Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Okrivljeni, kao stranka u postupku, ima pravo da mu sudi zakonom ustanovljeni sud, koji je nezavisan i nepristrasan. Uvek kada posumnja u nepristrasnost i neobjektivnost ima pravo da traži izuzeće postupajućeg sudije. To je pravilo u svim postupcima, bil da su u pitanju krivični ili parnični.
Postojeći tekst člana 43. na potpuno zadovoljavajući način reguliše situaciju kada se podnese zahtev za izuzeće, kako predsednika suda, sudija i sudija višeg suda, tako i u fazi glavnog pretresa. Potpuno je nepotrebno da se pravi intervencija ovim predlogom zakona i da se ubacuje nešto što je, u suštini, pravno besmisleno.
Pogledajte na šta će da liči taj stav 5. kada se ubaci ovaj tekst koji se predlaže. To ispada ovako: "Ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbama člana 42. st. 3, 5. i 6..." Stav 3. govori da se zahtev za izuzeće predsednika može podneti u roku od pet dana od prijema poziva za glavni pretres; stav 5. govori da stranke i branilac mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije; stav 6: "Stranka i branilac dužni su da u zahtevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće", a u drugoj rečenici stoji da ne sme da se ponovi razlog. Sve je obuhvaćeno.
Sada je problem što je neko zaključio da postoje i zahtevi iz kojih proističe da su očigledno usmereni na odugovlačenje postupka. Moram da kažem da se član 43. odnosi kako na okrivljenog koji se brani sa slobode, tako i na okrivljenog koji se nalazi u pritvoru. Ako se nalazi u pritvoru, on već trpi sankciju što je lišen mogućnosti da se slobodno kreće, lišen je slobode. Svako neosnovano, neopravdano podnošenje zahteva za izuzeće direktno njega pogađa i najviše njega pogađa. Ukoliko se radi o okrivljenom koji se brani sa slobode, opet njega pogađa, jer živi sa činjenicom da je osumnjičen, okrivljen ili optužen, verovatno optužen, i verovatno mu nije prijatno što se taj postupak razvlači, pa nema ni interesa da podnosi neosnovane i očigledne zahteve, kako vi rekoste, da se odugovlači postupak.
Ako neko misli da će na taj način da dođe u situaciju da zastari mogućnost krivičnog gonjenja, grdno se vara. Toliko instrumenata postoji u sudu da krivični postupak koji je pokrenut mora na neki način da se okonča, da li osuđujućom presudom, da li oslobađajućom. Ne sporim da ima i situacija kada zastari krivično gonjenje. U potpunosti se slažem.
Na Odboru imamo jedan predmet gde se traži razrešenje sudije zbog toga što je odlučio da je nastupila apsolutna zastarelost, a u stvari je relativna zastarelost. Moram da vam kažem da čovek apsolutno nije kriv, jer se radi o nekim delima i o nekim predmetima sa Kosova i Metohije. Ukoliko je Skupština mogla da amnestira, verovatno je i on mogao da napravi tu grešku, s obzirom da izvorno radi parnicu, ne krivicu. Ali, da ne ulazimo u to, to je odnos sudije i predsednika suda. U suštini, taj je problem u tom predmetu. Znači, ne postoje interesi.
Ono drugo što me buni, to je što ste kao momenat uzeli - od otvaranja zasedanja, kada je u pitanju veće. Verovatno ćete da se složite da se pojam i reč "zasedanja" u celom Zakoniku o krivičnom postupku verovatno pojavljuje na tri mesta.
Jedno od tih je da veće veća i glasa na tajnom zasedanju. Zašto ste vezali za jedan momenat od koga apsolutno ništa nije zavisilo? Da ste vezali za početak neke faze postupka, to bih shvatio. Ali, ako ste upotrebili termin "zasedanja", mislim da je pogrešan termin, kao što je pogrešan termin dat i u jednom od amandmana, koji ništa ne precizira.
Ono protiv čega sam - nemojte na ovaj način da nekome uskraćujete pravo da traži izuzeće, jer će svaki od advokata koji se nalazi u ovoj sali da vam ukaže na najmanje pet predmeta koje je imao u praksi, gde je tražio izuzeće sudije, gde je to odbacivano, odbijano kao neosnovano, a da je kasnije po reviziji ili po nekom rešenju ukidano i videlo se da je glavni razlog nedostatka presude upravo što sudija nije mogao da bude objektivan i nepristrasan. Nemojte na ovakav način da izbacujete to. Sud može da se zaštiti od neosnovanih i neopravdanih zahteva koji možda imaju za cilj odugovlačenje, ali odugovlačenje uvek pogađa okrivljenog.

Da li još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pošto moje kolege nisu uspele da ubede ministra da u ime Vlade prihvati amandman na član 8. ovog zakona, iako su zaista vrlo iscrpno obrazložili razloge zbog kojih je kolega Miljko Četrović podneo amandman na član 8. zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, pokušaću da budem ubedljivija.
Zaista je besmisleno ovo što ste menjali u članu 43. u tački 5), gde stoji: "Ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. st. 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće". U prethodnom tekstu je stajalo: "a na glavnom pretresu" i ne vidim zbog čega se ovo menjalo; mada je nastavak još besmisleniji: "U donošenju tog rešenja na glavnom pretresu", odnosno sada - "od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži".
Ova odredba otvara velike mogućnosti zloupotrebe i instrumentalizacije sudova u političke svrhe. Mi dobro znamo, mi srpski radikali smo na sopstvenoj koži osetili kako izgleda instrumentalizacija sudova u političke svrhe. Upravo iz tog razloga, zbog one narodne "koga su zmije ujedale i guštera se plaši", predlažemo da, ukoliko ministar neće, kolege narodni poslanici obrate pažnju na ovo što govorimo i da prihvate ovaj amandman, jer on zaista ima smisla. Ne dao vam bog da vi na sopstvenoj koži od sudova doživite ono što je SRS, počev od predsednika stranke pa dalje, doživljavala od sudova i sudija, naravno pojedinih, ne mislim na sve sudije.
Konkretno, kolega Krasić je spominjao da ima dosta slučajeva u praksi i da mogu kolege advokati u ovoj sali i izvan sale da kažu koliko puta su predlagali izuzeće nekog sudije, pa su ti zahtevi bili odbijani, a kasnije se ispostavilo da je osnovni razlog zahteva za izuzeće bio nepristrasnost sudija.
Mi u SRS smo imali konkretne primere. Tražili smo izuzeće, recimo, sudije Danka Lauševića u Petom opštinskom sudu. Čak smo tražili, odnosno inicirali razrešenje tog sudije. To je bilo pre dve godine. Ni oni pre vas, ni vi sada, niko se ne oglašava, a presuda koju je gospodin Danko Laušević doneo je, naravno, poništena. To je bila čisto politička presuda.
Tražili smo izuzeće sudije Ljiljane Mihajlović, sudije Četvrtog opštinskog suda. Tadašnji predsednik Četvrtog opštinskog suda Đorđe Mirković je odbio taj naš zahtev, naravno, nije uvažio obrazloženje koje smo vrlo osnovano dali u tom zahtevu i kazali smo da je sudija Ljiljana Mihajlović, nažalost, politički instrumentalizovan sudija.
Znali smo i rekli smo to da je prvostepenu presudu pisala u kabinetu tadašnjeg ministra Batića sa njim skupa, ali naravno, sve to nije doprlo do svesti i savesti gospodina Mirkovića i zato on danas nije predsednik Četvrtog opštinskog suda. Zato se protiv njega vode odgovarajući postupci, ali gospođa Ljiljana Mihajlović je postupala u tom predmetu, pa je donela jednu presudu, pa je donela drugu presudu, pa je sada po reviziji Vrhovnog suda Srbije sve to vraćeno na početak. Zahtev za reviziju je prihvaćen, ovo što sam sada govorila odnosilo se na parnicu, ali postupak je isti i odnosilo se na presudu, vezano za iseljenje SRS iz zgrade Magistrata, koji je, ispostavilo se, bio potpuno neosnovan. Da je sudija Đorđe Mirković prihvatio naš predlog za izuzeće sudije Ljiljane Mihajlović, onda se takve stvari ne bi dešavale.
Zato bi bilo dobro da se ovaj amandman prihvati, da ne prođete kroz loša iskustva kroz koja smo mi prošli, da ne dozvolite sudijama i predsednicima sudova da zloupotrebljavaju propise, da ne dozvolite našim kolegama, eventualno, funkcionerima vladajuće stranke, govorim o vama sada, o nekima koji su bili pre vas ili će doći posle vas, a oni koji će doći posle vas naravno neće zloupotrebljavati ni sudove ni funkcije. Zato vas molim, gospodine ministre, razmislite ako ne vi, onda kolege poslanici, prihvatite ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što TV Srbija prenosi ovo zasedanje. Nadam se da će veliki broj sudija, tužilaca i advokata imati priliku da danas čuju o nekim novim predloženim odredbama izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ostavljanje ovako široke mogućnosti za brojne zloupotrebe je veoma opasno. Nije trebalo dirati pobočno i zadirati u postojeći Zakonik o krivičnom postupku. Zakonik o krivičnom postupku po ovoj odredbi bi bio daleko bolji i uredio bi način izuzeća sudija i javnih tužilaca u predmetima gde oni postupaju i gde za to ima osnova i razloga. Onemogućiti strankama, dakle, i optuženom, pa i tužiocu, da traže izuzeće sudije pojedinca u veću koji sudi je apsolutno nelogično i neprihvatljivo.
Vidim da se predlaže da izuzeće može biti traženo od momenta otvaranja glavnog pretresa. Dame i gospodo, šta će se desiti ako nekom promakne, ili optuženom ili javnom tužiocu, da utvrdi da je postupajući sudija vršio uviđaj ili da je sprovodio istragu, a da prethodno niko nije stavio primedbu, i da se optužnica zasniva na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i da veće donosi odluku na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, koje je utvrđeno u toku istrage.
Zato nije trebalo ovde intervenisati, jer je postojeće rešenje daleko bolje a vi znate da smo mi zemlja u tranziciji, znate da se na sudove vrši žestok pritisak od raznih subjekata, bilo pravnih, bilo fizičkih lica, rođaka, prijatelja, kumova, pa ako se to naknadno otkrije, ako se dokaže u toku glavnog pretresa, stavi se prigovor za izuzeće sudije ili izuzeće celog suda, odnosno veća, u tom slučaju nema pravo da izjavi žalbu na to rešenje. Sa druge strane, ako se traži izuzeće pojedinca u veću, taj pojedinac sada može da učestvuje u odlučivanju.
Dobro je da ovo sluša pravnička javnost, drago mi je, gospodin ministar Stojković je dugogodišnji sudija i bio je advokat doskora, dok nije postao ministar, i ne bi se moglo reći da on ove nelogičnosti ne uviđa i ne primećuje.
Prema tome, dame i gospodo, treba prihvatiti predloženi amandman, jer će ovo u pravničkoj javnosti izazvati oštre osude. Nije mi jasno ko je učestvovao u predlogu ove norme, koja u praksi dugo ne može da zaživi a ni ceo zakon, odnosno Predlog zakona. Mislim da ima dovoljno razloga da se ovaj amandman prihvati i da treba dati pravo strankama u postupku da traže izuzeće u toku celog postupka.
Naravno, tamo gde se zahtev pokaže kao neosnovan, veće će ga odbiti kao neosnovan, ali isključiti mogućnost da se izjavi žalba ili da se isključi sudija za koga se traži izuzeće, to apsolutno nije moguće da zaživi u praksi, jer ovo neće naići na odobravanje i na prihvatanje od strane sudova, tužilaca, advokature i samih učesnika u postupku, a i optuženih.

Da li se još neko javlja za reč? Da li ste se vi javljali po amandmanu? Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom je predviđeno brisanje stava 5. u ovom članu jer od sada je ubačeno - ako je zahtev za izuzeće podnet protivno odredbi člana 42. stav 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka.

Kao prvo, Zakonikom o krivičnom postupku već je regulisano da u hitnim slučajevima, kada postoji opasnost od odlaganja preduzimanja nekih radnji sudija protiv koga je podnet zahtev za izuzeće može da sprovede te radnje. Onda se postavlja pitanje zašto je ovo potrebno.

Kao drugo, ono što je jednom sudiji očigledno možda drugom sudiji neće biti toliko očigledno, pa se ovom odredbom uvodi pravna nesigurnost, što nadam se, gospodine ministre, vi ne želite.

Dalje se kaže - ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Sada me stvarno zanima da mi objasnite kako to može delimično da se odbaci. Očigledno je da je ovo umetnuto ovde gde ne pripada, na jedan potpuno veštački način, i da se ubacivanjem ovih reči kompletan ovaj stav, da tako kažemo, čini tako pravno nemogućim.

Ono što je veoma važno, to sledi dalje, pa kaže – protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće. Od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži. Znači, koliko god da su očigledni razlozi za izuzeće, sudija koji želi da zloupotrebi svoju funkciju može to da i učini, a ne postoji nikakav pravni lek, nikakav način kojim bi se lice koje je oštećeno ovakvim postupanjem borilo protiv toga.

Pošto vidim da ne volite ove evropske konvencije, sada ćemo malo promeniti, pa kaže - svako kome su povređena prava i slobode predviđena po ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima. Znači, neophodno je bar da ste ostavili mogućnost žalbe i da ste rekli - može sudija koji postupi da odbaci, ali da predsednik suda konačnim rešenjem odlučuje o zahtevu za izuzeće. To bi donekle i moglo da se prihvati. Ovako kako ste vi to predložili ne možemo da prihvatimo. Hvala.

Hvala vama.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Po Poslovniku, izvolite, narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je jako važna tačka dnevnog reda, a da je ovde jako mali broj poslanika vladajuće koalicije, izražavam sumnju u elektronski sistem, pa vas molim da, u skladu s članom 82. stav 2, utvrdite kvorum za dalji nastavak sednice. Hvala.