Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporna želja da se zaštiti i pospeši mogućnost stalnog investiranja u Srbiji, ali nesumnjivo je da ovaj amandman na član 63. ne može tome doprineti, obzirom da je u suprotnosti sa Zakonom o stalnim ulaganjima i sa Zakonom o preduzećima i sa Ustavom Republike Srbije.
Činjenica da jedno strano lice osniva i ulaže svoj kapital u domaće preduzeće čini ga domaćim pravnim licem. Postavlja se pitanje zašto je potrebno da činimo neravnopravnost i stavljamo u neravnopravan položaj pravna lica na teritoriji Republike Srbije bez obzira kakvo je svojstvo njihovog kapitala.
Nema sumnje da ovakav amandman može da izazove reakcije drugih preduzeća na teritoriji Republike Srbije jer je sve to regulisano Zakonom o preduzećima i mogli bi da traže da se i za njih ustanovi mesna nadležnost.
Zaštita stranog kapitala može se ostvarivati na drugačije načine ali ne može stavljanjem u neravnopravan položaj ili pogodovanjem takvim pravnim licima koji deo tog kapitala imaju, pogotovu kada se to radi na uštrb pravnih lica preduzeća na teritoriji Republike Srbije koji imaju jednak tretman po zakonima koji još važe. Ako bismo izmenili te zakone i predvideli takvu mogućnost, mogli bismo da razmišljamo u tom pravcu koji je naveden u ovom amandmanu. Predlažem da se ovaj amandman ne usvoji, jer je u suprotnosti i sa Zakonom o stranim ulaganjima i sa Zakonom o preduzećima.

Reč ima poslanik Tomislav Nikolić.

Narodni poslanici SRS neće glasati za ovaj amandman, a dodatnu argumentaciju pružio je i predlagač svojim obrazloženjima. Neprirodno je da samo zato što ima elemenata inostranosti određujete neki sud koji će po istom ovom zakonu suditi. Nema drugog zakona. Ali zato što ima elemenata inostranosti, neko je uložio novac po osnovu jemstva ili kao investitor, izvođač ili na koji drugi način, pa sada da odredimo dva ili tri suda koji će samo takve sporove suditi.
U čemu je specijalizacija tih sudija? Jedan sudski tumač i spor se vodi pred svakim sudom. Ako učesnik u sporu ne zna srpski jezik ili neki službeni jezik u upotrebi u Srbiji, jedan sudski tumač i spor se vodi pred svakim sudom. Svaki sud mora da bude osposobljen da vodi sporove po ovom zakonu. Izdvajanje nekakvih specijalnih sudova koji bi sudili u sporovima sa elementom inostranosti bilo bi tek kršenje Ustavne povelje koja se zasniva na pravima i slobodama čoveka i građanina. Želim da svi budemo jednaki pred zakonom i pred sudom.

Reč ima poslanik Gašo Knežević.

Znam da smo mi političari opšte prakse i znam da gospodin Nikolić nije po obrazovanju pravnik. Zbog toga i zbog istine moram da mu kažem da je tačno da se postupak vodi po ovom zakonu i kada je strano preduzeće i kada je domaće i bez obzira na kontrolu kapitala itd., ali sem ovog zakona koji će sudije primenjivati, primenjivaće i supstancijalno ili materijalno pravo koje može biti strano. Zbog toga je poželjna specijalizacija, a ne zbog primene Zakona o parničnom postupku. Svaki domaći sud primenjuje domaći zakon o parničnom postupku, ali osim procedure koju vodi na bazi ZPP primenjuje se i materijalno pravo koje meritorno rešava pravno pitanje.

Izvolite, Tomislav Nikolić, replika.

Samo bih da dodatno obrazložim svoj stav koji nije zasnovan na pravničkom znanju. Imali smo 1300 privatizacija i ako je bilo 2000 partnera iz inostranstva pitanje je koliko to specijalnih sudova nam treba ako u svakom postoji spor. Kažem vam da će postojati spor skoro u svakoj privatizaciji izvršenoj za vreme vaše vladavine pošto ćemo kad-tad izvršiti pregled svih privatizacija. Svaki ugovor koji nije bio u skladu sa Zakonom o privatizaciji ili svako ponašanje momo ugovora koji je bio u skladu sa zakonom biće ništavan. Koliko nam to treba specijalnih sudova, jer nama je sva privatizacija uglavnom išla preko stranih lica.
Kamo sreće da ste osposobili domaću privredu da otkupljuje naša preduzeća. Vi ste poleteli da to prodate strancima, uglavnom sa nekoliko lokacija sa Pacifika ili sa Atlantika, budzašto. Vaše obrazloženje govori o tome da mi nismo ni u kakvoj tranziciji. Da smo zaista zemlja u tranziciji u koju je poleteo strani kapital nikada ne biste govorili o tome da samo dva ili tri suda mogu da rešavaju sporove sa elementima inostranosti. Onda nam treba 20, 50, 100 sudova sa elementima inostranosti. Međutim, tog stranog kapitala ovde nema. Sa te strane ste u pravu. Toliko je mnogo kapitala ušlo da se ne bi isplatio da ni jedan sud ima specijalnu namenu samo zbog toga. Prihvatam da ste vi imali dobru volju podnošenjem ovog amandmana, ali za nas je neprihvatljiv.

Hvala. Replika, Slobodan Vučković.

Evo o čemu se radi. Koliko god da imamo sporova oko privatizacije, što je rekao malopređašnji govornik, toliko će biti sporova. Da li će biti pred specijalnim ili nespecijalnim sudom, to je sasvim svejedno. Toliko će biti sporova, ako ih bude.
Prvo, ne verujem da će svaki pravni odnos biti u sporu, a drugo, ako ih bude neka ih rešavaju ti specijalni sudovi. Suština stvari je što mi de facto osposobljene sudije i sudove u celoj državi da bi mogli da vode spor sa elementima inostranosti zaista nemamo i to je opšti zaključak svih stručnjaka ovde kod nas. Možemo mi da volimo našu zemlju, koju god hoćemo, možemo da volimo naše pravosuđe, možemo da budemo afektivno vrlo vezani za to, ali de facto mi toga nemamo. To tek treba da stvaramo i samo možemo da stvorimo ako imamo specijalne sudove. O tome se radi.
Osim toga, predlog ne kaže da to mora biti nego da će Vrhovni sud razmotriti i odlučiti da li to treba. To je jedna mogućnost koja je data Vrhovnom sudu u članu 63. i on treba to da ima kao tu mogućnost, zavisno od toga koliko ima tih sporova i kako može to da se reši. To nije nešto što mora biti, to je ovlašćenje Vrhovnom sudu da može odrediti tri suda ili dva suda ili jedan sud koji će o tome rešavati.

Replika, Tomislav Nikolić.