potrebno je to kao nužno i ta minimalna korpa danas je oslobođena od poreza na promet.
Mi smo jedina zemlja u Evropi koja ima stopu "nula" na sve te bazične namirnice, da podsetim, sveže voće i povrće, i riba i meso, mnogo toga što je omogućilo koliko - toliko bolji život, i ako pogledate to iskustvo u globalu nije loše, ako pogledamo kakva je cena tih namirnica i koliko je kupovna moć za široke slojeve našeg društva pomognuta tim merama poreske politike, koje ste usvojili.
Međutim, ni to nije neki automatizam i konstatujemo da danas, ako pogledamo pitanje jestivog ulja, kada jedna takva mera padne na neki sektor koji je u mnogo čemu kartelizovan, gde ima malo ponuđača, ili malo dalje u lancu trgovaca, onda konstatujemo da danas, prema kalkulacijama koje su izradile kolege iz Ministarstva trgovine, vidimo da ono što je bilo oslobađanje prošle godine i koje je omogućilo padanje cene jestivog ulja za nekih 10 do 15 dinara u svim prodavnicama, u nekoj meri i ne svuda imamo neke trgovce koji su u stanju da danas prodaju jestivo ulje za 58,5 dinara, dok drugi prodaju već za 10 dinara više. Zašto?
Da li oni kupuju skuplje ulje od proizvođača? Ne. Da li ono što je bilo obrazloženje koje smo čuli u javnoj debati pre dve-tri nedelje, kada se podigla cena jestivog ulja, da li i povećanje cene jestive ambalaže i sve drugo obrazlaže dovoljno ono što je bilo predloženo i sprovedeno kroz povećanu cenu jestivog ulja. Odgovorno tvrdim "ne"! Da, došlo je do datog pomeranja, ali ono se odnosi tek na jedan do dva dinara i ni u kom slučaju ne može da objasni onoliko povećanje koje smo videli.
Najbolji dokaz za to je da neki veletrgovci, neki lanci, su u stanju da prodaju, i šta je razlka? Razlika je jednostavno - neki ubiru dva do pet odsto trgovačke marže, dok drugi uzimaju 15 do 20% trgovačke marže na jestivo ulje i pitam se da li je to jedna pametna politika na dugi rok. To je njihovo pitanje, ali na taj način želim da ilustrujem da nažalost u našoj zemlji, i naravno, više tamo gde ima više katalizacije u datim sektorima, jer je onda lakše to "pratiti", da ne kažem nešto oštrije, u smislu ustanovljenja cene za potrošače, nažalost u našoj zemlji vidimo da ukidanje od poreza na promet ne samo da na dugi rok nije sigurna mera smanjenje cene za potrošače, već da omogućava povećanje trogovačkih marži, a to naravno nije ideja.
Kada na to dodate činjenicu da se ta mera primenjuje na isti način i na potrošače onda tek vidimo da su to neke mere koje su daleko od progresivnosti o kojima pričamo. I, moraćemo, a to je veoma važno pitanje koje je pokrenuo poslanik DSS-a, da pokrenemo pitanje na dodatu vrednost. Imaćemo u Narodnoj skupštini dosta brzo i debatu o tome ako dođemo do poreza na dodatu vrednost, koja su to oslobađanja, na koji način, koje su to stope, koje stope treba da imamo kada se uvede ta poslednja moderna fiskalna forma koju naša zemlja još nema i zista danas smo poslednji sa BiH u celoj Evropi bez te fiskalne forme.
Na to želim da nadovežem i rok za uvođenje fiskalnih kasa. Ne bih o tome mnogo pričao danas jer jednostavno Vlada nije usvojila jednu takvu meru. Zbog kolegijalnosti prema Vladi, sve dok Vlada ne usvoji datu meru, čak o tome uopšte ne treba pričati, ali jasno je da se spremamo na uvođenje poreza na dodatu vrednost i dodatni razlog za nešto duži rok za uvođenje fiskalnih kasa je zbog toga što je potrebno uvesti ih jednom ali dobro, i onda dolazite na teren i kažete - kada se fiskalna kasa podesi, odgovarajuće stope na data dobra, onda je veoma važno da ceo taj proces ne bude ponavljan i proveravan od strane poreske administracije više puta.
Zbog toga mora da postoji koincidencija i u datumima i u operativi u momentu kada se uvode kase, i da prevedem - veoma je važno da sve bude poznato i da sve bude stabilno u momentu kada se uvode fiskalne kase, što je naravno vezano sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji ja očekujem 1. januara 2004. godine. Biće dosta priče o tome nekom drugom prilikom.
Evo, toliko sam hteo da kažem u vezi sa ova dva zakona, a takođe vam se i zahvaljujem na pažnji i naravno apelujem na vas ponovo da izglasate i podržite ove promene. Hvala puno.
