Nemojte istovremeno, stvara se drugi osnov.

Onda samo pravo na repliku. Postoje različite definicije šta je to ekonomija. Jedna definicija kaže da je ekonomija mera rizika, a druga kaže da je ekonomija, ako hoćete u jednoj rečenici, racionalna upotreba sredstava i alokacija tih sredstava.
Ako pogledate sve izveštaje, ne samo međunarodnih organizacija koje prate reformu u Srbiji, na kraju krajeva i sve ozbiljne studije koje govore o stanju naše privrede, ključna stvar koja treba da se desi da bi se makroekonomska stabilnost na dugi rok održala, da bi ekonomija bila samoodrživa, jesu strukturne reforme.
Ako bismo insistirali da sve ono što postoji mora i dalje da ostane, da se u to uloži, mi bismo zadržali potpuno istu strukturu ekonomije koju imamo. Onda verovatno ne bismo bili u istim problemima u kojima se danas nalazimo. Verovatno bi danas naša privreda bila efikasna, ne bismo ni razmišljali o ovim pitanjima, jer bi bila strukturno prilagođena.
Govorim o tome da ovaj stav o održavanju kontinuiteta u velikom broju preduzeća treba da ostane, ali to se reguliše drugim elementima ugovora. Postoji jedna velika grupa preduzeća, najmanje 30%, prema iskustvu koje imam u postupku privatizacije, gde je održavanje kontinuiteta poslovanja, a posebno kada se taj stav i ta odredba ubaci u zakon, zaista nemoguće. Vi vezujete ruke privatnim preduzetnicima da ta sredstva, u skladu sa prethodnom definicijom ekonomije, upotrebe na mnogo efikasniji način.
Imate primer fabrike usred Beograda, koja proizvodi kotrljajuće ležajeve, koja ne radi. Da li treba insistirati da novi investitor ulaže novac, ne bi li tu delatnost i dalje održao? Ona ne radi ne zbog toga što se taj proizvod ne proizvodi, pa nema ko da ga proizvede, a tržište je gladno za tim proizvodima, nego zato što su druge kompanije, SKF, one velike kompanije koje proizvode taj proizvod, odavno prešle na drugu tehnologiju.
Da li zbog toga mi u centru Beograda ne možemo na toj lokaciji da imamo nešto drugo, na primer jedan hotel koji će zaposliti 300 ili 400 radnika, ili neku drugu investiciju, koja će opet dovesti do novog zapošljavanja i samim tim strukturno pokrenuti priču ka uslugama, koje danas, ako gledate u razvijenom svetu, donose najmanje 35% bruto društvenog proizvoda svakoj razvijenoj zemlji.
Zato kažem – da, kontinuitet proizvodnje u najvećem broju slučajeva, a ne zakonski za sve, jer ćete onda imati jedan deo ekonomije koji jednostavno neće moći da bude održiv. Još jednom ponavljam, najgore je kada država do detalja, do sitnica propiše šta treba da radi privatni investitor, privatni preduzetnik. Zbog toga i jeste postulat, koji je dokazan empirijski, da je privatna svojina bolja, efikasnija od državne i društvene svojine.
Nemojmo da vezujemo ruke privatnim preduzetnicima, dozvolimo im da sredstva koja kupuju iskoriste ekonomski najracionalnije. Pa šta ako su zatvorili frizerske salone, ako im neka druga delatnost obezbeđuje bolju, efikasniju proizvodnju, rad ili usluge. U toj drugoj delatnosti sigurno je zaposlen isti broj radnika kao i u prethodnoj.
Govorim namerno o ovome, izlažući se mogućnosti da budem populistički kritikovan, ali verujte mi, to jeste suština ekonomskih reformi i dok to ne shvatimo kao postulat zaista nećemo moći da napravimo taj snažni iskorak napred koji je našoj zemlji neophodan.

Izvolite. Član 97. stav 1. pogrešno protumačen gospodin Nikolić. Izvolite. Tomislav Nikolić.

Član 100, ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ljudi misle da mi baš ništa ne pamtimo. Tri godine se tako vrši restrukturiranje srpske privrede. Više se nigde, ni u jednoj fabrici ništa ne proizvodi. Želeo bih da ulažemo u proizvodnju, a ne u potrošnju.
Vaš kolega iz Vlade je kupio jednu fabriku koja je proizvodila poljoprivredne mašine i pravi megamarket u njoj. Da li vi mislite da je to interes srpske države? Ovaj Novaković, kako se zove, vi ste ga doveli, eksperta, a čini mi se da ste i prijatelji. Da li je interes Srbije da se zatvori fabrika poljoprivrednih mašina, da se otvori još jedan megamarket?
Dobro ići ćemo još godinu dana u megamarkete, kupovaćemo još dve godine, a onda ćemo da zatvorimo i te megamarkete. Ljudi nemaju od čega da žive. Hoću državu u kojoj će budžet da se puni proizvodnjom, a ne potrošnjom. Ako svi prestanu da proizvode u Srbiji, kako to mislite da ostvarite?
Slažem se, možda 50%, sa vama, povodom ovog amandmana. Teško je meru naći. Ako treba da rešavamo hoćemo li da proizvodimo ili da trošimo, ja sam pre za to da proizvodimo i onda ćemo imati od čega da trošimo.
Iskustvo za tri godine vaše vlasti nije bilo previše povoljno i ovo je ograničavajući faktor koji je trebalo uvesti odmah kada ste ušli u prve privatizacije. Pokloniti fabriku ako će da nastavi u njoj da proizvodi i da ne smanjuje broj radnika. To je bio naš ekonomski program oduvek.
Kažete da je najbolje gazdovanje privatnom svojinom. Delimično je tačno, ja uopšte ne mislim da je loše gazdovanje državnom svojinom. U svakoj zemlji u svetu imate državnu svojinu. Postoji nešto što vam ne bi nikada dali da prodate, hoćemo da država time rukovodi, da time raspolaže.
Društvena svojina je bila nešto loše, samo i tu da me ne shvatite pogrešno, jer ispada sada da su društveni direktori mnogo više brinuli o toj svojini u vreme kada sam ja počeo da radim i doskoro, nego što to sada mnogi privatnici rade sa svojim fabrikama.
Pitanje je zašto privatnik nešto kupuje. Ako kupuje da bi proizvodio, izvanredno će to da vodi, a ako kupuje da bi došao do dobrog poslovnog prostora, da bi došao do kuća, vila i imanja koje ta fabrika ima, onda će on tu firmu jako loše da vodi, nije mu stalo da proizvodi u njoj.
Ili ćete vi da me ubedite možda da zaista našu fabriku neko na zapadu čeka, ona je tu, samo još da proizvede ono što zapadu treba. Nemojte da se zanosimo, jer zapad nije naše tržište, naše tržište je na drugoj strani i zato bih želeo da budemo spremni da proizvodimo i za to tržište, dok još možemo.
U ove četiri godine niko nije vodio brigu o proizvodnji, niko; ni vi kao ministar za privredu i privatizaciju, za vas je samo postojalo ono drugo "p", a ono prvo "p" za vas nije postojalo. Za onog što vas je zamenio nije postojalo ni prvo ni drugo, nego neko treće "p", a nažalost, čini mi se da ni dan-danas u Vladi Srbije niko nije zadužen da o tome vodi brigu, o proizvodnji.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Nakon gospodina Markovića, Aleksandar Vlahović, replika.

Kada govorimo o nečemu što se odnosi na privredu vrlo je važno da znamo kako to izgleda stvarno u privredi. Sjajni su govornici ovde i čujemo sjajne replike. Tačka 4), za koju se amandmanom traži da se briše iz stava 2. člana 20, ne znači ovo što bi moglo da se zaključi iz govora – da preduzeće vrši jednu delatnost, a sada će vršiti neku drugu, pa se to zabranjuje, već ona glasi: "ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan".
Da li znate, u praksi, za šta je sve jedna firma registrovana; da li mislite da je samo za ono što trenutno obavlja – ne. Ne znam da li se ljudi sećaju kako su izgledale registracije poslednjih godina, po više stavki. Primer koji smo ovde čuli je iskoristio upravo to, dakle, ako bismo izbrisali čak i tu mogućnost, ko je bio u registraciji, vi biste stvarno naprosto omogućili da se uradi nešto ekonomski neprirodno.
Jer, kada neko registruje delatnost i u registraciji predvidi, po pravilu, 10, 20 različitih delatnosti, on uzima u obzir lokaciju na kojoj se nalazi, okruženje koje postoji, tradiciju poslovanja. Ako biste vi njemu dozvolili, dakle novom kupcu, da on čak i to što je prethodnik potencijalno sve zamislio prenebregne, vi u stvari omogućavate da on uđe u nešto neprirodno. Pri tome se ograničenje odnosi na ograničeni broj godina, ne zauvek, pa da vi uništite ekonomsku perspektivu u sledećih 50 godina, kada će se promeniti trendovi, ne, nego u periodu od tri do pet godina. Nema razloga da se ovaj amandman prihvati. Hvala vam.

Gospodin Vlahović i gospodin Toma Nikolić.

Imam dvostruku repliku, odnosno jednu repliku i jedno pogrešno tumačenje da reklamiram. Što se tiče replike, želim da kažem da se očigledno ne shvata da postoji razlika između tradicionalnog i savremenog shvatanja privredne delatnosti. Mnogi znaju da su zemlje sa najvećim ekonomskim razvojem, ekonomskim rastom upravo zemlje gde dominantni deo privredne aktivnosti otpada na tzv. treći sektor, odnosno sektor usluga.
Usluge nisu proizvodnja u klasičnom smislu, ali jesu suštinski izvor rasta društvenog proizvoda, a samim tim i standarda građana. Usluge su, po definiciji, najviše vezane za brz i fantastičan razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, što se generalno uklapa sa strategijom ekonomskog oporavka i strukturnih reformi u našoj zemlji.
Prema tome, zaista, uz dužno poštovanje da su našoj zemlji potrebne i motike i poljoprivredne mašine, ne želim nijednog časa da dozvolim da se potcenjuje ekonomska realnost, svetska stvarnost, a to je da su usluge ključna delatnost koja doprinosi snažnom svetskom ekonomskom razvoju.
Voleo bih da u našoj zemlji najmanje trećina našeg stanovništva radi u sektoru usluga i da najmanje polovinu društvenog bruto proizvoda taj sektor usluga ostvaruje, jer će se na taj način stvoriti ono što je potrebno, a to je fleksibilnija ekonomija.
Nikada nisam rekao za ovom govornicom da je potrebno privatizovati sav državni kapital.
Tačno je i da druge zemlje u svetu imaju državni kapital, ali je isto tako tačno, prisetite se malo, da su sve zemlje u svetu prošle (mislim na one razvijene, na Englesku, Nemačku) kroz fazu restrukturiranja velikih državnih preduzeća i povlačenja države čak i iz tih sektora, dakle, javnih delatnosti, ali je tome prethodila izuzetno oštra, nepristrasna regulacija tih aktivnosti.
Jer, to su monopolske delatnosti, po definiciji, za šta nije dovoljan samo Zakon o energetici, Zakon o železnici, nego su potrebne regulatorne institucije. Kada to budemo imali, onda ćemo znati koji deo državne svojine mora ući u proces privatizacije, a koji deo treba da ostane trajno u državnoj svojini.
Sada ću iskoristiti svoja naredna tri minuta za pogrešno tumačenje, po članu 97. Poslovnika i da kažem da ...

Izvinite, molim vas, ovo je bila replika? Što se tiče pogrešnog tumačenja, ja sam pročitao stav, ne znam zašto mislite da je pogrešno, ali izvolite.

Želim samo da kažem, gospodine Markoviću, vi ste u pravu, tačno je da se privatna preduzeća danas registruju kao, što bi se reklo, ″igrači″ za sve pozicije, od samog početka delatnosti pa do samog kraja, za svaki slučaj, zlu ne trebalo, ako se pojavi neki profit u nekom drugom.
Međutim, kada su u pitanju društvena preduzeća, uđite u registarski uložak bilo kog društvenog preduzeća i videćete da se ona registruju upravo za aktivnost koja se obavlja.
Dakle, kao što postoji redovna i sporedna delatnost, pretpostavljam da se ovo odnosi na osnovnu delatnost, a ne na sporednu delatnost.
Još jednom kažem, ne govorim ovo sa aspekta potencijalnih opasnosti za državu, jer država može da reguliše kontinuitet poslovanja i u tački 7) ovog stava, nego postoji potencijalna opasnost da dođe do zloupotrebe ove tačke 4) i utuženja od bilo koga ko je nezadovoljan procesom privatizacije i pravljenja problema i državi, i novom vlasniku i tom preduzeću.
Zbog toga mislim da ovaj amandman koji koriguje tačku 4) u stavu 2. ovog člana treba da bude usvojen. Hvala lepo.