Da li se povodom ovog amandmana još neko javlja za reč? (Da.) Narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je niz amandmana želeći pri tome da ovaj zakon popravi. Koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona da se taj stav briše, a u obrazloženju smo jasno naglasili da su predložena rešenja u suprotnosti sa Zakonom o stečajnom postupku.
Dakle, ovim članom 1. Predloga izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini i dala na razmatranje i usvajanje, propisuje se proširivanje kruga delatnosti Agencije za privatizaciju i na poslove stečajnog upravnika. Stečajno veće može imenovati za stečajnog upravnika Agenciju za privatizaciju, a to se opravdava činjenicom da je Agencija specijalizovana ustanova i da se na taj način postiže stroži nadzor i ujednačuje praksa. Znači, proširuje se delatnost i na oblast stečaja, koja je do sada bila izvan nadležnosti Agencije i postiže se samo još veća centralizacija i mogućnost za niz malverzacija i za korupciju.
Ono što je najbitnije, amandmanom koleginice Nataše Jovanović ukazujemo na to da je rešenje iz Predloga zakona potpuno u suprotnosti sa Zakonom o stečajnom postupku. Nadam se da ćete prihvatiti amandman koleginice Nataše Jovanović i poslaničke grupe SRS, jer je sasvim jasno, iz izlaganja svih nas koji smo govorili o ovom članu 1, zašto treba da se briše ovaj član 1. stav 1. Ako je u suprotnosti sa Zakonom o stečajnom postupku, sasvim je jasno da vi treba ovaj amandman SRS da prihvatite.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Pošto su Vlada i Odbor za privatizaciju prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stefanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Zahvaljujem se, gospodine Anđelkoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poslanik SPS-a Živojin Stefanović podneo je amandman, za koji mislim da skupštinska većina treba dobro da razmisli i da ga prihvati.
Pošli smo od osnovnih programskih opredeljenja naše stranke, ali i od potrebe da se ipak naprave neki ustupci kada su u pitanju radnici zaposleni u preduzećima koja se privatizuju. Šta smo predložili?
Predložili smo da ove izmene budu proširene, dakle u odnosu na ono što je Vlada predložila, a Vlada je predložila da Agencija određuje metod privatizacije, što nam nije sporno, ali smo takođe predložili da se uvede još jedan vid privatizacije, tako da bi ovaj član glasio: "Prilikom prodaje kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, pravo preče kupovine ima konzorcijum zaposlenih koji prihvati knjigovodstvenu vrednost društvenog kapitala. Ukoliko ne postoji konzorcijum zaposlenih za kupovinu kapitala, prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem sledećih metoda: javnog tendera i javne aukcije".
E, sad, šta je ovde suština? Pravo preče kupovine je na neki način prirodno pravo za one koji su zaposleni u preduzećima koja nisu privatizovana. Ako ti ljudi koji rade u tim preduzećima, a koji su po pravilu i stvarali ta preduzeća, žele da preduzeće kupe po knjigovodstvenoj vrednosti zašto bi neko bio protiv.
Pogotovu zato što u iskustvu imamo da se, po pravilu, preduzeća prodata na aukcijama prodaju znatno ispod knjigovodstvene vrednosti, kada se posmatra prosek na nivou privatizovanih preduzeća u protekle, recimo, četiri godine.
I, zašto bi sada neko bio protiv da radnici plate knjigovodstvenu cenu i kupe preduzeće u kome su zaposleni? Vi znate da se na aukcijama startuje otprilike sa 20% knjigovodstvene cene i da se onda licitacijom ili dizanjem te cene dolazi do nekih konačnih prodajnih cena. I, po pravilu, još jednom to podvlačim, to je niže od knjigovodstvene cene.
U odgovoru Vlade je rečeno da bi time radnici, odnosno konzorcijum, bili dovedeni u privilegovan položaj u odnosu na druge moguće kupce. Ali, zašto bi to bio problem? Pa, znate, kada je neko izgradio to preduzeće onda je valjda logika stvari u tome da on najbolje zna kakvo je to preduzeće, da najbolje zna koje programe u tom preduzeću može da realizuje na način da posluje sa dobiti, da najbolje zna muku tih zaposlenih i da najbolje zna ono što je potrebno u tom preduzeću uraditi, a pri tome je spreman da sve to isplati.
Ako se desi da ne postoji konzorcijum, da ne postoje zainteresovani radnici, ništa ne sprečava Agenciju da ovo preduzeće putem javnog tendera ili aukcije proda, na način kako je to i do sada bio slučaj. Dakle, neće radnici doći u ravnopravan položaj. U nekim varijantama čak bi radnici možda bili i oštećeni time ako bi ih terali da prave konzorcijum i da kupuju preduzeće po knjigovodstvenoj ceni, jer bi verovatno na nekim aukcijama postigli nižu cenu.
Ali, ako postoje preduzeća u kojima su radnici životno zainteresovani da u tim preduzećima budu i vlasnici, ne vidim razloga da ih u tome sprečavamo, jer to ne ruši koncept ove privatizacije, iako, kao što znate, SPS ima dosta različit koncept u odnosu na ovaj koji se sada sprovodi. Ali, prosto pokušavamo da uvedemo neku vrstu pravične privatizacije i omogućimo tim ljudima da budu prosto ravnopravni sa drugima, a moglo bi se reći i malo ravnopravniji, zašto da ne.
Kada neki seljak uzima u zakup na 20 godina jednu njivu, obrađuje je, đubri je, čuva od korova itd., pa sad taj vlasnik hoće da je proda, a u ovom slučaju država se ponaša kao vlasnik svih društvenih preduzeća, odnosno Agencija, onda je valjda najnormalnije da onaj ko je brinuo o toj njivi punih 20 ili ko zna koliko godina ima i pravo preče kupovine.
Konačno, postoje dobra iskustva u nekim drugim propisima koji nam upravo omogućuju da komšija koji prodaje njivu ima obavezu da ponudi onog prvog koji bi mogao biti zainteresovan da je kupi. Valjda su radnici najzainteresovaniji za preduzeća koja su stvorili.
Mislim da ovaj amandman valja prihvatiti ne samo zato što ga mi predlažemo nego zato što ništa ne smeta sadašnjem modelu, a popravlja kvalitet zakona i radnike dovodi u položaj koji im više odgovara. Hvala lepo.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić. To je još samo dva poslanika po jednom amandmanu gospodina Markovića, ako bismo taj kriterijum uzeli, onda bi prethodni amandman bio još slabije obrazložen.

Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, apsolutno podržavam amandman koji je podneo naš kolega Živojin Stefanović, koji je sprečen da bude danas na Skupštini. Moj kolega Jovan Todorović je apsolutno objasnio šta je suština amandmana. Nisam se javio da bih dopunio Jovana Todorovića koji je poznat, bar u našoj poslaničkoj grupi, a i šire, kao ekspert što se tiče privrede i bankarstva, već sam se pre svega javio da objasnim da ovaj amandman ima i neke ranije korene.
Privatizacija koju su sprovodili socijalisti i radikali 1997. i 2000. godine dala je prave rezultate. Sve velike firme koje su tada ušle u privatizaciju... a spominjem samo "Bambi" iz Požarevca, evo, i dalje je jedna od najuspešnijih firmi u Požarevcu. To danas nije teško, s obzirom da je Požarevac nekada bio najjači, kako agroindustrijski kompleks tako i energetski kompleks.
Samo bih zamolio uvaženog ministra, s obzirom na ove tri-četiri godine, da ima veliku obavezu da poboljša Zakon o privatizaciji, kako u normativi tako i u konkretnim slučajevima, znači preko Agencije za privatizaciju.
Mesna industrija Požarevac, koja je bila gigant, glavni snabdevač Vojske Jugoslavije nekoliko desetina godina, najveći izvoznik za najosetljivija područja npr. američko tržište, došla je u situaciju da je danas u stečaju, da je pitanje kako će izaći iz stečaja, da su tri godine razni ljudi iz Agencije za privatizaciju, a kasnije ću i da vam citiram jedan članak, s obzirom da imam dokumentovana pisma tadašnjeg rukovodstva i radnika MIP-a od 2001. do 2003. godine.
Centar za živinarstvo, drugi po veličini u staroj Jugoslaviji, takođe je u stečaju. Takođe ne postoje ni kupci, a ni najava da će neko biti zainteresovan. "Voćeprodukt" takođe, kao i Fabrika stočne hrane, koja je privatizovana iz stečaja. Hiljadu i po radnika je 2000. godine kako-tako primalo lični dohodak, a sada su došli u situaciju da budu na birou rada, odnosno da čekaju da li će ih neko privatizovati. Bilo je i zaposlenih ljudi iz Agencije za privatizaciju sa područja Braničevskog okruga, ali mislim da su njihovi rezultati ravni nuli.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju na opasnost koja sledi i koja će se verovatno desiti ovih dana. Vi znate i čujete preko medija da su trenutno štrajkovi u kopu Kostolac. Ne štrajkuje 50 radnika, od 1.500, koliko ima Kostolac, nego štrajkuje 50 radnika, od njih 80 ili 100, koliko je zaposleno u "Georadu", a to su one firme koje će restrukturiranjem biti izuzete iz Javnog preduzeća Kopovi Kostolac.
Dobili su određene garancije da će prve tri-četiri godine imati određene poslove za usluge, a pitam se šta će biti posle te četiri godine. Šta će biti nakon četiri godine sa svim tim preduzećima u tom energetskom kompleksu, ako ih nazovemo preduzećima, preduzećima koja će pružati usluge, a to su u Kostolcu i "Standard", i FIU "Minel", i "Georad", koji danas štrajkuje, i "Autotransport". Opet će ući u privatizaciju, s obzirom da će biti tako od strane "Kostolca", jer su im i sada bili na teretu, doći će u situaciju da se prodaju, niko neće moći da ih kupi i otići će u stečaj.
Znači, na ovoj sednici Skupštine imamo zakon o energetici, pa će biti dosta priče o tome, ali samo da napomenem, ministre, verovatno će i taj problem na vas da se svali, pored onih problema koje ste dobili 2002, 2003. i 2004. godine iz privatizacije.
Zamolio bih vas, ministre, ako ste u prilici, kada prođu vaše obaveze u Skupštini što se tiče zakona, jer ste jedan od retkih ministara koji je ovde stalno prisutan, da primite te ljude iz Braničevskog okruga, neće vam biti teško, i da se objasni šta je sa privatizacijom ta četiri giganta i šta će biti sa restrukturiranjem u "Kostolcu", odnosno šta će biti sa 1.200 ljudi posle četiri godine.
Mislim da je vama u interesu da radite i ono šta će biti narednih godina. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, radi se o jednoj tehničkoj intervenciji. Pretpostavljam da se omaškom predlog ovog člana 3. našao u izmeni Zakona o privatizaciji. Zapravo, radi se o članu koji reguliše ko ne može biti kupac kapitala ili imovine i stav 2. tačka 1) u ovom tekstu zakona glasi da kupac kapitala ne može biti pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom.
Naš predlog jeste da se posle reči "društvenim kapitalom" dodaju reči "kao i većinskim državnim kapitalom", jer zadatak tranzicije jeste povlačenje države iz privrede. Ukoliko se pak izričito ne definiše da kupac kapitala ne može biti i subjekt sa većinskim državnim kapitalom, to može da omogući državnim ili javnim preduzećima da imaju aktivno učešće u privatizaciji, što je pogrešno, jer i ta državna preduzeća moraju biti vrlo uskoro u samom procesu privatizacije, odnosno državni kapital mora biti privatizovan, deo kapitala, kao i društveni kapital.
Prema tome, amandman ima za cilj da u tehničkom smislu ispravi ovaj član koji je predložen od strane Vlade Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Sada ću da iznesem jedan aspekt ovog predloženog amandmana – ako bismo ostali na ovom konceptu da društveno preduzeće ne može ništa da čini u pogledu privatizacije, onda je logično i da država ne treba ništa da čini. Kada bi jednog socijalistu, kao što sam ja, pitali šta bi zapravo on uradio u ovom članu 12. onda bi on izbrisao tačku 1) u kojoj se kaže - domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom ne može, dakle, imati društveni kapital u ovoj privatizaciji.
Zašto bih to izbrisao? Zato što mislim da u životu postoje slučajevi kada društveno preduzeće kupovinom dela društvene imovine nekog drugog društvenog preduzeća ili kupovinom čitavog malog preduzeća može znatno ojačati svoju poslovnu sposobnost i može postati znatno atraktivnije za buduće kupce.
Uzmite primer dislociranih pogona u odnosu na sedišta preduzeća koja posluju sa većinskim društvenim kapitalom, a tamo na području neke druge opštine postoji pogon koji bi trebalo da zaokruži svoju poslovnu celinu i svoj proizvodni program.
Zašto bismo onda to preduzeće sprečavali, dokle god traje privatizacija, da učestvuje u tome. Konačno, kada dođe zadnji rok za privatizaciju, onda bi i ono bilo privatizovano, sa svim tim društvenim kapitalom koji se na taj način stvorio, i kupac koji bi ga kupio imao bi mnogo manje razloga da menja koncepciju preduzeća, da otpušta radnike, da prodaje imovinu itd.
Dakle, to bi bila promena koja bi suštinski doprinela ubrzanju privatizacije, iako ne izgleda tako, nego izgleda da društveni kapital proizvodi društveni kapital itd., ali rokovi su tu ipak dati i u jednom trenutku neće biti društvenog kapitala, ali će biti drugačije koncipiran, drugačije sastavljen i sigurno efikasniji u onom poslovnom smislu.
Ako sada isključimo i državu, onda ćemo napraviti još jednu grešku. Ko kaže da država ne može kupiti deo društvenog kapitala, a nakon toga, sa privatizacijom javnog preduzeća koje je u vlasništvu države, privatizovati i taj kapital. A zašto? To je za mene ekonomski necelishodno i poslovno promašeno. Zašto ne bi kupilo neko javno preduzeće, uzmite EPS, nešto što jako znači i što sada koristi kao uslugu da ga uklopi u taj EPS, a kada se bude EPS privatizovao prodaće i to i država će imati prihod, ali će verovatno postići bolju cenu, jer je preduzeće kompletirano i ima ono što mu nedostaje.
Mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, a najbolje bi bilo da buduća promena bude upravo u tom smislu da može i društveno preduzeće učestvovati u ovim postupcima privatizacije. Hvala lepo.