Pošto svi kritikuju zakon, ja ću da krenem prvo od pohvala. Prva i epohalno dobra stvar u ovom predlogu zakona je to što je vrhovni sud republike članice postao Vrhovni sud Srbije. Druga dobra stvar je što više nemamo državnog tužioca, nego javnog tužioca. Treća dobra stvar je što više nema u zakonu - SRJ, nego - državna zajednica Srbija i Crna Gora. Četvrta pravno-tehnički dobra stvar, više nema jugoslovenskog državljanstva, pa nema ni jugoslovenskog državljanina, nego državljanina Srbije i Crne Gore. Naravno, tu se završava spisak dobrih stvari.
Nije ovo nikakva šala. Nisam preterao, ministre. Ovo je otprilike kraj spiska nekih stvari koje bi mogle da se promene u Zakoniku o krivičnom postupku, ali moram da vam kažem, pošto se sećam i znam kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku, donet je kao rezultat rada nekoliko radnih grupa, dve godine su radile na tom propisu. Problem tog zakona je bio što nije usvojen 1999. i 2000. godine kada je bio urađen, pre svega zbog sankcija i zbog protivljenja ljudi iz policije koji nisu blagonaklono gledali na ukidanje trodnevnog policijskog pritvora. Kasnije je taj tekst promenjen sa nekih pet-šest članova i to je u suštini taj tekst koji je urađen još u ono vreme.
Da biste shvatili sve primedbe koje su izrečene povodom ovog predloga zakona, a tiču se pritvora i nekih pitanja koja idu uz pritvor, samo bih vam pročitao nešto što stoji u međunarodnim dokumentima, što bi se moglo reći da su međunarodni standardi, a sve to obavezuje Republiku Srbiju.
Pa, ovako redom, kaže - okrivljeni se smatra nevinim i sa njim se mora postupati kao takvim. Okrivljeni je generički naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog, pa čak kako stoji u zakonu - i osuđenog. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona ne dokaže krivica na javnom pretresu, na kome su mu obezbeđene sve garantije potrebne za njegovu odbranu. To je Opšta deklaracija o pravima čoveka.
Svako lice koje je optuženo za krivično delo, pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena. To je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Za svakog ko je optužen za krivično delo važiće pretpostavka da je nevin sve dok se po zakonu ne dokaže da je kriv. To je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Svako lice koje je okrivljeno za krivično delo smatra se da nije krivo sve dok njegova krivica ne bude dokazana na način predviđen zakonom i utvrđena na osnovu pravosnažne sudske odluke - citat iz ustava jedne države koja je pre nekoliko godina usvojila ustav i čiji ustav važi za jedan od boljih ustava.
Dalje, niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran. Pritvaranje lica koja čekaju na suđenje nije obavezno, ali puštanje na slobodu može biti uslovljeno garantijama koje obezbeđuju dolazak lica na pretres kao i svim drugim radnjama, postupcima i drugim slučajevima, a naročito radi izvršenja presude.
Sa svakim licem koje je lišeno slobode postupa se humano i sa poštovanjem dostojanstva neodvojivog od čovekove ličnosti. Da ne ređam dalje šta je napisano u međunarodnim dokumentima koji nas obavezuju, da navedem - Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka; Kodeks ponašanja lica odgovornih za primenu zakona; Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, itd. Sve to je poništeno ovim predlogom zakona.
Predlagač je čak išao toliko daleko da je demantovao i poništio ono što stoji u članu 16. izvornog teksta zakona. To je - da svako lice za koje postoji neka sumnja da je izvršilo krivično delo ima pravo da u najkraćem roku bude izvedeno pred sud, da se postupak vodi bez odugovlačenja, i da se trajanje pritvora svede na najkraće potrebno vreme.
Ne mogu da ulazim u pogrešne prevode, u to što neko tumači da u tim propisima stoji - razumno vreme, ako ono izvorno znači - bez nepotrebnog odugovlačenja.
Ali, pravo svakog lica koje je okrivljeno, a pogotovo lica koje se nalazi u pritvoru, jeste da ima brzo i efikasno suđenje. Ni u jednom međunarodnom dokumentu to - brzo i efikasno suđenje, nije oročeno na neko vremensko trajanje. Ali, apsolutno sam siguran da brzo i efikasno suđenje, pa čak i u varijanti lošeg prevoda - razumno vreme, ne može da znači sedam i po godina, a možda i više.
To što postoje neke želje da se promeni značaj prezumpcije nevinosti ili da se prava lica lišenih slobode, bez obzira da li se radi o hapšenju ili pritvoru, na ovakav način samo deklarativno garantuju, to je drugi problem.
U tom smislu treba tumačiti i neke nove pojmove poput - očigledno upravljanje na odugovlačenje postupka. Ukoliko to branilac radi, on to radi protiv svog klijenta. On radi protiv svog klijenta. Svako neopravdano postupanje branioca je protiv njegovog klijenta ukoliko je on u pritvoru. Pa, nije valjda da neko voli da bude u pritvoru, da što duže traje postupak. Pa, nije valjda da neko želi pritvorom da praktično definiše svoju kaznu zatvora na sedam i po godina. Jer, da nema odugovlačenja, verovatno bi ga sud kaznio na neku strožiju kaznu.
Nemojte da okrećete elementarne logične stvari. Nema opravdanja za tako dug pritvor. Nema opravdanja, jer je to u suprotnosti sa prezumpcijom nevinosti. Ne možemo mi izmenama Zakonika o krivičnom postupku da rešimo probleme koji postoje u sudu, u pravosuđu. Ne možemo mi da rešimo problem što naša policija još uvek privodi ljude bez dokaza, pa se onda u istražnom postupku dolazi do nekih dokaza.
Nemojte da unakazimo Zakonik o krivičnom postupku, kako bi on ličio na statut Haškog tribunala ili na pravilnik o postupku i dokazima Haškog tribunala. Pa, zar vam ne liči ovo na propise Haškog tribunala? Haški tribunal posluje, ili kako oni kažu - procesuira po principu što se optužnica potvrdi pred sudijom pojedincem, izda nalog za hapšenje i odredi pritvor, smeste čoveka u pritvorsku jedinicu, daju velika prava samo na papiru, i onda taj tužilac u liku neke gospođe počinje sa istragom, prikuplja dokaze itd.
Razlika u odnosu na to, posle ovakvih predloženih promena Zakonika, jeste u tome što tamo istragu vodi tužilac, a ovde će da je vodi istražni sudija. Ali, sa gledišta pritvorenika njegov položaj gotovo da je identičan. Evo, imamo primer Krajišnika, kome sada počinje suđenje, posle četiri godine. Imamo primer Vojislava Šešelja kome je čak zabranjena bilo kakva komunikacija i sa decom, porodicom, rodbinom, prijateljima.
Verovatno ćemo povodom amandmana imati prilike da čitamo te smešne i tragikomične odluke. Čak sekretar suda, odnosno zamenik sekretara suda izriče neke sankcije bez disciplinskog postupka.
Tu sam hteo da pohvalim ovu izmenu koja se tiče ograničenja poseta kod pritvorenika, ukoliko je u disciplinskom postupku utvrđeno da je nešto prekoračio, i tu meru može da izrekne samo istražni sudija, odnosno veće, u zavisnosti od faze postupka.
Dajte da se razlikujemo od Haškog tribunala. Nemojte da idemo u susret Haškom tribunalu, da ličimo na njega. Međunarodni sud pravde baca drvlje i kamenje na Haški tribunal. Međunarodni krivični sud za ratne zločine, osnovan Rimskim statutom, ne želi ni da pogleda Haški tribunal. Od te nakaze se svi ograđuju, stručna javnost, svi koji se iole razumeju u ljudska prava i u sudske postupke.