Molim vas ... na zahtev poslanika Albijanića molim da svi poslanici ubace svoje kartice da proverimo kvorum još jednom. Izvolite.
Kvorum za rad Skupštine postoji... Molim vas, nikakvo brojanje, postoji kvorum za rad Skupštine.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Albijanića da se radi do 23,30 časova. Molim vas da poštujemo Poslovnik, ovo je drugi predlog, zakon je isti za sve, pobogu. Gospođo Radeta, ubacite karticu da bih mogao da konstatujem da ste prisutni.
Stavljam na glasanje predlog da se radi do 23,30 časova.
Za 121, nije glasalo četiri, od ukupno 125 poslanika.
Molim vas za malo ozbiljnosti. Nastavljamo rad.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije pravno moguć. Ministre, da li Vlada prihvata ovaj amandman?
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 14. u vezi sa članom 142. U članu 142. stav 1. propisano je da "protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od 40 godina" - ranije je tekst bio – "ako okolnosti ukazuju da se radi o slučaju za koji zakon propisuje mogućnost izricanja blaže kazne, pritvor se ne mora odrediti."
Međutim, sada je brisana ova druga rečenica pa je ostalo - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Znači, onda će se primeniti mera pritvora.
Zatim, u stavu 2. člana 142. posle tačke 4) dodata je tačka 5) koja glasi - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela izreći će se, odnosno primeniće se pritvor.
Pritvor ne sme biti opšte pravilo. Međutim, iako je rečeno da je najveća neusklađenost sa međunarodnim odredbama upravo na području pritvora, mislim da to treba brisati i predložio sam u ime SRS da se član 14, koji je u vezi sa članom 142, briše, pa molim narodne poslanike da prihvate ovaj amandman.

Zahvaljujem. Da li o ovom amandamanu  još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

Očigledno dolazimo na centralnu temu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Praktično čl. 14, 15. i 16. imaju svoj početak a to je član 133. To je glava VIII Zakonika o krivičnom postupku, koja ima naziv - Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Pa se navodi - mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu: poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.
Pritvor je verovatno najteža mera i zbog toga je u ovom nabrajanju poslednji. Ali, da se ne vraćamo na one prethodne načelne odredbe Zakonika o krivičnom postupku, mada nije zgoreg da se i to navede.
Prvi član tog zakonika kaže - ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa Krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Primat se daje tome da niko nevin ne bude osuđen. Primat se daje da niko ne bude lišen slobode bespotrebno, a međunarodni akti nas obavezuju na to, i to smo i uradili 2001. godine, praktično smo izbacili kategoriju obaveznog pritvora, koji je ranije postojao u našem Zakonu o krivičnom postupku. Ovom izmenom se na mala vrata posredno uvodi institut obaveznog pritvora. On nije tako naveden, nije tako jasno napisan, ali kada se pogleda ova intervencija koja je učinjena u članu 142. vidi se da je to bila namera predlagača, da se pritvor na neki način odredi kao nešto što je obavezno kada se radi o nekim delima za koja su propisane malo duže vremenske kazne.
Zbog toga je dodata tačka 5) u kojoj se kaže - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela. Sada u jednu procesnu formu ubacujemo nešto što se može tumačiti kao biće krivičnog dela, ili još - kvalifikacijom nekog krivičnog dela. A, radi se o materiji obezbeđenja prisustva okrivljenog radi vođenja postupka.
Shvatam predlagača da je pod pritiskom, i medija i nekih drugih faktora, ali ne mogu da shvatim da se ovakvim formulacijama daje ta diskrecija onome ko odlučuje o pritvoru. I, budite sigurni da će nam se vratiti tumačenja ovih pojmova koja su postojala u onom periodu za koji svi kažemo da je bio karakterističan po ruskoj dominaciji, tj. dominaciji ruske komunističke škole u krivičnom postupku, a koja je definitivno napuštena još 1977. godine, kada je donošen Zakon o krivičnom postupku.
Na ovaj način se vraća obavezni pritvor. Teško onom sudiji koji ne bude protumačio ovo na način kako je neko poželeo. Nije dobro da se na bazi prakse ili nekoliko propusta pojedinih istražnih sudija, možda čak i veća, kada se odlučivalo o zahtevu za određivanje pritvora, izvlači generalno neki zaključak i ide sa ovako širokim formulacijama koje dovode u pitanje prava okrivljenih.
Nije dobro, neću da vam navodim konkretne primere, gde su ljudi proveli dane i dane u pritvoru. Za vreme "Sablje" niko po 20 dana nije ni ušao da porazgovara sa njima, a oni se nalaze u pritvoru; i da ne pričam o svežim primerima gde je pritvor sredstvo pritiska da nevina osoba nešto prizna.

Po Poslovniku, narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Poštovani poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 217. stav 1. Znam da je predsednik Skupštine dobrodušan čovek, ali ipak moram upoznati javnost sa tim šta piše u stavu 1. člana 217: "Narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine". Znači, to je obaveza svih onih poslanika koji su na stalnom radu.
Hoćete i stav 2. da vam pročitam iz istog člana? Ne želim da se primenjuje ovaj stav 2. i znam da je gospodin predsednik taj koji poštuje Poslovnik i ovde zna da ga malo krši, ali pošto je više osećajan čovek nego što se oseća kao predsednik, neće primeniti stav 2.
Inače, u stavu 2. piše: "Narodnom poslaniku iz stava 1. ovog člana, koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini". Znači, treba da vam se oduzme status poslanika na stalnom radu.

Gospodine Mihajlov, očigledno je da često u različitim slučajevima dolazi do blagog kršenja, kako vi kažete, ovog stava. Ja mislim da je za rad Skupštine važnije da budemo tolerantniji. Da li tražite da se Skupština izjasni? Ne tražite, samo konstatujete.
Da li se još neko javlja povodom amandmana na član 14? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predviđeno je da se u članu 14. briše stav 2. kojim je predviđeno da se pritvor može odrediti za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.
Vidimo da u ovom članu postoji jedna neprecizna i veoma neodređena formulacija koja daje široko tumačenje ovog člana, a time omogućava i zloupotrebu instituta pritvora.
Ja sam već u načelnoj raspravi rekao da se na ovaj način uvodi još jedan vid obaveznog pritvora. To sam rekao iz razloga što ova odredba u potpunosti podseća na odredbu koja je postojala u Zakonu o krivičnom postupku od 1994. godine i ranije, gde je samo umesto formulacije "drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela" stajalo da se radi o krivičnom delu koje može izazvati uznemirenje građana.
To je bila takođe jedna široka formulacija, a znam da je i ministru poznato (pošto je tada radio u praksi) da je pored drugih razloga za određivanje pritvora uvek navođen i ovaj član ili je samo navođen ovaj član. Ako prestanu drugi razlozi za određivanje pritvora, ostajao je ovaj razlog i pritvor je trajao dokle je to sudu odgovaralo.
Zbog toga predlažem da se ovaj stav briše, jer u postojećem zakonu postoje razlozi koji omogućuju prisustvo okrivljenog i nesmetano vođenje postupka i uopšte nije potrebno da se i ovaj razlog uvede.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko se prihvati rešenje po ovom predlogu, biće jako teško svakom optuženom i osumnjičenom protiv koga bude određen pritvor.
Uvodi se jedna novina koja nije poznata našem pravu, da se u odredbi ovog predloga, u tački 5), doda: "Ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela". Zamislite ko će to da utvrdi i kolika će široka primena i zloupotreba ovde biti. Velika. Džabe će biti osumnjičenom ili optuženom da izjavljuje žalbu. Ni Vrhovni sud ove žalbe neće uvažavati. Zapamtite, ovo je jako opasno rovarenje po krivično-procesnom pravu.
Dame i gospodo, poznat mi je slučaj, neću ga imenovati, da je u akciji "Sablja" 35 lica za jedan slučaj lišeno slobode zbog toga što je osumnjičenima stavljeno na teret da su počinili krivično delo zloupotrebe i druga krivična dela i da su protivpravno prisvojili 17 miliona evra. Dame i gospodo, ne mogu ljude da pominjem ovde. Ti ljudi su u akciji "Sablja" torturisani, hapšeni, snimani, fotografisani, prema njima su primenjivane mere pritvora neosnovano, da bi se posle dva sudska veštačenja i jedne institucije Zavoda za sudska veštačenja utvrdilo da štete nema. Dame i gospodo, ulazimo u veoma teško vreme u kome naši građani moraju da strepe i da računaju da neće imati pravne zaštite u krivično-procesnom pravu.