ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.12.2004.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

08.12.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:25 do 18:05

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Zahvaljujem. Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da u sali postoji kvorum i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici: Staniša Stevanović, Gordana Čomić, Ksenija Milivojević, Miroslav Markićević, Velimir Stanojević i Miodrag Stamenković.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (nastavak zajedničkog načelnog pretresa sa 11, 12, 13, 14. i 16. tačkom)
Nastavljamo zajednički načelni pretres o 10, 11, 12, 13, 14. i 16. tački dnevnog reda – predlozi zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o akcizama, fiskalnim kasama, izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije i porezu na premije neživotnog osiguranja.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele sve poslaničke grupe, sem Demokratske stranke i SPO - Nova Srbija.
Dajem reč narodnom poslaniku Rajku Baraliću, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih nekoliko zakona SPS će podržati iz nekoliko razloga, a nekoliko stvari u predloženim rešenjima će kritikovati. Za kritike je zadužen gospodin Joca Todorović, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe. Reći ću nekoliko stvari koje su važne.
Podržaćemo uvek ravnomernije opterećenje poreskih obveznika. To bi trebalo da rezultira i većom naplatom određenih poreskih obaveza, većim zahvatanjem. Želim da kažem da je uvođenje fiskalne kase ili fiskalnih kasa, osim reda, uvelo je veliku strepnju kod jednog broja ljudi koji se bave privatnim poslom.
Koristim ovu priliku, zamolili su me neki ljudi koji imaju opravdane razloge, opravdane smetnje u jednom smeru koji je suprotan od onoga za šta se ovde zalažemo, pošto nema ministra ne znam da li neko može da mi odgovori, da li je moguće da neko ko prvi put osniva STR dva meseca ne mora da uvede fiskalnu kasu. Ako je to tačno, da li je moguće da on može u toku godine šest puta da se preregistruje, svaki put sa novim imenom STR i da nema fiskalnu kasu čitavih godinu dana.
Gospoda iz Čačka koja su me zamolila da ovo kažem imaju podatke koji su vrlo precizni. Ne koristim govornicu da kažem njihova imena niti imena firmi koje zloupotrebljavaju ovaj propis. Ako oni smatraju, sami će podneti prijavu. Nije moja uloga da ovde nekog ocinkarimo. Moja je uloga da ukažem na problem i, ako to jeste problem, imamo nerealnu konkurenciju.
Meni su rekli ovako - ta gospoda jeftinije prodaju nego što mi nabavljamo. Ako je to tačno, to je veliki problem. Šverc, koji može bitno da ugrožava funkcionisanje raznih sistema u državi, na ovaj način dobija vazduh i može jedan broj ljudi koji se nelegalno bavi poslom da ostavi u životu. Smatram da treba učiniti sve da se uslovi privređivanja za sve privredne subjekte dovedu na onaj nivo koji pre svega garantuje da sve funkcioniše u skladu sa zakonom i da plaćaju obaveze koje država od njih očekuje.
Na drugoj strani, želim da ovo iznesem više kao dilemu, a manje kao zahtev ili kritiku. Svi ovi ljudi, koji se bave onim uslugama koje se nazivaju vanpijačnom prodajom, ili već kakve nazive imaju, najčešće se radi o ljudima iz posebnog socijalnog miljea, o ljudima koji su u nekim od na brzu ruku i nekritički privatizovanih preduzeća ostali bez posla.
Pokušali su da obezbede sebi i svojoj porodici egzistenciju na taj način što se bave prodajom ili preprodajom robe, najčešće su to buvlje pijace.
Juče je gospodin ministar objasnio šta treba da se uradi s tim u vezi. Takođe mislim da će se iz ove priče spasti velike ribe, a da će oni ljudi koji imaju samo za dan i komad biti ugroženi, da će funkcionisanje njihovih porodica biti ugroženo na ovaj način, ali ostaje da vidimo kako će ta stvar funkcionisati ubuduće.
Takođe, želeo bih da ukažem na ovaj problem koji se odnosi na cigarete, na akcize. Vraćam se na prethodni problem i želim da kažem sa punom odgovornošću, iako nisam advokat ni ministra finansija, ni ove Vlade, da se na ovaj način ispravlja jedna namera koju su imali prethodna Vlada i prethodni ministar finansija.
Uslovi pod kojima su privatizovane duvanske industrije Niš i Vranje bili su suprotni ekonomskoj logici, suprotni zakonima, svim potrebama jednog društva i jedne države. Podsećam još jednom da su duvanske industrije Niš i Vranje privatizovane na sledeći način. Da je prethodno Ministarstvo finansija, gospodin Božidar Đelić, obezbedilo idealne uslove za monopolsko funkcionisanje budućih vlasnika ovih dveju fabrika.
Podsećam da je fiskalni kapacitet duvanske industrije u tom trenutku bio jedna milijarda, da su vlasnici duvanskih industrija Niš i Vranje dobili praktično monopol na tržište cigareta u Srbiji, da postoji garancija da se u 2005. godini ne može ni uvesti nova licenca, nova fabrika, a da se pri tom definicijom šta je domaća cigareta obezbeđuju idealni uslovi i garantuje onome ko je u bescenje kupio dve fabrike, na način koji je potpuno suprotan ekonomskoj logici, da ovde za nekoliko meseci zaradi, na nelegalan način, sve ono što je kupovinom uložio u ove dve fabrike.
Mislim da svaki put treba da ukažemo na ovakvu privatizaciju. Naš politički ideal nije bio takva privatizacija. Takva privatizacija je štetna. Ona i danas ima štetne posledice po građane Srbije, po budžet Srbije, po proizvođače duvana, po sve korisnike budžeta, za sve građane Srbije i zato je važno da se svim pravnim mehanizmima, kroz ovakve i slične zakone, ispravljaju takvi postupci, iako se neke stvari s tim u vezi apsolutno ne mogu korigovati, jer je stvar rešena na način koji sam ovde opisao.
Takođe, želim da kažem da nisam shvatio iz svih ovih zakona i iz nekih drugih kako se u Srbiji oporezuje tzv. kataloška prodaja. Podsećam da ogroman broj velikih sistema, multinacionalnih kompanija, na srpskom tržištu prodaju različite proizvode. Najčešće se radi o kozmetici, tehnici, posebnim uređajima, preparatima. To je tzv. prodaja na kućnoj adresi, putem prezentacija i putem drugih načina.
Radi se o enormnim finansijskim sredstvima. Apsolutno se ne kontroliše ulaz takvih roba, ne može se naplatiti porez, nema govora o akciznoj markici, nema govora ni o kakvom prihodu koji država inkasira. Ima samo govora o jednom piramidalnom sistemu bogaćenja jednog broja ljudi, neću da pominjem imena kompanija, one su vama dobro poznate. Neke od njih su finansirale DOS-ovu izbornu kampanju sa više od 100 miliona dolara i danas rade isti posao u Srbiji, dok se na drugoj strani traži od malog prodavca za pijačnom tezgom da plati akcizu na kilogram meda, na litar rakije i na sve ostalo. To nije pošteno, to nije korektno. Mi treba da imamo snage i da kažemo o čemu se ovde radi.
Zatim, ukazujem na još jedan problem, na promet aparata mobilnih telefona. U ovoj zemlji postoji nekoliko miliona telefonskih brojeva mobilne telefonije i postoji samo oko 100.000 legalno uvezenih aparata koji služe za mobilnu telefoniju. Svi ostali aparati, njihova cena maloprodajna, uglavnom na crno, u Srbiji je oko 100, 150 do 300 evra, praktično su uvezeni u brodskim kabinama, u kamionskim kabinama, u koferima i na razne druge načine.
Molim i apelujem da svi oni koji imaju snage prepoznaju pre svega budžetski prihod u ovome što govorim, da nađu instrumente da to oporezuju, da nađu instrumente i da uhvate i privedu pravdi one koji rade, one koji se bave ovim nelegalnim poslom, i da svi od toga imamo korist, a da se samo prekine lanac bogaćenja pojedinih ljudi koji čine sve što čine na način koji nije zakonit. To vidimo, gledamo nekoliko godina i mislim da imamo obavezu, kao ljudi koji prepoznaju različite interese i različita ponašanja, da to ovde kažemo i da se izborimo, ako već imamo nameru, a nadam se da je ona nesporna, da se budžet Republike Srbije puni ravnomerno, zakonito i da služi građanima Srbije onako kako je to projektovala Vlada i onako kako građani to imaju kao svoju potrebu u toku jedne godine.
Ima čitav niz drugih stvari. SPS će podržati ovaj paket zakona, ali insistiramo da se na ovim pitanjima o kojima smo ovde govorili uradi onoliko koliko je neophodno da se to ispravi. Ako ne, postavićemo čitav niz poslaničkih pitanja, neka će biti veoma neprijatna, i zato molim da se te stvari regulišu.
Nije normalno da danas oko 100.000 ljudi u Srbiji živi od kataloške prodaje, a da pri tom nikom ništa ne plaća. Niti plaća za svoje penzijsko i invalidsko osiguranje, ni socijalno osiguranje, niti država ubira porez, niti država može da ubira carinu na robe koje ulaze na ovaj način. Imamo li snage da kažemo stop tome?
To su oni koji prave staklene palate po Srbiji, koji navodno imaju čitav niz firmi, čitav niz posebnih beneficija u Srbiji, rade ove poslove na način kao što sam opisao, i molim sve one koji imaju snage, da se tome suprotstave, jer mislim da je ovde potpuno jasno o čemu se radi.
Inače, nećemo imati moralno pravo da se suprotstavljamo nekom ko prodaje par farmerica na tezgi u Bulevaru revolucije ili na nekom drugom mestu, iako je nemoguće da neko ostvari svoje pravo na tuđem, ali postoji u onome što činimo, nadam se, i elementarni moral koji smo dužni da poštujemo.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, čini se da ova vlada i ministar finansija sve više i više čitaju amandmane koje su poslanici SRS podnosili kada su ti zakoni već bili u proceduri, pa kroz izmene i dopune zakona u stvari provlače amandmane SRS koje tada nisu usvojili.
Međutim, sreća bi bila da su se na tome zaustavili, nego i nekim svojim idejama u principu neke svoje poreske zakone su u stanju i da pokvare; čak i za ovom govornicom priličan broj neistina da kažu. Prvi deo priče, da je ovo u mnogo čemu marketinški potez, jeste kada ministar finansija oslobađa poljoprivredne proizvođače poreza na dodatu vrednost, ako oni svoje proizvode daju nekoj samostalnoj trgovinskoj radnji itd.
Međutim, uporno izbegava da kaže činjenicu, da bi neko bio oslobođen poreza na dodatu vrednost mora da bude registrovan, barem kao preduzimač. Ako uzmemo u obzir kakvi su naši individualni poljoprivredni proizvođači, da su to mala domaćinstva sa malim obradivim površinama, i sa svim onim troškovima koje registracija preduzimača vuče za sobom, takva tvrdnja je bez ikakvog ozbiljnog osnova.
Kada je u pitanju ovaj zakon o prijavljivanju imovine, tu sam primetio jednu nelogičnost, gde ministar ne prati svoje ranije zakone, tako da recimo lice koje ne prijavi ili ne obračuna tačno porez, po bilo kom osnovu na bilo koji prihod, treba da plati kaznu od dva do deset puta. Znači, gde obavlja neku delatnost i zarađuje novac kazna je dva do deset puta, a sada na imovinu, nešto što je sticano generacijama, ako ne prijavi ili ne prijavi u skladu sa zakonom, treba da plati kaznu od dva do 20 puta, s tim da to povlači i one druge sankcije koje su krivične.
Akcizno oslobađanje, kada je u pitanju gorivo za poljoprivredne proizvođače, sasvim je u redu. Naša poljoprivreda je u jednoj teškoj finansijskoj situaciji, zbog svega ovoga što nam se dešavalo, međutim, ne razumem zašto se oslobađa akcize gorivo na građevinske mašine. To bih potpuno razumeo da je u pitanju da se u ovoj zemlji nešto ozbiljno radi po pitanju infrastrukture, da se prave putevi, da se prave mostovi, da se razvija infrastruktura, da država pravi stanove.
Međutim, zbog te želje da ministar hoće da kaže da će, brigom i smanjivanjem akciza na gorivo koje se koristi za građevinske mašine, pasti vrednost stanova jeste najveća zabluda. Današnji investitori, kada su stanovi u pitanju, kada je poslovni prostor u pitanju, isključivo je urbanistička mafija i ni do kakvog smanjenja cena stanova neće doći.
Ova vlada još uvek istrajava na onim zakonskim predlozima koje je prethodna vlada donela, a kada su u pitanju fiskalne kase, gde vidimo da prvo uvođenjem poreza na dodatu vrednost uopšte se postavlja smisao uvođenja fiskalnih kasa, zato što većina poreskih obveznika, sa porezom na dodatu vrednost, već prilikom nabavke robe plaća ogroman deo tog poreza. Tako da smo sada u situaciji da samostalne trgovinske radnje, pa čak i pravna lica koja se bave maloprodajom određenih proizvoda, u svom ukupnom prometu imaju poresku obavezu po porezu na dodatu vrednost od 1-2 posto.
Uslovljavamo te ljude da nabavljaju izuzetno skupe fiskalne kase, gde postoji jedan određen monopol, koji je zacrtan od prethodne vlade, a ova ga vlada nastavlja kada je u pitanju nabavka i uvoz tih fiskalnih kasa, servisiranje, održavanje itd.
Da cirkus bude još veći, u članu 3. Predloga zakona o fiskalnim kasama, u stavu 4, ministar sebi daje za pravo da predloži koga će da oslobodi obaveze fiskalizacije, odnosno obaveze imanja fiskalnih kasa, pa se to uslovljava specifičnostima delatnosti. Imali smo pre nekoliko meseci izmene i dopune Zakona o porezu na promet, gde je bilo regulisano postojanje fiskalnih kasa, i tada smo u stvari videli o čemu se radi. Ministar za ovom govornicom je jasno rekao da se izmene i dopune Zakona o porezu na promet, gde se regulišu fiskalne kase, isključivo donose da bi mogao lekare koji obavljaju privatnu praksu i advokate da oslobodi fiskalizacije.
Razumem što je ministar u Vladi Republike Srbije član stranke G17 plus, što se borio i izborio da lekarima koji rade u državnim institucijama poveća plate. To mu i jeste posao, da obezbedi zdravstvenim radnicima dostojanstvo i uslove da rade. Možemo i sada da tvrdimo da, i pored tog povećanja plata, taj posao koji ti ljudi rade je više nego human, pod uslovom da ga rade onako kako je to predviđeno zakletvom i zakonom.
Međutim, sada mi nije jasno zašto oslobađamo privatnu praksu fiskalizacije. Znači, sada, bilo koji lekar u privatnoj praksi, kada naplati od pacijenta, bez ikakvog načina kontrole, taj novac može da strpa u džep i da ga troši kako god on hoće, bez ikakve obaveze da to prijavi i plati na to državi porez. To znači da maltene celokupan promet koji on ima pripada samo njemu, a ovamo maltretiramo sve druge, gde je obavezan ukupan promet koji obave jedan do dva posto.
Ovim bih završio svoju diskusiju, jer vidim da i ova skupštinska većina nastavlja onaj manir da četiri ili pet zakonskih predloga strpa u jednu raspravu. Imajući u vidu broj svojih kolega koji su se prijavili za diskusiju, vidim da je ovo vreme za diskusiju isteklo.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Goran Jakšić

G17 Plus
Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice se nalazi set zakona koji praktično predstavljaju nastavak onoga što je ova skupština uradila donošenjem, tj. izglasavanjem novog budžeta za 2005. godinu i G17 plus će podržati i glasati za ove zakone, i to iz dva razloga.

Prvi razlog zbog koga ćemo podržati ove zakonske predloge je u tome što je Vlada Srbije predložila progresivna i vrlo napredna zakonska rešenja koja prate ovu oblast, a drugi razlog je u tome što se u tim zakonskim predlozima nalaze neka rešenja koja su deo predizbornih obećanja G17 plus, koja imaju isključivu svrhu – napredak i razvoj Srbije.

Predlog izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na imovinu predstavljaju, zajedno sa još nekim zakonima, osnovu razvojnog koncepta budžeta i generalno ekonomske politike ove vlade.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na ova dva pomenuta zakonska predloga. Oni su, dajem sebi slobodu, možda najvažniji predlozi zakona koji će na intenzivan način uticati direktno na ekonomske tokove i na razvoj ekonomije, a iza toga i na podizanje standarda građana u Srbiji.

Dakle, radi se o naprednim predlozima i to će se videti iz onoga što ću sada reći, a videlo se već iz onoga što su moje kolege do sada iznele. Poslodavci su jedna od glavnih tema ovog zakona i oni će imati direktno oslobađanje obaveze plaćanja poreza na zarade u iznosu od 14 posto. Radi se o značajnom oslobađanju, koje u poslovanju jedne firme često predstavlja stopu koja, u stvari, definiše profit firme, tako da ne možemo smatrati da se radi o bilo kakvoj kozmetičkoj izmeni ili nečemu što je samo propaganda.

Ovo oslobađanje će imati poslodavci za sve zaposlene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, i to za onaj prirast radnika, dakle isključivo se stimuliše zapošljavanje novih radnika. Time će se suzbiti siva ekonomija. Poslodavci će imati i te kakvog interesa da uvode određenu disciplinu u ovu oblast i da zapošljavaju nove radnike, čime ćemo imati manji transfer iz budžeta prema tim organizacijama.

To znači da će budžet biti oslobođen za ona sredstva koja će moći da se usmeravaju ka socijali, ka zdravstvu, policiji i drugim institucijama, koje čine jednu od osnovnih struktura države i u kojima je zaposlen veliki broj građana Srbije.

Takođe imamo i smanjenje poreza, odnosno jednu realnu politiku oporezivanja, tj. poreza na zarade radnika koji se upućuju na rad u inostranstvo. Mislimo da je ovde bilo jedno zaista nepravedno zakonsko rešenje i sada imamo izjednačavanje koje, osim ispunjavanja određene vrste poreske, fiskalne pravde, takođe će biti i podsticaj obezbeđenja veće konkurentnosti naših preduzeća na stranom tržištu.

Poljoprivrednici, o kojima ova vlada i te kako brine i u onom prethodnom predlogu budžeta, a i u ovom za 2005. godinu, oslobađaju se ovim zakonskim rešenjem od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, znači na onaj deo koji je katastarski prihod, na period od dve godine, znači za 2004. i 2005. godinu, uz istovremeno poresko oslobađanje premija, subvencija, regresa iz budžeta, kao i pomenute PDV nadoknade, dakle radi se o jednom fer pristupu države koja pravi kumulativni podsticaj. Znači, osim subvencije, kao direktnog podsticaja, imamo ovako jedan indirektni podsticaj razvoja poljoprivrede.

Snižava se poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike. To je novo zakonsko rešenje koje do sada nije bilo prisutno u našoj poreskoj praksi i ide se sa 14 na 10%, pa čime država pokazuje da ima jednak odnos i prema preduzetnicima i prema pravnim licima. Firme će direktno, a znam iz kontakta sa ljudima koji su preduzetnici, imati podsticajnu meru i fer odnos, osećaj da država na jednak način brine o svima koji se bave ekonomijom, odnosno koji daju svoj doprinos u ovoj sferi.

Proširuje se i dosadašnje poresko oslobađanje prihoda ostvarenih u vidu kamate ili kapitalnih dobitaka na osnovu obveznice javnog zajma i stare devizne štednje. Opet se radi o ispunjenju jedne vrste pravde. Država ovim rešenjem se odnosi prema građanima koji su bili i koji jesu vlasnici ovakvih hartija od vrednosti, odnosno stare devizne štednje koji, praktično, iako su bili vlasnici određenih sredstava, na ovaj ili na onaj način, bili su otuđeni od ovih sredstava i prinadležnosti, a ipak su bili obavezni da državi izmiruju određene obaveze.

Naravno, dodatna stvar je i poreski podsticaj za razvoj hartija od vrednosti, a što je civilizacijska tekovina u kojoj mi, nažalost, poprilično zaostajemo. Iz osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana izuzimaju se dividende i udeli dobiti radi izbegavanja visokog oporezivanja ovih prihoda. Ovo je jedan problem na koji su naši građani i te kako ukazivali, iako je naše tržište hartija od vrednosti još uvek nerazvijeno, ali ide se vrlo intenzivno ka razvijanju ovog tržišta. Veoma je bitno da država obezbedi pravedan mehanizam kojim će regulisati ovakvo jedno poresko opterećenje.

Takođe, imamo napredan pristup, to je proširenje neoporezovanog dela, a to je stimulativna mera, povećanjem normativnih troškova, što se odnosi na preduzetnike, ali i na građane. Do sada preduzetnici su imali nižu osnovu tog neoporezivog dela, odnosno manji deo tih normiranih troškova. Država će im omogućiti da taj udeo bude mnogo veći i time će ostaviti jedan deo sredstava koji će moći da reinvestiraju u razvoj te svoje delatnosti. Kao i ono što je pomenuo gospodin ministar, kod ljudi koji su vlasnici nekretnina koje koriste radi iznajmljivanja u turističke svrhe imamo značajan pomak, za 50% se umanjuje osnovica za oporezivanje.

U delu zakona koji reguliše porez na imovinu postoji više naprednih rešenja, a jedno od tih je da je po principu socijalne pravde, oni koji imaju više i treba da daju više, pa evo imovina veća od 400.000 evra, nešto što se može smatrati bogatstvom određenog pojedinca ili pravnog lica, po većoj stopi će se oporezivati nego do sada. Oni koji imaju manje, plaćaće manje i mislim da se time postiže socijalna pravda, a koju će podržati G17 plus. Uvećanje za one koji imaju preko 400.000 evra biće za 50% nego što je u dosadašnjim zakonskim rešenjima.

Pomenuo bih još jednu stvar, a to je ukidanje, u okviru ovog predloga zakona, poreza i prava svojine nad akcijama izdatim na ime i na udelima društva sa ograničenim odgovornostima, a pre svega kada se tiče akcija. Ovo je nešto što su građani poprilično kritikovali, zbog nerazvijenosti uopšte našeg tržišta i nemogućnosti poslovanja sa hartijama od vrednosti, a i načina kako su firme poslovale. Dakle, bili su vlasnici nečega što im nije donosilo nikakvu dobit, nikakvu dividendu, a morali su, jer zbog toga su vlasnici akcija, da plaćaju određeni porez države.

Ovim se uspostavlja ta određena pravda, jer građani na samo vlasništvo akcija u ovom slučaju neće plaćati nikakav porez, a čime će biti dat podsticaj da se tržište hartija od vrednosti i odnos građana prema poslovanju, i vlasništvo nad ovim oblikom hartija od vrednosti, sve više povećava. Zahvaljujem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.

U međuvremenu, ispravka, malopre pročitano obaveštenje koje je promenjeno, dakle, nastavak 20. sednice Odbora za kulturu i informisanje, koja je bila zakazana za sredu, 8. decembra u 14,00 časova, održaće se u četvrtak, 9. decembra, odnosno sutra u 14,00 časova u sali na drugom spratu.

Izvolite, gospodine Gačeviću.

Rodoljub Gačević

Dame i gospodo, kaže se da je dopuna ovog seta zakona dalja harmonizacija i usklađivanje odnosa sa evropskim zakonodavstvom, odnosno sa zakonima i propisima Evropske unije.
S druge strane, ovo je pokušaj smanjenja sive ekonomije, i da će se na ovaj način smanjiti siva ekonomija i značajnim sredstvima izvršiti priliv sredstava u budžet Republike Srbije.
Smatram da se ovi ciljevi ne mogu postići, bar što se tiče smanjenja sive ekonomije na ovakav način, jer je siva ekonomija, obzirom na ovoliku nezaposlenost u društvu, svojevrsni oblik socijalne politike. Dok se ne reše pitanja u ovoj oblasti socijalnih davanja i socijalne politike, ne može se rešiti pitanje sive ekonomije i suzbiti siva ekonomija. To je jedan oblik kako narod da preživi i snalazi se, i kako rešavaju svoje institucionalne probleme i opštu egzistenciju.
Kada se imaju u vidu i kaznene odredbe ovog zakona, a mogu da kažem da su drakonske, pa da se zbog 20, 30 dinara plus - minus razlike u kasi zatvaraju pojedine radnje poslodavaca, odnosno privatnika i da se primenjuju ovako stroge zakonske mere, onda ovo ne samo da neće ovu sivu ekonomiju da suzbije, nego će se upravo postići obrnut rezultat, da će mnogi koji su legalizovali svoje radnje, odnosno objekti koji rade na legalan način, da pređu u okvire sive ekonomije. Ne samo to, nego da se i povuku u ilegalu, pa će im onda biti daleko teže kontrolisati ili se uopšte neće moći kontrolisati.
Navešću primer, da pokažete ukoliko Vlada može da reši ove tokove, odnosno sivu ekonomiju i da je suzbije, da to učini na jednom praktičnom primeru, recimo, Novog Pazara. Novi Pazar je bio i ranije poznat ne samo po proizvodnji i distribuciji nekih akciznih roba, kao što su recimo cigarete, alkoholna pića itd, nego u poslednje vreme pojavljuje se sa proizvodnjom lekova Galenike, pod istim nazivom i sa istim pakovanjem. U suštini, šta je unutra, to ne znam, ali znam da je sve drugo osim leka. Pokažite na tim primerima kako možete to regulisati i suzbiti, pa onda možemo verovati, i onda će se dokazati i takvim će se putevima suzbiti siva ekonomija. U protivnom, ovim putem će ići i drugi.
Zakon o porezu na dohodak građana, član 21b kaže - poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme nove radnike u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine oslobađa se obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog radnika za period od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa tog radnika. Predlažem da se za sve radnike poslodavcima koji zaposle nove radnike olakšice priznaju.
U protivnom, on će otpustiti radnike, najverovatnije pre nove godine, pa će onda da ih uzimaju sva tržišta rada ponovo, a to sigurno nije ni želja, ni namera poslodavaca, ni Vlade, ni tržišta rada, odnosno građana.
Dakle, kada se donose ovakvi zakoni valja misliti i na praktičnost njihovog sprovođenja, odnosno ako se daju prava, da se ta prava mogu jednako koristiti.
Samo navodim primer kako je tržište rada ranije radilo – za svakog novozaposlenog radnika davano je 24.000 dinara u obliku kredita pod jednakim uslovima, koji su ispunjavali uslove, ali zbog određene mase sredstava u tim fondovima, to je moglo da koristi, eventualno, 10% kandidata.
Ko je dobijao ta sredstva? Otprilike, dobijali su oni koji su dali 10% provizije nekome u tržištu rada, pa čak i do Ministarstva, možda i dalje, a to je svakako išlo na ruku korupcije, mita i svih drugih negativnih pojava u ovom društvu. Dakle, svim učesnicima treba dati ne samo pravo, nego i da ostvaruju ta prava. Zato predlažem da se izvrši ova izmena.
Dalje, u članu 56. se kaže da se priznaju sledeći normativi troškova, kao što su vajarska dela, tapiserije itd. Smatram da isto treba primeniti i kod proizvodnje taftovanih i ručno čvorovanih tepiha, jer i jedni i drugi se proizvode istom tehnologijom, ne proizvode se mašinskim putem, odnosno proizvode se kao unikati i imaju umetničku vrednost. Dakle, treba im dati i isti tretman.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić.

Dušan Proroković

Demokratska stranka Srbije
 Poštovani narodni poslanici, politika Vlade Republike Srbije u monetarnom i fiskalnom pogledu odvijala se na nekoliko koloseka. Ovim zakonima možemo da vidimo da daje i te kako pozitivne rezultate na dva od tih nekoliko koloseka.
Prvi kolosek, koji se tretira ovim zakonima, jeste vezan za politiku štednje, a drugi je vezan za izgradnju institucionalnih kapaciteta svih državnih organa. Što se ovog drugog tiče, izgradnjom institucionalnih kapaciteta, regulisanjem određenih procedura, mi smo za ovih 9 meseci imali povećanu naknadu prihoda za čak 21%. Ne znam za sličan primer u državama u okruženju, da je u tako kratkom roku povećana naknada, i pored smanjenja nekih poreza i nekih akciza za petinu.
Što se politike štednje tiče, a u skladu sa ovim što sam rekao, u skladu sa povećanjem naknada prihoda, mi ćemo, kroz ove zakone koje danas razmatramo, smanjiti poreze. Čak četiri zakonska predloga predviđaju određena poreska olakšanja. Predviđaju u tom smeru što će privreda u 2005. godini biti rasterećena za, ako sam dobro izračunao, 7 milijardi dinara, a banke će plaćati manji porez za 4,5 milijardi dinara. Rasteretiti privredu za 7 milijardi dinara nije lako, ali mislim da će efekata i te kako biti.
Ukoliko je cena jednog radnog mesta, otvaranje novog radnog mesta od 12.000 do 20.000 evra, onda bi ovim rasterećenjem privrede trebalo da računamo, naravno, ukoliko svih tih 7 milijardi dinara ode na investicije, na otvaranje 6 do 10 hiljada novih radnih mesta u narednoj godini.
Takođe, ono što bi mogli da očekujemo od strane komercijalnih banaka jeste da se zbog smanjenog poreza za 4,5 milijardi dinara tokom 2005. godine smanje kamate za nekoliko indeksnih poena.
Uz mere koje se predviđaju, a tiču se ukidanja poreza na zarade za sve novozaposlene radnike, kao i veće olakšice za zapošljavanje starijih od 45 godina, dakle na 100 dinara će se plaćati oko 31 dinar doprinosa, mislim da možemo računati da u sledećoj godini budu otvorena, ovim merama Vlade, nova radna mesta.
Naravno, niko ne može narediti privrednim subjektima da sve ove pare moraju da daju u investicije, zato što će doći do poreskih rasterećenja, njihovo puno pravo je da to zadrže kao svoj profit, ali mislim da će investicija i te kako biti, jer se izgradnjom institucionalnih kapaciteta stanje u Republici Srbiji i te kako stabilizuje.
Želeo bih da kažem da potpuno podržavam ovakvu vrstu motivisanja poslodavaca da prijavljuju svoje zaposlene i da izražavam potpunu podršku jednoj politici koju vode Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, koju bih nazvao stimulisanje pre sankcija. Mi zakonskim ograničenjima, novim zakonskim sankcijama, nećemo ništa postići, osim toga što će sve veći i veći broj radnih organizacija, privrednih subjekata itd. pokušavati da izbegne te zakonske okvire. Na ovaj način im se nudi subvencija, stimulišu se da to urade u jednom vremenskom periodu, pa tek onda, ukoliko ne urade, preti im se određenim sankcijama, koje će biti za dva do 20 puta veće od dosadašnjih.
Ovim merama, moram da podsetim, pre nekoliko godina u Hrvatskoj za nepuno pola godine čak se smanjio broj nezaposlenih za 250.000, ne zato što je otvoreno novih 250.000 radnih mesta, nego što je bilo mnogo onih koji su bili prijavljeni na birou rada, a već su nešto radili. Dakle, njihovim poslodavcima se nije isplatilo da ih prijavljuju, da im plaćaju doprinose.
Kod naše Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno ima 950.000 evidentiranih nezaposlenih lica. Verovatno će efekat biti sličan kao u Hrvatskoj. Dakle, broj nezaposlenih će se smanjiti, jer se poslodavcima mnogo više isplati da prijavljuju svoje zaposlene. Naravno, i državi se i te kako isplati, jer će biti veći broj prijavljenih zaposlenih, tako da će budžetski zahvat biti na istom ili možda čak i većem nivou.
Takođe, ono što se stimuliše jeste vezano za autorske honorare. Mi smo do sada imali jedan neverovatan porez na autorske honorare, za koji nisam čuo nigde u svetu. Oporezivanje je išlo čak do 92%. Na ovaj način se svi, koji će biti predmet oporezivanja za autorske honorare, takođe subvencionišu da svoje autorske honorare prijavljuju.
Dalje, ono što je pozitivan trend jeste potpuno prebacivanje odgovornosti na organizatore manifestacija. Takav sistem je mnogo lakši za kontrolu, takav sistem je dao efekte svuda u svetu i mislim da će se efekti vrlo brzo videti i kod nas.
Zatim, recimo, u porezu na prihode od kapitala stimuliše se domaća radinost u turizmu, odnosno legalno prijavljivanje turista, boravišnih taksi, što će imati dvosmerni efekat i za budžet lokalnih samouprava, odnosno Republike Srbije, ali i za povećanje kvaliteta usluga u samom turizmu. Do sada smo imali mnogo divljih objekata, mnogo različitih stvari koje su se u tom privrednom segmentu dešavale, neželjenih stvari. Mislim da se ovim malim koracima ti trendovi u budućnosti sprečavaju.
Nadalje, ono što vidim kao pozitivan trend, mada sam iz prethodnih govora video da se neki ne slažu, jeste kategorizacija onih poreskih obveznika koji plaćaju porez na imovinu, otprilike je ta granica 400.000 evra. Dakle, oni koji imaju imovinu u vrednosti do 400.000 evra plaćaće porez 2%, a oni koji imaju imovinu preko 400.000 evra plaćaće porez 3%. Ovo vidim kao pozitivnu meru. Možda bi ovu granicu trebalo malo i smanjiti, možda čak i upoloviti na 200.000 evra. Ovo vidim kao dobru meru, zato što smo svedoci da već godinama pare, pogotovo one koje dolaze iz inostranstva, odlaze u mrtav kapital.
Parama se grade ogromne kuće, koje često više koštaju u samom postupku izgradnje nego kasnije na tržištu, što je još jedan od paradoksa našeg tržišta. Ovim merama mislim da možemo deo tog novca usmeriti ne u mrtav kapital nego u proizvodnju i otvaranje novih radnih mesta, a pre svega mislim na novac koji stiže od srpskih gastarbajtera, koji rade najčešće u Evropi.
Takođe, ono što su pozitivni efekti ovih predloženih zakona jeste što se poljoprivrednici oslobađaju poreza na katastarski prihod i, takođe vezano za poljoprivrednike, ukidaju se akcize na dizel gorivo za traktore. Pozitivna mera ovoga jeste što ćemo povećati konkurentnost naših proizvoda. Lako je govoriti kako su španske jabuke jeftinije od srpskih i kako naši poljoprivrednici ne mogu ni na domaćem tržištu da se izbore, ali mi nikome ne možemo da naredimo kolika će cena biti bilo kog proizvoda. Ovo jeste jedna od mera subvencionisanja naših poljoprivrednika i želja da se naša roba prvo na domaćem, a u nekoj kasnijoj fazi i na inostranom tržištu pokaže konkurentnijom nego što je u ovom trenutku.
Još jedna pozitivna mera jeste što se ukidaju akcize na dizel gorivo rečnim brodovima za transport i prevoz tereta. Veliki sam pobornik ideje da Srbija vodi politiku komparativnih prednosti koju ima u odnosu na države u okruženju.
Naša komparativna prednost jeste što imamo jednu od najbitnijih reka koja protiče kroz Srbiju, dakle, Dunav. Mi moramo na ovakav način pokušati da učinimo rečni transport isplativijim, da dovedemo nove investitore u Srbiju, kojima će biti jeftinije da prave svoje tranzitne stanice negde na teritoriji Republike Srbije, a ne u Rumuniji, Bugarskoj ili Mađarskoj, i moramo transport pokušati da učinimo jeftinijim, kako bi se veći promet obavljao preko naših reka.
Srbija je takođe i ovde u jednom paradoksu ako uporedite koliki su plovni putevi nekih drugih evropskih država i koliki je obim prometa tim plovnim putevima, koliki su prihodi za privatna preduzeća i za te države. Možemo videti da Srbija u ovom segmentu ima i te kako šansu i da moramo mnogo više da se posvetimo ovim stvarima.
Neko je ovde nazvao ove zakone malim zakonima, rekavši da ima i te kako bitnijih tema kojima Skupština treba da se bavi. Ne želim to da osporim, mnogo je otvorenih tema koje i te kako tište našu državu i naše društvo kojima se treba baviti, ali iako su mali zakoni, iako su možda ovo male mere, podsećam da će se uticati ovim zakonima na otvaranje bar nekoliko hiljada novih radnih mesta.
Ako ćemo svakim zakonom tako da utičemo na našu privredu, na naše društvo i na sva dešavanja u našoj državi, pre sam za ove male zakone i male mere koje treba preduzimati nego bombastično najavljivati otvaranje nekih 500.000 novih radnih mesta ili plate od ne znam koliko stotina evra, a kasnije u procesu realizacije tu zastati, odnosno voditi konfuznu politiku.
Za razliku od svih tih najava koje smo imali prethodnih 20 godina, ovakvim malim merama stvara se ambijent, stvaraju se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, za nove investicije u Srbiji, i da Srbija iskoristi svoje komparativne prednosti u odnosu na okruženje, i da nastavi uzlaznim trendom kojim je išla tokom poslednje četiri godine kada je, ako ćemo uzeti jedan podatak vezano za bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, debelo prestigla i Bugarsku i Rumuniju.