ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 07.07.2004.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

07.07.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:10 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Naravno, i ovim amandmanom tražimo da se izbriše član 14. Predloga zakona, zato što je ceo zakon besmislen, nepotreban, ali iskoristiću priliku da još malo skinemo te maske, da se vidi šta se krije iza koncepta stečajnog zakonodavstva.
U članu 14. navodite da je upravni odbor dužan da u roku od 15 dana od dana imenovanja donese statut. Ako se slede rokovi koji su zapisani u Predlogu zakona, onda bi to otprilike bilo da za 60 dana treba da se donese statut. Statut agencije za koju vi sami tvrdite u obrazloženju da je osnovni cilj osnivanja agencije da se promoviše i unapredi profesija stečajnog upravnika. Pa, onda ređate i neke druge ciljeve, ali je osnovni cilj promocija. Pa, promociju ste mogli da izvršite i preko bilborda, preko novina, a mogli ste danas u novinama da pročitate i kako je prošao jedan stečajni upravnik u Gornjem Milanovcu. Ima mnogo takvih stečajnih upravnika.
Kako vi ovo možete da uradite kada nemate zvaničnog predlagača, nemate ministra za privredu. Verovatno ćete nekako da preskočite taj nedostatak, pa ga pred Vladom zamenjuje zamenik, ali ako se uzme u obzir da ste poprilično posvađani unutar ove jedinstvene koalicije, nemojte da nas terate da vas stalno mirimo. Ovde nećemo da vas mirimo.
Ne želimo da zaživi ova agencija. Na kraju rasprave o ovom stečajnom zakonodavstvu, da ne biste zloupotrebili medije, kao što su neki malopre pokušali da zloupotrebe ovu govornicu, tvrdeći da podnošenjem ovih amandmana mi štitimo postojeće stanje, moram da vam kažem da SRS ne štiti postojeće stanje. Ona izražava nezadovoljstvo time kako rade neki stečajni upravnici i neki sudovi, i tvrdi da iza toga ili ispred tih stečajnih upravnika i stečajnih sudija ne stoji pravosuđe, nego interesi onih čiji će predstavnici biti članovi upravnih i nadzornih odbora ovih vaših agencija.
Srpska radikalna stranka vas upozorava – ovom medijskom kampanjom vi ste stvorili utisak kod građana Srbije da se donošenjem ova dva zakona rešavaju problemi tzv. društvene privrede, velikih društvenih preduzeća. Vi ovim zakonima ne rešavate problem, zato što još nemate viziju koja će agencija da obavlja funkciju stečajnog upravnika kada su u pitanju stečajni postupci nad društvenim preduzećima koja nisu privatizovana.
Nudite jedno iskrivljeno obećanje građanima da se nadaju da ko nije za ove zakone jeste za postojeće stanje, a u ove zakone je ugrađen tajming za postojeće stanje.
Ovi licencirani stečajni upravnici po vašem zakonu o stečajnom postupku prevashodno su predviđeni za onaj privatni deo privrede, odnosno za ona pravna lica čija je svojinska struktura jasno definisana. Upozorili smo vas, bolje da ste postojeći zakon koliko-toliko preuredili, možda ubacili odredbe o reorganizaciji, jer između vaših odredbi o reorganizaciji u toku stečaja i faktičke primene zakonom nedefinisanog radnog stečaja vi se nalazite suštinski na istim pozicijama.
Ova faza privatizacije koju sprovodite, koju pompezno najavljujete, koju predstavljate kao da se zasniva na ekspertskom znanju, verujte, biće najteža i najbolnija za privredu Republike Srbije. Budite oprezni, ovde svaki pogrešan potez daje nesagledive posledice, a posledice ova prva dva zakona ne može da ispravi 3. tačka dnevnog reda.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
(Iz sale: Nema kvoruma.)
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
 Ceo dan radimo bez kvoruma, odnosno već dva sata bar, pa onda hajde da završimo na taj način ovu tačku dnevnog reda.
Došli smo do člana 15. zakona o licenciranju stečajnih upravnika. Taj član 15. kaže - ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Zašto smo predložili da se briše ovaj član? Zato što smo pretpostavljali da nećete prihvatiti amandmane na prethodnih 14 članova, pa smo mislili da ako prihvatite amandman na ovaj član, ako brišete član 15. ovog zakona, onda ovaj zakon nikada neće biti objavljen u "Službenom glasniku RS", nikada neće stupiti na snagu i na taj način ćemo spasiti ovo nešto malo preostale privrede u Srbiji što se još spasiti da.
Ovde bih rekla nešto što mi je od početka interesantno, Vlada je dala mišljenje o svim predloženim amandmanima, a amandman na član 1. koji su podneli poslanici SPS i poslanik SRS-a su potpuno isti. I jedan i drugi kažu - član 1. se briše. Šta Vlada kaže? Na jedan način obrazlaže odbijanje amandmana poslanika SRS-a, a na drugi način obrazlaže odbijanje amandmana poslanika SPS-a. Zaista se pitam da to nema neke veze sa nekakvim tajnim razgovorima i tajnim dogovorima koji onako baš značajno asociraju na neke tajne razgovore na nekom kanabetu između Đinđića i Miloševića.
Kada se obrazlaže amandman koji je podneo poslanik SRS, znate, obrazloženja su ista na sve amandmane, sasvim logično, jer su i svi amandmani istog teksta.
Onda, u jednom delu između ostalog kaže, Vlada sada govori o amandmanu SRS-a - smisao osnivanja i poslovanja agencije je upravo u uspostavljanju i održavanju visokih profesionalnih standarda u skladu sa evropskim i međunarodnim zakonodavstvom, a što je u dosadašnjoj regulativi i praksi znatno otežavalo sprovođenje stečajeva.
Ovo, jednostavno, nije tačno i sigurna sam da je predstavnik Vlade toga svestan i verovatno iz tog razloga ne govori o ovim amandmanima, ali je još interesantnije obrazloženje koje je Vlada dala kada su u pitanju amandmani SPS-a. Između ostalog, kaže Vlada - takođe, osnivanjem agencije obezbeđuje se efikasan mehanizam za sprečavanje formiranja lobija stečajnih upravnika ili bilo koje druge privilegovane grupe. Poslovanje agencije u skladu sa Predlogom zakona o agenciji, kao i Predlogom zakona o stečajnom postupku, onemogućiće zloupotrebe i manipulacije, kao i privilegovanje pojedinaca i interesnih grupa.
Ovo takođe apsolutno nije tačno. Naprotiv, donošenje ovog zakona proizvodi sve suprotno od ovog što je Vlada dala u obrazloženju na amandman SPS-a. Možda su oni poverovali obrazloženju Vlade, pa zato odustali od obrazlaganja svojih amandmana, ali mi iz SRS-a znamo da Vlada ne govori istinu, znamo da ovo nije tačno, znamo da Vlada obmanjuje građane Srbije, da ne radi u interesu građana Srbije, znamo da je ovo jedna veoma loša vlada.
Iz tog razloga do kraja insistiramo na obrazloženju naših amandmana, a pravo obrazloženje koje je pratilo sve naše amandmane i suština je toga što mi tražimo da se ovaj zakon o licenciranju stečajnih upravnika ne usvoji jeste i obrazloženje člana 15. a ono glasi: Srpska radikalna stranka je principijelno protiv osnivanja agencija, a u slučaju osnivanja agencije za licenciranje stečajnih upravnika otvara se mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranja uskog kruga ljudi koji bi sprovodili sve izvesnije stečajeve u gotovo svim preduzećima u Srbiji.
Dame i gospodo, ovo je jedina istina i jedina istina je da ćete jednog dana kada budete imali kvorum, pošto ga danas ceo dan nemate, usvojiti ovaj zakon i da ćete isterati na ulicu još stotine hiljada građana Srbije i da nam neće pomoći zakon koji je sledeći na dnevnom redu današnje sednice.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala.
Ako neko želi neka izađe da traži utvrđivanje kvoruma, ovako sa mesta se to ne priznaje. Niste tražili, da ste tražili rekli biste da tražite utvrđivanje kvoruma.
Ako niko ne želi reč o ovom amandmanu, završili smo pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li predstavnik predlagača ministar Zoran Stojković želi da da završnu reč? (Da.)

Zoran Stojković

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, posle nekoliko dana, evo, završena je rasprava o ovom zakonu o stečaju i zakonu o licenciranju stečajnih upravnika. Želim da izrazim zadovoljstvo što smo jedan posao uradili. Ovaj zakon reguliše jedan segment bitan za onaj prethodni zakon, zakon o stečaju. Kada se sagledaju u celini, mislim da se dobija ono što se želelo sa oba zakona, jedan validan, valjan postupak koji treba da se sprovede kod sudova, kod onih organizacija gde je došlo do problema koji izazivaju stečaj.
Mislim da će se na ovaj način zaštititi ne samo imovina dužnika, koja je do sada jednostavno uništavana i kasnije prodavana u bescenje, nego i interesi poverilaca, a bogami i radnika, tamo gde dolazi do reorganizacije radnih organizacija. U toj situaciji, ovaj zakon je i te kako značajan, jer reguliše bitan segment.
Moramo svi znati da jedan od najvećih problema koje smo imali do sada, pored onako lošeg rada suda, jesu i stečajni upravnici. Kako bi se to otklonilo, bitno je doneti ovaj zakon. Znam da je ovde bilo oprečnih mišljenja da, jednostavno, zakon ne treba donositi. Međutim, dovoljno ima razloga, a mi smo ih dali, zašto taj zakon treba doneti. Kažem, zaista reguliše jedan segment ovog prethodnog zakona o stečaju, ali vrlo bitan.
Drugo stanovište je bilo da on nije potreban. Mislim da je i te kako potreban; imajući u vidu šta se dešavalo do sada sa stečajnim upravnicima, ne da je potreban, nego je neophodan. Iz tih razloga, nadam se da će većina glasati i usvojiti ovaj zakon, kao i onaj prethodni, i najzad ćemo dobiti onu validnu celinu za sprovođenje stečaja nad dužnicima.
Govorilo se da će usvajanjem ovih zakona doći do otpuštanja. Neće zbog zakona doći do otpuštanja, nego zbog teške situacije u koju je privreda dovedena, i to tokom čitavog niza godina. Naprotiv, ovaj zakon pokušava da se postupak stečaja sprovede valjano, da se imovina zaštiti i delimično interesi radnika i da se na taj način uradi onaj validni posao, da se sačuva ono što još može da se sačuva u našoj privredi.
Takođe, želim da ukažem na jednu stvar, da je jedan od prethodnih govornika malo ironično meni uputio prekor da neće zakoni rešiti problem srpske privrede, nego provođenje. Sigurno da je bitno sprovođenje zakona, ali očigledno se zaboravilo - da bi nešto mogli da sprovodite, morate i da donesete. Ako biste hteli da provodite zakon, moraćete prvo da ga donesete. Iz tih razloga i predlažem da mi ove zakone donesemo, jer je to zaista pomak u jednoj bitnoj oblasti za našu državu, a onda ćemo razgovarati o primeni i gledati da ona bude što bolja. Hvala vam.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Pošto smo završili pretres, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Pre nego što pređemo na treću tačku dnevnog reda, obaveštavam vas da je u ime SPS ovlašćeni predlagač za treću tačku dnevnog reda narodni poslanik Rajko Baralić, a za DS je narodni poslanik Leila Ruždić - Trifunović.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Milan Janković i Rajko Baralić; Branislav Blažić; Milorad Mirčić; Rajko Baralić; Miljko Četrović; Goran Cvetanović; Vojislav Milajić; Dragoljub Stamenković; Milan Stevović; Dragan Čolić; Zoran Krasić; Nemanja Šarović; Milovan Radovanović; Nataša Jovanović; Igor Mirović; Ljubomir Kragović i Vjerica Radeta.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Molim vas, pošto je jasno da kvoruma nema i po broju prisutnih, a vidim da se i predstavnici većine sa tim slažu, da samo izbrojite, pogledate i date pauzu do 15,00 časova, a do 15,00 časova će se skupiti i predstavnici većine. Nema nikakvih problema apsolutno ni sa čim. Mislim da je to racionalno i vidim da su to radili i predstavnici vaše stranke. Molim vas da to utvrdite.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Gospodine Vučiću, koliko sam razumeo, tražite da se kvorum utvrdi.
Molim vas da pozovete narodne poslanike iz hodnika, za 15 sekundi ćemo utvrditi kvorum.
Molim vas da ubacite vaše kartice u poslaničke jedinice, kako bismo utvrdili kvorum.
Pošto smo utvrdili da imamo kvorum, gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Slobodan Lalović

Samostalni poslanik
Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, zamolio bih za malo pažnje, pošto ću biti kratak, neću vas gnjaviti.
Imam zadovoljstvo da vas upoznam sa rešenjima zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti. To ću zaista učiniti na jedan telegrafski način.
Prva i osnovna ideja donošenja ovog zakona jeste izjednačavanje nivoa socijalne zaštite za sve građane Srbije, nezavisno od toga gde žive. Naime, prema sadašnjim rešenjima nivo socijalne zaštite građana Srbije zavisi direktno od mesta gde žive, tako da je taj odnos trenutno u Srbiji 1:5. Ako imate sreću da živite negde gde je visoka prosečna zarada u opštini, onda imate odgovarajući nivo socijalne zaštite. Ako živite u siromašnoj opštini, onda ste dvostruko kažnjeni: pored toga što živite u toj siromašnoj opštini, i nivo socijalne zaštite je daleko niži nego u onim opštinama gde je bolji standard.
Dakle, osnovna ideja ovog zakona jeste izjednačavanje nivoa socijalne zaštite za sve građane Srbije, bez obzira gde žive. To je postignuto u ovom predlogu na taj način što je predloženo da osnovica za određivanje prava na nivo socijalne zaštite bude prosečna zarada u Republici Srbiji. U ovom trenutku je to prosečna zarada u opštini, odnosno gradu. Utvrđivanjem prosečne zarade u Republici Srbiji, kao osnovice, pored toga što se postiže jedinstveni nivo zarade, prava posledica je zapravo poboljšanje socijalnog položaja u 122 opštine u Srbiji.
Zašto dolazi do poboljšavanja materijalnog položaja onih koji ostvaruju socijalno pravo? Zato što je u Srbiji u 122 opštine prosečna zarada niža od prosečne republičke zarade, tako da definisanjem ove osnovice mi podižemo nivo socijalnog prava u 122 opštine u Srbiji. Pored toga, obuhvatamo još 13.000 porodica u ovom sistemu socijalne zaštite. Dakle, to je prvi i osnovni cilj donošenja ovog zakona.
U odnosu na prosečnu zaradu u Republici, sada se utvrđuje nivo socijalne zaštite, zavisno od brojnosti članova porodice; od pojedinca, gde je nivo 16%, do višečlane porodice, gde je nivo 32% od prosečne zarade u Republici. Dakle, to je to centralno pitanje i centralna stvar koju ovim zakonom želimo da promenimo i da poboljšamo poziciju onih lica u Srbiji koja imaju pravo na ostvarivanje socijalne zaštite.
Drugi važan cilj, kada se radi o ovom zakonu, jeste bitno poboljšavanje položaja najtežih invalida u Srbiji. To je druga ciljna grupa. Naime, predviđamo u ovom zakonu da se dodatak za tuđu negu i pomoć povećava skoro dvostruko, tako da dolazi do bitnog poboljšanja pozicije oko 24.000 najtežih invalida u Srbiji. To je druga važna stvar kada govorim o ovom zakonu.
Treća važna stvar u ovom zakonu jeste rešenje prema kome predviđamo određenu novčanu naknadu, i to u visini od 20% od prosečne zarade, za hranitelje, odnosno hraniteljske porodice, i pored toga im se priznaje pravo na staž osiguranja. Praktično, ovim zakonskim rešenjem mi želimo da dalje podstičemo razvoj hraniteljstva u Srbiji kao jednog od bitnih instituta.
Moram reći, u vezi sa tim, da mi kao ministarstvo i bez izmene ovog zakona radimo na širenju hraniteljstva u Srbiji i da smo postigli rezultate koji su čak bolji, iznenađujuće dobri, u odnosu na okolne zemlje, prema svim razgovorima koje smo imali sa međunarodnim organizacijama sa kojima smo razgovarali.
Ako već imamo takvu situaciju, ovim dodatnim promenama, odnosno dodatnim rešenjima u ovom zakonu mi ćemo sigurno stvoriti još bolje uslove da hraniteljstvo u Srbiji dobije na značaju i da se više raširi. Zašto je to, pored ostalog, značajno? Sami znate, nažalost, koliko dece u Srbiji se nalazi u takvom položaju i za koliki broj dece zapravo je često hraniteljstvo jedini način da na normalan način odrastu. Zato mislim da je ovaj institut jako značajan i ovo rešenje u zakonu.
Sledeće što je bitno kada govorim o ovom zakonu jeste najavljena decentralizacija koju predviđa ovaj zakon. Od 2005. godine osnivači centara za socijalni rad, odnosno tih ustanova, biće opštine i gradovi, a ne više Republika kao što je to sada slučaj. Prosto, ta decentralizacija je u skladu sa ukupnim političkim opredeljenjem u Srbiji da idemo u proces decentralizacije.
Sledeće što je bitno kada govorim o ovom zakonu, i to spada u splet mera koje predviđamo, jeste u suštini podizanje nivoa standarda usluga u ustanovama socijalne zaštite. Čime to zapravo želimo da postignemo? Na prvom mestu moramo imati odgovarajuću kontrolu. Ovim zakonom se prvi put uvodi inspekcijska služba u okviru Ministarstva koja će vršiti zapravo inspekcijsku kontrolu rada ustanova socijalne zaštite. To do sada nismo imali i mislim da je to jako značajno.
Drugi elemenat, kada govorim o inspekciji, kontroli i nadzoru, jeste ovlašćenje utvrđeno ovim zakonom da ministarstvo daje saglasnost na statut i na akt o sistematizaciji odgovarajućih ustanova socijalne zaštite. To je jedna vrsta nadzora. Daje se mogućnost da oni to sami urade, pripreme, ali država mora da ima kontrolu, poslednju reč da li je to što je u statutu, u aktu o sistematizaciji dobro.
Druga bitna stvar, kada o ovome govorimo, jeste da se prvi put predviđa da će onaj ko dolazi za direktora odgovarajuće socijalne ustanove morati da donese i predloži svoj program rada. Jednostavno, tretiramo taj centar za socijalni rad kao drugu kompaniju ili preduzeće. Onaj ko dolazi na mesto direktora mora imati jasnu viziju i sliku šta hoće zapravo tu da uradi, šta hoće da unapredi, a ne samo da se postavlja ne znam zbog čega, nego zato što ima ideje da nešto uradi. Zato mislim da je veoma značajan taj deo u zakonu gde na drugačiji način postavljamo poziciju direktora, u smislu više zahteva koji se očekuju od tog čoveka koji hoće da bude direktor.
Sledeće što je bitno u ovom zakonu jeste uvođenje, prvi put, jednog zavoda kao ustanove koja treba da se bavi stručnim radom, ukupnim nadzorom u ovoj oblasti.
To prosto treba da bude centar koji će se baviti na stručan način problemima iz oblasti socijalne zaštite i davati predloge za određena unapređenja i za sve ono što treba da se uradi u tom sektoru i u toj oblasti.
Ono što je takođe značajno kada o ovome govorimo jeste to da prvi put uvodimo nešto što se zove davanje mogućnosti da definišemo tzv. usluge višeg kvaliteta u našim ustanovama, koje bi se posebno plaćale, u stvari jedino bi se to plaćalo od strane korisnika. Znači, pošto inače imamo dovoljno kapaciteta, hoćemo da ponudimo viši nivo usluge za određene kategorije stanovnika koji to mogu da plate. Mi jednostavno kažemo – imate te uslove, ali to morate platiti i to što se plaća ide u funkciju ovoga o čemu sam govorio, daljeg razvoja tih službi.
Ovo je sedam-osam ključnih stvari kada se radi o ovom zakonu koji predlažemo Skupštini da ga donese. Ono što bih još želeo da kažem na kraju, da vas ne bih gnjavio, jeste druga dimenzija ovog zakona. Mislim da je ona jednako značajna kao i sva ova rešenje, a ta druga dimenzija ovog zakona zapravo jeste činjenica da u tranzicionom periodu - a ja očekujem i nadam se da će Srbija u narednom periodu ući mnogo odlučnije i hrabrije u reformske procese, u tranzicione promene, jer mislim da nema alternativu - zakon o socijalnoj zašiti, ovaj o kome govorim, nivo zaštite koji on pruža, jeste poslednja uporišna tačka, po mom mišljenju, za građane Srbije. Zato jeste ciljni subjekt porodica.
Ovo je u suštini zakon o solidarnosti, a ja mislim da u Srbiji postoje dve stvari koje su važne. Jedno je privredni razvoj, a drugo je solidarnost. Mislim da jedno bez drugog ne može ići i zato predlažem poslanicima da usvoje ovaj predlog zakona. Njegova primena bi počela 1. septembra. Sada je pravi trenutak da ga usvojimo i da damo šansu da poboljšamo materijalni položaj najugroženijih u Srbiji i da stvorimo jasan sistem u kome ćemo moći, ako bude, ako bog da, Srbija napredovala, da čak taj nivo zaštite povećavamo.