Dame i gospodo, jedna od osnovnih tačaka u programu G17 plus predstavlja uporno zalaganje za vladavinu prava, za državu u kojoj će konačno na vlast doći pravo.
To činimo, pre svega, kroz težnju za jačanjem institucija, naročito sudstva. Tu nismo ništa originalni u odnosu na druge političke stranke u ovoj sali. Nema političke stranke u ovom parlamentu koja je to kroz svoj program isto to ne govori. Ono što razlikuje nas i neke druge političke stranke je volja i želja da kada se nađemo u poziciji, a našli smo se, da to izmenimo, mi to i činimo.
G17 plus smatra da je ovaj predlog zakona u načelu dobar, zato što ostvaruje neke od težnji koje smo mi, kao što sam rekao, u svoj program i uvrstili. Zbog toga ćemo glasati za ovaj predlog zakona, glasaćemo za izmenu Zakonika o krivičnom postupku, pre svega što to ujedno predstavlja i neminovnost.
Sam gospodin ministar je u svom uvodnom izlaganju rekao da je ovo neminovnost zbog toga što tražimo da se domaće zakonodavstvo usaglasi sa evropskim pravnim standardima, a posebno sa onim koji su sadržani u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima. Ove izmene zakona predstavljaju našu obavezu, zato što je većinu ovih konvencija i ugovora naša država ratifikovala.
Dakle, poslanička grupa G17 plus smatra da je ovaj predlog zakona u načelu prihvatljiv, kao i da je većina stavova koji su tu izraženi dobra. Naglasiću samo nekoliko. Pre svega, istakao bih poboljšanje prava okrivljenih lica lišenih slobode koja su sadržana u članu 2. Podsećam vas, tu su prilikom privođenja istražni organi dužni da saopšte licu razloge lišenja slobode i sve što mu se stavlja na teret, kao i njegova prava.
Naravno da imamo i određene primedbe na ovaj zakon, a o tome su govorili gospodin Homan i gospodin Krstin, a pre svega su se odnosile na instituciju pritvora. Međutim, neke od ovih primedbi su već ubačene u sam predlog i to će biti otklonjeno. Ovde pre svega mislim na to da se pravi razgraničenje između lakih i teških krivičnih dela, gde je predviđena kazna preko 40 godina.
Zbog svega toga smatram, kao što sam na početku rekao, da ovaj zakon predstavlja dalji doprinos uspostavljanju vladavine prava i G17 plus će glasati za ovaj zakon, uz nadu da će i ostali amandmani koji doprinose njegovom poboljšanju biti prihvaćeni. Time što ćemo glasati za ovaj zakon stavićemo se na stranu onih koji se zalažu za vladavinu prava, a nasuprot onim drugima koji su danas ovde u ovoj sali najglasniji u odbrani ljudskih prava, a koliko do juče su se zalagali da se ta prava brane, u stvari, zarđalom kašikom, valjda sve realno.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stanimirović. SRS ima na raspolaganju još 22 minuta, molili su da vam saopštim. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS smatra da je danas na dnevnom redu ovaj zakon kao rezultat i plod ucene. Naravno da mi ne očekujemo da ministar pravde izađe za govornicu i da to negira, naprosto to je činjenica koja je ovde prisutna.
SRS je jedna moderno uređena, dobro organizovana i veoma disciplinovana stranka i ona želi da državne institucije, odnosno funkcije budu isto tako organizovane i dobro uređene, pa kada neko kaže da mi nismo za to da se otkriju počinioci određenih krivičnih dela (atentat na Ibarskoj magistrali, atentat na premijera Republike Srbije), to naprosto nije tačno. A da smo se mi pitali, mi bismo već sa tim poslom možda i davno završili, odnosno izvršili bismo uticaj na one organe i institucije koje su bile dužne da vode taj postupak i da se u skladu sa zakonom to privede kraju.
Juče su neki govornici isticali da je izvršen zločin nad određenim porodicama, odnosno ljudima, i to je potpuno tačno, ali niko nije rekao da je izvršen jedan zločin i niko se ne zalaže da se izvrši odbrana - zločin nad prof.dr Vojislavom Šešeljem koji se nalazi već 15 meseci u Haškom tribunalu, bez ikakvih ljudskih prava. Znači, potpuno su njegove slobode i prava ograničena, a nijedan od govornika nije našao za shodno jednu rečenicu da kaže da bi se bar u perspektivi trebalo zalagati da se i to učini, odnosno taj problem razreši.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, kao što je rekao moj uvaženi kolega narodni poslanik Nemanja Šarović, mogao bi se podeliti na dva dela. Jedan deo je izmena zbog određenih institucija koje više ne postoje i mi nemamo nikakvih primedbi, naprosto to treba tako uraditi i završiti. Što se tiče suštinskih izmena i promena, naravno da imamo primedbe na sve ono što je otprilike ovim zakonom i predviđeno.
U članu 8, a u vezi sa članom 43. Zakonika o krivičnom postupku, neprihvatljivo je da sudija čije se izuzeće traži sam odlučuje o tome. Naravno, u momentu kada to bude pred njim postavljeno da se rešava. Zatim, kada je u pitanju produženje pritvora, mislim da je to nedopustivo i da je to zločin prema licima koja budu okrivljena, ne kriva; znači, mi se ne zalažemo da neko ko bude izvršio određeno krivično delo ne bude adekvatno kažnjen po zakonu, nego samo za onog ko je okrivljen pritvor može da traje, čuli ste juče, i do 7,5 godina.
Mogli bismo donekle da razumemo ukoliko vi ostvarujete određenu saradnju sa Haškim tribunalom, i ukoliko bi lica u Haškom tribunalu bila vraćena da se postupak vodi pred našim sudovima, u tom smislu, a jedino kod njih je poznato da toliko dugo pritvor može da traje, a da se ne pokrene krivični postupak.
Ukoliko vam je to namera, tu bismo mogli donekle da prihvatimo i da kažemo da bi to možda moglo da bude u redu.
Zatim, rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana - kaže - ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog ili njegovog branioca. Uz ovo produženje i prekid pritvora, a mislim da nije u redu i da ne treba da stoji. Takođe, u malopređašnjem objašnjenju narodnog poslanika Nemanje Šarovića čuli smo u kojim slučajevima bi možda moglo do toga da dođe.
U članu 27. ovog zakona, a u vezi sa članom 238. stav 3. reči "od pet godina" zamenjuju se rečima "do 10 godina"; radi se o tome da organi unutrašnjih poslova mogu da izvrše određene uviđajne radnje. Mislimo da to nije u redu i da bi to najbolje i najkvalitetnije završio svakako istražni sudija, a iz razloga što dobro obavljeni uviđajni postupak sigurno dovodi do efikasnijeg i pravičnijeg rešenja, odnosno do kvalitetnije presude za okrivljenog.
Otprilike, to su bile primedbe koje sam imao na ovaj zakon, s tim što ćemo u raspravi o pojedinostima govoriti o našim primedbama u vidu amandmana na pojedinačne članove. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković. Milan Stanimirović nije tu. Molim narodnog poslanika Momira Markovića da nam se obrati, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Novaković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga što sam hteo da kažem već su rekli poslanici SRS, tako da ću pokušati da malo skratim svoju diskusiju.
Jasno je da svaka država stremi usavršavanju svojih zakona. Država Srbija čije zakonodavstvo već beleži 1.000 godina i više, pisano zakonodavstvo, pogotovo ima i razloga i potrebe da svoje zakone osavremenjuje. Jasno je, isto tako, da će prvi deo ovog zakona koji se odnosi na upodobljavanje zakona u skladu sa nastalom situacijom (države Jugoslavije više nema, umesto javnog tužioca - državni tužilac itd.) SRS podržati, jer nemamo ništa protiv tog dela.
Drugi deo, koji se odnosi na nekoliko članova, jasno ukazuje da je Predlog zakona proizašao iz mukotrpnog pogađanja i debelog plaćanja koalicionom partneru, iz jedne pilićarsko-piljarske pogodbe i dogovora među vama iz obnovljenog DOS-a. Jasno je da pravosuđe nije u mogućnosti da reši predmete koji se vuku već više godina i da optužene treba držati uhapšene sve dok ne nađete način ili sudiju koji će presuditi, ne po zakonu, već po nalogu.
Srpske radikale ne zanima nijedan pojedinačni slučaj, ali ovi članovi o kojima govorim u ovom zakonu otvaraju mogućnost strahovitih zloupotreba i političkih manipulacija.
Ne možete nepripremljenost sudstva i političke apetite koalicionih partnera pokrivati zakonskim projektima koje ćete donositi u parlamentu. Zakoni u zemljama Evrope traju decenijama, a kod nas se menjaju kako se promeni politička garnitura na vlasti.
Ljudska prava i slobode u Evropi su neprikosnovene. Kod nas se u članu 146, o njemu ću malo kasnije, otvara mogućnost za više od sedam godina, 7,5 godina, a kad se uzme u obzir i stav 3. može da se protegne čak i do 10 godina pritvora. Pri tom morate imati na umu da taj čovek nije osuđen, da je samo pokrenut krivični postupak protiv njega, da može biti u pritvoru 10 godina i posle toga, ukoliko se ne utvrdi da je kriv, da mu se država izvini. Šta je sa pretpostavkom nevinosti? Šta ako vama ili nekim drugima padne na pamet sprovođenje neke nove "Sablje"? Onda imamo ponovo 10, 12, 13.000 uhapšenih i od toga optuženih pedesetak i osuđenih dvadesetak.
Nemojte da ovako donosimo zakone kojima ćemo upropastiti život makar jednog nevinog građanina ove države. Građanima Srbije je dosta zakona po volji i interesima vladajućih garnitura. Kako koja vlast preuzme kormilo, tako menja zakone. Sećate se da je ministar pravde Vladan Batić iz temelja prilagodio zakone upravo sebi i svojim političkim interesima, svojim shvatanjima pravičnosti, a ne građanima Srbije.
Ne prihvatajte ucene, jer mogu mnogo da koštaju i debelo se svete kad sa vlasti siđete i kad na vlast budu došli neki drugi i zakoni koje danas donosite počnu da važe i za neke od vas.
Pokušaću samo četiri člana da prokomentarišem i da ostavim vreme i ostalim prijavljenima za diskusiju iz SRS. Član 3. - svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom nadležnog suda. Samo deklarativno, jer kad se primeni član 146. ništa ne znači. Nevin, a ostaje u zatvoru.
U članu 5. tačka 3) - da neometano opšti sa braniocem. Danas, a biće i sutra, to neometano opštenje sa braniocem izgleda tako što će branilac imati pravo jednom nedeljno pola sata da dođe u pritvorsku jedinicu gde se nalazi pritvoreni i da sa njim porazgovara i da mu pripremi odbranu.
U tački 7) - da zahteva u svako doba da ga bez odlaganja pregleda lekar po njegovom izboru... U svim zatvorima doktor obilazi sobe jednom u 15 dana i pita da li se žali neko na nešto i to je sva medicinska briga o zatvorenicima.
Tačka 9) - da zahteva naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Znate da će bar desetak hiljada tužbi krenuti i mnogi će od njih stići do Strazbura, upravo zbog toga što je "Sablja" sprovedena onako kako je sprovedena.
O članu 146. su svi govorili, ja bih samo rekao da ovim stavom 7. istog člana - rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog ili njegovog branioca, otkaza punomoćja i izbora ili postavljanja novog branioca - upravo ovde ostaje mogućnost da se preko 7,5 godina pritvor produži.
Na kraju, član 173. Izvinjavam se, moram da požurim jer ima još dva - tri diskutanta iz SRS, pa moram i njima ostaviti vreme. Član 173. odnosi se na kažnjavanje. Šta mislite, ako vi kaznite branioca onog optuženog sa 100.000 dinara, ko će morati to da plati, pod pretpostavkom da je taj koga brani nevin. Šta mislite, ako svedok pođe kolima pa polomi nogu, ili mu se pokvari auto, pa ne bude mogao da dođe u to vreme, ko će morati da plati onih 100.000.
Mi smo apsolutno protiv toga da se kazne povećavaju, upravo što je rekao gospodin Šarović, narodni poslanik SRS, treba da se kazne primenjuju, jer lakše će platiti 5.000 i to će mu biti za pamet a za onih 100.000 moraćete prvo i njega da tužite, da bi izvukli tih 100.000. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. (Nije tu.)
Poslednji govornik prijavljen za reč je Zoran Krasić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite. Imate još 10 minuta.

Pošto svi kritikuju zakon, ja ću da krenem prvo od pohvala. Prva i epohalno dobra stvar u ovom predlogu zakona je to što je vrhovni sud republike članice postao Vrhovni sud Srbije. Druga dobra stvar je što više nemamo državnog tužioca, nego javnog tužioca. Treća dobra stvar je što više nema u zakonu - SRJ, nego - državna zajednica Srbija i Crna Gora. Četvrta pravno-tehnički dobra stvar, više nema jugoslovenskog državljanstva, pa nema ni jugoslovenskog državljanina, nego državljanina Srbije i Crne Gore. Naravno, tu se završava spisak dobrih stvari.
Nije ovo nikakva šala. Nisam preterao, ministre. Ovo je otprilike kraj spiska nekih stvari koje bi mogle da se promene u Zakoniku o krivičnom postupku, ali moram da vam kažem, pošto se sećam i znam kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku, donet je kao rezultat rada nekoliko radnih grupa, dve godine su radile na tom propisu. Problem tog zakona je bio što nije usvojen 1999. i 2000. godine kada je bio urađen, pre svega zbog sankcija i zbog protivljenja ljudi iz policije koji nisu blagonaklono gledali na ukidanje trodnevnog policijskog pritvora. Kasnije je taj tekst promenjen sa nekih pet-šest članova i to je u suštini taj tekst koji je urađen još u ono vreme.
Da biste shvatili sve primedbe koje su izrečene povodom ovog predloga zakona, a tiču se pritvora i nekih pitanja koja idu uz pritvor, samo bih vam pročitao nešto što stoji u međunarodnim dokumentima, što bi se moglo reći da su međunarodni standardi, a sve to obavezuje Republiku Srbiju.
Pa, ovako redom, kaže - okrivljeni se smatra nevinim i sa njim se mora postupati kao takvim. Okrivljeni je generički naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog, pa čak kako stoji u zakonu - i osuđenog. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona ne dokaže krivica na javnom pretresu, na kome su mu obezbeđene sve garantije potrebne za njegovu odbranu. To je Opšta deklaracija o pravima čoveka.
Svako lice koje je optuženo za krivično delo, pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena. To je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Za svakog ko je optužen za krivično delo važiće pretpostavka da je nevin sve dok se po zakonu ne dokaže da je kriv. To je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Svako lice koje je okrivljeno za krivično delo smatra se da nije krivo sve dok njegova krivica ne bude dokazana na način predviđen zakonom i utvrđena na osnovu pravosnažne sudske odluke - citat iz ustava jedne države koja je pre nekoliko godina usvojila ustav i čiji ustav važi za jedan od boljih ustava.
Dalje, niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran. Pritvaranje lica koja čekaju na suđenje nije obavezno, ali puštanje na slobodu može biti uslovljeno garantijama koje obezbeđuju dolazak lica na pretres kao i svim drugim radnjama, postupcima i drugim slučajevima, a naročito radi izvršenja presude.
Sa svakim licem koje je lišeno slobode postupa se humano i sa poštovanjem dostojanstva neodvojivog od čovekove ličnosti. Da ne ređam dalje šta je napisano u međunarodnim dokumentima koji nas obavezuju, da navedem - Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka; Kodeks ponašanja lica odgovornih za primenu zakona; Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, itd. Sve to je poništeno ovim predlogom zakona.
Predlagač je čak išao toliko daleko da je demantovao i poništio ono što stoji u članu 16. izvornog teksta zakona. To je - da svako lice za koje postoji neka sumnja da je izvršilo krivično delo ima pravo da u najkraćem roku bude izvedeno pred sud, da se postupak vodi bez odugovlačenja, i da se trajanje pritvora svede na najkraće potrebno vreme.
Ne mogu da ulazim u pogrešne prevode, u to što neko tumači da u tim propisima stoji - razumno vreme, ako ono izvorno znači - bez nepotrebnog odugovlačenja.
Ali, pravo svakog lica koje je okrivljeno, a pogotovo lica koje se nalazi u pritvoru, jeste da ima brzo i efikasno suđenje. Ni u jednom međunarodnom dokumentu to - brzo i efikasno suđenje, nije oročeno na neko vremensko trajanje. Ali, apsolutno sam siguran da brzo i efikasno suđenje, pa čak i u varijanti lošeg prevoda - razumno vreme, ne može da znači sedam i po godina, a možda i više.
To što postoje neke želje da se promeni značaj prezumpcije nevinosti ili da se prava lica lišenih slobode, bez obzira da li se radi o hapšenju ili pritvoru, na ovakav način samo deklarativno garantuju, to je drugi problem.
U tom smislu treba tumačiti i neke nove pojmove poput - očigledno upravljanje na odugovlačenje postupka. Ukoliko to branilac radi, on to radi protiv svog klijenta. On radi protiv svog klijenta. Svako neopravdano postupanje branioca je protiv njegovog klijenta ukoliko je on u pritvoru. Pa, nije valjda da neko voli da bude u pritvoru, da što duže traje postupak. Pa, nije valjda da neko želi pritvorom da praktično definiše svoju kaznu zatvora na sedam i po godina. Jer, da nema odugovlačenja, verovatno bi ga sud kaznio na neku strožiju kaznu.
Nemojte da okrećete elementarne logične stvari. Nema opravdanja za tako dug pritvor. Nema opravdanja, jer je to u suprotnosti sa prezumpcijom nevinosti. Ne možemo mi izmenama Zakonika o krivičnom postupku da rešimo probleme koji postoje u sudu, u pravosuđu. Ne možemo mi da rešimo problem što naša policija još uvek privodi ljude bez dokaza, pa se onda u istražnom postupku dolazi do nekih dokaza.
Nemojte da unakazimo Zakonik o krivičnom postupku, kako bi on ličio na statut Haškog tribunala ili na pravilnik o postupku i dokazima Haškog tribunala. Pa, zar vam ne liči ovo na propise Haškog tribunala? Haški tribunal posluje, ili kako oni kažu - procesuira po principu što se optužnica potvrdi pred sudijom pojedincem, izda nalog za hapšenje i odredi pritvor, smeste čoveka u pritvorsku jedinicu, daju velika prava samo na papiru, i onda taj tužilac u liku neke gospođe počinje sa istragom, prikuplja dokaze itd.
Razlika u odnosu na to, posle ovakvih predloženih promena Zakonika, jeste u tome što tamo istragu vodi tužilac, a ovde će da je vodi istražni sudija. Ali, sa gledišta pritvorenika njegov položaj gotovo da je identičan. Evo, imamo primer Krajišnika, kome sada počinje suđenje, posle četiri godine. Imamo primer Vojislava Šešelja kome je čak zabranjena bilo kakva komunikacija i sa decom, porodicom, rodbinom, prijateljima.
Verovatno ćemo povodom amandmana imati prilike da čitamo te smešne i tragikomične odluke. Čak sekretar suda, odnosno zamenik sekretara suda izriče neke sankcije bez disciplinskog postupka.
Tu sam hteo da pohvalim ovu izmenu koja se tiče ograničenja poseta kod pritvorenika, ukoliko je u disciplinskom postupku utvrđeno da je nešto prekoračio, i tu meru može da izrekne samo istražni sudija, odnosno veće, u zavisnosti od faze postupka.
Dajte da se razlikujemo od Haškog tribunala. Nemojte da idemo u susret Haškom tribunalu, da ličimo na njega. Međunarodni sud pravde baca drvlje i kamenje na Haški tribunal. Međunarodni krivični sud za ratne zločine, osnovan Rimskim statutom, ne želi ni da pogleda Haški tribunal. Od te nakaze se svi ograđuju, stručna javnost, svi koji se iole razumeju u ljudska prava i u sudske postupke.

Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili ... molim vas, u redu je, video sam gospodina Obradovića. Prvo reč ima ministar Stojković, kao predstavnik predlagača. Izvolite.

Gotovo svaki govornik je spominjao ovo pitanje uviđaja za krivična dela do deset godina. Želim samo da napomenem da mi i danas imamo u suštini, iako je predviđena za blaža krivična dela, činjenicu da MUP obavlja te uviđaje. Mi u svim sudovima imamo po jednog dežurnog istražnog sudiju. Kada se pojavi veći broj ovakvih slučajeva ili bi ostali bez prikupljanja tih dokaza, jer ne može da stigne i to da uradi, pogotovo da primi lica kao dežurni istražni sudija koja mu privedu da ih sasluša, i onda se najčešće praktikuje da kažu - u redu, uradite.
Onda to treba legalizovati i reći - imaju pravo, a ne sutradan kada se pojavi problem da jedni na druge prebacuju te poslove. Ovako se zna da je to urađeno i pošlo se od principa da je ipak uviđaj jedan od značajnijih materijalnih dokaza koji se pribavljaju. Druga je stvar kako će se to ocenjivati sutra na suđenju, da li su oni valjano prikupljeni ili ne, ali se pošlo od toga da je bitnije da se oni prikupe nego da se uopšte ne prikupe.
Ovde su pokretana i pitanja povodom lekarskog pregleda i tumača, šta to znači - odmah. Pa, normalno, kada se kaže - odmah, ne misli se tog trenutka, ali misli se na one relativno kratke, razumne rokove, dok dođe lekar, dok dođe tumač, dok on sve obezbedi. Ne daje se mogućnost da to traje danima ili kao do sada - da nije ni pozivan. Mislim da nije loše ovo što je dužan da mu uvek omogući pregled, jer to stoji u spisima. Vi imate veliki broj slučajeva gde se ljudi žale, prebijeni su itd, pa onda tek kada izađu iz pritvora idu u bolnicu da pribavljaju neke podatke o tome.
Ovako, svaki sudija koji dođe imao bi već na zapisniku tu činjenicu konstatovanu, pa bi otpala svaka mogućnost kasnije objašnjenja da li je bilo torture ili ne. Mislim da ovo jeste jedan od dobrih elemenata da se suzbije taj vid torture koji je kod nas bio dosta čest.
To su one osnovne stvari na koje je skoro svaki od diskutanata ukazao, pa ako bude kasnije u diskusiji pojedinačno još nekih primedbi ja ću se potruditi da odgovorim.

Dajem pauzu do 15,00 časova, a posle pauze za reč se javio zamenik predsednika poslaničke grupe SPS narodni poslanik Žarko Obradović.
(Posle pauze.)