Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, jedan veoma važan predlog zakona je ušao u skupštinsku proceduru, mada narodni poslanici i Narodna skupština nemaju dovoljno vremena za pripremu i adekvatan odgovor na ovakav predlog Vlade za izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Bili smo svedoci da su narodni poslanici bili taoci pokušaja međusobnog dogovora unutar vladajuće koalicije da ovaj predlog za izmenu zakona  bude stavljen na dnevni red.

I pored toga što će Demokratska stranka glasati za Predlog izmena Zakonika o krivičnom postupku, smatram da predložene izmene nisu u potpunosti dosledne i da ne odgovaraju ciljevima zbog kojih je Zakonik o krivičnom postupku trebalo menjati i dopunjavati. Predložene izmene ne garantuju da će se u njega uneti svi standardi na kojima su zasnovana prava zemalja Evropske unije, da se ne poštuju zaštićena prava iz međunarodnih dokumenata, koja su garantovana građanima u kaznenim postupcima, pa je zato veoma važno realizovati smisao i domet predloženih promena.

Predložene promene su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i zakonom o njenom sprovođenju, jer se Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje predviđa ukidanje npr. vojnih sudova. Vojni sudovi imaju sudije koje ne bira Visoki savet pravosuđa, sudije nisu birane od strane samih sudija, tako da ne pružaju garanciju da će se Zakonik o krivičnom postupku dosledno sprovoditi i pred vojnim sudom.

Pored toga, u izmenama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je da će zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim vojnim sudom podići vrhovni vojni tužilac. To govori da ćemo imati pred Vrhovnim vojnim sudom i vojnim sudovima dva različita postupka. S obzirom da je u Srbiji predviđen jedan krivični postupak, u Crnoj Gori drugačiji krivični postupak, postavlja se pitanje kako će veće Vrhovnog vojnog suda odlučivati u tim postupcima u zavisnosti od toga da li je okrivljeni koji dolazi pred taj sud oficir iz Crne Gore ili oficir iz Srbije. Ne postoji nijedna zemlja na svetu gde se u jednom sudu primenjuju dva krivična postupka.

Zamolio bih ministra da obrati pažnju na ovu primedbu i da mi kasnije odgovori. Zbog čega nije predložio ukidanje vojnih sudova kada Ustavna povelja predviđa ukidanje vojnih sudova, jer sudije su tamo administrativni organi koji imaju svoju komandu iznad sebe i koji o predmetima, zajedno sa tužilaštvima i organima bezbednosti, dogovaraju tok i način pokretanja i vođenja postupka.

Predložene izmene Zakonika o krivičnom postupku nedosledne su iz sledećih razloga. Pre svega, ovim izmenama nije prethodila javna rasprava u stručnoj javnosti. Društvo sudija, advokatura, nisu imali priliku da se upoznaju sa predloženim izmenama i da se o njima izjasne, da daju sugestije, primedbe u onom delu gde se krše ljudska prava, ali isto tako da podrže one izmene koje će pomoći efikasnijem radu sudova, većoj odgovornosti učesnika, odnosno stranaka u postupku, tako da se ne naruši ta ravnoteža između obaveza i prava u samom krivičnom postupku.

Na ovakav način, kako je sada predloženo, obaveze se nameću samo jednoj strani, samo okrivljenima i odbrani.

S druge strane, tužilaštvo i sud ne trpe nikakve posledice ukoliko razvlače postupak; organi gonjenja koji vrlo često zadržavaju i sprečavaju blagovremeno izvođenje dokaza, naročito kada o tim dokazima treba da daju svoje stručno mišljenje; Institut za bezbednost, koji je pod patronatom Ministarstva unutrašnjih poslova, pa mnogi okrivljeni sede neopravdano u pritvoru, u istrazi, sve dok se ne pribave dokazi od Instituta za bezbednost.

Postoji neopravdano dugo trajanje pritvora u istrazi kada tužilaštvo neodmerenim ponašanjem stavi zahtev za izvođenjem velikog broja dokaza koji nisu ni u kakvoj vezi sa zahtevom za sprovođenje istrage. To je zloupotreba procesnih ovlašćenja za koju predložene izmene i aktuelni zakon ne daju rešenje.

Mora da se spreči zloupotreba svih učesnika u krivičnom postupku podjednako i sve mere koje se predlažu moraju podjednako da omoguće i zabranu i nemogućnost sprečavanja efikasnog vođenja postupka s jedne strane, kada je to u interesu okrivljenog ili odbrane, ali sa druge strane da nametnu obavezu državnim organima da postupe blagovremeno.

Ovaj zakon nije dao odgovor na jednu postojeću, veoma nepovoljnu, situaciju po građane Srbije, a to je da lice koje je osumnjičeno, protiv koga je podneta krivična prijava može stalno da bude pod sumnjom i pod krivičnom prijavom, a da se u javnosti zloupotrebljavaju te činjenice na štetu prijavljenog lica. Zato je bilo nužno da ministar pravde u svom predlogu za izmenu Zakonika o krivičnom postupku predloži određeno trajanje i obavezu za javnog tužioca kako bi se oročilo odlučivanje o podnetoj krivičnoj prijavi i da lice koje je prijavljeno ima mogućnost da u roku od šest meseci dobije obaveštenje od nadležnog javnog tužioca da je protiv njega podneta prijava, da je o njoj odlučeno i da je prijava ili uvažena ili odbačena.

Na ovakav način postoji mogućnost da službe bezbednosti zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja u procesu podnošenjem anonimnih prijava, držanjem istih u fioci i stalnim iznošenjem podataka o podnetoj prijavi na štetu prijavljenog lica.

Inače, standardi u zemljama razvijene demokratije su da niko ne može da bude pod krivičnom prijavom u neograničenom trajanju ili do zastarelosti pokretanja postupka, što je obično dvostruko vreme od zaprećene kazne za krivično delo, što je nedopustivo.

Isto tako, Predlog zakona je propustio da uvede obavezu javnog tužioca za obelodanjivanjem dokaza. Šta to znači? To znači da državni organi koji vode postupak, ili pretkrivični ili neke istražne radnje u tim postupcima, dolaze do različitih dokaza, kako do onih koji idu na teret okrivljenog u skladu sa podnetom prijavom, tako i do onih dokaza koji idu u korist okrivljenom.

Mora da postoji u zakonu obaveza državnog organa, odnosno javnog tužioca da sve dokaze do kojih je došao u postupku prikupljanja ili provere krivične prijave iznese uz zahtev za pokretanje krivičnog postupka, pa bi tako u članu 3. ili 5, gde se okrivljeni upoznaje sa svojim pravima i procesnim ovlašćenjima, bio u obavezi, sem toga što istražni sudija kaže okrivljenom za šta ga tužilac tereti, koje dokaze je tužilaštvo prikupilo u skladu sa podnetom prijavom i podnetim zahtevom za pokretanje postupka, da ga obavesti i o dokazima koji okrivljenom idu u korist i koje može koristiti u svojoj odbrani. To jeste jedno od demokratskih dostignuća u zemljama razvijene Evrope.

Očekivao sam da će se promeniti i koncepcija krivičnog postupka, a to je da se istraga premesti od istražnog sudije kod javnog tužioca. Na taj način bi se sudovi rasteretili nepotrebnog vođenja mnogih postupaka i prikupljanja dokaza i nepotrebne neefikasnosti sudova i samih istraga sve do podizanja optužnice.

Ovo je važno zbog jednog psihološkog momenta, a to je odnosa okrivljenog prema sudiji. Tamo gde sud ima pravo da na osnovu istražnog načela predlaže i sam izvodi dokaze, okrivljeni ima osećaj da je sud protiv njega. U suštini, sud mora da bude iznad svih procesnih stranaka i da stranke u postupku budu okrivljeni i tužilac, da se na osnovu raspravnog načela rasprvljaju oko činjenica bitnih za donošenje odluke, a da sud samo o tome presuđuje i odlučuje. Na ovakav način vi imate neravnotežu između procesnih strana. Na jednoj strani odbranu, a sa druge strane tužioca zajedno sa sudijom, što nije dobro.

Što se tiče pritvora, slažem se sa predloženim izmenama da u složenim slučajevima u vezi sa najtežim krivičnim delima pritvor trba da traje duže i da ograničenje trajanja pritvora ne sme da bude smetnja koja će onemogućiti sud da pravilno utvrdi činjenično stanje i izvede sve potrebne dokaze.

Međutim, ne slažem se da u Zakoniku o krivičnom postupku i dalje kao razlog za određivanje pritvora budu naročito okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo. To je nedopustivo i to je u suprotnosti sa načelom pretpostavke nevinosti. Ako postoji pretpostavka nevinosti, onda je pretpostavka da niko neće vršiti krivična dela i da će poštovati zakon. Dakle, pretpostavka da će neko učiniti krivično delo i da mu zato treba odrediti pritvor je neprihvatljiva sa stanovišta dostignutih demokratskih principa i standarda. Zato predlažem, i to sam u vidu amandmana podneo, da se ovaj deo odredbe kojim se utvrđuju osnovi za utvrđivanje pritvora skine iz zakona.

Isto tako, smatram da je neprimereno da rokovi koji određuju maksimalno trajanje pritvora budu pomereni zbog ponašanja odbrane, zbog odlaganja pretresa ili otkaza punomoćja.

Naročito se protivim tome, jer Predlogom zakona nije predviđeno na koji način će se o tome odlučivati, ko će o tome odlučivati i nije predviđen dvostepeni postupak. Sam način kako će se o tome odlučivati nije predviđen, što otvara velike mogućnosti za zloupotrebe i za pritisak na sudeće veće da produžava pritvor i mimo zakonom propisanih okvira, kada nađe da su postojale okolnosti u vezi sa odugovlačenjem postupka.

Malopre sam govorio o ukidanju vojnih sudova. Ministar je razgovarao, pa želim da to podvučem još jednom. Smatram da je obaveza ove vlada bila da vojne sudove pripoji redovnim sudovima, kao specijalna odeljenja, jer nema razloga da građani Srbije za ista krivična dela odgovaraju pred sudovima različite vrste, u zavisnosti od toga da li su vojna ili građanska lica.

Ponovo podvlačim da se izmenom ovog Zakonika o krivičnom postupku predviđa da će vrhovni vojni tužilac pred Vrhovnim vojnim sudom podizati zahtev za zaštitu zakonitosti, tako da ćemo imati dva postupka pred istražnim sudom, što je nedopustivo. To je protivno i Ustavnoj povelji i zakonu o njenom sprovođenju, a i svim međunarodnim dokumentima koji garantuju prava građana da pod jednakim uslovima učestvuju u krivičnim postupcima pred sudom.

O razlozima za ovakvu izmenu Zakonika o krivičnom postupku nema ni reči u podnetom predlogu, tako da je ova izmena ostala bez obrazloženja. Čini mi se da je ministar pokušao da ovu izmenu provuče na mala vrata, jer ne veruje u Ustavnu povelju i u zakon o njenom sprovođenju i u obavezu da treba da ukine vojne sudove, kako je to Ustavnom poveljom predviđeno.

Neverica u zajedničku državu Srbije i Crne Gore se pokazuje i u nazivima nekih organa koji treba da preduzimaju radnje po ovom zakonu, pa se u obrazloženju kaže da je neizvesna budućnost državne zajednice, te stoga nema mesta nazivu ministarstva za ljudska prava, koje se nalazi u ministarskom savetu, u ovom zakonu, jer je moguće da državne zajednice neće biti u vezi sa primenom Zakonika o krivičnom postupku.

Isto tako, netačna je i tvrdnja iz obrazloženja Predloga zakona da za njegovo sprovođenje nisu potrebna nikakva dodatna sredstva. Sam ministar u svom predlogu kaže da se nisu isplaćivale naknade za obaveznu odbranu u pretkrivičnom postupku pred organima krivičnog gonjenja, a da se sada ustanovljava obaveza da se ta sredstva isplaćuju u skladu sa izmenama ovog zakona.

S obzirom da će se, u skladu sa ovim zakonom, isplaćivati ona sredstva koja su neopravdano bila prikraćena braniocima u pretkrivičnom postupku, smatram da su potrebna i dodatna sredstva, da je to trebalo napisati i napraviti proračun tih sredstava u budžetu. Na ovaj način, ovaj zakon će izazvati određeni debalans u budžetu.

Inače, pravo na obaveznu odbranu, pravo da svaki učesnik u kaznenom postupku ima pravo na advokata i pravo na besplatnu pravnu pomoć, jedno je od načela koje je DS predložila u izmeni republičkog Ustava i to je naišlo na opšti konsenzus tadašnje ustavne komisije. Mislim da ovaj zakon treba da da odgovore i na besplatnu pravnu pomoć, jer to i jeste jedan od principa na kojima se zasnivaju kazneni postupci u razvijenim demokratskim zemljama. Pravo na besplatnu pravnu pomoć, stručnu pomoć, jeste jedan od uslova na osnovu kojih treba da se usaglasi naše pravo i naše zakonodavstvo sa pravom Evropske unije.

O ostalim stvarima ću se izjašnjavati u pojedinostima, u vezi sa amandmanima koje je poslanička grupa DS podnela, a i ja lično. Samo želim da poručim aktuelnoj poslaničkoj većini, koaliciji na vlasti i ministru pravde da treba dosledno da se pridržavaju Zakonika o krivičnom postupku, a ne da koriste svoju političku poziciju i da neopravdano vrše politički pritisak na svoje političke neistomišljenike.

To se desilo prošle nedelje u Beogradu, pre nekoliko dana, kada je izvršen politički pritisak, uz zloupotrebu procesnih ovlašćenja, prema predsedniku gradske vlade gospodinu Nenadu Bogdanoviću, članu gradske vlade i potpredsedniku gradske vlade grada Beograda, uz hajku i prenošenje neistina da se radi o pritvaranju i pozivanju na informativni razgovor ovih lica. Dakle, treba da se spreči svaka zloupotreba Zakonika o krivičnom postupku.

Isto tako, treba se uzdržavati od neodmerenih izjava koje koristi gospodin Maršićanin u svojoj predizbornoj kampanji, koji ispred raznih preduzeća u Srbiji obećava da će se doneti presude u vezi sa privatizacijom i osuđujuće presude za one koji su određene firme privatizovali, mimo sudova, što govori o političkom pritisku na pravosuđe. Čudno je da se spisak firmi čija se revizija privatizacije traži poklapa sa turnejom gospodina Maršićanina; on ispred svake kapije tih firmi govori o sudskim procesima gde će izdejstvovati odgovarajuću presudu.

Kada me već pojedinci iz grupe DSS prozivaju, želim da pomenem i nedolično istupanje gospodina Mihajlova u vezi sa zvaničnom izjavom DSS o počiniocima najvećeg krivičnog dela - atentata na premijera gospodina Đinđića, gde je gospodin Mihajlov na konferenciji za štampu ukazao na pojedine učinioce krivičnog dela, na saznanje o tome da pojedina lica znaju ko su ubice premijera Đinđića. Smatram da stranka koja se zalaže za doslednu primenu Zakonika o krivičnom postupku treba da se uzdržava od takvih političkih ataka, uz zloupotrebu upravo ovako značajnog zakona.

Replika, Dušan Proroković.

Gospodine Ristiću, prvo, nisam čuo predsedničkog kandidata Dragana Maršićanina da je govorio kako će Vlada, Ministarstvo privrede ili vladajuća većina doneti presude. Govorio je samo o raskidanju ugovora i ukazivao je na neke problematične stavke u dosadašnjem toku privatizacije, u pojedinim konkretnim slučajevima. Koliko sam mogao da čujem, sud je već u nekim od tih slučajeva reagovao.
Koliko sam mogao da čujem, Agencija za privatizaciju, odnosno njen novi direktor gospodin Branko Pavlović, takođe je reagovao nekoliko puta u javnosti govoreći o tim nepravilnostima. Da li je nepravilnosti bilo ili nije, neka utvrdi sud. Isto tako, neka sud utvrdi, ukoliko je bilo nepravilnosti, ko je za to odgovoran, ili ukoliko nije bilo nepravilnosti da li je odgovoran onaj ko je taj proces pokrenuo.
Što se tiče akcije "Sablja" i svega ostalog što ste ovde izneli, Odbor za bezbednost Skupštine Srbije je već krenuo u kontrolu određenih postupaka i procedura koje su se tokom vanrednog stanja u Srbiji dešavale. Epilog toga ćemo imati vrlo skoro. Rad Odbora je oročen na 30 dana.
Moram da vas podsetim da niko nikada iz DSS nije rekao kako je Janjušević prisluškivao u interesu države i kako su to svi znali; da niko nikada iz DSS nije rekao kako je JSO ubijala u ime SPS, nije to stavio na memorandum MUP-a Srbije i nije lupio ispod toga pečat - MUP Republike Srbije i nije to izneo u javnost. To su radili neki drugi ljudi. To što je Dejan Mihajlov sve to ponovio posle niza optužbi na naš račun može nekog i da zaboli, ali Odbor za bezbednost će dati svoju reč i nadam se da će istražni organi i sudovi povodom svega toga dati svoju reč.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Živković.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije mogu se podeliti u dve kategorije. Prvu kategoriju čine kozmetičke izmene, koje su uglavnom terminološke prirode i kojima se iz ovog zakona uklanjaju reči poput SRJ, koju je Vojislav Koštunica odavno sahranio, pa nema smisla da naziv nepostojeće države i dalje egzistira u Zakoniku. Takođe, brisane su i neke druge reči, zamenjena je reč "državni tužilac" rečju "javni tužilac" i slično. SRS nije podnosila amandmane na ove članove Predloga zakona o izmenama i dopunama.
Drugu kategoriju čine suštinske izmene kojima su u velikoj meri umanjena dosadašnja ljudska prava i slobode građana Srbije. SRS je osudila ovakav predlog Vlade Srbije i smatra da su predložene izmene katastrofalne i da su morale da idu u potpuno drugom pravcu.
Naime, trebalo je rad suda učiniti bržim, lakšim, kvalitetnijim i efikasnijim, a ne zbog neefikasnosti sudova otežavati položaj okrivljenih i praktično do beskraja produžavati pritvor za okrivljene, kojima istovremeno 1. članom zakona garantujete da će biti smatrani nevinim dok se njihova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.
Radi se, dakle o krajnjem cinizmu. Za okrivljene bi bilo mnogo bolje da je zadržana postojeća zakonska formulacija o prezumpciji nevinosti i najduže moguće trajanje pritvora do četiri godine, nego što ste poboljšali formulaciju prezumpcije nevinosti i produžili u nedogled trajanje pritvora.
Ono što je meni najčudnije u ovom predlogu zakona jeste to što se donošenje zakona opravdava potrebom usaglašavanja teksta Zakonika sa evropskim pravnim standardima i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala. Kao da predlagač hoće da nam kaže da su naši standardi previše visoki, pa da ukoliko želimo u Evropu, moramo te standarde da snizimo i da ih na taj način prilagodimo evropskim.
Što se tiče samih predloženih izmena, kao prvo, kod člana 43. koji govori o izuzeću ubačena je odredba – ako je zahtev za izuzeće podnet protivno odredbi člana 42. ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba, a rešenje od otvaranja zasedanja donosi veće. Znači, od otvaranja zasedanja, takođe može učestvovati sudija čije se izuzeće traži.
Ovo jednostavno ne bi trebalo da bude ovako. Ako ste omogućili da sudija čije se izuzeće traži sam rešenjem odbacuje zahtev za izuzeće, onda ste barem morali da omogućite da postoji neki pravni lek, da se barem nekoj višoj instanci okrivljeni ili neki njegov branilac može žaliti. Na ovaj način, ako dođe do bilo kakve zloupotrebe od strane sudije, čak i ako su očigledni razlozi za postojanje izuzeća, sudija može odbaciti ovo bez prava na žalbu.
Zatim, sudske kazne za nedolazak veštaka, odnosno svedoka, povećane su čak 10 puta, odnosno maksimalna kazna je sada umesto 10.000 dinara čak 100.000 dinara. S obzirom na to da je ministar doskora radio u pravosuđu, ja sam mislio da će on znati da ovde glavni problem nije u visini kazni, već u tome što ove kazne u praksi nikada nisu primenjivane.
Vi biste, gospodine ministre, ja sam siguran, veoma lako mogli da dođete do podataka, ali sigurno je da u prethodnih pet godina više od pet puta ova kazna nije primenjena, jer čak i kada se izrekne kazna zbog neopravdanog nedolaska nekom svedoku ili veštaku, na narednom pretresu kada on dođe ta kazna se obavezno ukida. Znači, te kazne nikada nisu naplaćivane.
Možda bi bilo bolje da ste prvo promenili zakon u tom pravcu da onemogućite ukidanje ovih kazni, znači da kada je jedanput izrečena kazna od 3.000, 4.000 ili 5.000 dinara, što je mnogo primerenije ekonomskoj situaciji u našoj državi, ta kazna bude i naplaćena, jer kada ta kazna bude izvesna onda će se možda svedoci i veštaci pridržavati i dolaziti na pretrese. To je, dakle, problem, a ne visina kazni.
Što se tiče čuvenog člana 146. i trajanja pritvora, tu se postavlja pitanje da li je razuman rok za donošenje presude sedam godina, a bogami ne samo sedam, nego i više. Rokovi su drastično promenjeni, sada su praktično duplo duži i dodat je stav sedam koji kaže: "Rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog", i tu ću stati.
Kako može rok za računanje pritvora okrivljenom da ne teče ukoliko je okrivljeni odsutan? Kako može okrivljeni da bude i u pritvoru i odsutan? Da li vi to pripremate još neke okrivljene za izručenje Haškom tribunalu; mi smo do sada imali jednu situaciju kada je Slobodan Milošević izručen u Hag, iako je bio u pritvoru Okružnog suda u Beogradu. Vi dobro znate da jedino sudija koji je odredio pritvor može da dozvoli da taj okrivljeni bude upućen bilo gde.
Znači, objasnite nam kako je moguće da okrivljeni istovremeno bude i odsutan i da bude u pritvoru. Ili ste možda mislili na situaciju (jer imali smo i tu situaciju u praksi) kada okrivljenog izvodite na večeru da ga ubedite da protiv nekoga svedoči; onda nećete istovremeno dok je na večeri da mu računate u pritvor. Ako je to to, možda ćemo se složiti.
Zatim, reći ću samo još jednu stvar, naime kod odlaganja krivičnog gonjenja, što može predložiti javni tužilac uz saglasnost suda, kod člana 236. kaže se samo –uz saglasnost suda. Ni na koji način nije precizirano ko će u sudu davati tu saglasnost, znači, da li će to biti KV veće, da li će to biti predsednik suda, da li će to biti predsednik veća. Znači, ako se ne precizira ova odredba, ovo neće moći da se primeni. Hvala.

Reč ima predlagač, ministar pravde Zoran Stojković.

Glavne prigovore koje je stavio moj mladi kolega ja i te kako cenim. Ovo pitanje vezano za okrivljenog - ja sam juče rekao da se radi o jednoj grešci i vidim da ima amandmana i to će biti prihvaćeno da se ona otkloni. Međutim, nema razloga da mene gurate u neku politiku, ni vi ni prethodnik, jer ja sam se zaista, bar do sada, trudio da ne učestvujem ni u kakvoj politici, nego naprotiv, da se vežem za ono što je moj posao.
Ja ću vama pokazati, da ne bih čitao i zadržavao salu, ovo su primedbe Saveta Evrope. Tačno je nabrojano šta je ugrađeno od tih primedbi i prihvaćeno, pa nemojte me gurati u onu politiku da mi idemo korak unazad. Onda biste vi to morali da uputite Savetu Evrope i da im skrenete pažnju da guraju Evropu unazad. Ovo su njihove direktne primedbe, standardi koje su oni tražili da se ugrade. Ja sam tačno i u onom uvodnom izlaganju nabrojao koji su i rekao, vezano za maloletnike, pošto tek zakon treba da stupi za maloletnike, ugradiće se i oni.
Vrlo korektno sam rekao šta nismo ugradili, jer objektivne okolnosti koje postoje kod nas ne daju mogućnost da se i te primedbe ugrade, a da dožive primenu. Mi smo mogli i te primedbe da ugradimo i da kažemo - sada sudovi ne mogu da rade, tako da ja molim da mene bar ubuduće u politiku ne mešate, a što se tiče prava, uvek sam spreman da odgovorim. Hvala vam.

Replika? Replika na repliku? Samo trenutak, hoćete repliku na molbu ovlašćenog predlagača da ga ne mešate u politiku? Izvolite, ali vas nije spomenuo niko.

Gospodine Markoviću, ministar Stojković je reagovao na moje izlaganje i na primedbe koje sam ja uputio na ovaj zakon. Znači, potpuno je pogrešno protumačio moje izlaganje.
Kao prvo, gospodine ministre, moram da vas obavestim da ste vi već u politici, znači vi ste ministar pravde i već ste se sami, hteli ne hteli, umešali u politiku. Mi smo hteli, naime, da izbegnemo vaše mešanje u politiku, čak smo i glasali protiv Vlade čiji ste vi član, tako da to apsolutno izlazi iz okvira naših mogućnosti.
Dalje, što se tiče vaših primedbi da je Savet Evrope zahtevao da se produže rokovi trajanja pritvora, ja apsolutno u to ne mogu da poverujem. Dostignuti nivo ljudskih i građanskih prava i sloboda prema svim međunarodnim konvencijama ne treba dirati. Ovim se apsolutno ide korak unazad. Pritvor je do sada maksimalno mogao da traje četiri godine, a prema ovom predlogu zakona može sedam i više godina, jer ukoliko, ne daj bože, nečiji punomoćnik polomi nogu pa ne stigne na ročište, odnosno na glavni pretres, pa sud odloži za tri meseca, za to vreme ne teku rokovi. Zašto se ne odloži pretres na tri dana, zašto se hitnije ne postupa u najtežim slučajevima, to je poenta.
Znači, ako ćemo govoriti o međunarodnim konvencijama, nemojte, gospodine ministre, izlaziti i govoriti da su oni zahtevali strože odredbe, jer oni to sigurno nisu uradili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.