Zato što je malopre bilo sedam minuta.

Dobro, završavam, samo trenutak. Radi se o 500 radnika i bio bi red da ih ispoštujemo za toliko, jer je polovina od njih već ostala bez posla i na ulici su. Dobro, a onda to oduzmite gospođici Nataši, nemojte meni.

Ništa ne oduzimam, nego vas molim da poštujete Poslovnik, pet minuta.

Kažem vam, zamolio sam vas samo za dve rečenice.
Rekao bih da se radi o preduzeću koje je dobro poslovalo pre toga, a ni do dan-danas nije nam jasno šta se dešava sa tim preduzećem, jer se po novom operativnom planu ono ne nalazi ni u planu privatizacije u okviru tendera, odnosno prešlo se na aukciju. Očigledno je da je pritiskom na Agenciju...

Gospodine Antiću, šest minuta.

... pojedinac uspeo da izbegne privatizaciju i da sve radnike stavi u situaciju da ne mogu da računaju na svoja radna mesta.

Zahvaljujem se, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Sudeći po odgovoru koji je Vlada dala povodom ovog amandmana, može da se stvori neka zabuna, kao da podnosioci amandmana nisu znali šta su hteli amandmanom. Mislim da predlagač nije znao šta je hteo kada je napisao ovaj član 1.
Narodna skupština je donela Zakon o stečajnom postupku. Tada je rečeno da će u slučaju stečaja nad društvenim preduzećima stečajni upravnik biti Agencija za privatizaciju. Ovo što vi dodajete u vašem članu, kaže: "Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija za privatizaciju obavlja i poslove stečajnog upravnika, ako je stečajno veće imenuje...". Ne zavisi od stečajnog veća. Kada su u pitanju društvena preduzeća, otvori se stečajni postupak, Agencija za privatizaciju je stečajni upravnik i ne zavisi od stečajnog sudije i od stečajnog veća.
Gospodine ministre, da ste ovaj stav formulisali kao – pored poslova iz stava 1. ovog člana Agencija za privatizaciju obavlja i poslove stečajnog upravnika u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, mi ne bismo podneli amandman. Kada stavite ovo "ako", kada stavite neku ogradu kad zakon ne dozvoljava da se stavi ograda, onda nas upozoravate da nešto može da se desi. U kom smislu? Da pravite razliku između stečajnih postupaka koji su otvoreni pre stupanja i posle stupanja na snagu ovog zakona, da reterirate, jer Agencija za privatizaciju nije sposobna da sprovede poslove stečajnog postupka nad društvenim preduzećima nad kojima je otvoren stečajni postupak, da ne pričam o onim preduzećima koja očekuju stečajni postupak kako nam najavljuje ministar za rad i socijalna pitanja.
Da bi ovo bilo kompletirano potrudili ste se da dodate novi stav 3. i kažete – u obavljanju poslova itd. Agencija proverava. Agencija ne može da proverava, ona utvrđuje.
A da nešto nije u redu, ministre, pogledajte sami, stav 1. kaže – Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija), a u poslednjem stavu koji sada ubacujete na kraju stoji – Agencija za privatizaciju, pa opet – (u daljem tekstu: Agencija). Vi u jednom istom članu dva puta dajete generički pojam za Agenciju za privatizaciju. Ko vam je radio ovo? Kako je ovo moglo da prođe zakonodavstvo? Kada budete objavili, kada se vidi prečišćeni tekst člana 5, videćete da u zagradi imate agenciju i u 1. stavu i u 3. stavu. Da li je neko gledao kada je pravio ovaj predlog zakona?
Ovo što ste ubacili u novom stavu 3. potpuno odudara od koncepcije i sadržine člana 5. To da Agencija mora da proverava procenu vrednosti u okviru kontrole, to je već sve sadržano. Ali, da bi se zamaglilo, da bi se zadovoljila publika, ubacuje se sve i svašta, od jednog do drugog stava, čak i nešto što ne pripada materiji koja je u naslovu određenog člana.
Naravno, onda nije ni čudo što se pravi zabuna, nije ni čudo što kada dođe kod Trgovinskog suda i kod ovog predsednika što piše pesme imamo haos.
Onda sada 250 poslanika može da izađe za ovu govornicu i da vam govori koji su konkretni problemi stečajnih postupaka koji su u toku. Gotovo da nema nijednog bez neke malverzacije. Da li je tu odnos 1:50, 1:10, postavlja se više kao tehničko pitanje. Mi smo vas upozoravali kada se donosio Zakon o stečajnom postupku da nije dobro što Agencija za privatizaciju preuzima ove poslove. Upozorili smo vas da nije dobro što pravite Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika. Rekli smo vam da to neće biti problem tog vašeg koncepta treće etape privatizacije srbijanske privrede.
Niste nas poslušali, a evo danima nas zatrpavate novim zakonima o izmenama i dopunama zakona koje smo usvojili pre šest meseci. I, gle čuda, sada ubacujete sve ono što smo stavili kao primedbu prilikom usvajanja onih zakona. Nemojte, ovo je neozbiljno. U nastavku ćemo vam objasniti zašto ovaj koncept ovoga što vi radite nije dobar.
Vi ste u izveštaju Vlade, gde ste dali mišljenje povodom našeg predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, pokušali da izbegnete prave odgovore; nije tako, nije sazrelo, nije ovo, nije ono, a sada pravite promene, na pogrešan način, svega toga što smo mi predložili. O tome se radi.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Gospodin Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, možemo slobodno da kažemo da od 6. oktobra do sada imamo dva načina privatizacije. Jedan način je išao preko Agencije za privatizaciju i drugi način je išao iz stečajnog postupka. Navodno, u stečajnom postupku je bilo dosta zloupotreba od strane trgovinskih sudova, od strane stečajnih upravnika, pa je ova nova DOS-ova većina napisala nov Zakon o stečajnom postupku, gde je uvela institut stečajnog upravnika koji treba da ima licencu, Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, a sada ovde imamo situaciju da je i Agencija za privatizaciju stečajni upravnik.
Kao da se želi da svi načini privatizacije budu objedinjeni u jednom delu, pogotovo u onom delu postupka gde nije bila nadležna izvršna vlast, nego sudska. Novim zakonom i stečajno veće. Sada se sva ta prava dobrim delom oduzimaju i taj posao treba da radi Agencija.
Najveći problem nisu sami zakoni, ni Zakon o privatizaciji, koji može da se popravi, ni Zakon o stečajnom postupku, ali je problem u onome ko sprovodi te zakone. Najveći problem u privatizaciji baš je pravila Agencija za privatizaciju.
Čini mi se da više pažnje treba da obratite na samu Agenciju, nego na načine privatizacije, i na to šta je ta agencija radila pre nego što ste došli na vlast, odnosno kada ste izašli, jedno kratko vreme, iz vlasti, i sada kada ste nastavili, kako se privatizacija sprovodi. Ne postoji ni jedna jedina privatizacija na teritoriji Republike Srbije koja je čista.
Zar nikome u Agenciji nije palo na pamet zašto se za neko preduzeće koje posluje izuzetno dobro, koje ima velika osnovna sredstva, gde je početna cena mala, niko ne javlja na te tendere dok se ne ispuni uslov da je dovoljan jedan učesnik na tenderu? Zašto o tome ne brinete? Zašto zakonski ne kažete – ne može manje od tri ili ne može manje od pet i ne može jedan. To je problem u privatizaciji.
Sada imate situaciju... evo, ja ću da navedem primer jednog ugostiteljskog preduzeća koje je prodato za nekih 200.000 - 250.000 evra, velikog preduzeća. Jedan lokal, bilo koji, a možete i to da proverite, košta toliko, sa svim obavezama koje to preduzeće ima, znači, sa kreditima, sa neisplaćenim ličnim dohocima itd. i sa tom cenom koliko je plaćeno.
Tu je problem u privatizaciji, a ne u licenciranju stečajnih upravnika, ne u tome da privatizaciju treba da vodi Agencija, koja ne stiže onaj svoj deo posla da sprovede kako treba. Zato smo protiv ovakvog novog koncepta privatizacije, koji će da sprovodi Agencija kroz stečajni postupak.