Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kako je navedeno u obrazloženju predloženih izmena Zakonika o krivičnom postupku vidimo da one predstavljaju usaglašavanje sa određenim međunarodnim konvencijama i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima koje smo mi usvojili u ovom parlamentu, znači, sa najvažnijim međunarodnim konvencijama koje regulišu pitanja ljudskih prava, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kao i konvencijom koja reguliše pitanja torture.
U tom smislu, nije mi jasno pominjanje za ovom govornicom da predložene izmene predstavljaju povratak u srednji vek, 17. vek, da su korak unazad u oblasti ljudskih prava, ako se jasno naznačuju odredbe pomenutih konvencija sa kojima se predložene izmene Zakonika usaglašavaju.
U svakom slučaju, predložene izmene predstavljaju napredak kako u poziciji osumnjičenog u pretkrivičnom postupku, tako i u samom vođenju krivičnog postupka.
I, kada se posmatraju celovito sve ove predložene izmene Zakonika, one imaju upravo taj rezultat, znači, poboljšanje pozicije osumnjičenog i okrivljenog i efikasnost u krivičnom postupku.
No, da krenemo od pojedinih rešenja. Kada je u pitanju izmena člana 3. Zakonika o krivičnom postupku, gde je do sada bila data definicija da niko ne može biti smatran krivim dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom presudom, mogu da istaknem da je u dosadašnjim teorijskim raspravama o tome da li je to smatrano za prezumpciju nevinosti ili ne većina naših uvaženih pravnih teoretičara smatrala da to nije uvaženo kao prezumpcija nevinosti i da to da niko ne može biti smatran krivim i da se smatra nevinim ne predstavlja isto.
Upravo, sada predložena izmena - da će se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda - predstavlja poboljšanje. Upravo je pitanje pozicije osumnjičenog i okrivljenog i toga da li se on smatrao nevinim dok se ne donese pravosnažna presuda bilo veoma sporno do sada.
Svi smo svedoci da kod nas u Srbiji nije postojao propis koji zabranjuje javni pritisak koji postoji u toku suđenja. Uglavnom, taj pritisak je postojao preko medija, inspirisan od strane pojedinih političkih subjekata, ukoliko su se postupci vodili protiv pojedinih političkih protivnika ili neistomišljenika.
U Evropi je pitanje zabrane javnog pritiska na osumnjičenog ili okrivljenog u toku postupka regulisano. Upravo zbog toga problema što taj propis nije bio donet, imali smo situaciju da je većina optuženih, dok još nije okončan postupak, u javnosti već smatrana i oglašena krivim i teško je bilo pored tog pritiska javnosti zamisliti da bi sudovi donosili odluke kojima bi eventualno oslobađali od odgovornosti takva lica.
Zato je ovo rešenje da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom presudom - dobro, jer ono će bitno promeniti poziciju optuženog u toku postupka. I, naravno, u nekom narednom periodu mi očekujemo izmene krivičnog zakonika u tom delu koji sada, pogotovu kada je u pitanju pritvor, nije adekvatan ovoj definiciji.
Kada je u pitanju onemogućavanje torture u pretkrivičnom postupku, a njoj su osumnjičeni bili do sada izloženi prilikom lišavanja slobode, ove odredbe člana 5. koje se menjaju zaista predstavljaju unapređenje. Znači, licu lišenom slobode, pored toga što mu se predočava koji su razlozi za lišenje slobode, mora se predočiti šta mu se sve stavlja na teret, prilikom lišenja slobode.
To je jako važno, jer se time omogućava osumnjičenom da da adekvatan iskaz, a na neki način je već započeo svoju odbranu u pretkrivičnom postupku.
Da ne govorim o činjenici da mu se mora omogućiti da neometano opšti sa braniocem i da branilac mora da prisustvuje njegovom saslušanju, i da se o njegovom lišenju obaveste lica po njegovom izboru. To je vrlo bitno, jer treba omogućiti osumnjičenom da se obrati i da kontaktira sa licem u koje ima najviše poverenja.
Problem torture koji je do sada postojao u pretkrivičnom postupku ne treba posebno ovde isticati. Treba spomenuti samo akciju "Sablja". Neko je ovde rekao - zašto se spominje akcija "Sablja". Potrebno je spominjati akciju "Sablja" i potrebno je spominjati kakva je bila pozicija osumnjičenih i privedenih lica, znači, lica lišenih slobode u toku tog postupka; kako je onemogućen bio kontakt sa braniocem i na koji način je sprečavano da se sa braniocem kontaktira i na koji način je dolazilo do klasične iznude iskaza. Upravo izostanak ovih odredaba koje se sada unose u izmene i dopune zakona omogućuje da se u toku prvog saslušanja osumnjičenog jednom klasičnom manipulacijom dolazi do onih iskaza koji odgovaraju policiji.
Što se tiče odredaba koje regulišu efikasnost samog krivičnog postupka i davanja većih mogućnosti sudiji da upravlja postupkom, ovde je više puta isticano i kritikovano zašto su povećane kazne za svedoke, za branioca, za veštake.
Želeo bih, kao neko ko je radio u praksi, da istaknem da je većina tih rešenja o kažnjavanju koja su donošena bilo zbog toga što se svedok nije odazvao pozivu, bilo zbog toga što veštak nije blagovremeno uradio svoj nalaz ili što je branilac izostao sa pretresa, uglavnom bila stavljena van snage, jer ove kazne koje su do sada bile propisivane jednim delom uticale su na prevenciju. Svedok se ne odazove pozivu, veštak ne uradi blagovremeno nalaz, sudija izrekne kaznu; nakon toga, uglavnom se svedok pojavljuje na saslušanju i kazna se stavlja van snage.
Povećanje ove kazne uglavnom će imati taj preventivan uticaj da će se svedoci, suočeni sa činjenicom koja je visina kazne zaprećena, odazivati na poziv suda.
Kada je u pitanju pritvor, u obrazloženju predloženih izmena zakona kada govorimo o razlozima za pritvor, obaveznim i fakultativnim, vidimo da se pitanje obaveznog pritvora, pritvora koji se mora izreći ukoliko je izvršeno krivično delo, za koje je po zakonu predviđena kazna do 40 godina, na neki način relativizuje. Znači, uvodi se odredba - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Vidimo u obrazloženju ovog zakona da to jeste u skladu sa međunarodnim konvencijama, a u tom smislu nemamo razloga da ne verujemo predlagaču zakona da je upravo to tako.
Međutim, želim da istaknem da je u toku samog krivičnog postupka postojao problem razloga za pritvaranje pojedinih osumnjičenih ili okrivljenih lica.
Same odredbe koje su navedene u Zakoniku o krivičnom postupku uglavnom su od strane sudija, a na pritisak policije, zloupotrebljavane i široko tumačene, a pritvor jeste mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku. Imali smo slučaj, a pogotovo u prethodnom periodu, da je veliki broj osumnjičenih i okrivljenih lica bio pritvoren, iako stvarni razlozi mera obezbeđenja prisustva nisu postojali.
U tom smislu, potrebna je edukacija sudija da se ove odredbe restriktivnije tumače i da se zaista pritvaraju lica kod kojih postoji mogućnost da bi sprečila da se istražni postupak i kasnije sam pretres dovede do kraja.
Kada su u pitanju odredbe, a to je ovde takođe spomenuto, o pravu na lekara, velike su zloupotrebe postojale u prethodnom periodu baš po tom pitanju. Upravo je činjenica da nije postojala obaveza lekarskog pregleda u pretkrivičnom postupku, a mi vidimo da se to sada uvodi, omogućavala policiji da primenom sile, iznudom dolazi do iskaza koji njoj odgovara, a osumnjičeni je, uplašen tom pretnjom koja je postojala, izbegavao da istražnom sudiji prijavljuje da li je prema njemu vršena tortura i na koji način je davao iskaz u toku postupka.
Želeo bih da istaknem jednu važnu odredbu koja se ovde unosi, a to je odredba da sada javni tužilac, ali uz saglasnost suda, može da odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora od tri godine. Po sadašnjem zakonu, pre ovih izmena, ovo je bilo veliko ovlašćenje tužioca, koji je mogao krajnje arbitrarno da utiče na tok postupka i da neka lica faktički oslobodi od krivičnog gonjenja, amnestira. Upravo činjenica da se sada to mora raditi uz saglasnost suda doprineće da se to veliko ovlašćenje tužioca kontroliše.
Naravno, dobra odredba je to da se onim licima koja su na neki način zavisna npr. od alkohola, opojnih droga, omogućava da se podvrgnu određenom tretmanu i da se resocijalizuju u drugom postupku.
Istakao bih još jednu odredbu koja je predstavljala do sada problem u krivičnom postupku, a to je taj rok za pripremanje odbrane. Iako je on propisan u Zakonu o krivičnom postupku kao rok od osam dana, uglavnom nije poštovan. Davan je ili kraći rok, a ako se dolazilo na pretres i tražilo odlaganje zbog toga što je kraći rok određen sudije uglavnom tu nisu postupale. Sada se produžuje rok za najteža krivična dela na najmanje 15 dana; mislimo da je to dobro rešenje, jer postoje krivična dela zbog čije složenosti odbrana ne može da se pripremi u tako kratkom roku.
Ove odredbe, bez obzira na kritiku koja je sa ove govornice upućivana, predstavljaju napredak i mi verujemo da će se u tom pravcu i dalje nastaviti i da će se izmene krivičnog zakonodavstva ostvarivati dalje u pravcu zaštite ljudskih prava i pozicije samog osumnjičenog i okrivljenog. U tom smislu, DSS će ove izmene podržati, sa nadom da će učiniti pravosuđe efikasnijim i da će na sve te odluke i na sam postupak uticati ove predložene izmene, da se što pre okončaju, i da ova odredba koja govori o produženju pritvora faktički neće zaživeti u praksi. Hvala.